Serbian Herald, November 11, 1947

              fliiiifiilfM I n
J#-- -
CTPAHA 2 "СРПСКИ ГЛАСННК" Петак, 7 новембра, 1{М7.
Српски Гласник
(Serbian Herald)
Published twic wldr T SrpiU Glauik PublUhin
Company—proprUtori In lb Serbian language at
200 Adelaide St., W., Toronto 1, Ont.
Излази сваког уторкл и петка
Сва писма и чекове треба слати на
"СРПСКИ ГЛАСНИК"
200 Adelaide St. W.,
Toronto 1, Ont., Canada.
Рукописи ce не враћају.
Дописп без потписа се ие примају.
7-- ОГ НОВЕМБРА НДВРШУЈЕ СЕ 30 Г0-ДИ-
НА
ПОСШКА СОВЈЕТСКЕ ДРЖАВЕ
У знаку 30-годишњ-
ицо иостанка Соп-јстс- кс
државе, која се навршава 7 новем-бр- а,
придружујсмо со тој великој радостн
н успсху нашс всликс Мајко Гуснјс п нс-нп- х
иарода, који су удружсии У Савсз
Совјстских Социјалистачкнх Ренублика.
11 иокрај тога што наш народ зна за дсла
н iiocTitruylia нашсг братског руског на-ро- да
н осталнх народа који сачињаваЈу
ту полшсу зсмљу Социјализма, у оном бро-ј- у,
као и у нарсдшш бројсвима С.Г.,допо-ciihosi- o
члаико нисано од људи који ио-зна- ју
ириликс и улогу Совјстског Савсза,
којн познају н приликс у зсмљама импс-ријалистнчк- их
заиојсвача, који зпсцкају
саблама н лшсло tiimo заплапшти, у лр-во- м
рсду Совјетски Савсз, а сво родом
земљо у којима су накои рата усиостап-љси- о
дсмокраГскс иародно иластн, мсђу
којина у првом рсду Југославију.
Из иисан.а, Српског Гласннка и дру-ги- х
иапшх нанрсдних иссл.сничкнх ио-шш- а,
као и канадских иапрсдних нови-и- а,
иашн читаоци, бсз сумн.с, уиозиали
су сс истнпом, којс зсмл.0 водо досљсдпу
н упорну борбу за мир н дсмократију у
свсту, да у нрпим редовима стојо словси-ск- о
зсмл.0 на чслу са Совјстскнм Сапсзои.
To jo и природно. Југослаиија, Пољска,
ЧОХОСЛОПаЧКа И lijliipthu, ii.HHijuna.iu vj
у току ослободнлачког рата слободу и нс-зависн- ост
каковс нсма нити јодна друга
зсмла у свсту, створнлс су. развнлс и раз-вија- ју
такву дсмократију у којој спи ра-д- ин
л,уди без изнимкс ирстставл.ају и.с-и- о
глапно носноцо и стубовс. Нрсма то-м- с,
сасвим јо нрнродно што зсмл.а Соци ја-лиз- ма,
Сопјстски Савсз и нсн во1;а Ста-лн- и
високо оцсњују улогу славснских иа-- -
рода у борби за мир и развој домократнјо.
Народн Југославијс а тако и Југосло-всиск- и
ИССЛ.СШ1ЦИ у Каиадн. као и оста-л- п
дсо иапрсдпог дсла каиадског иарода у
склоиу за ,мнр н дсмократију у спсту. ла
слободу н нсзависност народа, а иарочи-т- о
за слободу и нсзависиост иарода Југо-славп- је,
иоссбио мссто и ирворазродио зиа-чси- .о
имају стал.инскс нјатн.гстке. Ка~
квс ho резултато дати тс пјатил,ртк0? Гс-зулт- ати
сталпшских истогодишн.нх нла-ио- ва
ouho тај, да ho сопјстска нидустрнја
производити годинш.0 око 50 мнлиоиа то-- на
снровог жслсза, око 00 милиоиа тоиа
челика, око 000 мнлиона тона угл.а. око
00 милиона тоиа иафтс. To значн. да ћо
бедсм мира н дс.чократијс. заштнтннк
слободс п нсзавнсиостн народа, Сопјстски
Савез, бити, како кажо Сталнн, "оснгу-ра- н
од разннх случајностн". To значи да
ho Сопјстскн Савсз постатп грапнтиа
тврђапа која ho осигурати свету мнр и
дјЈмократпју, народима слободу н нсза-внсно- ст
уз noMoh милиона "простнх љу-- ш
ди" који стојс на стражн .мнра".
