Serbian Herald, May 10, 1946

              rf
t%ri ,
I
СТРЛНЛ 2
Српски Гласник
(Serbian Herald)
Published twice weekly at
200 Adelaide St. W. — Toronto 1, Ont.
By Srpeki Glasnik Publishing Company
In the Serbian language
Proprietors
Издазн сваког уторка п петка.
Сва пнсма и чекове треба слатп на:
Допвсн без потписа се ве прнуају.
Рукописи сс нс epahajy.
ПАРТИЗАНСКИ ДНЕВНИК
Ослободилачки покрст народа Југосла-ннј- о
нмао јс много свијох "днсвника'
који прнчају о мукама кроз којс јс народ
прошао, о јунацима и јунакињама који
су сво сапладали и свс побсдилн, о звер-ствим- а
окупатора п издајника, о мржњи
народа прсма окупаторнма н издајницима
и њсговој љубави својс зсмљо и народа.
о многим другим момснтнма који су били
нзвор снагс, издржљивостн и јунаштла.
Јсдан од иајбо.гих тнх днсвника мп
ДанаС ПОЧПЊСМО објшгшиТП У ПОДЛИСТКУ нолитнци та- -
"СрнсКОГ ГлаСПНКа". је брошура Ио у
НАРШЛНСКОГ ДНКВННКЛ" коју ј?
наинсао ЧО.ШОВИТ., прет-ссди- ик
Г)Осио п Хсрцсгошшс, јсдан од нај-бољ- их
људн којо јс дао срискн народ.
јс нс само јсдаи од најборбс-иији- х
и најспособнпјих народпих во!;а у
општсм смислу, Bell п јсдан од најбо.гнх
нисаца који најболс могу да oniiuiy сво
оио кроз што су ирошли п шта су дожн-всл- н.
Читајупи оиај љсгов днсвнпк чини сс
'нс само да глсдаш сво оно о чсму on
иишс, nch да сам проживљаш. To јс
записник оног шта јо он проживсо и ни-д- со
у оним борбама н прсдслима гдо јс оп
учсствовао п прсдводио, али у н,сму со
оглсда општа борба народа ЈугославиЈО.
Такво исшта могу да напишу само људи
којн нснзмсрно љубс свој иарод, који
разумсју исгову душу, који љубс и оиу
букву н оморику под којом су спавали
и онај камсн по којсм су дрсмовни отуца-л- и
својо ного.
Зато ми топло ирспоручујсмо читаоцн-м- а
"Српског Гласинка", да нс промаше
mi јсдан иодлистак тога днсшшка.
Годољуб Чолаковић почсо јо да води
бррбу за слободу народа много про нсго
ov vnnnn vj IvrnMannn nnvu.'.'liin mflffiiivPTll.'l mux граана,
МКО АОрДО 1У41 ГиДППС IlilW TUKU1I Ull J
својој 21 Г0ДШШ старости бно осуђсн од
страио CTajtor Југослонснског рсжима иа
затвор којом јо одлсжао 1 1 година. Кат,а
јо за врсмо борба било осиовано Антифа-шистичк- о
nclic народног ослоиођеи.а оно
јс јсдан iLcroBiix сскрстара.
"СП0МЕНИК" Ј0Ш НИЈЕ Г0Т0В
Нотпуковншс Др. Haj6ajcp, ирстстав-ии- к
Црвсног Крста Југославпјс, рскао јо
на свом доласку Торонто да су канадски
Југословснн са сиојим радом п iiomoImi
коју су дали нашсм иароду подигли за
ссбо лсп сиомсиик Југославнји. У свом
говору скупштинн у Торонтуч која јЧ,
одржана априла Др. Hajuaycp jo to
још нску руку доиунио вслсћн да јо тај
спомеипк нодигиут у срцима цслог наро-д- а
Југослапијо. Мсђутим, нама јо драго
што морамо донскло контраднктоватн
доктора. Морамо му pchii да спомсинв
Још нпјо готов. Он сс даље дограђујс и
улопшава.
