Serbian Herald, January 31, 1947

              hi Шш
СРПСКИ гмсник АДМИНИСТРАЦИЈЕ
SERBIAN HERALD
ЗА СЛОГУ И
У БОРБИ ПРОТИВ
ФАШИЗМА!
Цла годжшпој преталатж за Канаду 4 долара, на пола НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 КАНАДСКИХ СРБА Authoriied as Second Qcnu Matter under the
год. 2,50. За апостранство, год. 5.00, пол. год. 3.00 No. D. N. 764. March 12. 1942
7. Број 454. Цена једном првмерку 5 цен. TORONTO, ONTARIO, FRIDAY, OCTOBER 24TH. 1947. Price per copy 5c. Vol. 7. No. 454.
РЕФЕРАТ МАРШАЛА ТИТА
ii.
KAPAKTEP НАРОДНОГ
ФРОНТА ПРИЈЕ PATA
У ЈУГОСЛАВИЈИ
Пародпн фронт y Југосла-виј- и,
ирије рата, разликовао
се утолико од народних фроп-тов- а
у неким другни землл-м- а,
што ннје претставлло ис
ко привремсно обједии.сае с
граћапскнм партнјама. Оп
ннјс био ствараи сноразуми
ма одозго нзмсђу руковод-ств- а,
већ је бпо стваран одо-ад-о
— под руководством Ко-муанстнч- ке
партпје Југосла-вије- .
Ои није бпо бројчаио
тасо јак као у иеким другим
земллма, алн јс бпо квалита-тивн- о
бољп. Разумије се, то
ие зпачн да смо ми пропусти
ли пговатп и воћства да у цјс-ди- ии
прнступе у Народип
фроит. To не значи да смо
отклааали споразуме с воћ-стви- ма
иартнја, којс би хтјс-л- е
у1ш у Народии фронт. He,
такав став бно би неправи-ла- н
н штетан, јср у томс слу-чај- у
таква вопства бн бнло
немогућс раскрннкати прсд
масама као рсакционарпа, бн
ло бн iicMoryhe скннути с
].и х уаску дсмократизиа, иза
којс су сс заклан.алп да зава-рај- у
масс. Иостојала бн опа-спос- т
— дасмо допустилн ту
грнјешку — да остаисмо нзо-лован- и
од маса — н у тои
случају дошла бн у иитаис нс
само бројчана снага Фронта,
eh и сам исход борбе иротнв
окунатора. У Народнн фронт,
у иашој зсм.гп, uch нрије ра
"17f,""cTytia.ii су најнапредпи-ј- н
слсмснти: радппчка класа
па чслу с Коиуннстичкои
нартијои, пародна нителпген-циј- а
и напредно есл-аштв- о ц
грађапство, без обзира на
иартијску ирниадност. Иро-гра- м
Народног фронта бно је
јасио одређсн. Њса је дала
Кочпартпја Југославнје, a
слстојао сс из слиједегшх та-чак- а:
1. борба протнв социјалио!
израбллваичх н национадиог
yntcTaBaiba ;
2. борба зд деиократнзаци-ј- у
јсмхс, а иротнв Јашнзма;
3. прсдузпуаи.е свих мјера
за одбрапу зсмас пред расту-Ко-м
onacnomhy иапада од
crpaue фашистичкпх осваја- -
Ји?
4. Kaio--- , "'дцијс која ,е у
5. cToapaac днпломатскнх
одиоса, a каспије it савеза, ca
Совјетскнм Савезом.
НоНсгва qiahaiiCKitx нартп-јабкл- а
су н протнв Народног
фроита и протнв iteroaor про-rjiai- ia.
Иоћства грађаискнх,
т а к з в аннх демократскнх
партнја, била су склона — за
грнјсме избора — нзвјесннм
аранжиаиима с претставин
цнма радиачке класе, али са-м- о
из палитичко-шнскулант-ек- мх
побуда — да сс дочспа-ј- у
власти. Али чнм су та го-спо- да
дошла на власт, пока-аал- а
су своје реакцпонарио
дицс спојнм радом протнв ип-тсре- са
народа, (случај Мачс-к- а,
Цвстковића и других).
