Serbian Herald, June 13, 1947

              јајјИјД
СТРЛНЛ 2
Српски Гласник
(Serbian Herald)
Published twice weekly by Srpiki Glasnik Publishing
Company—proprietors in the Serbian language at:
200 Adelaide St, W., Toronto 1, Ont.
Пзлазп сваког уторка п петка
Сва пнсиа п чекове треба слати на
"СРПСКИ ГЛАСНИК"
СОВЈЕТШ САВЕЗ БРАНИ ПРАВО
ЈУГОШВИЈЕ
Као н на Мировној коифсрснцији и на
спим мсђуиародиим форумима, lobjctcuii
Савсз и оиог пута, иа зассдању Савста
исзбодиостн брани право Југославијо.
Нрстстаппшс амсричког нмпсрнјалнзча
нпјо могао нздржатн доказо којо јс југо-слопснс- кн
амбасадор Косановић почсо из
iiocimi протнпу грчких моиархофашиста.
Да би ааштнтно импсрнјалистнчку н амо-рич- ву
н британску иолитику и н.снс чу-па- рс,
грчко монархофашистс, амсрнчки
прстставшп: уиада у рсч Косанопићу и
нрскида га у говору. 0и нс можо да нод-пс- сс
ни оно што доиоси амсричка штампа
о грчкој монархофаишстичкој плади тсро-рис- та
и угљстача грчког и максдонског
народа, за коју штампу сс заиста но миљи
pclui да јо накло11.сна грчком иароду и
грчкој дсмократијн, а још ман.о Југосла-внј- и
и југослопснској дсмократији. Амс-рич- кн
нрстставнш: ис можо пншо да-Ј13-држ-
н
глас ни "америчко дсмократијо"!
Сунротставјају1п1 со тој имисрнјалнсти-чк- ој
ПОЛИЛ1ЦИ, иолитнци имисријалисти-чко- г
п граЈјаиског рата п Cpanclui право
и слободан глас Југослапијс, Сопјстскн Са- -
всз, ирско спог претсташшка Андрсја 1 ро-ми- ка,
показао јс и овом нрилнком да Југо-славн- ја
јсдино у и.сму нма нскрсног и моћ-н- ог
сапсзника данас у лшру гао што јс
нмала и у тсшкнм даиима рата. I! Југо-слави- ја
licho заборапнти ни ово Совјст-ско- м
Савсзу, гао што нс заборашга ш:
спо оио што јо за н.у досада учинио. II но
само Југослапија, иего Сопјстском Савсз
ис могу и iiclio заборавити mi ост.алс зсм-л- о
и народи н.ргопо заузнман.о и борбу
ла и.ихову иезапнсност и слободу, ии њс-го- ву
борбу за мнр којп угрожапају импс-ријалист- и,
остацн фашизма и иови фашн-ст- и.
Иароди ho пндсти н из овог иримсра
какпу слободу и какиу дсмократију бранс
прстсташшци Амсрикс, кад но дозвол.апају
ирстсташшку јсдно државе, саисзнику ко-- ји
јо дао толико жртава у зајодничком ра-т- у,
mi да каисо оно шта кажу и шта мнслс
самн амсрички дописиици ии шта јо пи-с- ао
сам ирстставшп: за иЈтамиу Савсга
Ссзбсдпости о јодном фашнстичком рсжн-м- у.
Нз опога, као и пз бозброј сличиих
акција амсрмчког пмноријалнзма. онн he
1ШДСТП и колико би трајао лшр и колико
би тра јала и ова крн.ава дсмократн ја каква
плада v Аморицн. када по би било Оовјот--
ског Савеза коме јо рто иало у део да и
и.у браин кат јо аахтопао да Kocaiionuh
ирочита шта јо шкала аморичка штампа!