Кроз лослсдњнх нсколнко дана у нско-лик- о
места гдс су отржанс скупштиио,
скупљсио јо нсшто око 12.000 долара за
помоћ југословенској ратној сирочади, —
за У Ванкуверу одржана
јо про исколико nana скупштина иа којој
јо говорно мајоо Бранко Нукслић и скун-љс- ио
јс tv сврху око 3.500 долара. A
само иеколико лана раиијо, ката про-славља- лн
27 мапт, скуплсно jo Ваику- -
односима.
Топонту ол 21 априла, ua којој
јо говорно i). Најбауор, скупљсно јо око
300 олапа. У Субурн, по јс такођо
говорно Др. Најбауср и поручнмк Гајо
Ратковић, скуп.гсио јо прско 2.000. У
Порт Артуру иа на којој је
говорнла попучник Hata Крајгср, скуп-љс- но
јо такођо прско 2.600 долала. У
Кркланл Лску око 1.000 долара. Вслаи-д- у
Друштва Српског нарозног савсза
олржали су прирсдбу 20 априла на љој
јо направлсно нсколико стотпна долара
за помоћ деци. Оснм одржаћо со.
скупштино још исколико мсста на који-м- а
ћо спгурпо 6imi скупљсно још неко-лп- ко
хиљада долара, у Всланду, Хамнл-toii- v
др.
Дакло, као што сс види, "Сиомсиик" сс
још даљо градн. Наши досољсницн градс
зато што јо још всћи спомсник згра-ђс- н
у rtuxoBiiM срцима јуначком борбом
наших народа.
--- "" ftii
Експозе маршала Тита о спо-љно- ј
политици Југославије
П.
Иознато је да је послијс
свршетка првог свјстског ра-т- а
Италија добнла на рачун
Југославнје један добар дио
тсриторнје која је пјековима
била иасс.гена Словеициха и
Арватима као награду за уче-mh- e
рату иа страни савсз-ннк- а,
односно Антанте. Taj
посао, да га тако назовем.
било је онда лако нзвршитн,
јср су пародн који населл- -
вају данашиу Југославију
били дјелимнч-н- о
под владавином Аустријг
Ji Мађарске, чија пронаст је
до душс пмала иозитивнн.ч
страна за уједпљсн.е јужпих
Словсна, али је исто тако
протународиој
To дашн.нх властодржаца Псо- -
Р0Д0.ЂУВ
Чолагсовпп
као
као
"Спомсннк".
скупштшш,
два
градовима.
р&цјепкани,
граду Јсдаи дио нашс тсрито- -
РЈС, it TO ClOBClICKO ПрИМО--
рјс са Трстом it Истра са №.-кн- м
отоцнма, доспио у руке
Италијана.
Нишс од 20 година наши
6paha тим крајевпма бнла
су лзложсна свнм uoryhiiM
прогоиима са странс нталк- -
Јанских фашиста од дсиаци
оиализацнЈс до уклучнво фи- -
знчког истрсблсња. II данас
нослијс свсга што сс је до- -
годило, постоје на страни
иашлх савезиика луди који
оспоравају иашој зеили нра-в- о на тс крајеве. Зар то, шта
сс xohe тнме постигнутн?
Чнтавои свнјсту јс врло до--
оро познато да je Италпја
1У41 годиис исто тако хучкн
као и Њемачка напала нашу
земл.у ц окупирала и.езнн ве-ли- ки дио. Но не само окупи- -
рала нсго јс неке храјевс као
што су Цриа Гора, Далмаци-ј- а
и један дио Словеније ста-вн- ла
под италијанску круну.
