Serbian Herald, October 18, 1946

              d
5
r
шШВш&'--
г 'Bra1" . tf
HBfc - да-- Ч
If CTPAHA 2 "L-fULK-
" - - - ll 1ЛЛ1;гШК , , „
V
Српски Гласник
(Serbian Herald)
Published twice weekly at
200 Adelaide St. V. — Toronto 1, Ont.
tiy Srpski Glasnik Publishing Company
In the Serbian language
Proprietors
Нзлазп сваког уторка □ петка.
Сва ппсма и чекове треба слатп на:
SUPSK1 GLASNIK"
200 Adelaide St. W.,
Toronto '1, Ont., Canada.
Pyioniicit cc не epahajy.
Доипси без потписа cc не примају.
СЛ0БОДНИ БЕОГРАД
Прсксутра, 20 октобра, прсстоница Фс-дсрати- вно
Иароднс Рспублико Југослави-ј- с,
Псоград, сланиће другу годишњпцу
свог ociouoljcif.a нспод иемачкнх окуиато-р- а
н дама1шх нздајпика. Тим данои Гео-гр- ад
нрпи пут у својој бурној историји
иостајо слободан у пуном н правом смислу.
Много јо значајинх момсната који су
исзапи за 20 октобар, за слобођсљс Гсо-гра- да
исиод нацистичких хорда н Ноди-hc- no
и Мнхаиловипсвс лздајннчко појскс.
Тмм спојим ослобо1;сн,см, којс зајсдничкн
допршапају славна братска Црпсна арчн-ј- а
и јсдиако слапна Народно-ослободнла-ч- ка
појска Југославијс Бсоград лсн.а свој
дотадашн.11 лнк.
Од цситра угљстапаи.а народа Југо- -
слапнјс ои тада иостајс цситар и.нхоио
слободс оличспс у нопом државном рспу-бликанск- ом
демократском урфњу, у ио-0- 4
дсмократскам социјално и нолитичкн
рсполуцнонарном уставу н иопнч закони-м- а
који осигуранају развнтак н cpchaii
лснвот свих народа Југослапијс.
За ослобођсн.с Бсограда много јс вс-за- но
братство и јсдннство ис само народа
Југославнјс, itch н јсдиистпо и братстно
' свнх словснских иарода, којн сви зајсдио
тсжо за братстиом и јсдииством с осталим
народима Квроно и цслог спста. Значајио
јо, да јо баш Всоград од свих словснских
ирсстоница одрсђси да будс мссто одржа-ваи- ,а
ирвог послсратиог Свссловснског
копгрсса, који ho бити даљс цсментиран.о
всћ постигиутог јсдннства Словспа и којн
иружа братску руку осталнм слободољу-бнвн- м
народима за очуван.с правсдног
лира у спсту.
20-ти- м октобром 1944 Бсоград прсстајс
бити мссто у комо со пскунлају иираио
својо издајничкс илановс пснријатсл.и
воликог братског Сопјстског Савеза, раз-бија- чи
општссловснског јсдннства, прпја-тсл,- и
н слугс страних освајача и нчпсри-јалнст- а.
Од тада он лостајо јодна од нај-јач- их
карнка словснског братстиа и једин-ств- а,
сковапог у огн.у ослободнлачког ра-т- а,
у зајсдничкој борби протнв зајодпн-чки- х
11сирпјател.а н прскаљсна у зајсд-ничк- ој
крпн словсиских народа.
20-ти- м октобром Бсоград постајс истин-ск- а
зајЧднпчка ирсстоница иарода Југо-слави- јо,
из којо сс даљо шири и учврнЉу-ј- о
њихово братство и јединство, којо и.и-х- ов
вођа н учитсљ маршал Тито зовснај-всћо- м
тскошшом ослободилачкс борбс, a
којо пријатно запљускујо п нас у иссл.с-нншт- ву
хиљадо мил.а даљине.