8а вромо сталишскнх петолстки наро-ди- и
доходак СССР снажно сс попсћао: у
1940 годшш он јо био пст пута већи иего
у 192S годнин, а шосг пута пећи исго у
1913 годшш. Ирн томс сс апсолутни прн-ра- ст
народног дохотка стално псњао. У
првој ПСТОЛ.СТКН свакс годино прнраст на-родн- ог
дохотка износио је пет милнјардп
рубаља, у другој — дссст милнјарди ру-ба- ла,
а за три годинс Tpeho пстољсткс
(193S-194- 0) прираст народног дохотка
изиосио јс око 1 1 мнлнјарди сваке годинс.
У Совјстском Савсзу иародни доходак
ствара со радом људн ослобођсннх од ка-питалист- ичко
експлоатацнјс. У зсмљи јс
лнквндирана прнватиа својина над срст-стви- ма
за пронзводњу, уништсна јс екс-плоатац- нја
човска од човека. Прсдностн
соцнјалнстичког привредног систсма, који
незна за скономскс кризс, беспослицу н
томе слично иеотклољпвс порокс капнта-лизм- а,
отварају бескрајис ncpcncimiBC за
развитак производних снага. Сав народнп
доходак, као непосредни доходак радног
иарода и доходак државннх и задружних
прсдузсћа и организацнја, служн у целос-т- н
интсреснма радног народа.
У капиталистичкич зсмљама народнн
доходак ствара сс путем екснлоатацпје
радиика и ее.гака града и ссла. Он с рас-порсђу- јс
сугласно интерсспма разиих
компаннја, док радннци добнвају толипо
да могу животарнтн, а капиталисш гоми-лај- у
профите, нагомплавају вишап робо
Историске везе Боке Которске с Русијом
I РУПКА ВЛДЛАВИНА У БОКИ 1806 И 1807 ГОДИНЕ i то.т11цп п православпи. са _пр°Ја п "P'L1!0.3!?
Миром у Пожуиу (Брати-слав- а)
28 децембра 1805 го-дн- не
Бока Которска је прнпа-л- а
Французима. Међутнм,
због, очекиваиа Наполеоно-в- е
акцнје иа Балкан нз јужне
Нталије и због интрига про-ти- в
Нетар I Иетровића н
сумае као да он има веза с
Французнма, Русија је обра-тил- а
пажау Црној Горн н
позвала је renepxia грофа
Марка Ивелићау Котор (1804
године). Марко Ивслић је
бно из Рнсна. За рано се ста-в- но
у службу у Русију, гдје
се нстакао храброшћу те је
иостигао част генерала. Играо
јс важну дипломатску улогу
у догађајнна у почетку XIX
ппјека. Мало затим Руснја је
послала и Ллсксија Мазурсп-ско- г,
који јс као рускн кон-зу- л
у Боки заступао и Цриу
Гору према аустрнским влас-тим- а,
полазсћн са глсдишта
да Цриа Гора већ 94 годинс
стоји под руском заштитом.
Црногорска пародна скуп-шти- на
прогласнла јс тада да
се ставлд иод руско покрови-тел.ств- о.
Руски цар Аалексан-да- р
I послао јс држаппог са-вјстнн- ка
Стсфана Санковског
на Цетиње, да одржава днрек-тн- е
везе са владнком (1805).
Сапковски се може сматратн
као првн рускн дпиломатски
иретсгавннк у Црној Горн.