-- ви они који цпјснс правсд- -
ност н истиност, морају нрч-знат- н
да су италпјаискс оку-пацио- нс
трупс н властн учи-лн- ле
нснадокпаднву штету
нашој ЗСМЛ.Н, да су уништа- -
валн а дссетлнс хилдда на
vj j....„u j'" " vj.j""" v—— да cy иа десс
y
у
од
у
у
на
г
у
тај
у
су
у
2
У
и
и
-- f¥
у
у
пшс хиллда одвлачилн у сво-ј- с
коицентрационс логорс,
гдје cy Miioni у иатама и
поирлн. He само нолнтича- -
рнма нсго и широкој спјст- -
то у којс-ч- м јсдан овдје
Југославнја тражл се вра
те живс у всшкој nch.iini Хр
вати и итовспцп н упркос
дугогодншше дсиацноналнза-циј- с
н тсрора према славен- -
ском стаповништву.
Југославнја је на конфсрс-нцнј- и
ннострапих
nociona у Лондону у ссптсм-бр- у
мјесецу 1945 године по- -
ставила као свој оправданч
захтјев граиицу која Гра-де- жа на корској обалн Пдри- -
је нде па Моиг Роскопсл па
аустрнској граилцн н која
се у главнои поклапа са ст-ничк- ом
граннцом. Затим ) изјавнла да he Трст добнта
статут федсралие јсдиницс у
Фсдератпвној Најаддној Ре-публиц- и Југославпјн и да he
ipuihaiicia лука иитср-пацноиалнзова-
на. Та би лука
стајала нарочнтоу мсђу-пародн- ом
управои. Стободна
лука обухватала бн
Трст, ипсталације w
иагазиие О
4. Од 5 до рнве 7.
Те своје захтјсве Jyrocia-Biij- a
поставила не у духу
иског освстиичког исп-рнјатслдг- ког
ирема Нта-ли- ји
Напротпв, Југославнја
жсш живјетн са ародом li
всву 1.200 олара за исту сврху. На ску-- талнје у најболим
пгатини у
тога
у
га
од
става
Наша Јс зеиха тс својг зах- -
тјеве поставила на осносу
својих нацпоиалних и хпсто-рпскп- х
права. Ocnit тога ако
још важп такозвана Лтлаисса
nOBC-t- A онда бн мјеродавни
круговн у нашик савезнич-кн- х
зсм.гама, којп треба да
одлуче о томе, трсба.1н узетн
у обзпр п расположеп.е самог
парда ие само славенског
него н великог днјста ита.1и-јаиск- ог
које живн на том под-р- чј
(бурно н дуготрајпо
одобраваие), а које се иај
енергнчннје залаже и тражн
да се ти крајеви прнсаједииг
Југославнјн.
Догаћаји последњих дана
нарочито у Tpciy и Горнци
it став кога заузл ма ју савез
ничкс окупацноне иа
подручју говоре јасио
да се о тнм правпиа и захтје-вни- а
JyrociaBiije и народпма
тога краја ие води ни
рачуна, савезиичке војнс
ГЛЛСППК"
Еластл дозволлвају ссбн u
аима иодређсинм оргаиима
такове поступкс за које је те-- ш
ко наћи други израз осим
израза да они нарушавају
мнр, односно да угрожавају
мнр у том подручју, да ис
водс н u мало рачуна о рас-положе- ау
иарода н о прави- -
иа наше землс. да дозволл
вају најбруталнлје испаде и
тсрор италијаисснх фашиста,
којн су се послед1М!х даиа и
noMohy властн писцеинрали
иа ово подручјс. Пмамо тач- -
ис податкс јс само послед- -
ibiix дана за врнјеме боравка
саиезннчке конлснје у Јули-ск- ој
Крајннн била, нрсћут-ин- м
одобраваи.си савезника,
дошло у Трст н у зону "А"
око 12 пуних возова и 70 ка-мио- нл фашистичких бандита
ai3 ИталиЈс. су бандс на
оружанс нотиуио у стнлу
бнвпшх Дапуицнјсвих баи- -
днта и МусолшшЈсиих
дн са тол.агаиа, ножевнма, n.i
чак и са иатрсинм оружјсм,
упадају у краЈеве аитифаиш-ст- а
н грађана слаиснског ио-ријск- ла
н свс демолирају. Тс
фашистичкс уз мнрно
nocsiaTpaiLe савезннчкнх о
гапа на најдрастичнији на-ч- ии
цријеђају нашу земл.у,
нашс народе, наша најодго-ворниј- а
државпа лица. Тг
фашпстичке баидс нсдавпо
су извршиле атентат на мајо-р- а
Југостовенске армнје
наналс су камсаем, шта-пови- ма
и ножсвима офшпша
Југос1овсиске армнјс Вуко
тића. 28 марта у о сати у ве-ч- е
напале су наше официре
калстаиа Нипера, потпукос-пик- а
Фиициа, потпоручаика
Нукотнћа и заставиика
рушића. Фнзички напади па
државллис нашс зсилс нс
прскидио се понавллју и бн-ва- ју
све дрскнјн. Ко спо-с- н
одговорност? Разуме сс
савсзннчкс еојис власти. које
су лужпс у том предјслу др-жа- тн
иир и рсд. (повнци: та-к- о јс! — бурно и дуготрајио
аилаудирашс).