"ДЕМОШТИ" HE ДДЈУ ГОВОРИТИ У HE
ДЕМОКРАШЕ
Иолицнска комнснја Торонта забраиила
јс Паулу Робсоиу, гласовчтом амсричком
црначком псвачу да гопори иа музичком
фсстипалу прогрссшшс новиие "Дсјлн
Трибјун" на који јо дошао да пспа 17
маја у Торонту. Коитролср Инес и градо
иачслник Саундсрс хтоли су да.му забране
Mai; it да иева. а свс то тобож ради тога
да јс он "антнбританац". Ови људи, који
со толнко размећу дсмократнјом, пажу
још да у Торонту нсма места човеку који
јс дао школопати спога сина у Сопјетскои
Сапсзу. "Ко год има сина којсг јо гаколо-па- б
у Руснји. тај нома мсста у пашсм дс-мократ- ском
сустану". рскао јс дословно
контролср Нирс. "Гобсон јо велнки псва-чк- и
уметннк. али Торонто дсфшштивпо
инје .мссто за одржавањо и.сгопог кому-ничк- ог
говора". кажс ои дале.
Наул Гобсои инје нспријатсл, Притаинјс
колнко и и својо Амсрнко. Али за н,сга инје
Черчнл Притаинја. Наул јссте прпјатол.
Сопјстспог Савсза п дао јс тамо школовати
спога сина. Он је сам бпо у Сопјстском
Савсзу и он чссто прпча о еопјстској дс-мократн- ји.Он
чссто прнча како на љсгова
снна у Совјстском Савезу глсдају тако као
на сваког човска илп л.удско бнће, њего-п- ој
цриој кожи со тамо не ругају н ис за-поста- вља
сс Црпце као у Амсрнци и Ка-иа- дк
Паул Гобсон није пепријатољ ниједпс
зсмл,с и нједног народа и то ова господа
добро знају. Баш зато би опи билн забра-ннл- п
1Бсму н да пспа само да со нису мо-мснта- лно
чулн јаки протссти н приговори
са исколико уплнпннх страна. "Дсмокра-ти- "
иаводс како јс Гобсон рскао у Тороп-т- у
када сс повратно нз Шпаннјс исшто
због чсга би му трсбало забраппти да
Америчка и британска штампа и чињенице
"ИЗВЈЕСША 0 КОМЕНТАРИМА СТРАНЕ ШТАМПЕ 0 РЕЗУЛТАТИМА МОСКОВСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ
("Нзвестија" од 9 маја 1947 годпне)
Свак се још ccha како су
марљнпо многе британске п
амсричкс новине, пре отвара-ib- a
vocKODcnor заседаља Са-ве- та
мниистара спогних no
dosa, покушале импресио--
пнрати своје чигаоцс н ство
рнтн мншхење да су прегооо- -
ри о питапу Иеиачке осуђс-и- и
на иеуспех. ICao 1гајбатп
разлог за своја забринута про-рмцаа- а,
рсакциопарна nrraw-п- а,
сао правило, помињала је
"непомирљпв" стап Совјетског
Савсза, тврдсћи да ои није
иоиш да узме у обзир по-трс- бе Западнс Европе. 1'сак--
цпоиариа шгаипа наводпла е
много других разлога, који,
no ilciiom мишлеп.у, могу по- -
Јачатн гледнште KOje je она
ире,лагала.
Сада, после закл.учел лоо
ковског зассданл, ти истн ор--
гани штампе надуваЈу ceojy
"проиицл.ивос1", тврдећи да
је Московска коиферснцпја
бнла пеуспешна п да је свр-шн- ла
неуспсхом иск.гучнво
због Совјетског Савеза, којн
јс, ка;ку оаи, одбио да сс
новучс uacap ц јсдан корак
са својс "непомнрљиве" ио-зици- јс. Нски иолптнчкн ко-ментато- ри,
у својим покуша-јнм- а
да сакрнју од светског
јашгог мпен.а праве тсшк-oh- c
са којима је била уочена Мо-сковс- ка
конфсренцнја, не за- -
уставлдју сс чак mi иред нз- -
вргаи.ем чиљсница које кара-ктсрн- шу
позицију CCCI'-- a. Jiao правило, они игнорншу
чин.еннцу да pcruciuc таквог
замршепог проС5лсма као што
јс нроблем Иемачке изиску-ј- е
врсмсна. II онн којц иај-гласииј- е
внчу о нсуспеху
Лосковскс конферснцнје и
iiomiiLy Ч1Ш.СШ1ПУ да су глав-н- с
запрске са којима je кон-фсренц- ија бнла суочсна бнле
ироузрочснс иокушајнма од
стране брптаиске н амсричкс
дслегације одступаил од спо-разуш- шх
одлука усвојсннх
од странс британске н аус-рнч- кс
делегације одступан-- а
од cuo)ajyiiitiix одлука усво-јсин- х
од страие савсзника у
Јалтн и Потсдаму. Суиинна
пнтаља, међутнм. јсстс, да рс-акцпопа-
рии
KpyroBit, у чнјсч
пнтсресу дсо аигло-америч- се
штампе сада иастојп претста-внт- н
у ла;сном светлу прогрсс
п рсзултатс Московскс код-ференци- је,
с жсле да проб- -
лсм Исмдчке буде рсшси а
бази међупародпс сарадше.
