000299 |
Previous | 1 of 4 | Next |
|
small (250x250 max)
medium (500x500 max)
Large
Extra Large
large ( > 500x500)
Full Resolution
|
This page
All
|
у 1шршттшштЛјјШШ ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО СРПСКИ гмсник АДРЕСААДМИНИСТРАЦИЈЕ "СРПСКОГ ГЛАСНИКА" У БОРБИ ПРОТИВ ФАШИЗМА! 200 Adelaide St W. Toronto 1, Ont SERBIAN HERALD TELEFON: WAvcrley 9947 Цегноад. г2о.д5п0.шлЗоај пплроесттпрлаантсптвоз,а гКода.на5д.0у0,4 пдоолл.аргао, д.на3.0п0о.ла НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛО КАНАДСКИХ СРБА AuthorizeNdo.asD.SNe.co7n64d. MClaarscsh M12a.tt1e9r42under the I Год. 6. Број 348. једнок 5 ЗАВРШЕН JE К0НГРЕС АМЕРИЧКИХ СЛ0ВЕНА ПОЗДРАВИ ГЕНЕРШСИМУСА СТАЉИНА K МДРШАЛА ТИТА АМЕРИЧКИМ СЛОВЕНИМА Њујорк, 23 септембра. — Tpchu колгрсс амерпчклх Словела завршпо je својнм радом. Коцгрес, коме је прису-ствовал- о преко две хиллде дслегата, завршио се велнком скупштллом у Медисои сквер гардеис, на којој су поред осталлх говорилн прегседлик Свесловенског одбора из Мо-скв- с генерал Ллександар Гундоров, југослопслскн амбаса-до- р у Вашллгтолу Сава Косановнћ, полски амбасадор Лаиг, Луј Лдамић и други. IConrpec јс осудно ратиу политику владе Сједи и.сних Држава и са великим аплаузом поздравно је сваки помси досадаитег секрстара трговнле Сједлп.ених Држзва Валаса, којн је устао протнву те поллтлкс и ради чега је нзбачсн нз владс. Конгрес јс осудио спречавал.е доласка југословелске делегациЈе. Говорллци су пстакли чиаеппцу да се дозво-лдв- а улаз у Амсрику бипшим колаборатирнма Немаца a забраи.ујс се долазак савсзннцима који су се борплл против фашистнчкс осовнне. Измсћу многих поздрава које је лрнмно Tpehu конгрсс амсрлчилх Слопла одржал у Љујорку колцем ове лсдслл примл-си- и су са огромлим аплаузом поздрапи од претсед-ннк- а совјстске владс гелералислмуса Стал.ииа н претссдлн-к- а југословенскс владс маршала Тнга. Ноздрав гелерали-снмус- а Сталлша гласн: "Tpehu коигрес аиггрнчкпх Словепа састаје се у часу када пред целпи човечапством стоји проблеи улпштена остатака фашизма и успоставл€1ад трајног мпра у целом свету. "He може бптн сумне, да he у решавалу овог најпре-судинј- ег проблема словенскн народп пгратн пстакиуту улогу једнако као шго су је нзгралн.у поразу хитлеровске Немачке. "Желнм учеспицлма вашег Конгреса сваки успех у вашем раду." БЕОГРАД. — Претседнпк владе Ф. Н. Р. Југославпје Маршал Тнто упутио је III Конгресу америчкпх Словена у Њујорку следеИп телеграм: "Шалем вама, делегатпма Конгреса, а преко вас свим Словепима које ви заступате, моје лајсрдачллје поздраве ижеле за пунп успех ваигег Конгреса. У ова тешка после-pafii- a времена стојн тешка задаћа пред слободолубнвпи и мпрољубивпм народима свста, у чмјпм првнм редовпма се налазе Словенп иа челу са Совјетскпм Савезом, a то је бор-б- а за мир, борба за праведап мпр, за иегово учвршиеие. борба протпв свих поджигача рата, а за прпјателлку сарад- - њу Уједннеи11х народа у цнљу што бржег лечеиа тешкпх рапа које иам је задао фашпзмом наметпутн ослободплачки рат." Дан Југослов. морнарице НАРЕДБА ВРХОВНОГ КОМАНДАНТА Поводох годшпанцс ства-ран-- а нове Југословеиске мор-нариц- с, Нрховнн коиандант оружаних снага ФНР Југо- - ciannje, ЈМаршал Тиго, нздао јеслсдсћу Наредбу за 10сеп-тсмба- р 1946 годнпе: "Друговн морнарп, подофи-цпр- и, офпцирп и адмпрали Југословмске мориарице! "10 септембра ове годпне наступа пета годпшапца от-ка- да јс створеиа наша иова Ј у г о словеиска морнарпца. Она је створеиа као логична последица бескомпромпсне и херојске оружане борбе на- - шнх народа протпв окупато-р- а свугде где год се он нала-зп- о у пашој землп. Од тогл исторпског даиа окупаторп п ипхови усташкн квнслнизп нпсу више пмалц мнра ни на мору. Наоружанн слабо, са дрвсннм баркама, алп са не-вп1;ен- ом смелошКу н упорпо-шћ- у задавали су спновп на-ш- е днвне Далмацпје непре-кндн- е ударце далеко надмоћ- - ннЈем неприЈателу п тпме далп свој драгоценп прилог општој борбн народа Југо славпје за СЈободу п иеза висност. "Друговп, "Вама су иародп ФНР Ју-гослав- пје поверплп да чуваге наше дпвно Јадранско море, понос свпх нашпх народа. Будпте п надале псто тако упорнп и смелп у учеу п савлађиваиу савренене тех-нпк- е, као што сте бплп сме-л- п п упориц у најтежпм да-нп- ма ослободплачког рата. Гајптв славпе традпцпје ва-ш- пх предака — морнара, га јпге п пресаћујте у нове гене-рацн- је морнара борбене тра-дпцпј- е, јунаштво п упорност бораца — морнара пз велпког ослободплачког рата. "Друговп морнарп, подофп-цпр- н, офнцпри п адипралп! "Честптам вач празнпк уор-нарп-це, дан иеног pahaita, са вером да кгте пзвршптн све Цена прпмерку цен. задатке, којп he бптп постав-лен- н пред вас. "Смрт Фашпзму — Слобо-д- а Народу! Врховнп Команданг оружа-ни- х сиага ФНРЈ, Маршал Јутославпје, Јосип Броз — Тито." Танјугод 15 септембра јавла: Пеоградска штампа од 15 септеибра објавл.