}л исмама могућности, јср
on бнло суиише оиширио, да
у овом скспозсу лзложим спе
one нападс и исправнлностн
којн се догађају прсма нашој
зсмл.11, a у прлои рсду нрсиа
ској јавпостл је добо иозна-- 1 стаповшшиву зонс "Л". ЈКе
да тим крајсвнма још пут под
да
министара
од
блтн
под
прпста-нпшт- е
мола до иола
рнве
је
нли
властп
томе
мало
да
да
Тс
бап
рул.с
Ма- -
зато
ny hit да cy савезиичкс властм
бсз обзира а споразум којн
јс био учиисн овдје у Пео-град- у
прошле годипс, без сва-ко- г
иовода расиустчлс мЈсс-н- с
пародис власти у том кра- -
(Пренос са стране 1)
"Ујсдиаеанх Хрвата" госори
сс о фиианспраау рада те фа
шнстпчке федсрацнје. Само
се носеби разуис да he свака
група која је уклучспа у тој
федсрацији доприиосити свој
део за финансира11.с рада фс-дсраци- је. Иитаис јс сада, да
лн he тнх свнх 5.000 nhii у
заједпички фопд за зајсдни-чк- п
рад с иавелићевцима.
Нскуство јс показало да су
онн и пре купнди за јсдпу
сврху а употрсбллсалн n тро
шнлн а другу. Тако je бпло
и са "златном кангом" и ску
и.гаасм повца за четпике л
трошсиск нстога па фаши
стичку пропаганду у Лиери-ц- и,
на Рут Миче.1, Реј Брока
н другс. Тако бн и ових 5.000
долара српске потпорнс орга-иизацн- је (СНС) могли да
сви оду у финанцираие ак-цнј- а
"федерацнјс" коју пред
водс пассгпћевцп.
Као што сс впдп, српскпм
изродима ие сметају усгашкн
злочшш над српскии наро-до- и,
и и хрватскнм изродима
ЧСТ1ШЧК11 Х10Ч.ШП1 над хрват
ским иародок. Они су се на- -
шли заједно у стратешком
одбору. За сршке ii3purv иа
Управи С Н. Савеза псма
више да се ие можс са Хрва-тнм- а
уопште. Онн су наиии
one Хрвате са којима се хоже,
a to cy крвавс natciiihei:e
усташе и мачековцц којн cy
к.1алн српскн иарод. Оии ис
могу само са хрватскии на
родои, са itcronou огромнок
cehunou, којп је био жртва
усташа заједио са српскиу
народом. Они пс могу са о-н- им Хрватпма којн су билл
СРПСКН
Кун-дср- а,
ју, стваралс полнцију нз но-- 1 сора у Трсту због ниховог
внх фашпстнчкнх н профа- - Југославенског става такођер
шистнчких елемсната, значн
из људн којц U U у ком cty-чај- у неби смјели нматн iy
дужиост, да су савсзничкс
власти оргаинзовале iiobv
власт у KOjy су увучсин мно"-г- и
фашистичкн слсментн, ко-ј-.и
ни у ком случају неби сме-л- и
заузниати тај положај. Кад
је савезинчка војна управа
ликвидирхча народне властн
поиово je увела фашнстичко
законодавство од npnje 3 сеп-темб- ра
1943 годнне.