To јс побсда онс иапрсдпо дсмократскс
ствари, за коју су давно нро 27 марта,
G аирнла и 20 октобра по цсну. својих
жнвота лодилн борбу бсоградскн раднпцн
бсоградска славиа студситска омладина,
од којнх су многн данас, посло чстири
годино ослободилачког ратовања, на уп-ра- вн
ослобођснс домошшс чнја јс Бсоград
славна прсстопица.
4
У Бсограду су со формнрали првн пар-тнзаис- кн
одрсди под воћством маршала
Тнта, којн су набрзо нзраслн у Народно-ослоботнлач- ку
војску вслнку по броју и
још всћу по јунаштву, нову од диа до
врха, војску која јс заиста пародиа и као
таква даиас спгуран чупар слободс и нс-зависн- остн
као што јс била curypiia у
борбама противу нсмачкнх и италијан-ски- х
фашистичких хорда н домаћнх из-даји- пка.
Само нсколико даиа прсд прославу ос-лобођ- сља
Псограда, када ћс љсговп осло-бодио- цн
о;кипл,апа-п- 1 успомсно иа дан
када су сс ирви пут састалн са својом
браћом н ратним друговнма Црвсноармеј-цим- а,
с којнма су га зајсдио ослобађали,
новсшано јс у Ннрибсргу исколико oiiiix
који су сањали да ћс Бсоград, Југославнја
и цсо спст пасти пот љихову чнзму и под
и,ом всчно остатп. Када јо Гсрннг, јсдан
од јодаиассторнцс повсшаних дао нарсд-б- у
својој авијацнји да саспо кишу огља
и чслшга на Гсоград, on иијс мислио да
ho судбиис бити таквс. . .
Живсла борба против фашпзма!
Народ Београда слави на улицама прву годишњицу града.
20 октобар-друг- а год.ослоооЂења Београда
(Преиос са страие 1)
iiaiLe свнх изоора за дал.е ио-ђен- .е рата" (Генсраг-лајтнан- т
Лрсо ЈовановиИ.)
У Ксоград је, кратко времс
пбсле aeronor ослобођсља,
дошао лруг Тнто н чнтап На
цпонални комнтет. Кеоград
постаје мозак и дуиа у вође
iLy дал.ег рата нротив лема-чки- х
завојсвача. Спажна офа-пзнл- а
паше Народно-ослобо-дилач- ке
појске кроз Србију у
есен 1У44 године н ослобо-ђец.- е
Пеограда 20 октобра ис-т- е
године нотврдилп су сил-u- y
сиагу наших иарода, нашс
појске, нзазвали су иоповно
дивл.ен.е читавог слободољу-бицо- г
свста према борбн иа-пш- х
парода. 11ослс свог осло-бође.- а,
Бсоград постаје по-латпч- кн
и адмшшстратншш
цснтар наше зел.ге, престо-инц- а
демократскс федератнп-и- е
југославнје. У Псограду је
({lopMiipana једмнствеиа на-род- па
влада, послс чсга јс
слсдило ЈспоставЛдае динло-матски- х
односа са велнким
сапезиицима и осталнм зем-ллм- а,
што је учврстило мсђу-лародн- и
иололсај Југославије
и доиело заслулно признаи.с
борби нашнх парода.
Нобсдом код Београда ство-рен- н
су свн лредусловн за
аотиуно н коначно ослобође-it- e
наше зсм.ге. После побсде
код Београда наша југосло-венск- а
армија заједно са Цр-вено- и
армнјом, која јс отада
рамс уз рамс са аашом народ-но- м
Армнјом воднла борбу
за колачно ослобо1;ен.с иашс
земл.с it иа тај пачнн крв.гу
запечатила братство н нсраз-рушнв- и
савсз народа Совјет-ско- г
Савеза н Југославнје.