Прсиа зрео полптич-к- и
нистннкт tuiipoEiix радиих
иаса, правилна лннија Коиу-истич- ке
партијс и аена
упорна борба за масс п рад
у масама, омогућнлн су ства-Iiait- e
једног чврстог Народног
Фронта joui до напада па Ју-гослав- ију.
Тпј се Фроиг челн-чп- о
у свакодневиој жнлавој
борби протпв протуиародиих
режниа, којн су немилосрд- -
но прогааалп све што je би-л- о
папредио у зеилп који су
сво спгае воднли зеилу у Јил Хиглера н Мусолпни-и- ,
док на копцу nuje режпи
Дветковип — Л1ачек створии
фамозки антикомуиистичкн
иа кт са фашнстичкпм осваја-чим- а.
Дакле, ие само да у старој
Југославнји воћства разппх
партнја нису хтједа учсство-ват- ц
у Народном фронту. нс-г- о
су, рсдом, опи који су со
§jfiteJTg
АДРЕСА
ЈЕДИНСТВО "СРПСНОГ ГЛАСНИНА"
200 Adelaide St. W.
Toronto 1, Ont.
TELEFON: WAverley 9947
Год.
томс,
иалашш ii,i iiiacni, нјх i аи.а-л- и
папредир е кмеите нз На-родп- ог
ijipoii га 15a iipujcuc
Мачека и Цветковпћа, a у
Хрватској Шубашића, хапше
no је н бацапо у затворе и ло-го- ре
стотиие аптнфашиста,
да ои, затим, за cpujeue ка- -
пптулацнјс били прсдани
Нијсмцима и усташама, који
су нх звјерсЕи поубијалн.
Ничнм та господа не могу
данас оправдати тај свој зло-чи- н,
јер јс трсбало само иа-редн- тн
да се отворе врата за-тво- ра
и да многн иајболи сп-но- ви
нашпх иарода буду спа-шсн- н
од Хнтлеровнх и Паве-лнћсви- х
цслата. Прсма томе,
за смрт поубијаних другова
крнв је Мачек, он је главип
крниац и мора да за то одго-вар- а.
(Лнлауз). Даклс, тако-зван- е
демократс Мачек. Цвст-кови- ћ,
Шубашић и другн,
нредали су најболе спнове
наших народа у руке окупа-тор- а.
ЈСсрестинац — то је не-оборн- ва
оптужба протнв тих
назови дсмократа! Крв Аугу-ст- а
Цссарца, Пожидара Аџн
јс, Огаена Нрнце стотинд
других антифашиста онтужу-ј- е
и доказује да су Мачек,
Цисткоиип н многн другн
н.има слични, били н остали
пајгорн рсакцпонарн и нс-иријат- слн
слободс н напрст-ка- .
(Лплауз). Та крв доказу-ј- е
да су та господа бнла са-радии- цн
фашистичкнх осваја-ч- а
и усташких зликоваца.
Таква и слична иедјсла тс
господс, нока1ебала су у inix
вјсру ibiixoBiix сопствених
присгалица, којс су све вшис
долазнлс до yBJcpcita да јс јс-дн- ио Народнп фроит на челу
са Комупистичком нартнјом,
та оргаиизацпја која дсклсд-и- о
бранн интсресе радпих,
народинх маса и која he зна-т- и
браннтн и исзависност
својс зсмљс.
СЛкн човјск, који је имао
осјећај пацпоналпс одговор-ност- н,
uojiao јс веН уочи оку-паци- јс
ii ирвнх даиа окупа-циј- е
да се са згражаасм увје-р- н
— еолико је владајућа
клпса и сва рсакцнја југосла-виј- е
анацноиллиа н издајннч-ка- ,
а поврх тога н невјеројат-п- о
нсспособиа у Boheiuy др-ажвп- нх
послова.
1'азумпје сс, иаша землд
бм доживјсла иного страшпи-ј- у
трагедију да нијс бнло ор--
бопба против пете iiajre- -
" I Wtlkl nnilU. ПТШ1 w At..n..w.a
о
. .11ЛМ Jllil-lr- t lIWVIlllIll
парод .. 5?вестн га y борбу
— на жнвот ii смрт — за осло-бођеа- е
зем!.( To јс бта Ко--
ПОД
ГЛУМАЦА АРТИСТА
Холпвуд, 22 октобра. — У
Холивуду се оптужује најбо
л--с u пајглавније Фплускр
глумцс од стране комптста
којн нстражујс "Против-ам- е
рнчке" активностн. 35 нај
главннјпх глумаца издалп су
протест у уннјској иовшш
против такве оптЈ-жб- е, у ко-ј- ој
се говори да опп про-тн- в
Потписннци изјаве су сле-дећ- и
глумцп : Едн Кантор,
Иолет Годард, Кетрин Хеп-бур- н.