Послије тога Bpaheii je по-пов- но
старн адуццлстратпв-ии- ,
судски н полнцнскп апа-ра- т.
У службу су узиманн
стари италијански чинивнл-ц- и,
фашнсти, Miiont позпати,
а чак и Miiont ратни злочин-ц- и (као на пример Барагз..
Најгоре јс стаас у цнвилној
поллцпјп. Поссдујемо спи-са- к
компромитоваипх фашн-ст- а,
који се налазс у служби
иолицијс. Нски од ТЛХ IIO.III-цаја- ца
су учествовали у по-хо-ду
на Рим, некн у казие-ии- м
СЕСпедицнјама против
нашег народа у ЈулнскоЈ Кра-јнн- н,
има Рушшкосих домо-бран- а
и разнпх нацистнчких
агепата. Судски кадар тако-ћс- р
пије прочишћси од фашп-стичк- их
слемсиата л јасно је
да такав суд не може да судн
фашнстнчкни злочннцнма о- -
нако како оии застужују. За
словснске школе поставлн
је главни савјстннк школссс
управе Срећко Барага, a ""-спект- ор
за Хрватскс школе
у Пулн Лнтои Ирсматои, би- -
вшн актлвни фашистички
пропагаидиста н познати ан-ти-Хрв- ат.
иласти зоне Л показуЈу
све више прнстрасност п све
отвореинје иступају иротив
нашпх народа. One забраиу-ј- у
нспнснваас надписа, ис- -
тицапе застава и подизанс
ставолука, бришу надпнсе, и
палс н руше ставолуке, При- -
ликок акцнјс протпв нашегј
народа тешко се je вређхто
нашс папнопалнс смблемг.
Цуа приијера да сс је ски-да- ло
иашс нациоиалне заста-в- е,
па чак и скрнавнло иаро
дпе гробове гдје су сасезпи- -
чки војницн пуцалн на за
ставе иацртанс на зндовииа
једнс syhe у сојој су Немци
запа.1нли 22 жнва Словснца.
(повици: сралота!) У впзу
С1учајева најтрагнчнпјн је
иицндент у IIIi;e.iiiy, као и
отпуштаае учнтслл н пЈК)фе
днн херој Марко ©решковиН
и уиогп други најболи сипо-в-п
хрватског народа, да за-штл- те
српску дсцу. С ниуа
они инсу уоглн н ие уогу,
јер кажу да су то кохунисти.
А хрватскн пзродн не хогу
са онну Србпуа као што јс
пароднп херој Стапиша Оп
сеннца п миогл други хероји
српског4 народа, који су се
ставлллп пред четимчЕН нож
да заштите хрватску дсцу
Aiii тн хрватски нзроди уо-г-у
заједио са нзродпха срп-ско- г
парода — четницауа. За
iLiix су обадвоје колшп срп-Ск- ог
и хрватског варода
"здраш u демократскп елеме
нтп међу потомцвма сред!к-европсхв- х
п југо-псточи- пх
земала Европе."
Српскп в хрватссл изроди,
зајсдио са изроднма других
словенских народа, сојп са-чииЈва- ју
ту "федерацпју".
говорс о ковувпствчком ру-uieif- cy
граипца u иародинх
CBCTiutal Оан сажу да су тои
"разорпом дeJOвau.y,' супрот- -
I 3
ннтереса в ппл.еа . . . у кон
стругтвввој сурадап, а на
базв потпуве раввоправвостп
п поштвааа вацвјовалвог
в ндв вдуал втета."