Нзиучеи, искрвав.геп алн
иоиосаи на свбје слободарске
традицнјс, а своју борбу
иротив свнх ненароданх рс-жн- ма
join од пре para а на-рочи- го
поносан иа своју че1-ворогодиш- шу
бдрбу иротнп
окупатора, Београд је одушс-влен- о
дочекао својс ocioCo
диоце. Одушевл.еие и л.убав
преиа ослободиоцнма нашли
су вндног израза у сарадаи
саинх грађана који су нод
руховодством својнх, унапред
п р н прем.гсннх, днвсрзант-скн- х
група прнпомоглн ocio-бође1- ву
свог рођеног града.
Ннсу рсткн случајеви да су
Београћапи жртвовхш своје
:кивоте само да бн помоглн
раисцни Црвсноарисјцима н
борцима nauie војске. II не
само то, Београ1;ани су по-мага- ли
и извршеие борбених
задатака. Онн су узималн о-руа- сје,
борнлц се, служилн
као водићн прнналазнлн ск-- .
рнвеног иепријатсга. Тако су
омладинци, ibiix двапаестррн-ц- а
на челу са среднлшколци-ii- a
Батои Перишићеи и Дра-гано- м
Бучетнћем, смелнм пре-иадо- м
убнлп net непрпјатсг-ски- х
војника н тнис у иос-ледае- и
часу спаслп телефон- -
ску ценгралу коју су Неицпј
веп бнлн мииирали. To хе- -
ројско дело нје усаулено. ј
Случај старог учнтсга Зарп-h- a
којн је под кншом нспрн-- ј
јатсгскнх куршума допрннсо
спасаваау земЈ'нског моста н
због тога одлнкован од стра--
ие АВНОЈ-а- , остаће као свет-л- и
прниср иатриотизма и са-мопрег- рра грађашша који
зна шта му је дужност када
је у miTatby спасаваае јсдног
тако важног објекта за дал
јсисшно вођсе рата.
У нсторији пашнх иародз,
оној од раннје, као и у нсто-рнј- и
славие пародно-ослобо-дтач- ке
борбе, Псоград је
увек давао достојаи одговор
свнм таквкм и сличиим по
кушајпма. II оТГда, када јс
бсснио најокрутинјн терор
иенародне владе Цветковип-Мачс- к,
Бсоград јс у демон
страциЈАиа 14 иовембра 1939
годпис потврдио, крвлу сво-јн- х
сипова верност слободи
it демократнји. А када је вла-д- а
Цветковип-Маче- к заглнби-л- а
у тоталну нздају слободе
н незавнсуости наше" зсмл.е,
када је потиисата срамни
Tjojiih лакг, Београд јс, иа
челу лашпх ларода, устао као
јсдал човек л у
26 марга 1941 дао одуш-к- у
своме бссу и огорчел.у, да
би сутрадач, у веллчалстве-ин- м
маллфестацпјама 27 мар-т-а
мушкн it од1учно лрого-ворн- о
да је болл смрт у бор- -
"ЗА И
Пише: МЕЛ КОЛБИ
(У лрошлом броју донели
смо ла овоч месту лреглед
рада конвслцнје ЈСаиадског
Копгреса Рада одржаие у To
ронту, а овде доиосимо пре-гле- д
рада колвеицнје Трсд
смд Лебор Колгреса одржале
у Ннлдсору лстс лсдсгс).
Човек лнје иогао а да е
оуде длрнут младслаштвои
иедавло одрл.анс Gl-в- е кон-вснцп- је
Тред енд Лсбор Кол-гре- са
Каладе. Пстлиа, ту је
блла обачла квота ћелавих
и проседнх глава, алн прете-аснос- т
је била м.ади л слаас-и- н
састалак. Ово је само no
сс5н злак брзог развптса
Конгреса кроз врсуе рата, до
Л.СГОВОГ садаптсг броја члал-ств- а
од преко 330.000.