Грегорп Пек, Мпрна
.1оЈ н Корнел Нплд.
ТЕЈЛЕР
Лктор л.убавннх филмова.
Роберг Тејлер дао
комитету за истражива
ње "против -
сведочност о активпости пуе-кован- их
глумаца, да су кому-нпст- н,
н да је Хашвуд зара-же- н
са "црвенпма". Такву је
изјаву Роберт Тејлер дао и
прошлог npoteha комптету за
истражнвање такозване "про-тн- в
- амернчке" активностн.
ч ннсшчка партнја Југосла-IU- I
j(, мја је организовала
Иароднн фронт и ставнла се
у борбц на аегово чело, ие
ттедећн своје кадрове. (Жнв
jcia! Буран аплауз).
Дакле, док се парод, окуп-.ve- ii
у Народноч фронту по- -
чео лаћати оружја да орани
пе само своју стободу веН и
свој опстаиас, својс жнвотс,
скоро сва воћства разнпх на
зови партија препустпла су
иарод iLeroBoj судбшш.
Али, народ је узео своју
судбппу у властитс руко н не
само остооодио землу. пего
створпо, иа новим темел.има,
нову и бољу Југославпју, a
пајурно све one који су то н
заслужнли. (Анлауз).
Дакле. које су основпе ка-рактерист- ике
нолитичког ста-11- д
уочн рата н првих дана
окупације?
I. Дсфинитивпо су се изрс-ђал- е
на власти све буржоаске
иартнје, ук.1учнвип1 it тако-зваи- у
сслдчку партију Мачс-к- а
; све те партпје, неке uaue
неко више, биле су, на властн,
стуб односно —
стуб рсакцнЈе; све су опс, од-ред- а,
радилс протнп пнтсреса
читавог радпог иарода;
2. Југославнја без старих
савсзника, лпквидирана јс
Мала аитаита, сарадаа с осо-BitiiCE- iiu
силаиа (Стојадиио-вић- ,
Јсвтнћ, припц Павле н
други) :
3. Све ве1ш 'отпор протиа
фашнзацнјс земл.с, концсн-трацнон- н
логорн н све јачк
терор рсжнна протнв лапред- -
них аитн-фашистичк- их cic-исиа- та
;
4. дсфшштиппа ријешност
режнма Цвстковнћ — Мачск
да се, по налогу нрццца Иав-л- а,
ЈугославнЈа упрегне у
осовннска кола: приступаас
такозваиои Лнтнкомуннстич-ко- м
пакту;
б, потпуна неснособност
владајућих кругова — цивнл-ни- х
и војннх — да органнзу-ј- у
одбрану земље;
G. фаворизоваље тсрорнс- -
тичке органнзацнЈс, такозва
ннх усташа, нс само од стра-и- е
реакционарнс клнке ХС С -- а
на челу с Мачеком, већ н од
беопадскнх властодржаца , 7. потпун каос у вријене
иапада на ЈугославиЈу. всћн
иа воћства партнја нанушта-ј- у
масе у најтежпи даиииа --бје- же
у нностранство, ступа-ј- у
у отвореиу с!ужЛу окупа
торима. н in се прнкрпвају
што, у нсто вриЈеме, начи
(Наставак на странп 2)
ГЛАВНИ АРТИСТИ И ГЛУМЦИ У ХОЛИВУДУ СУМЊОМ
ДА СУ КОМУШИ
35 НАЈГЛАВННЈИХ II ПРОТЕС- - ТИРА ПРОТИВ СУМЊНЧЕЊА ДА СУ
"НЕАМЕРНКАНЦН"
су
"Амсрнке".
РОБЕРТ
ДЕНУНЦНЈАНТ
је сепат-ско- м
аиерикавнзуа"
монархнје,
кад су члановн комнтета бнлл
у Холивуд.