када је Хитлер рушпо
граппцс српссн п хрватски
изродп гојц стварај) ту "фс-дерацп- ју
нпсу говорпди о
pyuicity гравлца. Када cy о
купаторц, усташе п четиици
рушплп црсве, споиевпсе,
спал.ивалп бвблаотесе уин
верзнтета, рушплп уииверзп-тст- е,
онда овп пзроди ннсу
говорнлц о рушењу народиих
светпња. Опп сојн су клаш
првн а се ставе прсд усташ-- 1 парод в члнилк пеоппспв;
ки нож, као што је бпо наро-- 1 злочине, они којп су впкали Ј
карактсрише став окунапно
ннх властн прсма Југославн-ј- н и народу у том иодручју.
II ма и другнх узнемирују-ћи- х
поступака савезннчкнх
Bojuiix властн од којих hy ја
нске овдјс нзнетн. 1'адн се о
крстаау савезничких дру-гн- х авијона нзнад југословен-ск- е
територије, што знапл
груба повреда гериторпјс, и
такоћер, речсно најблажни
речима изазлван-- с и онасиост
no мнр. (Једподушни попи-ц- и:
тако је!) Тако је на нри- -
мјер од 11 фсбруара до 26
марта ове годнне бнло 233
савезиичка авнјоиа, који су
иовреднли иашу граннду, од-носн- о
супротно ис1;упарод
Ш1Х правилниа надлнјсталц
пашу тсриторију. Од тога је
бнло 174 борбсна анарата, л
оста-ii- i су Снли иди бомбар- -
рерн нлн транснортни аиијо-н- и. Само 26 марта иадлпјста-л- о је пашу тсриторију 34 са-везии- чка авијоаа у разннм
правцима н у разио вријсмс.
1о зиачи, послијс вшпс
струкнх протсста и нота, ко-ј- е
смо ки упутили исиочстка
савезнлчкии појним властима.
а каспијс и снглеској владп
да је поступакнзвјсспих са-всзинч- ких
bojuiix кругопа
потпуно супротан нанорима
ујсдиаених нација, да чнм
прије учврсте иир у свјсту н
oncuoryhc агрссоре који би
покушали лосегнутн за сло- -
бодом и иезаписношћу дру-гн- х
парода. (повнцн; ироио- -
кација!)
12 фебруара прпи пут јс
обраћена пажаа прско појиог
аташеа при бритапској ам-баса- дн
на ове повреде грапп-ца- .
17 сфбруара предата јс
пота преко ваздухонловпбг
аташеа при БрнтанскоЈ амба-сад- ц
са протсстом протпп
поновнпх поврсда гр.лицс.
Одговор је био иа све то не-гатнв- ан.
Мниистарстпо нио- -
страних послова дало јс на
лог иашен амбасадору у Лоп-дои- у
да упутн протесну иоту
Форсљ офнсу иоводои новрс-д- с
Југословенској тсриторнја
прелстап.см Прптанских авн-он- а.
иота била јс прсда-н- а 28 фебруара. II иа ту поту
до сад није стнгао пикакаи
познтиваи одговор. Hero cy
на против надлнјстан.а и по- -
вреде наше тсрнторијс са
(Пренос на странп 3)
Врхунац срамоте друштва Српског
народног савеза
за Србе "гони пспие прско
Дриие" а за Хрватс да "не
заслужују да живе на свсту",
за П.НХ су "здравп демократ-ск- в елемеитп." Они су свл
заборавили приспллвап.е Ср-б- а
на прекргатаваас у като--
личку веру од страпе усташ-кн- х
попова. За аих су свсти-.- с
они понови и фратрп којл
су са звоииса пуцалп из мн-трхм- за
у народ, онп iojii cy
у црквама благоснлдлн онс
lojh би дошли са крваили
рукама од к-iai- ta иарода.
О ibiixoBou С10веиству не
треба tin говорнлн. ILiixobo
словенство nitje у слопспскпм
зсмхама. у Руснјн, Полској,
ЈугославиЈн, Бугарској н Чс
хословачкој. Hiiixono ciobcii-ств- о
јс у Италијн нод скутом
папе, у Аустрији, тауо одку-д- а
су кроз читаву историју
павааивале осваЈачкс хордс
да униште словснскс пароде.