Ускоро је дошло до зајед-ннчк- е
руско-црногорско-бо-ксл- ске
акцнјс против Фран-цуз- а
у Поки н Далмацнји.
Док се исчекнвало мјсшовн-т- о
аустрнско фраицуско по-вјеренитт- во,
које је трсбало
да обави прсдају Боке Фрап- -
дузииа, пошто јс стскао за-ди.- 11
рок за предај)(28 фсб- -
руара 18U0), Цриогорцн с
iiocje.ui Боку, а помагао их
је пице-адмнра- л руске флотс
у иодама Јонских острпа, Дн-митри- је
IIiiKoiajeniih Ceita-вн- н,
који јс послао у Боку ie-нера- ла Мушина Иушкина са
појачаи.ем у четама н јединм
днјелои флотс. Тада је руска
флота у Бокн бројнла 10 ва-шс- ла, искошко фрагата. кор
пега и брика и око 6,000 вој-нн- ка копнсне војске, док јс
на ЈСрфу бнлосконцентрнсаио
још 26 ратннх бродова и
8.000 војника кописне војскс.
Мипистар кнез Чарториски
предлаго је Александру 1,
да од'Црне Горе н Боке учп
ни језгро за једну словено-српск- у
државу на Јадрану,
која би се шпрпла окуппла
све остале српске зем.ге и на-ро- де
словенског југа. Тпме се
заносио п владнка Петар I
ii боке.гскн првацп. У стварп
то је била прва зампсао о јед-к- ој
федерашвној југносло-венск- ој
државн. II да је Ру-сн- ја
упорно подржавала ту
велпку мисао, било би сс, мо-зкд- а,
Beh тада дошло до иашег
народиог ос.10бођења и ује-Д1П1.С- ИЛ. Што до тога ннје до-шл- о,
послије напатсоиовпх
ратова. крива је руска царска
нснародна паштика, која је
више пута интсресе ciobch-ств- а
жртвова-i- a својпм динас-тичкн- и
цн.гевпиа. Тек Окто-барск- а
рсволуција јс учннп-л- а
крај, поред осталога, тој
нссловснској дворској полн-тиц- н
ii, послије побједонос-ио- г
Ослободилачког рата,
испунила у потнуности сло
венску viicao и у братству л
јединству за сва врсмена по
всзала све мовснске народс
Ceiuaeiui јс узсо v руску
С1ужбу 1.000 Бокс1аи 2.000
Црногораца, који су се борп
ли протнв Француза под Ду-бровннк- ом
и код Суторине н
чувалп Боку за Русију.
Стсфан СапковсЕн био je
постављел за привременог гу-верн-
ера Боке Которске, a oeaj
је за сва веКа мјеста у Боки
именовао грађанске заповј
нике, којима ]е повјсрно сву
адмшшстративну п грађаи-ск- у
власт. Грађапска власт
била је јача од војнпчке, на
чпјеи је чму био впцс-адмн-р- ал Ccibaemi. За заповједнп
ка Херцегновога био je по
став.ген гроф ђуро Војвовић.
Которанин Нван Зарбарннп
поставлен јс за впшег пптен-дант- а
над тернторијхшима,
т.ј. над становништвом вап
града. За Будву је бно нме- -
нован рускн мајор Ивап Ми-летп- ћ.
У Херцегновом је за-сјед- ао
"Царски руски трибу-na.- i"
над гусарскнм плијеном
који је ставлло на јавну дра-жб- у
зап.ге1Бене француске
бродове и ituxoee терете, те је
уопште уредовао по гусар-ски- м
питаипма.
У Котору је устаповл-еи- а
"Царска руска геиерална дп-рекц- нја
полицијс" за сву по-крајн- ну
Боке Которске. Ној
јс прннадао н "Царскн руски
трибупал високе полициЈе" у
ICoTopy. Руска управа збаци-л- а
је дотаданпм! назнв Арба-ниј- е
за Боку. Наиме, за ври-јс- ме
млетачке владавнне (од
1420 до 1797 г.) Млечапи су
у администратнвном погледу
Боку називали "Албаниа Вс-пета- ",
а Аустријанци (од
1797 до 1806) "Албаина Ау-стриак- а".