ује разговор са југословеискни лаћарика, Koje су амсричке властн уха-нсн- лс н моставлале прилн ком иребацивапл југосдовен-скн- х пловннх објеката из Лу-стри- је у Баварску. Иосле ви- - ше од 1 кессц дана нензвес-иост- н, стнгла је у ' Земун група од 18 југословенскнх државллна, мсђу којпма се палазе н чдановн југословсн- - ске комнспје којз je још 22 августа 1945 послата од стра- - не југословенске владе, радн прнјема југословенских плов-нн- х објеката у Зпмопвнлку у Лпнцу. Нретседипк ове ко-мнс- нје ннж. Светозар Joenh испрпчао је повипарпма сво-ј- а узалудна настојаил да од амернчких властн добнје до-зво- лу за повратак југословен-скн- х иловпнх објеката. 24 ав-гус- та ове године амсрнчка војва полнцпја, прпча Јовпћ, изиенада је блокпрала нас v Лннцу. Ухапшено је нас 18 државлана, морнара н чланова хомиспје. Одведенн см0 у Лимпт (г), где су нас саслушавали н за-држа- ли у затвору 4 дапа. Том прилпком с nana се поступа-л-о као са политичкпм крнв-цнм- а. Свукли су пас и нзвр-ши- ли претрес. Чланови коми-сн- је затворенн су у самнце. У нашем отсуству, подвлачп јовип, извршен je претрес нашнх кабпна и тоц прилн-ко- м је иолнцнја узела све TORONTO, ONTARIO, TUESDAY, SEPTEMBER 24TH, 1946. ИЗВОЈЕВАНЕ ПОВИШИЦЕ РАДНИ- - ЧКИХ ПЛАТА ИЗНОСЕ ПРЕКО ЧЕ- - ТИРИ МИЛИ0НА ДОЛАРА ЈОШ САМО МИНИСТДР МИЧЕЛ ВЕРУЈЕ У 10 ЦЕНТИ ПОВИШИЦЕ РАДНИЧШ ПЛАТА Канадски коцгрес рада у . на 40 сатн леделло. као и свом "Љус летер" caoniineiLY млоге друге ваасне концсснје. од 21 септсмбра лаводл вс-- 1 Ово. каже се у саопштеау. лика постнпгућа п побед? радннка у борбама за пови-mei- Le плата и друге важле концесије. Од јуна мессца па до сада радллцл су доблли noBinueiLa плата у укупиом нзносу преко четирн миллола долара. Десет хиллда уг.го-копач- а у Гфшиш Колумбијн и у Албсртн добнли су иро-шл- е ледел.е ловншицу од 1.40 иа дан или 17 и по цепти на сат, ск-pahci-te радног врсмспа у псточној liana БОРБА ПРОТИВ 0 На конвснцијн Канадског конгреса рада Koja се одр-жав- а ове недсл.е у Торонту. поред осталог расправллће се и проблсм закона који сс односе на штрајкашко стра-жаЈен- е. У Оитсриу н Квебс-к- у организовано радииштво у послсдњих шсст мессцн у сталном је сукобу са провип-цијални- м и федсралним вла-стн- ма no niiTaiby npaua на штрајкашко сгражарее. Нр-хун- ац сукоба достигиут ic оптужбом за конспирацију која је поднешена протнв во-ђ- а аутомобилских радника ђорђа 1урта, Ioiiaca Мсклн-- а и ћана Рудпи-а- . Ова опту-жб- а протнв ibitx нодиешена је од стране ошернског ми-иист- ра полиције у всзн са штрајкашкнм стражарсп.см у штрајкуЈсод КраЈслеровс ком паиије, no крнмииалном за-кон- у којн није био иримсии-ва- п већ 50 година. Делегатн аутомобнлске у- - Маршала Тита Симону Београд. — Претседннк владе ФНР Југославпје Мар-ша- л Тнто упутпо је прстсед-ннк- у бугарске владс Гсорги-јев- у телсграм у коие у нме владе н народа Југославнје чесшта влади н братском иа-ро- ду Бугарске на всликои историском чнну проглаше1ич Народпе ренублнке 1угарскс ПОСТУПАЊЕ АМЕРИКАНАЦА GA ЈУГОСЛОВЕНСКИМ ЛАЂАРИМА југословенскнх ЗАСТАРЕЛОГ ШТРАЈКАШКИМ СТРАЖАМА Телеграм Георгијеву стварн од вредности. Из зат-во- рз смо пуштени 28 августа, а затнм ynyhemi у логор "Велс". На дап 30 августа доведепи смо поново у Лнпц, у прашн аустрнске иатпцнје н допремлН11 на ма!;арскн брод 'Тедсле", којим сло от-пловн- ли за lladaiy (?). Ту је амерички командант прн- - статшпа, Рукстеин, наредно органииа немачке прнстани- - шпе полиције да над нама пз-вр- ше претрсс. Немачки полн- - цзјцн су ам одузели свс стварп од вредиостн, као што су рубл, једап дсо одела, накнт нтд. Другог дана смо поново Bpahemi у Лнипт(?), л у прнсуству цивилие и не-мач- ке полнције са два камио-и- а пребачеии у руску зону. И осталн члаповн ове групс подв.1аче пепрнјателко држа- - ае америчких војинх оргаиз. Капеган брода Лука Радми-р- н, такође члан компснје, на-глаш- ава да од 28 августа до 3 септембра ова група ннје ништа добила за јело од аме-рпчк- их војнпх претсташшка. У својим коментарима по-- водом ових изјава београдски листови наглашавају да ова-кв- н поступцн амернчких вла-ст- и нпкако не могу пово.гно да делују иа јавно мнеае ју-гословен- ског народа. Југосло-веиск- е морнаре је иарочпто увредпло што су нх амерп-чк- е војне властн ухапсиле п спроводнле преко пемачке Ttlt Vimif Л VrA-- k ...... -- - ..__... 1.удн кијц cy за оку- - ре. дајс добар прикер свакој ка-надск- ој радлнчкој уннји у лостзвллњу захтева и још јед-ло- м доказује "да нндустрпја може п да је волна датп оп-равда- но повишеие плата am федерална влада не пптерве-ниш- е пне потстрекава посло-давц- е у пховој реакцнонар-но- ј тактпцн одгађалл." Неликп штрајкови у чели-чно- ј, гуменој н електричлој нндустрији ЗАКОНД није дхти су зиати Конгресу да he они иа конвенцији тра-жит- и потпору свих унија конгреса у борбн протнву о-в-ог закона н оптужбе по којој бн овн претсташнцн раднп ка могли бити осућснн на казне до седам годнна затво-р- а. У случају да буду осуђс- - Борис Кидрич о југослове-ск- о - бугарским односима На свсчаној академији која је одржапа у Београду 9 сеп--тембр- а у вече поводом Бугар ског иационалвБгпразпнка, 9 септсмбраМјЛГиЛаршгду-стрнј- с и претседникПривред-но- г савета, Борис Кндрнч, одржао је говор посвсћен ју-гословенско-буг- арсгкнм одпо-сии- а. У уводу говора Кндрич на- - глашава да су тућн освајачп у свнм псторискпм перноди- - м а пшлн за тим да се дочс-пај- у Балканског полуострва н да међу балканскс народе посеју мржау и раздор. За ходерни импсрнјализам, би ло немачки, било iua.injan-скн- , било ма којн другн, Бал-ка- н је једно од иајзанихли-внји- х подручја, како у по-гле- ду непосредног освајаил, тако и у својству отскочне даске за даљу експанзију. Иоред тога Балкан је једаи од европскнх кл.