У такво су друштво OotiiIi,
Кристифоровић, IIcKiih и Дн-описи- је
довели Срнски ма-род- ип
савез, а како изгледа
ставнли "слогу те заЈвднвцу 3Iiaiba „ одобрсиа друш- -
Алц
Ова
тава Српског пародмог сапо- -
за. Алн са знаиси нлн бел
знапа, to je сраиота за коју
су друшгса лпак одговорна,
јер су дочволила да пх Наве
лићеви пријатеАи одвуку v
усташко коло. Ако члаиство
то одобрн, оно јс одобрнло
да му од сада гдавие вођг
буду павелипевскн поповн и
фратри. агенти најкрвавије!
злочлна Анте Павелића п ус
таша који су му упиштавали
егову браћу н сестре, нај
заклетнји непрнјателн у up
вом реду српства а онда и
свега словеиства н демокра-тиј- е
уопште. Ово је врхунац
иихове срауоте.
Уторак, 23 апрпла 1946.
V- - т т
Политички преглед
—fc
ШТА КАЖУ ИСТАКНУТИ СОВЈЕТСКИ ПИСЦИ
НА КОНГРЕСУ ПИСДЦА У ВА11ЈИНГТ0НУ
Па конгресу инсаца који се сада одржа-ва- у Илл НЕаршепинбгутрогн,у,roBглoаpсeоhвuитои фсаошвјиезтмсуки ипзииесћауц
осталог је рекао: "Постоје разлпчвте врсте
фашпста. Некп воле пнво, некп воле вшш.
Анелкној нпвхолуевФекрамнокжа,етнеекппрeеaпiоeзнгартчлкогпокртаолмлс.
ако огорчено мрзе Совјвтскп Савез."
На Kourpcc cy дошли још два совјетска
Мпиисхцаан, л вРо.јнГиалдаоктпипосинонвк "пИрКаовндсет"антrиcнnepМai.
СЦирмвоеиноен,арумрнсјдс.ниГков"оЦрсрЈвшепос иЗсвтеоздие"п, рсодрмгаеитуа
као и Ерснбург, гсперал Га.1актиоиов јс рс-ка- о: "Мн смо се борплц заједно против пм- -
перијалпзма п фашпзма п исте мпсти, амбп-циј- е
бп сениавсетзаевиктоије исмуо мнпмраул"и. КуонрсаттаунтимиораМле.
Ciimoiiob, roBopehu огорчсно iijkitiib lunaii
ског фашисте Франка кажс: "Ја нпсам крво-жед- ан човек. али ја бих бно спреман да
jлeпчоииодасљаме, оибиејеснпиочФеораи19к3а9. нОлвиај19р41ат,г.рнепктаио
се свршпо 9 маја или 15 августа када су по-ражс- не Нсмачка и Јапан. Он је почео рани-ј- е
н још се иије свршно".
СУЂЕЊЕ ВДЈНИКУ МШИЛОВШ
БИЋЕ У МДЈУ МЕСЕЦУ
Есошјстсд Прсс пз Бсограда 21 априла
јаплл- -
Дража Mnxaiuonuh 6nhc извгдси на јап- -
ни суд као издајннк пегдс у мају уессцу,
тачно годнпу дапа пакон је побсгао са раз-бијсп- пм остацима асговс чстничкс војске у
брда Југославнје, изјавио јс данас уиин-ста- р
уиутрапииих послова гсиерал-лајтнаи- г
Александар Ранкопмћ.
У искл.учнвом иитсрвју са Есошјстсд
Ирсс гснсрал PaiiKOBiih je рскао да је чм- -
ИПЧКИ Iioha Iia ИПСТХОИти мтитппл- -
призиао да јс сарађнвао са Немцпма зд
врсме рата.
MnxaiiioaiihcB суд'бнће отвореп за до-ннсин- ка југословенске и страпс штамне, рс-к- ао јс миннстар уиутрашиих nocioea.