Руси су одредили,
да се нова покрајнна, у скло-п- у
Црне Горе, а под посро-вител-ств- ом
Руснје, назива
само "Боком ЈСоторском". До
доласка Млечана Бокоторски
зашв се звао "Рисанскн" (Си-ну- с
Рлсаникус).
Саиковски је нздао у Кото-р- у
26 фебруара (по старом
календару) 1806 г. краснн ма-ннф- ест
по народ у Боки, који
је учнино добар дојам у свнм
народнпм слвјевима. Тај ма-инфс- ст
почиие овако: "Мн
кондитјер од Стата Његова
Величапства Алексаидра Пер-вог- а,
Пмператора свнех Рус-кпе- х
аегов уздаиик у Цр-н- ој
горп, п за врпјемс Коме.
cap Пуно властии у Околп-н- п
од Боке Которске.
БудуНн се стучпо на 21 тек-шуто- га
мјсссца доходак чес- -
тнтога н славнога оружја Не--
гова Велпчанства Пмперато-р- а
свнех Рускнех у овојзп
"префии-ено- ј околппи, за исти
језпк, ц за крв нсту руспи.
ску, која у жилама од свега
овога народа тече, а хотећп
Ми овоме верломе н поште-ном- е
пуку чшшгп впдпетп у
толпко једно перво позиаље
од еговога слободиога п до
броволнога подложавства, да
може јошт внше прп.губнт ia
у ону праву вјеру звана Са-мовласни- ку,
којн га жудн вн-дј- ег
коптено н весело, чнни-м- о
обсНио знатм Наше мпслц
и одлуке с ниже уппсанием
уредбама од владетелнога на-чнпа- ."
Датум на крају ианифсста
забнлеасен је овако: "Котор,
26 фсбруара 1806 посербски,
а потпнс:
"Steffano de Sankowski Consiq-Her- e
de Corte Alexol de Masurew-sku- ".
Opiiriuia.iHii ироглас јсдп
пи који ce сачувао, писац
овнх редака иоклонио je My-зсј- у
y ICoTopy, гдје ce садачу-ва- .
Ha н.ему cy власторучин
потписп Саиковског it Masy-ревско- г.
Гкжел.н, су иодједнако ка- -
У
Трст. — У Трсту је почсо
осннвачкн Konqec СИАУ,
Слободие територије Трста.
Претставник радног претссД-лншт- ва
професор Ферла, о-су- дио
је против демократски
лостулак окупацноних влас-т- н,
које су забраниле учест-вова- ие
ла конгресу делегатн-м- а
Народпог фронта Јуоста-Bitj- f,
партлјс
Пта.1ије л соцнјалистичке
странке Нталије. t
Професор Ферлан подвукао
је да окупациона војна упра-в- а
одржава са Де Гаслерије-во- м
вддом везс, које су про-тнв- не
мећународним угово-рим- а
л интересима Слободпе
територпје Трста.
"Мп смо — рекао је Фер-ла- н
— за добре односе са на-ши- м
суседима. Управо због
тога тражнмо од окупацпоне
војне управе да лрестане са
полптиком затвараи--а врата
прена зем.ш у нашем за-ieh-y,
од које тршћансса лука п це-л- а
тршћанска привреда оче-куј- у
напредак.
Нретседнпк главног одбора
СИАУ, др. Јоспп Иогаси лс--
и tiimc стварају
Славснски ароди даиас глсдају у Мо-скв- и
и Русији свога зашпшшка, јер су
Словенп у првнм редовима борбс за мир.
Југословенн су ималп п у прошлостп веза
о-душев- л-еаем
прпмнли оуску
власт. Тада cy у Бокп биле
двије трећипе православннх,
и једпа трећина саташка. Taj
јс омјер бно ц у доба мле-тач- ке
владавие. Beh 7 марта
Которани се сагласе, да прп-м- е
руско поданство. Которски
католички бпскуп Марко Ан-тонпј- е
Грсгорпиа са свештен-CTBO- V.