Сада је угврђспо да су се
"псспуистп" којп су прорц-ua- i
псуспсх Мосеовсеих
преговора бојалн пс толлко
нсуспеха преговора колпко
ihiixosor успеха. Нпје случај-ио- ,
да је брптапскп педслпн
liter "Трут ' плсао да бп Пе-впн- у
трсбало чсстптатн ita
п е у с п с х у Еоифсрснције.
"Трут" ургпра потрсбу ис-ппавлл- 1иа "зла" учиасног na
Еопефренцнјама у Texepafiy
н Jxith. Ннје тешко погоди-т- н
да "Трут ' једноставпо за-хтс- ва
одбациваше мстода ме-ђунаро- дне
сарадн.е, којнма
су постнгнутс споразумне од
лукс no miTaity Нсмачке (па-рочит- о
на конференцији у
Јалтн). Идсју да је међуна-роди- а
сарад! "зло" кога сс
трсба решити слсдп амсрнчки
"Пнквајерср", новина која јс
у духовиом сродству са "Тру
том". "IIiiKBaiepep пнше да
Аусрпка ве суе губити врс
мена у решавашу евронскс
крпзе it да ме узима у обзнр
жел.е Руса. Какве су "жсге
Руса" о којниа говорп та по-вин- а? Те жел.с, као што се
може видетн пз процедурс
Московсис конфереиције, су
следсће: примењпваие прпи
ципа проклауованих од стра-и- е
Савезиичких снла у Јалти
и Нотсдауу, доследно извр-uteib- e
деуплитарпзацпје п де-мократпза-
цпје Немачке Овај
став који је заузсо п којп иа-став- лл
да заузпиа Совјетскп
Савез — једпни став којп у-иапре-
ђује
нитересе мпра н
безбедности — ннје подупрт
од стране претставипка Бри-танн- је
и Сједпњенпх Ауерл-чкп- х
Држава на Московској
конферепцпјп. Многе брптап-ск- е
и америчкс повпве одво--
1HUJ vipuiiii.
"СРПСКИ ГЛАСНИК"
шт министара спољних послова
лсле су да ие помнау ту чн-iteiu- my
уопште. Али кад до-ђ-е
до тога да се праве пнсп-пуацн- је (клевста.е) уперене
против Совјетссог Савеза,
н.ихова брбллвост не позиа
Паинца.
Британски иеделлш лпст
"Тајм спд Тајд", на примср,
отворено пнше да западне
силе vopajy сада концентри-сат- ц
своју пажи.у иа проблем
иалажепа "модус вивеидн" зз
зоие под iMixoBOM контролом.
"Економист" (другн брптан-ск- п лст) још је отворсиијп.
On yprnjia рсшеае есоном-ско- г
проблсиа Западнс Евро- -
пе повезиваисм провннциЈа
западис Нсмачкс са imixobiih
суседима иа 'ссверу, западу п
југу. 1)Ср.1ННСКИ дописннк
"Маичсстср Гвардпјана" чак
се журн да ннформишс својс
читаоцс да је одважна англо-амсрнч- ка
акција, унсрена ка
успостав.1аи.у иолитичеи yje-дшкс- не
западне Немачкс, ис-избеж- на.