PaiiKOBiih кажс да је Миханловић дани-магладопа- оу својнм склоништцуа, из којих
нијс излазно од иаја мссеца 1945 г. Рапко--
внп je да.гс рскао:
"Када сг ушло у траг Михапловпћу в
када је пстеран пз свог склоиншта, ои је
бпо деморалпзовап до толпке мере да чак
eнeпhјесеноидкмаадх пппредпаоомиoшpr.aгаnоtiuaнананреокдпннохтпвлоа-срт- .и. Чпасипца да је Мнхаиловпк iial;en са
само 11 својих медбеинка. да је данпма
гладовао и да икад ннје пзлазно пз скло-ниш- та од 19 маја 1915 г.. најболп је доказ
да on у време када je yxiahen mije пмао
авкоЈцсикјеу спарокотјиовм јсуегосмлоогваеонсикаедатвпладдае."подузме
Сл Мнханловннсм, рссао јс министар,
иостума сс тако да јс н сам он (Михаило- -
niinj нзраз.ио чуђсп.с. На ускрс, каже мшш-ста- р, Михапловп1 је затражно и добно спе-цијал- по јело које je on нарочнто зажс.1ео.
ПРЕД МИРОВНУ КОНФЕРЕНЦИЈУ
Идупе исдсл.с састаће се у Парнзу мн- -
иистпп СПОЛ.Ш1Х noc-ioB- a Сједнаених Држа-в- а, Совјстског Савеза, Пританнје и Фрап
цуске дл расправллју о мировиим уговорп-м- а са Италијом, Румунпјо, Пугарскоу н
MfabapcKOM. За сада јс тешко pehii каквн he
рсзултати бнтн ilhxobiix разговора, разго-вор- д
о којина he зависнти успех мнровпе кИоанрфпсзуреинсцгидјее укомјаајуheуесссецтуа.коГђлеавоидаржпаиттнашу
о сојина he расиравлдти спол-п- и минлстри,
каже се у псстнма из Париза, које се навод-и- о тсмслс на ниформацијама обавештепих
PDyrona, биКе питан-- с Ита1нс, ntiTaibc Трустсиошпјиетпсакихна зТархиптолен-TвatаiiijoMо-д,.
питан-- е нталнјаиске морнармце 100 мнлиопа долара у вредиости оатних
рспарлција. Еиглсска и Сједињене Државс
прот.чве сс спим овиу совјетскиу захтевима.
Међутим, HiiTaibe" jyrociOBeiicko-nTaii- i. јанскс граиице и уопште пнтаие југосло-вспски- х
тсрнториа koi'i? -- v бии лп "-- %
под Нталијои м Аустријои, пигаље )уто-словонск- их ратни репарација. 6nhc такођг
всоуа важна niiTaiba о којима he тргбчти
донети иравилну и праведну одлуку. А тл
одлуга 6nhe правнлна и у горисг лнра само
ако се Југославији даде пазад оно uiio je
ibciio и оно HiTO xohe да буде ibeno.
Московски радио оптужује претседника
оитериске владе
Совјетски радио-гоиептато- р, Лозовсгп,
оптужио је преко московског радпа у неде-л- у
вече претседпига оптернсге владе Дру-- 1
да захтева рат и примеаиваае екопоускпх
caiiKiiitja и блокаде против Совјетског Са
всза. Лозовсхи је дал.е реио:
"За пме пуговнлка Дру-- а пвко у Европп
нпје знао за време рата, а.тв сада после пата
он покмНе небо д зеи.чу да бп постао познат
v целои свету. Он је уверен да је он иза-бра- н
да спасава свет. Његове су жвзвје као
Јоана Арк--а. . . Алв када бв пуковнвх Дру
био боле внформпсаи, он бп знао ла су
економске санкцвје, блокада и орухана вн.
слопепслнх ратннх репарација, 6nhe такође
Републпке после првог рата. Реакцпонаоцп
су билл ставплп своје руке у жатру управо
тако наввио као што лх став.га данас пу-ковн- пк Дру — п онв су опеклп своје прсте".