Млади мориари п текстлл-л- и
радллци, који још увек
лосе жнво ссћаае на велике
борбе ла штрајкашким стра-жам- а,
ј-здиг-
лн су Конвенци-Ј- У Тред еид Лебор Колгрсса
ла всллку влсллу. Онн су
унели у процедуру олај дух,
који чиин да
крупии бизлпс лзгуби велп-к- у
послсратлу борбу која сс
сада водл лзмеђу реакцпје п
радлика. To је бло олај дух,
који је освежавао cehane ла
пскадалш.ег члала Америчке
федсрацпјс рада, noTcehajyhn
га ла дане када се ои могао
сећатн Конгреса као младог,
тела које је пред-водпл- о
у еконоускнм борба-и- а
канадске раднпке.
Значајно јс-д- а јс ова прва
nnciepania коивенција Т. Л.
К. састала се у вилдсорској
касарлп, чувепоу Доуј чуве-ло- г
пука — Есекс Скатиш.
Сиуболичло је да се овај ве-лл- ки
радплчки Копгрес —
којн је учипио тако много да
, ~ фт
ослобођења
демонстрацн-јам- а
би лего сраино ропство. II
гпорсд кукавлчке издаЈс др- -
'кажвлог воиства од 6 априла,
Београд је кроз чнтаву ла- -
родло-ослободплач- ку борбу
остао веран речл коју је дао
27 марта. У Бсограду је друг
Тлто 1941 годпле, зајсдпо са
BohcTBou лародлоч)С1ободи-лачко- г
покрсга. пзрадло плал
за лочетак оружалс борбе
против окулатора. Из Београ-д- а
су 1941 креиуле прве гру-п- е
бораца у лартлзалске од-рсд- е. Иа БеОтрадскнм улнца-м- а
1941 пали су од осветлн-чк- е
руке први мрскп окупа-торск- н
војлицп, горнли су
лрвл окупаторски камноли
запагеии рукамасмсллх град-скн- х
лартизана. Сви покуша-ј- л
Нсмаца ii лздајиика. Не- -
дића и Драгог Јоваловлпа да
теророи, вешаиеи родољубаЈ
ла Тсразијама, 1ан.нцом и
Јајилллма, ciouiijy отпол
Бсограђана, лртпали су.
је четлри годиле стеаао
лод германском члзмом и бо-рн- о
се, док 20 октобра 1944
лије дочекао зору своје ?ло-бод- е
п постао лаш, лародли
— ло речлуа друга Тлта —
' ставли и iianahcini павпл
РАД ТРЕД ЕНД ЛЕБОР КОНГРЕСА
МИР, РАДНИЧКО ЈЕДШВО НЕЗАВИСНОСТ"
лелзбежлии
борбелог
помогне нзвојевати побсду —
спреуао за будуће борбе у
дому тела борбспнх .гуди чн-ј- с
нуе је писано у крвн прс- -
ко KOiiTiiiiciiTXiiie tfipone.
Ово је била прва колвен-цнј- а
Т. Л. К. од 1886 г. ла
којој се делегатн ннсу саста-л- и
за 24 кесеца (илаче овс
коивенцнје се одржавају сва-к- е
годнне) ; am 61-в- а Колвен-циј- а
састала се пе сауо да
забелсжн велпса iiocTiirnyha
од 1944 годпие, већ такође да
се обавеже са својоу ловоу
слагоу за позптлвну п про-греслв- пу
политнку за Судућ-лос- т.
Обнчнн елегатн свесло н,
елергнчно су тражлли про-греспв- лу
поллтику, која би,
кад се прствори у акцију
блла позлтивла проба спаге
овог лајстаријег н највепег
тела канадсспх радниса. Ова
желл за прогресивну лолнтн-к- у
акцијс допрпнела јс једин-ств- у
колвенцпјс, јсдпиству
коме се уала алп агреслвна
група С1сдбеш1ка рсакцио-нарп- е
политпке Бнлиама Грп-н- а
није уогла успротпвптп.