Ј. Парне Томас, један од
главних оптуживача каже, да
нма још 79 имена најбатх п
најпопуларннјих глумаца да
изпесе на Јавност, алп да he
то учннити иакнадпо. Такоћс
се нменује Едвар ). Робин-con- a, Uai Робсона прначког
певача, ЧаЈии Чаплпиа, а за
Џон Хаорд Лавсон-а- , писца
позорнншннх Еомада, да је
пајглавнији.
Од Метро - Голдвиимајер
J'iuucKe Koumiinje, један од
traetcytnee Џемс К. Лсгј-л--
нес сведочи да се на лолпву-д- у
почео лојавлпвагн кому-низа- м
још у почетку 1930 го-дпп- е.
За сведоке су j-зе-
тн још је-д- ан
део олоша са Холпвуда,
којн ннсад ннсу пмали успе-х- а,
јер су иеспособнп, па да
бн се удворнлн господарнма
настоје да денупцнрају иај-бол- е
и најглавније глумце,
како бн се' дочепалп болпх
познцпја на рачун другнх. II
у томе he знатно осетптн
производпа филиова.
РАДНИЦИ ЗАПОСЛЕНИ
КОД ВИКЕРС У МОНТРЕ-АЛ- У
ДОБИЛИ ПОВИШЦУ
Монтреал, 21 октобра. —
1,500 радпика запослепих у
предузећу Кенедиан впкерс
у бродоградилнгату завршен
је нотпнсиваием уговора из-ме- ћу
компаиије н уннје. Уго-воро- м
се гарантује унијсса
еигурност н повпшицу плата
радпицима који су раднлн за
ннже плате.
Уговором се дајс иовишнца
и 250 радника илумберског и
стнмфнтерскогоделеид.а про-шире- но
је а шест других
крафт упнја у предузсћима.
Потписани уговор гараитује
и npiiMeibyje се па свих се-да- м
локала.
У 87 МЕСШ1ЦА У ТОРОН-Т- У
ПРОНАђЕНИ ПАЦОВН
Извештај, Који је подне
шсн од стране Здравственог
оделеи-- а одбрра у јучераш-ас- м
ii3Bcuihy но1газује да је
здравствена комиснја преглс-даи- а
521 мссарску радн.у и од
тнх нронађено 87, или 16 по-ст- о
да нмају пацова, што js
врло опасно по здравле. Из-всшт- ај
је поднешен од стране
Кон. 1. Мекелер-а- .
КАЖЕ
Њујорк. — На пленарној
седннци Коиптета за пра"на
П11тап.а Геисралне скупштиие
Уједип.ен11х иацпја, југосло-венск- и
претставник Сава Ко-caiiosi- ih
јс одржао говор о из-ручнва- п.у
н кажн.аваљу рат-ин- х
зточниаца. Поипо је из-не- о
страхоте иочниа које je
пчч ин ina ратнд машнпа 4а- -
пиииа hocaiiOBiih je подвукао
ммшидаеввдеал к' ' ч '
CABA КОСАНОВИћ
да према Московској деклара- -
цнЈи од 1 новембра 1943 ro
п
jy остати пекажњепи. Ова
дек.1арација поста.та је једаи
од ociiOBinix закона Уједиие-- п
их нација. Осповапа je Me-ђународ- на
компснја за ратве
злочние са седпштеу у Лои-дон- у,
чпјн је задатак да
врти регнстрацту ратнпх
злочпнаца. Уговори о npnv- -
ирју садрже одредбе о пспо-ручивап- .у
и кажи-аваи- у рат-- н
их злочинаца. Каснвје су
one одредбе упсшене п v уи-ров- не
уговоре ИталпЈОм и
другиу бпвшиу сатсиискпу
државава.