чиновнпштвои п фа-ђанство-
м,
на тргу св. Три-пун- а
у Котору, положи закле-тв- у
вјерности руском цару
Александру I, пред Санков-ски- м,
те се том приликом ме-ђ- у
анма изијешппе срдачни
говорп, иадахпутп с.1овеи-ски- м
осјећајнма.
Вице-адмнра- л Ceifcaeiiii стн-га- о
је са флотом пред Котор
25 марта 1806 годнне, гдје је
бно срдачно дочекан. Нстогз
дана општииа прчапхка пише
Санковском нисмо, у којем,
нзмећу осталога, каже: "Ус-реће- нн
смо од Вдше Ексе-ленциј- е,
која нас је повратн
ла у ону праву слободу, коју
желе свн честнтн грађанп, тј.
у живот закоиа и закоиитос-тн- .
Стога сви становинци ове
општпне желе слободно н
да постану пода-инц- и
Љ. Вел, цара цнјеле
Русије, те Вама, претставни-к- у
узвишеног владара, нзра-жуј- у
своданичку одаиост и
вјерност. . ." Слично изјав-луј- у
н остале бокелске оп-штн- не.
Ссллвнк ie нашао у Боки
много тпговачкнх бподова
(око 400), те нх је 116 упо--
трпјсбно н наоружао, да по
Јадраиском Мору плијеие и
хватају француске лађс, тако
да је руско бродовље, појача-н- о
овнм боксгскнм било пот-нун- о
господар на Јадрану
све до острва Лошинд. Бо- -
ке.гскн поморцн пуни слобо-дарск- их
траднцнја, у борбама
иротнв Наполеона, у зајед-ниц- н
са братскои рускои
флотом, ратовали су око дал-уатипск- нх
острва, гдје су се
истакле храброшћу, особнто
око Корчуле п Брача. Навеш-h- y
само прнмјерЈ Михаила
Вукотића пз Грблл, којн сс
прославио под рускпм запо-вједииштво- м,
у поморској
битцн на крај Корчуле н Бра-ча- .
За тај јунпчкп подвнг на-ше- га човјека, до сада нспо-зна- т,
дозиајемо из рнјетког
npii3iiaita, које је Вукотић
добно од цара Александра 1.
Наиме др. Божндар Вуко-ти- ћ,
адвокат н борац за на-род- на
прапа join пз Царевпн-ско- г
BHjeha у Бечу, праунук
споменутога, пронашао je у
Дубровннку. пред неколико
годнпа. код Дра. Барнћа, бив-ше- г
потпретсједника држав-но- г
савјета, једну драгоцјсну
сабљу, коју је цар Алексан-да- р
I даровао Мнхаилу Ву-котн- ћу
у знак пријнања за
ii-его-
ву храброст. На ножу је
урезан овај натппс:
Божјеју мпдостју Мп Алек-санда- р
1 Император ц само
держец всероспсхпј н проча- -
ТРСТУ ОДРЖАВА КОНГРЕС СИАУ
крнзу-бсспослиц- у.
такао је да се морају општип-ск- а
већа попунитп нретстав-нкцпм- а
који су до сада бнли
вал управног тела, чпм буде
наинсновав нови привредни
владнн савет.
У иаставку рада оснивач-ко- г
конгрсса СИАУ-- е Ообо-ди- е
тернторије Трста, секре-та- р
мавног одбора СИАУ
Бралко Бабић подвукао је да
је основнп задатак СНАУ-- е
борба за економссу н полнти
чку независност
тернторије. Последице насто-jaifc- a
англоамеричких лмперп-ја.тст- а
да тршћанссу терпто-риј- у
укл.уче у план прнвред-но- г
поробллвања п униште-ik- a
је-с- у
десетине хплада везапо-атенн- х. Бабвћ је подвукао по-тре- бу
успоставе тесних прд-врсдв- пх
веза са свим држава-м- а
залећа а нарочито Југосла
впјом л Пталијох. Англо
ахеричка војна управа спре-чав- а
привредне везе с Југо-славпјо- м.