Прпликоу OTcapaiba Кон-венци- ја
je yohno дсуолстрл-pxi- a
Једпиство кападсклх
унлја Ауспчке федерацпје
рада, када јс одгласала да
ирнми улпју уашлнпста. Је-дннст- во
по овоу пптаи.у лред-водл- ли
су прстссдлнк Псрсп
Бенго п сесретар Лет Сулп-ва- н. Ова одлука конвелциЈе
да прнуи уашинисте био је
отворен пркос наредбп Ви-лна- ма
Грина (претседника
Ауеричке фсдер'ацнЈе рада)
ла се нскл,учн yamnnncte нз
Конгргса.
Пар дана касиије Копвен-цнј- а
је прогласпла незавнд-аос- т
Трсд енд Лебор Колгре-с- а
Кападе. Тпуе је Конгрес
(fi
Бео-гра- д
град демокЈ)атскс фсдсратлп-л- е
Југославнје".
Данас, лрсд лрославу 20
октобра, ако се бацл јсдап
летиилчал логлед улазад, ло-гл- ед
на протсклу годипу да-л- а
од ослобођсл.а Бсограда,
олда се јасло вндн са коллко
су л.убавн л ложртвовања
Бсограђалл радллл на обио-в- н
вога г])ада. Нако Бсоград
у току саме биткс за град и-j- e
млого страдао, захвал.ују1ш
обазрлвостн л ua'KiLii Црвс-лоармеја- ца
који су чссто лз-лага.- ш
свој живот оиасности
да би лоштедилн град од ру-nieib- a,
ллак су билн лотрсб- -
ии офомли лалорл да се ж
вот у ibeMy лормалнзујс. Ami,
захва.гујупи снлном лслсту н
одушевл.сљу лародилх маса,
ларочнто омладилс, захвал.у-јућ- и
хллддама оинх који су
своју радлу снагу добровол.-n- o
ставили ла paciioio;i.en.e
лароднлм властлма, Бсоград
је за рслатвло кратко врсмс,
лако join лн је лотиуло залс-чи- о
pane вишсструког бом-бардовал- .а,
ллак одигнут лз
]ул1свлна л ослособл.ен за
;клвот
П. А.
дао злати да ол ache пише
трлети McmaiLc у п.сгове улу-Tpauii- ic
nociOBe Грина, Хачс-сон- а, Hoica и друшх imixod.i
кова у Нашингтону. (Иолс је
бно прнсутац иа овој нонвен-цији- ).
Овом декларацијоу
иезавислостл ударсн јс тако-ђ- е
шаиар Гриловој жел.и да
претворн Т. Л. К. у реакцло-ларл- о,
аптлсовјстскок про-атоу-боубс- ко
тело, у тело ко-ј- е бнбило у сагласлости са
лолитнкоу црпеиог страппич
и ратлоу поллтлком главлог
вопства Амсрнчкс федсрацл
је рада у Сјсдип-ени- м Држа
вама.
1Сада је Колгрсс јсдаллут
узео своју судблну у cuoje
сопствсле pyue, .лриродио je
било да he ол без оклсваил
од1учлтл да се присајсдлли
Cbcickoj федерацнји радни- -
чких синдиката. Кс.1л за при- -
caje,vtibcibe бнла јс изражела
join 1У44 годлне на конпеи
цлјл Т. Л. К. н лссумшлво
бнла S усвојсла да се пнјс
ланшло ла опозпцију глав
лог рсакциоларног воИства
Ауерлчке федерације рада у
Нашингтону. 1ако je деоа
рација лезавнсиостн ове 61-в- е
сонвенције била у ncio време
потврђипаи.е ословнлх лрава
каиадскнх радпика да самп
одлучују о својом иећунаро-длц- у
одпосима.