учева нј-жнн- х за нмнерпјалпстнчку егспан-зиј- у на Југопсгок н Исток. Ннје према томе ппкакво чудо — подвлачи Кпдрич — што су импсријалистн XX века политику раздвајааа бал канских народа u држава ра- - ТАНЈУГ ЈАВЉА: ДЕЛЕГАЦИЈА ЈУГОСЛОВЕКСКИХ Београд, 14 септембар. — Данашиа "Борба" објавлује разговор са нрстставпнцпма делегацнје југословспских н сел.сннка нз Кападе, којц су иедавио допутова-т- п у Југо-славн- ју ради прнореиа за по-врат- ак југословеискнх иселе-ппк- а. Огеваи Сердар, претседннк Савсза каиадских и ре Шабап, претсединг Саве-- за канадскпх лрвата, који су проведц 20 годона вап Југо-слапн- је, нагласплн су да xehy југословенскпм псел-сиццим- а у 1Сападн постоји жарка же-л-а да се што пре врате у до-мовн- ну. У Кападн жпвн 25.000 Југословена. 90% су раднп-ц- н, а остатак се бави поло-прнвредо- м. Behe канадсгих јужнпх пације у Беогрзду и другпм пристаплштпка Југославпје вршлли мпогс тешке злочпле. Дапас се взлазе у аме-рпчк- ој служби и даје нм се Morjhuod да и дзле малтре- - v..,UM..jvf iicnix uipajy Југословенске морна вреие Срба дп којн су сада старн трн месеца. мопи су бити завр- - шсиц join у jy лу мссецу да влада у Отави ннје потстре-кавал- а послодавце да нздрже, поставл-ајуп- л чудио ограии-чсл-- е од 10 цеити повншице по сату. Ове иедел-е- , каже се дале у нзвештају, изгдеда да су чак и лајреакциопзрпијл елементи у Онтсриу напу-стнл- и 10 центп офрмулу п нзглсдп су да бн три велнка штрајка могли бнтн свршенн у року од неколико дана са повишнцама од 15 центн илн више по сату. ни, аутомобнлска уиија каже да he изаћи на reiiepa.11111 штрајк н тражнће од Конгрс-с- а на конгенцнјн да и друге уније учине iicio да се пора-з- н намере реакције да нонн-шт- и радничка nociiiniyha разним законскнм трнкер-ство- м. звнли тако pehu у битан са-став- нп део своје дипломатнјс. Логнка друштвспо-пшиги- - ч teor" разв итгаип.сговеза ко нитости, створила je у сва- - кој балканској држави старим нмперијалпстниа послушног унутрашаег савезника: дома-h- y реакцију, доуаће владају-h-e круговс, на челу са стра-но- м продапом дипасти- - јом — Ш1хов државни апарат, пихову орану сиагу. Mchy liaJKOHKpeiiiiije прнмере овс друштвепо-политичк- е закони-toct- ii на Балсану — лаводи Кпдрнч — без сумае спадају државип одиосн нзмећу Југо-стави- је п Бугарске. Beh у то-к- у рата 1912 год. за ослобо- - ђеае нспод турског japxa, paba сс код младе бугарскс и нладе српсге буржоазнјс имперпјалистичЕа xana.ni-вос- т п шовннпстичка мржка. Бугарскн н српски владајуНп круговн у najxpahe вреие раз-голпћу- ју се као послушпо орЈ-жј-е тућег нмперијализма ii хеђусобно супротннх импе-ријалистнчЕ- пх ннтереса. . . (Иреостали дсо говора пи-ј- е могао бити ухваћеп). ИСЕЉЕНИКА ИЗ ХАНАДЕ У ЈУГОШВИЈИ Ју око онп ис&и uiuu или Словсна јеокупнло око 15.000 југословснских иссл-синк- а н претстав.иа најмоћннју исел.г-ничс- у органпзацију. У току рата. ова организација при купнла је као noxoh На]од- - но-ослободпла- чсом покрсту око 700.000 долара у новцу, робп а кедикаментнма. Дслс-гат- и са велпкнм одушевлеи.ем говоре о својпм утисцима у Југославији. Нарочито исти-ч- у одушевли.с и елан радног парода у раду иа обновн. Опи су се уверили да у Југосла-виј- и нс постојн скспЈоагаци-ј- а раднпчке гласс. ЈУГОСЛАВИЈА Парпз, 20 септембра. — Одлука терпторпјалпе и По-лптпч- ке сомвсвје за пзраду хвровног уговора с Нталнјом утрла је пут за одобрене од стране Мнровле Еоиферепцп-ј- е ФранцусЕе лплије по пи-та- ну југосЈОвелсЕО-нталијан-се- ог разграппчепа и no пн-таа- у Слободпог територија Трста. Протнву ове одлуке гласа- - ле cy с Еелору- - Price per copy 5c. Пријатељство са Совјетским Савезом највећа потреба ПИСМО ХЕНРИ ВАЛАСА, СЕКРЕТАРА ТРГОВИНЕ СЈЕДИЊЕ-НИ- Х ДРЖАВА ПРЕТСЕДНИКУ ТРУМАНУ Следсћс јс Bpio зиачајно ни-см- о, које је досадашп.и секре-та- р за трговнну Сјсд. држава и члан пладс ипетседпнка Трумана п бнвши потнрсг-ссднн- к Сјсдписних Држава, Хснрп Ва-ia-c, унутио прет-седнн- ку Трумапу још 23 ју-л- а ове годппе. Хепрн Палас јс јсдан од иајтсшн.их сарад-ннк- а прстседннка Рузвелта и У OBOM IIIICMy О СН01.ПОЈ поли- - тнцн Сједш1.сш1Х Држава ои се базлра на прнпцмпу амс-рнчко-совјет- ске саради.е u пријател.стпа коју је претссд-ии- к Рузвс.1т слсдио. To зна-чајп- о писмо гласи: Мој драги г. нрстссдннчс: Надам сс да петс ми оиро стнти па овако дугачком и-см- у. Ја лично мрзнм пнсати дугачка нисма и мрзии да их примам. Мојс јсдипо опрапдаие јс да јс ово иитап.