На заклучку свога рада
конгрес је прихватпо протес-тн- у
резолуцију, упућену Са-ве- т)
У резолу
са Русима, н што су нскад саљали плн мо-гл- и
само замншљатн и же.гети најбољп
јмовн, данас се остварпло.
Кудпмо поносни на иаше Словснско
име!
ловалп ceiy сабле1у прпмор- -
скаво војске капптана мпха- -
плу Вукотпћу от Герб.га за
храброст п отличје в Корцоло
п Брацо — в Санкт Петер-бур- г
марта 8 дне 1807 год.
Бокел.ске су онштние и
новчано помагале руску вој-н- у
команду. Тако иалазимо у
архиви бивше приачке оп-шти- не,
да је 27 јуна 1807 го-ди- не
општнна прн.ачка пре-да.- та
повјерепству рускс вој-н- е
коморе у Херцегновом
своту од 1,600 млетачкпх це
клна.
Прча.ски пачелник Нетар
Луковнћ ппше 17 јуна 1807
годнне onhnnit Перашкој опо:
"Страшнн изгледи препрата
и ратних страхота пријете
овој Гувернер
Ланковскк обавјештава о мо-ryhuoc- Tii
пјкЈмјене владе. За
спас отоџбнне требало би за-моли- тн
Негову Екселснцнју
Лаиковског н витеза Ссн.авн-н- а,
да нас држс под својом
заштитом, док се е ношал.е
изасланство у Беч и Истро-град- ,
које he изложитн однос-ни- м
владаиа, да јс наша сло-бод- на
нредаја бнла услов.гс-и- а
тнм, да нас сс нс иредајс
нити продаје нн једној дру-г- ој
држави iiero да у томс
случају остаисмо сами госпо-дар- и
за себе." Бокел.и су за-с- та
послали депутацију у
да замоли Цара да
не уступа Боку Фраицузима.
II Цар је бно одлучно да за-др- жи
Боку, алц послијс рус-ко- г
пораза иол
(14-VI-180- 7), а усл.ед мпров-но- г
уговора у Тилзиту 7 јула
1807 годиие, Русија уступи
Боку Наполеоиу. Руси нријс
напуштанл Бокс, преноруче
Францускнм пластима сва она
лнца у Бокн, која су сс била
изложнла за врнјемс рускс
владавнпе, раде!ш да Пока ко-иач- ио
остапе нод руском
управом.
Фраицузи су под заповјед-ннштио- м
геиералд Алексан-д[к- х
Лауристанд зопосјели
Боку 12 априла 1807. Гонел.н
су сс тсшка срца покоравалк
судбиин. Руси су управлдли
Боком 17 мјесецн. Руснја је
запосијсда!1.ем Боке први иут
вршнла сувсрспу власт иа
Ба,1кану.
Русн су за вријеме спог бо-рап- ка
у Бокн честнто н му-др- о
уиравл-ал-н народом, без
разлнке на вјсру. Они су ио-стула- ли
са Боке.т.има као са
својом бра!шм Словснима ла
су у одвда1Ш1.ем најКЈду ос-тави- лн најболу успомепу. До-га- з је томе, оред осталог, п
чни,еннца, да су им Которапи
у зиак братске л.убапи покло-нлл- ц
неколнко честлца мош-т- и
св. Трипуна, свога нокро-BiiTci- a,
које се дапас чува у
хммусв. Трнпуна у Москвп.
Тако је срце Совјееског Са-ве- за
спојеио са Когором naj-светпј- им
yciiouciiaua.
Дон Нпко ЛУКОВИћ
(Побједа)
СЕ
комунистпчке
својевото
тршћанссе
тршћанске индустрнје
безбедности.
покрајинн.
Нетроград,
Фридлаида
цнјн се протсствујс иротив
држаиа окупацнонс војие
управе која још увек у сло-бодно- м
тернторију д р ж л
протквно миропном уговору
војиу управу, те се тражи у
резолуциЈи од Савета безбед-ност- и
yK.uui.aiLe ванредног
ојног стаил, л увођеп.е
цнвплиих закона и поштопа-а- е
мнровног уговора.