II тако, ето сврхе све те
галамс о тврдоглавпости Со- -
вјстског Савеза. ива галаиа
очсвндно je iiawcitena да слу-ж- н
као замагливаис онииа
који желе да пиају стободнс
руке за једностране акцнје у
Нсмачкој и Лустрији, за one
kojii покушавају да поииште
одлуке усвојсне од страпс
Савсзппка у Јалтн и Иотсда- -
му.
ИЗВЕШТЛЈ ПОРТЕРОВЕ
KOMIICIIJE
Сада сс у Конгресу Сједи-it-eiiu- x
Држава Лмсрнке рас-прав- лл
о закону којим се одо-бра- ва "помоћ" Грчкој н Тур-ско- ј.
Тај закои, као uiio јс
позиато, званично јс мотн- -
ЖЕНЕВА. ~-- Аикетна ко--
ипснја Савета безбсдиостп
објавнла је мсуорапдуу који
је подисо врховпп коиандант
Дсуок])атске армпје Грчке ге-нер- ал
Маркос једном дслу
Анкстпе соупспје, која га је
посетпла 20 јапуара у иего-во- у
главиом штабу у сслу
Хроснмална.
У овоу моуораидуму гспе-ра- л
Маркос пзпсо је узроке
којп су пзазвали граџапски
рат у Грчкој као н миогобро)
ие злочпне сојс су почипплп
иопархофашпсти уз помоћ п
подршку бритаискпх огупа- -
цпоппх спага.
На крају је геперал Маркос
нагласпо да се грчко пптане
ие моа;е решитп дов се аг
пспуие осповпп условл :
1. Иовлзлеае епглесспх тру-n- a
из Трчке ;
2. Учешће EAM-- a у владн ;
3. Општа аулестпја;
4. Чпшћеис дпжавћог ana- -
para од ратних злочннаца a
чланова "Баталлла безбедна-стн"- ;
5. Услос1авллп.е деуокра-тнтј- е
л слободе у војсцл и у
формацнјама јавпс бсзбсдло-ст-ц
и
6. IIpoBobeibC слободлпх нз- -'
бора.
У уеуораидууу се каже да
данас грчкл парод н борцл
лародпог отпора уопппе вп-ш- е
ис суупају да је стан,е
које влада у 1 рчкој теусшто
п х.1аднокрвно смншл-сн- о п
да је оно почсло још од вре-уе- на
леуачке окупацпје. У
ллтересу Епглеза п iliixobiix
агепата уонархофашпстц бн-л- о
је да пзазову овај рат јср
оии ие желе да Грчка пођс
л)теу дсуократлје, веп аселе
да она посталс колопнјална
зеилл.
У уеуорапдуму се да.ге го-во- рл
о активлостц агелата
брнтанског "Ниге-тџеи- с сер-вис- а"
уајора Евапса п пуков-лик- а Хнла у округу Лерииа.
У Лерннском округу — ка-ж- е
се у меуоралдууу — свс
што су државнн оргапн прс-дузима- лн
радпло се no упут
ствнма епглескпх окупацпо-пи- х
власти. У тој областп на-рочп- г)'
улогу је упочетку од-лгр- ао агепт "Нптелииенс сер- -
говорн и да пева. Онн кажу да јс ои тада
рскао: "Нека оог забранп да сс икад вишо
подижу барикаде на улнцама, али ако сс
опебуду подизале, ја ћу бптн на раднп- -
впсаи опасношћу која се на-подн- о
падвила над грчком
"дсмократијои" п onacnonihy
непзбежиог слома еконоиије
Грчке ако се помоћ одмах пс
пружи. Да бн се устаповпла
размср потребпе помоћн н
начин н сретстава да се опа
да, послапа je у Грчку аме-рнч- ка
ековонска uuenja пред-вођс- на
од страпе Портера,
пившег uicja bnpoa за цепе
Очсвпдно, Портерова мпсп)а
пмала је такође да докахе
амсрнчком н светском јавпоу
uuen.y, да je "noyoh" Грчкој
хптио пуагиа.