све ове мере, подвукао je
уинпстар Косавовпћ, осталс
су нензвршеве, пошто су учв
љене мпоге грешке често све-сн- о
п систеуатскк очвгледво
у цплу пзбегавања одговор-ност-п
брпгео ратнну злочин-ццу- а. Због тога белоруска
делегација вхтожпла чптаву
ову ствар пред Генералну
скупштнну. Реза1уцвјоу од
15 фебруара 1946 гевералва
скупштнпа позва.1а се ва Мо-сковс- ку
декларацпју п
ДРУе докууенте који се од-но- се
пнташс ратнпх злочп-вац- а
п у лсто време конста-товал- а
да сг ове одредбе ве
ЦЕНА ЖИВЕЖНИМ НАМИРНИЦАМА_
ћЕ СЕ ПОВИСИТИ
ГРАЂДКИ ТРАЖЕ ОД ВЛАДЕ ДА ОДРЖИ КОНТРОЛУ
ЦЕНАМА ЖИВОТНИХ П0ТРЕ1ШША
Капаћанп се суочују са дру- -
гим повпшењем цепа живот-пп- м
потрепштнпама. Предви-ђ- а
се да he цеиа месу одмах
бнти повишепа 2 до 3 цепта
по (пауиу). Х.Х. Хапаи,
прстссдпнк Кепедпап феде- -
решин oi Афпкулћур упозо-руј- е
да he цепе бпти повише-n- e
иа илесо, масло, јаја, месо
и cup.
Рој Лпк, секретар пропзва-ђач- а
илсса у Оптарну,
да he њпхово удружеае за-тражп- ти
од власти да се це-п- е
млеку повнсе.
"Цсна млеку сс мора пови-спт- и
ако he пропзвађачи по-равиа- тл
своје потребе према
осталнн цеиама", казао je он.
Beh nva nap мсссци како се
пропосе гласовн у Отавн да
he се iioBiiciiTii цспа и стано-вим- а
у скором времену н да he
Koiupaia па станарнну бити
усЕоро укниута, прнтнсак
датази од коипанија којс no-седуј- у
всшке Kyhe за нзиај-м.1ивап- е.
Сазиаје се. да влада
Отавн наисрава да контро-- а
пад станарнним остане join
ТРАЖИМО ИЗРУЧЕЊЕ СВИХ
РАТНИХ ЗЛОЧИНАЦА
АМБДСДДОР КОСАНОВНЋ НА СЕДНИЦИ УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА
ue пупавају Због тога је Ге-нграл-
на
скуиштпна лрихва
тнла предог да државе чла-ниц- е
ОУН треба да предуз-у- у
све потребнс мере како бн
се ратни злочинцн похватали
и предали землдма где су по-чиин- лн
злочипе.
Народи Еојн су били жртве
ивпх ратних злочнпаца ири-м- н
in су са noBCpeiLCM свеовг
свечане нзјаве it с нестрпл-е-II.C- M
су чекали да правда бу-х- е
Јадовохсва. Мећутнм наде
се ннсу оствариле.
1г(с-1овенск- п претставиик
а a крају се нарочито задржао
м а поједпвам случајевнма
kujii се твчу варода Југосла- -
I Biije АмернчЕе окупацпопс
i otatTH у НемачЕој п Аустри- -
изјавпо je KocauoBith —
, д 1чиле су педавно да се нс
uarpajy обавезнпм да изру- -
ч v ј гословевскии судови
,. чак и наЈЕећс ратве зло- -
чинце. Mehy аима апрн- -
, нгр. iixtaaa бнвшн шеф по--
laimjc у 1авату leopr Lmi-iep- .
који je ва саслушап.у
пред амернчкиу властнуа
признао да je одговоран за
сурт више од 3,000 југосло--
днне опи пе уогу ве суп-- Ј нских грађава, затну не
бпо
са
је
као ва
па
каже
се,
уачЕи комаидант Ханс Тур
вер, еојв je нзмеђу осталог
варедво да се 30 југословен-сеи- х
заробллнпка живп зако-пај- у,
и ва крају једаи од нај-већ- их
ратних злочинаца др.
Јигфрвд )oepajicp, шеф лит-леро- вс
цивилне управе за
Словеннју, по чвјеу је варе-he- y
насилно пресехено 80,
000 лнца којоу прнлнсом је
20.000 лица поурло. Пвсуени
докази о злочиввуа овог нај-eeh- er Хвглеровог претставнн- -
Еа овли су гакве природе да
ви ауерпчсе власти ппсу по-г)-ша- ле
да одбију негову ек- -
страдицпју, eh су, кад га je
требало врсдагв, нзјавилн да
је вобегао из логора.