е ирло важио - по ирнлици најважније данас у спету. Ја сам с Иама провсрапао то у прошлн чст-вЈт- ак и Ви сте сугсриралн, носле митнпга владс у петак, да бн жслели чутн моје но-гле- де. Ја сам свс вишс узпеиирсн разпиткои до гаћаја од свршстка рага и још вншс сам заб])ииут због очсвидпирастућегоссЈпгеа мсђу амсричким народои да идсмо у join једаи рат н да јсдиии лачнн ла којц га мо-же- мо слрсчлтл јссте да ссбе лаоЈужамо до зуба. Али цсла лсгорнја локазујс да утрка у лаоружавал.у ле водн миру Beh рату. Мессци којл су лелосредио пред иама могли би битн пре-суд- нл лсрлод, који he одлу-члт- н да лл he длпллпзовали свет дожлвсти дсструкцнју, иосле лст илн десст годлла које су лотреблс за лсколлко лацлја да се лаоружају атом-ски- м бомбама. Ради тога ја желлм да Вам даи мојс млш-л.ел- .с како бл садаши.е стре- - u.i.eae у правцу сукоба мог-л- о блтн лзбеглуто. Може Пам лзглсдати чуд-и- о, члтајуЈш дал.с, што ја лз-ражав- ан толлку забринутост у овом часу, одмах лослс кол-фсрспци- јс шпшстара слол-лл- х лослова, ла којој је учн-ilc- ii добај лрогрсс о миров-лл- м уговорнма за иеколнко земалл лсточне Нвјоис и за Италију. Другл су лзразллн occhaae све Bchcr оптнмизма, да join дал.л лрогрес може бити учи-л.е- л ластавлди.сч лрсговора ла лстој базл, лрсида су ос- - тала евролска ллтала много тежа од шшх о којима јс orh лостлглута иера споразума. Ја нотпуно цспнм напорс којн су учиаени, и стреплл-it- e које јс показано од стра- - нс паших разних пстстав- - ика којн су водилн прегово-р- е са Руснма у току прошлнх неколико годниа. Ја сам свс-ста- н TeuiKoha које су них су-очава- ле и очевидне недослед-iiocT- ii од стране руских прет ставннка. На другу руку, ја сматраи да баш ове тешв.оће чине потрсбним за пеке од пас, који са стране посматра- - ОДБИЈА НЕПРАВЕДНУ ОДЛУКУ Југославнјом Aichyiiapo,viHX хословачкз. Иотпретседлив југословел-ск- е владе н шеф делегације Едвард ЈСардел. изјавио jet "Југословелска де-1егзц- лја жалп што је КомКснја лза- - бралз метод гласаља ла место да трзжн Једлодушпост по OBOii важлои питању. Обзн-ро- м ла акцлју коилсије, (ју-гословел- скз) делегацијз желн да се стави на рекорд дз се онз nehe сматратн обавсзном ликзквлм одлукзмз ове кон- - спјз, УЈсрајииа, Полска и Чс- - ферелцлје о Југомавији." Vol. 6. No. 348. мо ток догађаја, да пзразимо наша uiiuiiena. ТРОШЕЊЕ HA НА. ОРУЖАЊЕ Случајно, као сскретар тр-гови- не, ja разговарам са мно- - гим трговцнма и внднм да су опн миого забрииути због ве личине федсралног буџста и бремеиа нацноналног дуга. За ндућу фискалну годнну и за годину затим, najneha ка-тсгор- ија федсралних расхода јссте на националпу одбрану. На пример, укушш предло-жеи-н федералнн расходн зд фнскалну (буустеку) 1947 го-дн- ну, подпсшенн конгрссу у зиапнчном буисту, износс око 30 иилијарди дола1а. Од укупног буиста 13 мн-лнјар- ди јс само на војску м морпарицу. Другнх 5 мили-јард- и јс за ликвидацију рат них активпости. и 10 милн јарди за птсрсс на државии дуг н noMoh встсранима, којс јс прс свега иастаплдас тро-шко-ва прошлих ратова. Ово свс износи ук-у- о 28 милн-јард- и дотара. нли 80% од ук-упнп- х нред.10жсш1х расхо-да- . Јасио је, да бн велнко сма-И.С11- .С фсдсралиог буџета зах-тева- ло смааеис иа војнс рао ходс. Овн расходн су сада Behii за више него 10 пута Ј Jig оштосу, бш и ,,пко1930иДИ гидннс. 1идиие 1УЈО иуустни расход за нацпоналиу одбра-н- у бно је маи од једцу мн-лнјар- ду долара, у поређсп.у са 13 мнлмјарди за садаши.у фискалиу годнну. Тако, чак са чисто долар ског ii центског гледншта, америчка трговина и амсри- - чкн иарод нузју имтсрсса да организују мнр у свсту, у којем би потпуно лспродук-тнви- и расходи на лацнопал-и- у одбрану могли бити сма ненн. Наравло, долари и цеити лису лајважннји разлог зашто мл cbii жсшмо мн pa и свет. Ociiobiiii разлог јесте, да ми ле жслимо npohii кроз још Један рат — а спецнЈалло ле атоискн рат који би без сум ие био уперен углавлом про-тлв- у цивилног стаповнлштва и који би могао злачити ко-иа- ц иодсрлс цлвллнзацнје. КАКО АМЕРИЧКЕ АРСЦН- - ЈЕ ИЗГЛЕДАЈУ ДРУГИМ НАРОДИМА На илак, да ли ми стварпо концептрпшемо паше лапоре на програи да сс нзгради тра- - jan мирг lie може оити сум-it- c да амсрнчкн народ тражн и очекује од својнх вођа да he радиги за трајчи мир, али ларод лужио мора прспусги-т- и својик воћаиа специфичле лачиие и срсдства ка томе цил.у. Ја мислин да у овом часу ларод oceha да су изгле-д- и за спречеле рата тамнн, да други пародн хотимнчно чипс cveutc ауеричкнм напо-рим- а за nocriiniyhe трајлог млра. Како америчЕе асције од дана победе пад Јапапом пз- - гледају другим народпма: Нод акцијама ја иислим ла колЕрстле стварн као што је 13 мплијардн долара за оде-лл-њс para и хорнарице, па Биепнн пробе атомсЕе бомбе н паставл-аи-е пронзводље атомсЕИх бомба, па плал да се лаоруаа ЛатинсЕу Амери-х- у са пашнм оружјем, иа лро-лзвод- пу Б-2- 9 и п-та- ла за про-изводи- -у Б-З- б (авпопа) н ла лапоре да се добије ваздуш-п- е бззе раширене ла пола Еугле зема-WE- e са које може бити бомбардовала друга по-лов- ива Еугле. Ја не могу a да ле ocehav да ове акцијс liopajy изгледатп осталом све-т- у sao да ча чилимо услугу млру само речиха код стола ЕонферепциЈе. (Настаеак на стралл 2) V
Object Description
Rating | |
Title | Serbian Herald, September 27, 1946 |
Language | sr |