Недавпо, Портерова uuen-ja
повратила се у Сједпљепе
Државс и 30 апрпла Држав-и- о
оделлие издало је свој нз-всш- тај
за публикацнју. Taj
извсштај јс шперссантап до-кумеп- аг,
који показује прн-род- у
амсрнчке "nouohn п
баца светло па тасозваку Гр--
чгу демократиЈу . Извештај прспоручује да
се фпиансиска nowoh одобрп
Грчкој у износу од 335 мнлп- -
она долара за извађаи.е'"ис-тогод1шш.е- г
програма рскон-струкцнје- ". Саставоачн тога
пзвсштаја, међутнм, пстичу
да he зиатан део за страну
"noMoh", као п домаћн при-ход- и, бнтн предап војниу
властпуа. Грчка, кажу они
дал. уора одржаватн аруију
од 150 хиллда војпика да бн
се уогла борити протпв пар--
тнзапа, алн да су аепа врсла
тако ограпкчена да она без
nouohn не уоже држатп толи-к- у
арчпју.
Jacno je зато, да he знатан
дсо ауернчвога зајуа бнти у-потрсб-
л.сн за војнс лерс грч
кс владе. To je права сврха
"ноуоћп" коју се зваиично
уотивише потребом за "рс-конструкцн- ју"
грчке еконо-унј- е.
Једна тешка оптужба против Британије
виса" лајор Еваис, а касллјс
внсеколзул Хил. Оовепско
уакедопска ман.ипа која у
овом округу претставла 70%
стаповплштва постала је мг-т- а
лајбарбарскијег н најод-вратлиј- ег
прогопа разбешис-ли- х
орпша уопархофашнзма.
Моиархофашистичке власти
у тсспој сарадан са енгле-ски- и
колзулоу у Лериву пз-спл- ио
су оргаввзовали фашп-сгпгЕО-аутопоупсти- чку
орга-илзацн- ју ВМРО. Оин су то
учииплц да бп лакш уоглп
ударитн па дехоератски по-кр- ет
у овоу огругу.
На једнок збору селака у
ceiy Медвта, Хнл је рекао:
'Вп ctosr нсеп Маседоацп
треба да се организујете v
ВМРО, да тражпте аутоно-нпј- у
Маседоиије под зашти- -
Назад огњишта
После упого годнна тсшког
живота и рада у тућинп, кудз
су се потуцалп спнови spme-вит- е
Лнке. Црне Горе, Хер-цегави- не,
ДалуацнЈе на и рав-п- с
п плодпе Војводине и Шу- -
уздпјс у потражиш оолг жи-во- та
зараде сасо бп иомогли
себи п својпма код cyhe олл-кша- ти
живот. Рад наших
лселчгвпса је био Texas н
раднли су најтеже,
најгоре I иајонасннје посло-в- е
на Еојиуа су уногн и жн- -
вотика платилн. To су посло--
вп шуусхв, хеоезнпчке нру-г- с,
рудницп. Све су то она
обавлллп под вајгежну оеол-постпу- а.
по цену свога здрав- -
лл п жпвота, само да бв на
уоглп нешто уштеди-т- и
п повратнтн се својој гу-h- n. Али су се прнлни взја-ловпл- е,
аасталз је беспослн--
ца, CHiiaaeaite плата, п тасЈ
је све впше изчезавала нада
ва повратак.
II ако је Еојв сретнпк ч
дочскао те је пошао у своје
родпо место, тај се убрзо и
разочарав повратио опет на-за- д,
сав сретап што је усппо
да опет са голпм жпвогон no-тра- жп хлеба по рудвпцпуа
плп фабрпкауа овог коптп- -
iiajBiiuic зато што је протову импсрпјалн-стпчк- с
полпгнке рата, ннје одржао гово-р- а.
Алн он je говорио у име демократпјс
и протнву рата и угљетавања кроз својс
пссме. Он је пзабрао песме којс впше него
Робсон, кога рсакцпја мрзп п зато што говоп шибаЈу DaToec.
je прогресиван п зато што је Нрнац. a no- - фашнзам н угљставање народа!
У извештају ее прпмеиује
да је Грчка већ прпуцда стра-п- у
nouoh у укупноу нзносу
од 700 уплиоиа долара, која
је. међутпм, оуогућпла Грчкој
сзуо да се одржн на животу.