Ирнхваћена је протестна
резолуцнја у којој се тражн
пеодложио пуштаас на сто-бо- ду
Александра Де Стради,
члаиа СК Конунистичке пар-тп- је
Слободне територијс
Трста којц је ледавно ухап-ше- н. На крају је примлеиа
резолуција која садржи свс
засгучке донете иа конгресу.
У резолуцпји се између оста-логтра- жи
учешће претставпи-к- а
СИАУ у свпм оргаиима
јавне управе п укндаие доса-дашии- х
монопата маипе на
штету већиие становнлштва.
Да.м конгрес тражн да се ло-мо- пу
трговннских споразума
са свпм зем.гаиа тршИанског
залеђа које могу пружити сн-ровп- не
л остале потребе трш
ћанској пндустрији убрза ра-звпт- ак
тршћапске привре,т,е.
У резолуцији се такође захте-в- а
да Савет безбедностп оба-веж- е
окупацпоне властп на
поштовање обавеза које про-пзла- зе
нз одредаба мировног
уговора.
Политички преглед
k9i9)3t)9i3iki3t3iat3iMtasxaik9i3iMikkM
"БОРБА" 0 ТЗВ. КОМИСИЈИ ЗА БАЛШ
Београд. — БОРБА од 29 октобра доно-с-п
чланак у коме се изпосн смисао тзв. ко
мисије за Балкан.
Зваппчни америчкн кругови одавно се
безобзирно мешају у упутрашае послопе
Грчке. Број војних стручп.ака ynyhemix из СД у Грчку нзносц око 18.000. Америчке
властн се пс стндс пред tiiM да је то очи-глс- на
повреда суверенитета Грчке п да јг
тОоУуНо. чСнгАлДедниојдас.угенрнотансовеаткиомсакопрраикнуцинписвам-ки-ам
гсстои лолитички л екоиомскн пороб-лдпа- ју
Грчку и претварају je у свог везала,
у своју катоинјалну базу.
Руковођени тнм цндсм лретставинци
САД инсистлралл су да се на Генерадиој
скупштннн постави л разматра питаие о то-бож- иој "опасностн која претл територнјал-но- ј
целокупности ц полнтичкој независно-ст- и
Грчке од стране северннх суседа."
Гласовнма својих прирепака они су ус-пс- лп
да Полнтнчкн комнтет усвоји предлог
о образоваау комнснје Генералпс скупштн-л- с
иа грчким границаиа, која би лмала пра
во да води аикету на територијама северннх
зсмалд суссда Грчкс.
Прави смисао амернчког предтога о об-разоп- а.у
ове комиснје je у томе, да се Грч-к- а
задржи као извор немнра л сукоба у овои
делу Квропе. Ако би ова комнсија лзврша-вал- а
свој "задатак", сувсрсиитет три демо-кратс- кс балкаиске зем.ге бно бн поврећеи.
Образованс овакве комисије лде за тим да
се ирнкрију ilpann крнвци даиапш.ег стаид.
у ГрчкоЈ.
Стпариа онасиост за Грчку ле долази од
iLciiiix ссперних суседа који су безброј
иута доказалн да искрено жсле добро грч-ко- м
народу п да желс да Грчка буде нсза-висп- а
и сувсрена зсм.га.
Основс за решсн-- е грчког иитан.а јесу
ионлачеи.е страних труна л образоваис так-п- с спецнјалие сомиспјс ОУН која бн обез-бсди- ла
да сс страна сконоиска nosioh указа-н- а
Грчкој употребн само у литересу грчког
ларода, како јс то истакнуто у лредлогу сов-јетс- ке
делегацнјс.