Колвелција, која се саста-i- a
nocie антлсовјетског стра-шил- а
о шнијулажц н у часу
новилских наслова којн пот-ceha- jy
ла дане Млнхена, да-i- a
je јасло знати да калад-ск- п
снндикаллстн одбацују
покушаје крупног бизпсса л
владеда nmienajy раднлке па
тажниу niiTaibiiua: Конгрсс јс
потврдио право коууниста ла
водепе позицнјс у покрегу
радннчкнх yinija снпдлка-та- )
; on јс осудио владнпо у- -
(Наставак ла странп 4)
Петак, 18 октобра 1946.
ИНТЕРВЈУ ДОПИСНШ ЊУЈОРК TAJMGA
GA МДРШАЛОМ ШОМ
Долнснлк "Њујорк Тајмса" Сулцбергср
пптерпјулсао је маршала Тита у Београду
14 окгобра. У одговору ла п.егова пптаи.а о
одиослма према Грчкој- - и другим балкап-скн- и
зем1дма, као н прсма Сјсднн.спии
Државама, uapniat Тлто је рскао:
". . . Прпспл,сн сам да подупрем изјаве
лаше владе н лаше делегацпје у Парпзу
коју предводц Едвард Кардел.. У сагласлости '
са тлм, ми ле можемо потппсатп мпровиж
уговор под таквпм условнма каквп су одгла-сал- и всКллом гласова ла парпској копфергп-цлј- п.
"Ово ле злачн полптпчкп притпсак. Ал
змлпачспмвое.плспккруелпоепруавведруеппиредмаа тнаакраовдпмуаговор Ју-гослав- лје — неправду са којои се ми ле
можемо сложптп.
Наравло да мп очекујемо да Кг у тоу
погледу у колпко се тнче nmaita о којпма
су всћ одлуке одгласале ла парпској кон-фсренцп- јп, још бптп прнлпке да се дпску-туј- е о тлм пптањпма, да се чује споавлаие
аорбзгнури.глтМеи лсамшое снзегмурлнеп пдда аheнхсесеопуезтме у по-светн- тл
паж-ib-a лашнм интереслма.
"Овде говорпмо о пројектованој колфе-ренцлј- и Савета мпнпстара iinocipaiinx по-сло- ва велпке Четворнце."
Загнм је Маршал Тлто лретао ла пнта-lb- c
статута југословснских 1ахтева за Ко-руш- ку л Клагснфурт
"У овом погледу, рекао је Маршал Тнто,
мц тражлмо пзвесле псправке паше граппце
. ..jrwiiijuia iii-ijrn- ii и; uiiiia ПОДруЧЈа, КОЈЗ
су iiaciaibena чнсто словеискпм сталовппш-тво- м а која би ое морала дата Јутославпју.
To je наш чврст став који he бптц подле-ше- л
у изранваиу мпровног уговора са Ау-стрнјо- м."
Иослс тога Маршал је прсшао ла питаае
Максдоллјс. У всзн с тцу оп јс рекао:
"Ми iiiicMo поставили пптаие Jerejcw
Македолпје уопште у овој првој фази мв
ровие ко!1фсрепцпје. Али обзпром ла снту-ацп- ју која je ласта1а од ледавла у Максдо-Hiiji- r,
а која долазп због nporaibaita маке-долск- ог
ларода, ле само од страле оргала
влад Beh и од стране плегалнлх банда ж
молархлстпчкпх група које терорлшу ла-ро- д, ми ле можемо остатп равлодушлп прс-м- а
оиом шта се тамо догађа.
"Ми иамеравамо подузетп нзвесне кора-к- е
на заседаау Уједшинпх иацпја. Какви
he тн корацц бптп ја ле могу pjhu. Ллп
лзвесли корацп he бптп подузети — у то
сам сигуран.
"Уједшмне лацпје састају се ла колфс-релцл- ју
где he расправ.гатц о заштптн ма-лн- х лацнја, као п о заштптп машша. На
таквом састалку п у такво време ire може
се дозволити да македолскп народ буде пз-лож- ен пајбруталипјпм п најнечовечппјпм
nuiaitaibiiMa, чпјп je цпљ упиштеие п пзго-itei- be члтавог ларода из аегове Kyhe.