У задис две годннс, изјавл.у- -
je Kovncuja, hiijc опажсп н-ка- кав папредак у постизава-ik- y
стабплног оиорављен,а у
сразуеру са сполпом помоћп
која је дата Грчкој.
Нзвештај прсноручујс да се
пошалс мнсија опоравл.ела у
Грчку, која Си бпла одговор-н- а
за употрсбллвап.е "помо-hu- "
на лицу места. Таква мц-сп- ја
бп у ствари заусиила
Грчку владу у свну пигап.н-у- а
која сс односе иа прсдво-beik- e
скопомпјс у зсмл.и. 11з- -
вештај даје довол,но доказа,
да у стварн што свс то логору "Нека се рассхепа не
значи. Извештај купама, пека још неко вре- -
да се изменн грчкп спсгси
опорсзоваиа, да сс cuaitit др--
жавпп апарат н успоставп ди-рскт- на котрола грчке сконо-уиј-е,
укључнв цеие н чак
рентс.
Нортсров нзвсштај садржн
уного врло карактернстнчних
прпмедаба о грчкој "дсуок-ратпјн- ".
У њсуу се кажс, на
прцуср, да народ лсуа иове-pei- ta
у ирстставинке владе.
On такође прпмсћујс да шне-кулан- ти
н особс које прнмају
велпке пројипс жнве луксуз-п- о
— док су уасе наЈКЈда по-rohe- ne
бсдои. Чак п Портс-рово- и
извештају "демократн-ј- а
ала Грчка" изглсда сасвпм
друкчија од опор како јс па-тро- нп
Грчке покушавају iijwt-ставит- и.
Ствариа ситуација у Грчкој
погазала се миого јачо.м од
лажис пронагандс провођспс
у страној штампп у всзп са
"noyohii" Грчкој н
lypcKO).
тоу апгло-амернкала- ца да Cm
се спасили ви као п олп којп
у Тптовој Cpjiijn и у отсче-ствел- о
- фроптовској Пугар- -
ској. оргапизовап.у аутопо-упстичк- ог
нокрста Хпл јс са-рађл- вао
са позлатпу фашп-стпу- а
гестаповцлма. On je
окуп.гло балпсте и чстпике,
позлате колаборацпопнстс из
Албапије н Југославпјс. Ои
је апх кришом иребацлвао
у П.НХОВС зеуд,е као шплјупе.
Говорећп о пзборлма којп
су одржапн 31 иарта 1916 п
плебпсцпту од 1 септембрл,
у иеуоравдуиу се каже да су
опп спровсдепп лод рсжпуом
наЈокрутппјег it uajqiBannjer
терора. Народ јс бпо прпмо-ра- п
да се послужн правоа
бојп прппада свпу слободшш
пародпиа, сауоодбра-пе- .
на стара
опасан;
крају
пмпсрп1алистпчке
правом
нсита. II тако јс шпло лз
дана у дан, из годинс у годп-н- у,
ДОК.1Р иајзад инје дошао
п тај обећапи дап. Алп да
дође тај дал, да се остваре
наши спови, да оиет углсда-у- о
своју родиу груду, треба-л- о
је да падпе близу два мн-лно- на
ваше браће и ссстара;
требало је да сс свака стопа
иаше зсм.ге натопи крв.гу на-ш- ег
ларода, иа тск онда да
се дочека пзш повратак у зс- -
ул.у пашега Јкзђснл, гдс када
се повратпуо, нсћемо бнгп ту- -
ђпнци, Behewo бнтл стрзпци
a nehevo бчтп ип прскорснп
од стране нашега народа, ле--
го ћемо бити дочекани брат- -
скп п јер he нас
дочесатп ваша 6paha n лаше
сестре, ваше жепе н лаша
деца, паше уајке н очсви.