Subject | Serbia -- Newspapers; Newspapers -- Serbia; Serbian Canadians Newspapers |
Date | 1946-09-27 |
Type | application/pdf |
Format | text |
Rights | Licenced under section 77(1) of the Copyright Act. For detailed information visit: http://www.connectingcanadians.org/en/content/copyright |
Identifier | SerbiD4000073 |
Description
Title | 000299 |
OCR text | у 1шршттшштЛјјШШ ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО СРПСКИ гмсник АДРЕСААДМИНИСТРАЦИЈЕ "СРПСКОГ ГЛАСНИКА" У БОРБИ ПРОТИВ ФАШИЗМА! 200 Adelaide St W. Toronto 1, Ont SERBIAN HERALD TELEFON: WAvcrley 9947 Цегноад. г2о.д5п0.шлЗоај пплроесттпрлаантсптвоз,а гКода.на5д.0у0,4 пдоолл.аргао, д.на3.0п0о.ла НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛО КАНАДСКИХ СРБА AuthorizeNdo.asD.SNe.co7n64d. MClaarscsh M12a.tt1e9r42under the I Год. 6. Број 348. једнок 5 ЗАВРШЕН JE К0НГРЕС АМЕРИЧКИХ СЛ0ВЕНА ПОЗДРАВИ ГЕНЕРШСИМУСА СТАЉИНА K МДРШАЛА ТИТА АМЕРИЧКИМ СЛОВЕНИМА Њујорк, 23 септембра. — Tpchu колгрсс амерпчклх Словела завршпо je својнм радом. Коцгрес, коме је прису-ствовал- о преко две хиллде дслегата, завршио се велнком скупштллом у Медисои сквер гардеис, на којој су поред осталлх говорилн прегседлик Свесловенског одбора из Мо-скв- с генерал Ллександар Гундоров, југослопслскн амбаса-до- р у Вашллгтолу Сава Косановнћ, полски амбасадор Лаиг, Луј Лдамић и други. IConrpec јс осудно ратиу политику владе Сједи и.сних Држава и са великим аплаузом поздравно је сваки помси досадаитег секрстара трговнле Сједлп.ених Држзва Валаса, којн је устао протнву те поллтлкс и ради чега је нзбачсн нз владс. Конгрес јс осудио спречавал.е доласка југословелске делегациЈе. Говорллци су пстакли чиаеппцу да се дозво-лдв- а улаз у Амсрику бипшим колаборатирнма Немаца a забраи.ујс се долазак савсзннцима који су се борплл против фашистнчкс осовнне. Измсћу многих поздрава које је лрнмно Tpehu конгрсс амсрлчилх Слопла одржал у Љујорку колцем ове лсдслл примл-си- и су са огромлим аплаузом поздрапи од претсед-ннк- а совјстске владс гелералислмуса Стал.ииа н претссдлн-к- а југословенскс владс маршала Тнга. Ноздрав гелерали-снмус- а Сталлша гласн: "Tpehu коигрес аиггрнчкпх Словепа састаје се у часу када пред целпи човечапством стоји проблеи улпштена остатака фашизма и успоставл€1ад трајног мпра у целом свету. "He може бптн сумне, да he у решавалу овог најпре-судинј- ег проблема словенскн народп пгратн пстакиуту улогу једнако као шго су је нзгралн.у поразу хитлеровске Немачке. "Желнм учеспицлма вашег Конгреса сваки успех у вашем раду." БЕОГРАД. — Претседнпк владе Ф. Н. Р. Југославпје Маршал Тнто упутио је III Конгресу америчкпх Словена у Њујорку следеИп телеграм: "Шалем вама, делегатпма Конгреса, а преко вас свим Словепима које ви заступате, моје лајсрдачллје поздраве ижеле за пунп успех ваигег Конгреса. У ова тешка после-pafii- a времена стојн тешка задаћа пред слободолубнвпи и мпрољубивпм народима свста, у чмјпм првнм редовпма се налазе Словенп иа челу са Совјетскпм Савезом, a то је бор-б- а за мир, борба за праведап мпр, за иегово учвршиеие. борба протпв свих поджигача рата, а за прпјателлку сарад- - њу Уједннеи11х народа у цнљу што бржег лечеиа тешкпх рапа које иам је задао фашпзмом наметпутн ослободплачки рат." Дан Југослов. морнарице НАРЕДБА ВРХОВНОГ КОМАНДАНТА Поводох годшпанцс ства-ран-- а нове Југословеиске мор-нариц- с, Нрховнн коиандант оружаних снага ФНР Југо- - ciannje, ЈМаршал Тиго, нздао јеслсдсћу Наредбу за 10сеп-тсмба- р 1946 годнпе: "Друговн морнарп, подофи-цпр- и, офпцирп и адмпрали Југословмске мориарице! "10 септембра ове годпне наступа пета годпшапца от-ка- да јс створеиа наша иова Ј у г о словеиска морнарпца. Она је створеиа као логична последица бескомпромпсне и херојске оружане борбе на- - шнх народа протпв окупато-р- а свугде где год се он нала-зп- о у пашој землп. Од тогл исторпског даиа окупаторп п ипхови усташкн квнслнизп нпсу више пмалц мнра ни на мору. Наоружанн слабо, са дрвсннм баркама, алп са не-вп1;ен- ом смелошКу н упорпо-шћ- у задавали су спновп на-ш- е днвне Далмацпје непре-кндн- е ударце далеко надмоћ- - ннЈем неприЈателу п тпме далп свој драгоценп прилог општој борбн народа Југо славпје за СЈободу п иеза висност. "Друговп, "Вама су иародп ФНР Ју-гослав- пје поверплп да чуваге наше дпвно Јадранско море, понос свпх нашпх народа. Будпте п надале псто тако упорнп и смелп у учеу п савлађиваиу савренене тех-нпк- е, као што сте бплп сме-л- п п упориц у најтежпм да-нп- ма ослободплачког рата. Гајптв славпе традпцпје ва-ш- пх предака — морнара, га јпге п пресаћујте у нове гене-рацн- је морнара борбене тра-дпцпј- е, јунаштво п упорност бораца — морнара пз велпког ослободплачког рата. "Друговп морнарп, подофп-цпр- н, офнцпри п адипралп! "Честптам вач празнпк уор-нарп-це, дан иеног pahaita, са вером да кгте пзвршптн све Цена прпмерку цен. задатке, којп he бптп постав-лен- н пред вас. "Смрт Фашпзму — Слобо-д- а Народу! Врховнп Команданг оружа-ни- х сиага ФНРЈ, Маршал Јутославпје, Јосип Броз — Тито." Танјугод 15 септембра јавла: Пеоградска штампа од 15 септеибра објавл.