"Наравло, ја морам одбацптп свв гласн
ле ii тврдие које кажу да Југославпја уче-ству- је бпло ла какав иачни v догађајпуа
којц се далас однгравају у Грчкој. Ја то
могу одређело да кажем зато што ми је си-туан- лја добро позлата. "Ја лаглашавам да Југославпја nehe по-дузе- тл ппкаквпх другпх корака v том по
глсду ослм код Уједшмлих лацпја. Свака
друга пзјава или гласшгг лажле су п смпш-љел- е
само зато да оштете нашу земду."
Што се тлче Бугарссе и Албапнје о ко-Јм- а
сс литсрссовао дописнлк "Н.ујорк Тај-мса- ".
маршал Тлто јс рекао да ие постој
иикакав план ча сада о лекаквом ујсднпл-nan.- v
с п.лма Он је додао- - noc"ioЗjаehсnаxда одллемосаа лппзкмаекђвуогЈупглоасллаавзнајеизпмеБу-гларс-уке у лпквом погледу. Све што се сада
радн јесте ројачаваи прнјателлкпх одлосј пзм"еМћун джвгалјпумобрдатаскппохмоглиаермоодаб.угаоском ла-ро- ду колпко је лајвише xioryhe. Нашп одло-с- и требају да буду прнјателскп колпко је
вгоедллMкнoryјhаeз. Млзнмесђмуатрапуаошададјвеа полсатроојдаао, пкрасо
резултат лапора влада п Југоатавпје п Бу
гарске пре рата, које су радпл протпв ла-родн- пх
плтереса.
"To злачп да је данас ntnaibe само раз-Biija- ite братскпх одлоса п полптпчке, еко
пом"сИкестпо ксуелтмуоржнее pсeаhрnадпнзасалаБптуегаордспкоомсе. с. а.
АлбалпЈом као п за олносе ел Бугаоском.
"За сада још нема нпкаквог плана за vc-поставл- ,аи
подуневске плн балкалске фе-дерац- лје.
Међутпм, истина је да Југославија
желп одржавати лормалие одпосе са поду-иавскп-м
и балканскпм 3-гм.га-
ма са којима је
она иедавно бпла у рату, као што је показао
лаш пајновпјп споразум са Мађарском."
ЗА ПРИЈАТЕЉСТВО СА СЈЕДШБЕ-НИМ- .
ДРЖАВАМА
Говорепл о одпосима Југославнје са Сје-Д1ш.еп- им Државама, уарша.1 Тито је рекао- -
"Околиосгп које су од ледавна погор-шал- е
одлосе 1!змеНу лашпх двеју зема.га
iiitcv се родплг у Југославпјп.
"У првпм редовпма зма.га са којпма
Југославпја желп добре одлосе бпле су Сје-диае- не
Државе, које су у току рата допрп
леле млого победп.
"Ја лпчло сматрам да оло шта ie у пп
Taity ггсте пзвесна полптпка владе Сједпае-лп- х
Држава прсма ловој Федератпвној На-родл- ој
Републпцп Југоставпјп. Има лего-лик- о
околиостп које потврђују ово моје
MiiiiLieite.
"За време читаве парпск конферелције
амерпчка делегацпја протпвпла се жеоама
Југославпје no nnraity Јулпске Крајпле, Тр-с- та
п по пптаиу дулавске пловпдбе.
"Мп смо прпсп.генп на закл.учак, да аме-рпч- кн
претставппцп у Парпзу спажнпјг по-дупп- ру
лнтересе олпх којп су се за време
рата борпли протпв Сједпн-елп- х Држава и
Уједпн.епих иацпја.
"Алп све то не значп да код народа Југо-славп- је
ле постојп врућа же.га да сг одпосн
пзмеКу паше две земле побо.гшају.
"Мн желпмо такво побол.шае, алп, ла-жало- ст,
морамо pehn да то не завпсп о нама."