Многп од пас ncheyo паћн
све ове које суо оставплп, пс-he- yo
впдети све one које бн
Baie.Hi лндеш, јер је два ми-лпо- па
iknx пало в дало своје
жнвоте, да би обезбсдлли
слободип п бољи живот опл-м- а
који су остали живп и опп-м- а
еојп he иза iliix до!ш. Да-ва- с
се паш пселппк спрема
н пакује са највсћом ужур-банош- ћу
за повратак у ceojy
родпу зеулу. Тако п треба,
Доста се бпло у туђиии, јер
иан.е плп више свп се уп се-ha- vo
оннх Браиковпх стпхо-в- а:
"У туђиви тешко мп се ле- -
ШЕО,
Туђива је п травицатешка".
Ја зпау да се нзвеспп још
(Нкстжјжк ка стрвн 4)
mxyw Vt--
-- - - п
Уторак. 20 каја
Политички преглед
-- - - -- - It .
"САВЕЗНИЧКД" ПОЛИТИКА И PATH11
ЗЛОЧИНЦИМА И "РАОЕЉЕНИМ ЛИЦИМА"
ПЕЧ --
коју јс 11
1947.
На конферрцциЈи ла
auja одржао агаше ia
штампу
онПкиоулнипетоапцчкпј-соо-нгнепзвплрпаерстнтсмитеарвуаннзшапптзваадккопјиФухМзсРоеЈпавшуупадтаимпдуа Ау-стрн- јс пнсу ишпта учпнпле да допрппесу ренатрпјацпји југословепскпх грађапа н из-руче- њу neh да сујутгоосолуоетваелпес.кпПхрпртааптспкиех озклуопчаицппаоциа.е
властн од августа 1945 годппе па до новем-бр- а
1946 пнсу дозво.гавале атсуапе jyrocio-венски- и
једпом нзоварнгарпсндпмоам заслурчеапјуа.трпИјсатцопвјруеуеснемо уу
тогорпиа британске зопе проводпла се про-пагаи- да
против пове Југославије п репатрп-јациЈ- е, хтели даа рсеедорвеппоатсруитреарјоур.псУапплажонпоиј гпорјоипасу
ганди протнв Југославије п репатрпјацпјс
учествовале су и извеспе бритапссе слу;кбе-и- е лпчиостп. Днректор логора у Стптару на Дравп, бнвшп мајор Јарвнс говорио је на фашпстнчки празннБ 3 маја 1946 голнне т
је то н рскао: лица
препоручује nl,ahajy сачскају
11рог])амом
н
другарски,
мс лл wije пе се прплшге у ЈугославпЈп про- -
MCIIIITII.
ДЕЈВЕ
Гечу
Иознатп логор Вепнуансдорф, којп се
налазп под војпом управоу дао је прогалс
годилс мпого фупа које су обучепе да вршс
тсрористпчку дслатност у Југославлји.
Мада сс југословснска цивплна дслсга-циј- а
за рспатрпјацпју лалазп у бриталској
зоии, брптанске војле власти е показују
добру вол.у да јс у послу помогиу, пего јс
чак спречапају у n-cno- v раду. Мада чланови
one дслегацпјс пмају дпплоуатскп пасош,
тс свуда пх прате пепожел.па лица.
Брптапске властл join u дапас спрсчавају
правплно обапештавап.е раселсннх лнца у
логорпма о cTaity у п.пховој земли. Шсф
брптапске плформатпвпе службе у Целовц
Старк. парсдио јс да му се допоси па цеп-зур- у
спа штампа камсаепа расслнлч лнцп-м- а. Нстовремсло Старк пнје npmno ннкакв)
цслзуру пад оппм нублпкацијзма у којима
сс ппшс против репатрпјације п хушка на
попи рат. Забра11.ујс ге и приказпваи.с фил-моп- а о проглатсп.у Реиублпке ФНРЈ 19J5,
о парадп Нобедс 9 маја 1916 годипе у Пео-град- у.
нтд. Брптапске втастп — нзпзспо је
југословспскп прстставппк — игпле су таго
далско да отварају дппломатску погату По-лптич-ког
нретстапппштва ФИРЈ у Аустрнјв
it да задржапаЈу око IU.OW npiiucpata попи-па- .
те на тај лачпп зпатло поче рспатрија-И"ју- .