ује разговор са југословеискни лаћарика, Koje су амсричке властн уха-нсн- лс н моставлале прилн ком иребацивапл југосдовен-скн- х пловннх објеката из Лу-стри- је у Баварску. Иосле ви- - ше од 1 кессц дана нензвес-иост- н, стнгла је у ' Земун група од 18 југословенскнх државллна, мсђу којпма се палазе н чдановн југословсн- - ске комнспје којз je још 22 августа 1945 послата од стра- - не југословенске владе, радн прнјема југословенских плов-нн- х објеката у Зпмопвнлку у Лпнцу. Нретседипк ове ко-мнс- нје ннж. Светозар Joenh испрпчао је повипарпма сво-ј- а узалудна настојаил да од амернчких властн добнје до-зво- лу за повратак југословен-скн- х иловпнх објеката. 24 ав-гус- та ове године амсрнчка војва полнцпја, прпча Јовпћ, изиенада је блокпрала нас v Лннцу. Ухапшено је нас 18 државлана, морнара н чланова хомиспје. Одведенн см0 у Лимпт (г), где су нас саслушавали н за-држа- ли у затвору 4 дапа. Том прилпком с nana се поступа-л-о као са политичкпм крнв-цнм- а. Свукли су пас и нзвр-ши- ли претрес. Чланови коми-сн- је затворенн су у самнце. У нашем отсуству, подвлачп јовип, извршен je претрес нашнх кабпна и тоц прилн-ко- м је иолнцнја узела све TORONTO, ONTARIO, TUESDAY, SEPTEMBER 24TH, 1946. ИЗВОЈЕВАНЕ ПОВИШИЦЕ РАДНИ- - ЧКИХ ПЛАТА ИЗНОСЕ ПРЕКО ЧЕ- - ТИРИ МИЛИ0НА ДОЛАРА ЈОШ САМО МИНИСТДР МИЧЕЛ ВЕРУЈЕ У 10 ЦЕНТИ ПОВИШИЦЕ РАДНИЧШ ПЛАТА Канадски коцгрес рада у . на 40 сатн леделло. као и свом "Љус летер" caoniineiLY млоге друге ваасне концсснје. од 21 септсмбра лаводл вс-- 1 Ово. каже се у саопштеау. лика постнпгућа п побед? радннка у борбама за пови-mei- Le плата и друге важле концесије. Од јуна мессца па до сада радллцл су доблли noBinueiLa плата у укупиом нзносу преко четирн миллола долара. Десет хиллда уг.го-копач- а у Гфшиш Колумбијн и у Албсртн добнли су иро-шл- е ледел.е ловншицу од 1.40 иа дан или 17 и по цепти на сат, ск-pahci-te радног врсмспа у псточној liana БОРБА ПРОТИВ 0 На конвснцијн Канадског конгреса рада Koja се одр-жав- а ове недсл.е у Торонту. поред осталог расправллће се и проблсм закона који сс односе на штрајкашко стра-жаЈен- е. У Оитсриу н Квебс-к- у организовано радииштво у послсдњих шсст мессцн у сталном је сукобу са провип-цијални- м и федсралним вла-стн- ма no niiTaiby npaua на штрајкашко сгражарее. Нр-хун- ац сукоба достигиут ic оптужбом за конспирацију која је поднешена протнв во-ђ- а аутомобилских радника ђорђа 1урта, Ioiiaca Мсклн-- а и ћана Рудпи-а- . Ова опту-жб- а протнв ibitx нодиешена је од стране ошернског ми-иист- ра полиције у всзн са штрајкашкнм стражарсп.см у штрајкуЈсод КраЈслеровс ком паиије, no крнмииалном за-кон- у којн није био иримсии-ва- п већ 50 година. Делегатн аутомобнлске у- - Маршала Тита Симону Београд. — Претседннк владе ФНР Југославпје Мар-ша- л Тнто упутпо је прстсед-ннк- у бугарске владс Гсорги-јев- у телсграм у коие у нме владе н народа Југославнје чесшта влади н братском иа-ро- ду Бугарске на всликои историском чнну проглаше1ич Народпе ренублнке 1угарскс ПОСТУПАЊЕ АМЕРИКАНАЦА GA ЈУГОСЛОВЕНСКИМ ЛАЂАРИМА југословенскнх ЗАСТАРЕЛОГ ШТРАЈКАШКИМ СТРАЖАМА Телеграм Георгијеву стварн од вредности. Из зат-во- рз смо пуштени 28 августа, а затнм ynyhemi у логор "Велс". На дап 30 августа доведепи смо поново у Лнпц, у прашн аустрнске иатпцнје н допремлН11 на ма!;арскн брод 'Тедсле", којим сло от-пловн- ли за lladaiy (?). Ту је амерички командант прн- - статшпа, Рукстеин, наредно органииа немачке прнстани- - шпе полиције да над нама пз-вр- ше претрсс. Немачки полн- - цзјцн су ам одузели свс стварп од вредиостн, као што су рубл, једап дсо одела, накнт нтд. Другог дана смо поново Bpahemi у Лнипт(?), л у прнсуству цивилие и не-мач- ке полнције са два камио-и- а пребачеии у руску зону. И осталн члаповн ове групс подв.1аче пепрнјателко држа- - ае америчких војинх оргаиз. Капеган брода Лука Радми-р- н, такође члан компснје, на-глаш- ава да од 28 августа до 3 септембра ова група ннје ништа добила за јело од аме-рпчк- их војнпх претсташшка. У својим коментарима по-- водом ових изјава београдски листови наглашавају да ова-кв- н поступцн амернчких вла-ст- и нпкако не могу пово.гно да делују иа јавно мнеае ју-гословен- ског народа. Југосло-веиск- е морнаре је иарочпто увредпло што су нх амерп-чк- е војне властн ухапсиле п спроводнле преко пемачке Ttlt Vimif Л VrA-- k ...... -- - ..__... 1.удн кијц cy за оку- - ре. дајс добар прикер свакој ка-надск- ој радлнчкој уннји у лостзвллњу захтева и још јед-ло- м доказује "да нндустрпја може п да је волна датп оп-равда- но повишеие плата am федерална влада не пптерве-ниш- е пне потстрекава посло-давц- е у пховој реакцнонар-но- ј тактпцн одгађалл." Неликп штрајкови у чели-чно- ј, гуменој н електричлој нндустрији ЗАКОНД није дхти су зиати Конгресу да he они иа конвенцији тра-жит- и потпору свих унија конгреса у борбн протнву о-в-ог закона н оптужбе по којој бн овн претсташнцн раднп ка могли бити осућснн на казне до седам годнна затво-р- а. У случају да буду осуђс- - Борис Кидрич о југослове-ск- о - бугарским односима На свсчаној академији која је одржапа у Београду 9 сеп--тембр- а у вече поводом Бугар ског иационалвБгпразпнка, 9 септсмбраМјЛГиЛаршгду-стрнј- с и претседникПривред-но- г савета, Борис Кндрнч, одржао је говор посвсћен ју-гословенско-буг- арсгкнм одпо-сии- а. У уводу говора Кндрич на- - глашава да су тућн освајачп у свнм псторискпм перноди- - м а пшлн за тим да се дочс-пај- у Балканског полуострва н да међу балканскс народе посеју мржау и раздор. За ходерни импсрнјализам, би ло немачки, било iua.injan-скн- , било ма којн другн, Бал-ка- н је једно од иајзанихли-внји- х подручја, како у по-гле- ду непосредног освајаил, тако и у својству отскочне даске за даљу експанзију. Иоред тога Балкан је једаи од европскнх кл.