Југословевсгп претсгавнив
подвукао је затпм да је само
zU од ЈЈУ ратнвх Х10чннаца
прсдато Југославијп. При-тавсс- е
власти у Невачкој пе
држе се бо.ге од амсрпчкнх.
Иреуа званпчноу саопштељу
брвтавске ОЕупациове влас-т- и
отЕрвле су у току 1947 то-дн- ве оео 20 рагввх злочина-ц- а
од којих су пзручилп саво
анх 18, а од 15 маја пресга-.1.- 1
i , I свакви взручавањеу.
Фравцуске осупацнопе вла- -
идућу годину.
Иротив укидапа контроле
цеиама меса дао је изјаву ди-рект- ор
уннје месарскнх рад-ник- а
Фрсд Довлниг, да су
власнпцн клаоница зараднли
"naJBehe профнте" у доба кон-тЈшл- а
цсиа месу. llama траж-а- а
повишнце плата у садаш-ае- м
штрајку кад сс унорсдн
са профитом компанија не-дола- зи
једна десетнна цспта
по пауну.
Уиијске nobe у nchiiiiii ка-иадск- нх
градопа изјавлују да
се прс.ма попшмсп.у животинх
иампрнпца трсбају повиситн
и платс радника, да би сс на
тај начпн барсм донсклс по-дудар- ле
нлате радпика са
скакапсм цепа жпвотннм на-ипрнпца- ма.
Потрошачкс ор-ганизац- ијс,
дома1шчкс зајед-н- о
са упнјама н градским од-бори- ма
траже од федсралне
владс да обуставп попишсп.с
цсна иа храни и другнм ар-тиклп-
ма.
Belt се вслик број
организацпја пзјаспио да бн
фсдераша влада у Отави тре-6a- ia
саивати сисцијашо засс- -
стн у Нсмачкој ннсу предале
нпјсдног ратиог злочннца
унркос o6ehau.a фравцуске
владе.
Mchynty случај италијан-скн- х
ратнпх злочинаца ирст-стаи- лд
кулмннацију. Југо- -
словсиским властпма nnjc
прсдат пијсдан нталнјанскнх
ратни злочииац, ма да их јс
759 рсгистровано у Комиси-ј- и
за ратпе злочинс. Норсд
тога савезпичкс ок-уиацно-
нс
власти не устручавају се да
иајтсшн.с capabyjy са овнм
iicTitu ратиим хточннцима ко- -
јн су убијалн цивнлно ста-новпишт- ио,
злоставллли рат-- п
с заробл.синкс н иочинили
uaJBclic ратне злочипе.
Југословенски дслегат је
потом навсо иусиа ратннх
злочинаца, који су и после
npiiyiipja осталн у италијап-ско- ј
гојсцн. 0 јс нодвукао
да сс и другн италнјлиски
офнцпрн слободно Kpchy no
Лталнјн нако сс налазс па
листн ратпих злочннаца, и да
јс вслнки број П.НХ иостав-л.е- п
на впсоес поЈожаје. Прс-лазсН- и
на став извесппх др-жа- ва
ван ОУН, мииистар Ко-canoBi-ih
пзпсо јс иримср
Шпајцарске xoja сс обавеза- -
ла да iiehc даватн уточишта
ратнну злочппцииа а која јс
нсколико дана после завршег
ка рата примила једног од
iiaJBehnx ратпих злочинаца,
бнвшсг гувернера Далуације,
5узеие 1астн janitja.
На крају јс уинистар Ко-caiioB-iih
дотакао питаае из-дајн- ика
н квизлинга. On јс
пзразпо жал.ен.е да уЈеднп.енс
нације ништа пису урадиле
у свислу предлога резолуцн- -
je 1енералнс скушптине од
13 фебруара 1946 годнне.
Потребио је лрекипутн таЕ-тн- ку
давапд патожаја ониуа
којн су за вреуе рата 6iun не
саво пздаЈиицп спојих наро
да Beh и издајницп стварп
Уједнненнх нација и којн на-вос- е
штету односиуа мећу
уједш1.ен11у нацнјама и спре-уај- у
нову борбу цротнв дс
уократнјс.