Број од 24,000 југослосслскнх "расе-Л.СНИ- Х лица" у брптапскоЈ зопп после 2 го-дн- пс напора југословенскпх органа за ин-хоп- у репатриЈзцију. јасап су доказ да су
суетп.е које брпталске властп ври!с протпв
рспатрнјацпјс тако вслпес да брпталска вла-д- а
сиосп пупу одговорност за оезбво стаи.
ЈугосчовспсЕи оргапп за пропалаже11.е
ратппх злочлпаца у Цетовцу су под сталпцу
ладзором брптаиских офицлра, тако да сс
уопште лс уогу слободио кретатп по Це-лов- цу.
а кауо лп по целој зоип. У брптан-ско- Ј
301П! југоетовепскпу оргаппиа пије до-зво1.- еи одлазак у логоре ратппх злошнаца
mi у логоре раселппх лпда. Глучајеви бек-ст- па
су таео бројпп ла се пе могу сматЈати
пзгиопаппи и случајпим већ органпзовашш
акцпјама са niiaiwu окупацпонпх властп.
Притапсге властп одлучпо се брапе од свзко
позптпвпе сарадЈМ" југословепскпх оргапа v
1фопа.ажеп.у и пзручпваау ратнпх злочп-пац- а. Kimo je сучајгва да су пзјавл.пвале
да не вогу ух&лситп пеког нздајпика збо!
нслостататва просторпја у затворпма.
У логору расемппх лпгда Астеп у амс-рпчк- ој
зопп Аустрпје, палап се велпсп б{Кј
четппка које амсрпчке властп првпципијел-п- о признају за колаборааиоиисте. алц nche
да пх издвоје из логорз. У логору Поцгау
амсричке властп још увек држс позпате рат- -
злочппцр као тто су гепсрал Нлија Пра-nin- h, Лазар Радпвојевпп н други. Овиу свии
сретствпма лажп и терора спрсчавају рспат-рпјацпј- у.
У коуптстпма еојн раселва липа
зпапнчпо прстставллју пред аусричкин вла-стн- ма
палазс сс Пеапло Mutpoaiih, блвши
агспт лсуачке специалпе полнције у Псо-град- у.
усташкп мајор Фрап.о Иепг и други.
Звапичпа поглора у комптетпуа делује ие-гатп- вло ла репатријацију.
Нретставлицнма југословенске компспје
за утврђипап.е ратппх злочппа не дозволлва
се прпступ у логоре за ратне злочипце п ра-ссл.с- на
лнца храј Аугсбурга у амсричсо) зо-ni-r.
као mi у Еојпу другпу логорнуа било
које врсте. Ауерпчке властп ие дају податке
о ллцлуа у логорпма у којпха се палази ви-- ш
с ратпнх злочипаиа хоје траже југосло-венск- е
властн. Ауерпчке власти не призлају
и и pemen.a Kovncuje Уједиисиих Нација за
ратие злочнпце у Лопдоиу.
Фрапцуске војпе власти у својој зопи
Аустрпје јога дапас подржавају таЕОЗвапи
"Нацнонални Коуитет" у Аустријн п још
п данае прпуају sao претставппеа "расе.1-пи- х
лнца" бившег потпуховниЕа Спужића,
чпје се пуе налазп иа листп ратипх злочи-пзц- а.
11еуу је дозвохепо да поси францу-св-у
офпцпрсЕу уппфоруу, с озпагауа пу-ковпп- ка,
а слабдева се Еао Француски офи-ци- р.
Међу расе.кнцу лпцпма вршп се отво-реп-а
пропагаида протпв повратка tyhn и
терор против оппх еоји бн хтелп да се врате
у Југославпју.
ФранцусЕе властп до дапас. две годнпс
од када су апехтирале део Аустрије пвсу од-редп- ле
проце,уру осо хапшепл н утврђива-п- д
ратнпх злочппапа уада су југословепске
властп впше пута иптервенисале. Tec јг
оппх дапа у овом правпу постлгпут вапре-да- к.
ЈугословепсЕп претставпици Beh су мс- -
! сепима настојали да добију одобреи за пз- - - - љ ручеае нехатпко ратних хточинаца, међу
itnwa п пеколпко евпзлппшепх иппистара.
Међутпу до дапас фарпцусЕе властв ппсу
ухапспле пиЈелиога.
I