У КОМИТЕТУ ЗА СОЦИЈАЛНА ПИТАЊА ЈУГО- -
СЛОВЕНСКИ ДЕЛЕГАТ РИБНИКАР
ДАО ЈЕ ЗАВРШНУ РЕЧ
Њујорк. - На завршетку генсралнс днс-кусн- је
о југословенској резатуцији у којој
се тражл да се установи ефектнвпа одго
порност за пшрсп.с тендсициозиих вести ко-ји- ма је цил. нарушапап.с међународне сарад-и-- е
н хушкап.е на рат, у Комитсту за соцнјал-н- а
иптаи.а Гснералне скупштпне, jyraio-iiciiCK- i!
делегат Рнбцнкар дао је завршну
реч.
OcBphyhii ce на тврђене извссинх дмега-т- а
на чслу са делсгатима САД да југосло-пспск- а
рсзолуција претставлл иапад иа сло-бо-ду
штамне, Рибиикар је нзјавно да је лн-терссан- тио
шта се догађа у оилм зсилдма
члјл прстставницл наступају као шампно--п
н слободе ииформацнја. У овлм зсмллна
догађа се слсдсће: из редакцпја листова. ра-д- на отстра.ују се један за другпм онн но-пнна-ри
и радио коментаторн којн су лозиа-т- и
по свом прогреснвном мишл.ењу л којн
су се изјаснили за полнтпку л нећуиародне
сарадп.е. IJeh извссно вреле радио САД ие-да- је
вишс комептаре Фраика Иигора, Ро-бс- рт Ссит Џона, Џемса Тила п другнх. Да-на- с
америчкл радно скоро уопште не говорл
о Miijiy, а ако говорп онда подвлачи да је
мнр врло сумаив.
Иретставпик САД бранећи "слободу
штампе" коју нико ннје папао нзјавио јс да
амернчки слушаоци радиа и читаоцц овина
могу сами да просуде где се иалази истнна
а где лаж, без интервеиције легислатнвних
мера. MebyTiiM, из ropitux примера види се
да се уСАД могу пронаћи сфисасиа сред-ств- а
којима сс може ефективно ограинчптп
слобода штампе и говора без предузпмаил
тсгпстатиииих мера. Доволло је да се из ре-дакц- нја
листова п радпа отстране они којн
инсу пожел.ни. Тако долазиио до ограиича-ван- л
слободе штаипе. а.1 н до једност1)аног
ограиичаван. Ограничава се левица а даје
се потпуна стобода десиипи.
Рибникар се затии освриуо иа тврдиу
британског дстегата njeiia којии је Југосла-виј- а
наводно одбнла да изда визе неким
страинм новннарпиа. Ова тврди збила је
чудновата — рекао је Рибникар — потто
претставник Ве.шке Британије инје навео
конкретпе податке. Рлбнпкар је питао бри-танск- ог
делегата зашто говорећл о нздава-аувнз- е
нлје ии једнох рсчи поменуо САД,
које одбијају да дају визу ие само поједи-iiii- u
лицнма, већ читавој категорија страних
ловинара. Влада САД гатегорички одбија
да изда визе онпм страних повпнарима, ко-ј- н
у својим зеил.ама раде за ллстове које аме-рич- ке
властл сматраЈу комупистичЕик. Цчи-глед- по је да се радп о дискриминацији из
полнтнчкнх разлога. Иотребно је тагоће пот-сетп- ти
да америчси новпнарп, с малпм изу-затцн- иа,
ие могу посетпти Југосдавију, по-ш- то
л u втада САД пе издаЈе потребне доз-вол- е.
Они могу добити америчкп пасош за
Европу, али тај пасош носи ознаку па ко--
јој пише: "Важи за све земле лзузев за Ју-гославп- ју". Ово је очигледан пример дпс-криминац- ије
лз паАпоналнпх разлога.
На крају је Рибникар рекао да је дис-кусл- ја
у Комитету показала да постоји са-гласп- ост већпне делегата у погледу осуда
luiipeita лажпих вестп и клевета иа штету
друглх зема-ia- . МеНутпм, не наводећи раз-логе'већ- ина
се лпак изјаспила против југо-cionenc- we резолуције, a у прилог францус- -
( Пренос на страпп 3 )