учева нј-жнн- х за нмнерпјалпстнчку егспан-зиј- у на Југопсгок н Исток. Ннје према томе ппкакво чудо — подвлачи Кпдрич — што су импсријалистн XX века политику раздвајааа бал канских народа u држава ра- - ТАНЈУГ ЈАВЉА: ДЕЛЕГАЦИЈА ЈУГОСЛОВЕКСКИХ Београд, 14 септембар. — Данашиа "Борба" објавлује разговор са нрстставпнцпма делегацнје југословспских н сел.сннка нз Кападе, којц су иедавио допутова-т- п у Југо-славн- ју ради прнореиа за по-врат- ак југословеискнх иселе-ппк- а. Огеваи Сердар, претседннк Савсза каиадских и ре Шабап, претсединг Саве-- за канадскпх лрвата, који су проведц 20 годона вап Југо-слапн- је, нагласплн су да xehy југословенскпм псел-сиццим- а у 1Сападн постоји жарка же-л-а да се што пре врате у до-мовн- ну. У Кападн жпвн 25.000 Југословена. 90% су раднп-ц- н, а остатак се бави поло-прнвредо- м. Behe канадсгих јужнпх пације у Беогрзду и другпм пристаплштпка Југославпје вршлли мпогс тешке злочпле. Дапас се взлазе у аме-рпчк- ој служби и даје нм се Morjhuod да и дзле малтре- - v..,UM..jvf iicnix uipajy Југословенске морна вреие Срба дп којн су сада старн трн месеца. мопи су бити завр- - шсиц join у jy лу мссецу да влада у Отави ннје потстре-кавал- а послодавце да нздрже, поставл-ајуп- л чудио ограии-чсл-- е од 10 цеити повншице по сату. Ове иедел-е- , каже се дале у нзвештају, изгдеда да су чак и лајреакциопзрпијл елементи у Онтсриу напу-стнл- и 10 центп офрмулу п нзглсдп су да бн три велнка штрајка могли бнтн свршенн у року од неколико дана са повишнцама од 15 центн илн више по сату. ни, аутомобнлска уиија каже да he изаћи на reiiepa.11111 штрајк н тражнће од Конгрс-с- а на конгенцнјн да и друге уније учине iicio да се пора-з- н намере реакције да нонн-шт- и радничка nociiiniyha разним законскнм трнкер-ство- м. звнли тако pehu у битан са-став- нп део своје дипломатнјс. Логнка друштвспо-пшиги- - ч teor" разв итгаип.сговеза ко нитости, створила je у сва- - кој балканској држави старим нмперијалпстниа послушног унутрашаег савезника: дома-h- y реакцију, доуаће владају-h-e круговс, на челу са стра-но- м продапом дипасти- - јом — Ш1хов државни апарат, пихову орану сиагу. Mchy liaJKOHKpeiiiiije прнмере овс друштвепо-политичк- е закони-toct- ii на Балсану — лаводи Кпдрнч — без сумае спадају државип одиосн нзмећу Југо-стави- је п Бугарске. Beh у то-к- у рата 1912 год. за ослобо- - ђеае нспод турског japxa, paba сс код младе бугарскс и нладе српсге буржоазнјс имперпјалистичЕа xana.ni-вос- т п шовннпстичка мржка. Бугарскн н српски владајуНп круговн у najxpahe вреие раз-голпћу- ју се као послушпо орЈ-жј-е тућег нмперијализма ii хеђусобно супротннх импе-ријалистнчЕ- пх ннтереса. . . (Иреостали дсо говора пи-ј- е могао бити ухваћеп). ИСЕЉЕНИКА ИЗ ХАНАДЕ У ЈУГОШВИЈИ Ју око онп ис&и uiuu или Словсна јеокупнло око 15.000 југословснских иссл-синк- а н претстав.иа најмоћннју исел.г-ничс- у органпзацију. У току рата. ова организација при купнла је као noxoh На]од- - но-ослободпла- чсом покрсту око 700.000 долара у новцу, робп а кедикаментнма. Дслс-гат- и са велпкнм одушевлеи.ем говоре о својпм утисцима у Југославији. Нарочито исти-ч- у одушевли.с и елан радног парода у раду иа обновн. Опи су се уверили да у Југосла-виј- и нс постојн скспЈоагаци-ј- а раднпчке гласс. ЈУГОСЛАВИЈА Парпз, 20 септембра. — Одлука терпторпјалпе и По-лптпч- ке сомвсвје за пзраду хвровног уговора с Нталнјом утрла је пут за одобрене од стране Мнровле Еоиферепцп-ј- е ФранцусЕе лплије по пи-та- ну југосЈОвелсЕО-нталијан-се- ог разграппчепа и no пн-таа- у Слободпог територија Трста. Протнву ове одлуке гласа- - ле cy с Еелору- - Price per copy 5c. Пријатељство са Совјетским Савезом највећа потреба ПИСМО ХЕНРИ ВАЛАСА, СЕКРЕТАРА ТРГОВИНЕ СЈЕДИЊЕ-НИ- Х ДРЖАВА ПРЕТСЕДНИКУ ТРУМАНУ Следсћс јс Bpio зиачајно ни-см- о, које је досадашп.и секре-та- р за трговнну Сјсд. држава и члан пладс ипетседпнка Трумана п бнвши потнрсг-ссднн- к Сјсдписних Држава, Хснрп Ва-ia-c, унутио прет-седнн- ку Трумапу још 23 ју-л- а ове годппе. Хепрн Палас јс јсдан од иајтсшн.их сарад-ннк- а прстседннка Рузвелта и У OBOM IIIICMy О СН01.ПОЈ поли- - тнцн Сједш1.сш1Х Држава ои се базлра на прнпцмпу амс-рнчко-совјет- ске саради.е u пријател.стпа коју је претссд-ии- к Рузвс.1т слсдио. To зна-чајп- о писмо гласи: Мој драги г. нрстссдннчс: Надам сс да петс ми оиро стнти па овако дугачком и-см- у. Ја лично мрзнм пнсати дугачка нисма и мрзии да их примам. Мојс јсдипо опрапдаие јс да јс ово иитап.