На крају свог говора мнин-сат- р
KocaiiOBiih je у иуе југо-оовснс- ке
де.1егацнје предло
жио Генепалној скупштшш
да прахватн резолуцнју 31
поновпо noTcphiiBaiLc прпн-цнп- а
Резолуцнје од 13 фсбру- -
ччт
дање иарлаиепта no пнтаиу
скока цепа.
ГрадсЕи одборн Торопта,
Внидсора, Едиоптопа, Вппи-пег- а
и других већнх градова
у Капади ; заватссе уинје ко--
је укугшо претставллју 3,000,
000 чланова n фауцлија; Оде
лспа кападсЕе Легпје; део
домаћипскпх и потрошачквх
група ; свп су послалп своје
захтеве да се одржп гоптрола
цеиаиа it да се обуставп скд-кли- .е
цева памирипцама, a у
Bchiinu стучајева, свп су on п
тражплп спецпјхшо заседа-н.с'11арламс11т- а.
Прсиа недавно одржавои
гласаљу (Галуп пол) 54 по
сто народа у Каиади сиатра
да је мшшстар фииаспја Лбог
npepano укшшо коикоитролу
цспама, a CO посто народа
npcua гласаау суатра да су
скакању цева крнви прсвелн
ки профити коупавнја.
У уторак је уипистар фи-naiic4- ija
Абота посстнла дс
лсгација потрошача и упозо-шл- а
мшшстра на вагло csa-Еаа- с
цена и па последпце ко-ј- е
he пронзлазптп пз тога, те
према тоус да сс одржв и ab-ac
Еоптра(а вад истниа. Ми-ипст- ар
фппаспја Абот, одго-ворн- о
јс дслегацпјн — HE.
On je иаводпо некс" "мпстп-чне- "
грађанс, којн тобоже же-д- с
да сс укнне кошрола цс-ija-ya,
алн су доказн обратни,
то јест да јс nehima јавиог
Miicita за Еоитролу цена жи
вотнпу потрепттннауа.
РАДШ1ЦИ МЕСАРСКПХ
КОМПА1ШЈА ПРИМНЛН
УСЛОВЕ — ПОВРАТНЛН
СЕ НА ПОСАО
Днрсктор Јунајтсд пакивг-хау- с
воркерс ов Амернка
(Сн Ај О) уније, Фред В.
Довлипг дао је нзјаву, да свс-оиш- ти штрајк месарских-Б.таоппчки- х
радииса у преду-3ehn- ua Кавада Иекерс. Гфис
п комп., престаје пакоп су
локалве упије попрпмилн
предлоге, за гепералпу повп-шац- у
7 цсати ао сату н да сс
далоа повпшпца врши арбп-тражо- м.
Са СвтЈгт коувавајоу су
преговори завршспц пропие
суботс. Bchaaa радввка прн
уплп су уговор ц повралии
се на посао.
Уговороу ес раднвцпуа за-послеи- иу
код Свифт предузе-h- a
даје повишпцу 10 центи
бпиолисат1у7, иа пзоахцтееввити упповјсеатсуу.
У ТОРОНТУ ОПЕТ ИЗБА-ЦИВАЊ- Е ИЗ СТАНОВА
Ирсна Ннпавсгл, ратаа
удовпца, која нма троје децс
избачеиа је прошлс педелс
аз става "Стеллн барагс", ео-ј- е
су билс бпвше војннчке
кемпе. ГЈшдска управа каже.
да јс то учнњсно зоог тогп
што нијс хтела ruaham ста-нарн- ну, а Ирсна каже: "За-шт- о да ruahav станарпну за
стап, еоји је пув папова".
Деца Прешша кажу, да је је-д- не iiohn пацов дошао у по-стел- ,у
пезвву.
У току две педеле у Рууу-нај-и је сакуплно ва иус по-yo-ha
грчкоу вароду преко 2
унлпона леја. Осиу тога у Румунијп су прикуплепс и
велпке колвчиве одеће, леко-в- а
и пауприпца.
ара 1946 годпве, прева Еојој
све ратле злочинце треба по-хвати- тп
а взручпти зеуллуа
у Lojirva су почнннлп злоч li-ne.
On je вајергачваје позвао
члаиове (Ј Н да вреду
нотреоне уерс за лзруч.
ратвнх злочЛВнцојп
лазе ва itii