е ирло важио - по ирнлици најважније данас у спету. Ја сам с Иама провсрапао то у прошлн чст-вЈт- ак и Ви сте сугсриралн, носле митнпга владс у петак, да бн жслели чутн моје но-гле- де. Ја сам свс вишс узпеиирсн разпиткои до гаћаја од свршстка рага и још вншс сам заб])ииут због очсвидпирастућегоссЈпгеа мсђу амсричким народои да идсмо у join једаи рат н да јсдиии лачнн ла којц га мо-же- мо слрсчлтл јссте да ссбе лаоЈужамо до зуба. Али цсла лсгорнја локазујс да утрка у лаоружавал.у ле водн миру Beh рату. Мессци којл су лелосредио пред иама могли би битн пре-суд- нл лсрлод, који he одлу-члт- н да лл he длпллпзовали свет дожлвсти дсструкцнју, иосле лст илн десст годлла које су лотреблс за лсколлко лацлја да се лаоружају атом-ски- м бомбама. Ради тога ја желлм да Вам даи мојс млш-л.ел- .с како бл садаши.е стре- - u.i.eae у правцу сукоба мог-л- о блтн лзбеглуто. Може Пам лзглсдати чуд-и- о, члтајуЈш дал.с, што ја лз-ражав- ан толлку забринутост у овом часу, одмах лослс кол-фсрспци- јс шпшстара слол-лл- х лослова, ла којој је учн-ilc- ii добај лрогрсс о миров-лл- м уговорнма за иеколнко земалл лсточне Нвјоис и за Италију. Другл су лзразллн occhaae све Bchcr оптнмизма, да join дал.л лрогрес може бити учи-л.е- л ластавлди.сч лрсговора ла лстој базл, лрсида су ос- - тала евролска ллтала много тежа од шшх о којима јс orh лостлглута иера споразума. Ја нотпуно цспнм напорс којн су учиаени, и стреплл-it- e које јс показано од стра- - нс паших разних пстстав- - ика којн су водилн прегово-р- е са Руснма у току прошлнх неколико годниа. Ја сам свс-ста- н TeuiKoha које су них су-очава- ле и очевидне недослед-iiocT- ii од стране руских прет ставннка. На другу руку, ја сматраи да баш ове тешв.оће чине потрсбним за пеке од пас, који са стране посматра- - ОДБИЈА НЕПРАВЕДНУ ОДЛУКУ Југославнјом Aichyiiapo,viHX хословачкз. Иотпретседлив југословел-ск- е владе н шеф делегације Едвард ЈСардел. изјавио jet "Југословелска де-1егзц- лја жалп што је КомКснја лза- - бралз метод гласаља ла место да трзжн Једлодушпост по OBOii важлои питању. Обзн-ро- м ла акцлју коилсије, (ју-гословел- скз) делегацијз желн да се стави на рекорд дз се онз nehe сматратн обавсзном ликзквлм одлукзмз ове кон- - спјз, УЈсрајииа, Полска и Чс- - ферелцлје о Југомавији." Vol. 6. No. 348. мо ток догађаја, да пзразимо наша uiiuiiena. ТРОШЕЊЕ HA НА. ОРУЖАЊЕ Случајно, као сскретар тр-гови- не, ja разговарам са мно- - гим трговцнма и внднм да су опн миого забрииути због ве личине федсралног буџста и бремеиа нацноналног дуга. За ндућу фискалну годнну и за годину затим, najneha ка-тсгор- ија федсралних расхода јссте на националпу одбрану. На пример, укушш предло-жеи-н федералнн расходн зд фнскалну (буустеку) 1947 го-дн- ну, подпсшенн конгрссу у зиапнчном буисту, износс око 30 иилијарди дола1а. Од укупног буиста 13 мн-лнјар- ди јс само на војску м морпарицу. Другнх 5 мили-јард- и јс за ликвидацију рат них активпости. и 10 милн јарди за птсрсс на државии дуг н noMoh встсранима, којс јс прс свега иастаплдас тро-шко-ва прошлих ратова. Ово свс износи ук-у- о 28 милн-јард- и дотара. нли 80% од ук-упнп- х нред.10жсш1х расхо-да- . Јасио је, да бн велнко сма-И.С11- .С фсдсралиог буџета зах-тева- ло смааеис иа војнс рао ходс. Овн расходн су сада Behii за више него 10 пута Ј Jig оштосу, бш и ,,пко1930иДИ гидннс. 1идиие 1УЈО иуустни расход за нацпоналиу одбра-н- у бно је маи од једцу мн-лнјар- ду долара, у поређсп.у са 13 мнлмјарди за садаши.у фискалиу годнну. Тако, чак са чисто долар ског ii центског гледншта, америчка трговина и амсри- - чкн иарод нузју имтсрсса да организују мнр у свсту, у којем би потпуно лспродук-тнви- и расходи на лацнопал-и- у одбрану могли бити сма ненн. Наравло, долари и цеити лису лајважннји разлог зашто мл cbii жсшмо мн pa и свет. Ociiobiiii разлог јесте, да ми ле жслимо npohii кроз још Један рат — а спецнЈалло ле атоискн рат који би без сум ие био уперен углавлом про-тлв- у цивилног стаповнлштва и који би могао злачити ко-иа- ц иодсрлс цлвллнзацнје. КАКО АМЕРИЧКЕ АРСЦН- - ЈЕ ИЗГЛЕДАЈУ ДРУГИМ НАРОДИМА На илак, да ли ми стварпо концептрпшемо паше лапоре на програи да сс нзгради тра- - jan мирг lie може оити сум-it- c да амсрнчкн народ тражн и очекује од својнх вођа да he радиги за трајчи мир, али ларод лужио мора прспусги-т- и својик воћаиа специфичле лачиие и срсдства ка томе цил.у. Ја мислин да у овом часу ларод oceha да су изгле-д- и за спречеле рата тамнн, да други пародн хотимнчно чипс cveutc ауеричкнм напо-рим- а за nocriiniyhe трајлог млра. Како америчЕе асције од дана победе пад Јапапом пз- - гледају другим народпма: Нод акцијама ја иислим ла колЕрстле стварн као што је 13 мплијардн долара за оде-лл-њс para и хорнарице, па Биепнн пробе атомсЕе бомбе н паставл-аи-е пронзводље атомсЕИх бомба, па плал да се лаоруаа ЛатинсЕу Амери-х- у са пашнм оружјем, иа лро-лзвод- пу Б-2- 9 и п-та- ла за про-изводи- -у Б-З- б (авпопа) н ла лапоре да се добије ваздуш-п- е бззе раширене ла пола Еугле зема-WE- e са које може бити бомбардовала друга по-лов- ива Еугле. Ја не могу a да ле ocehav да ове акцијс liopajy изгледатп осталом све-т- у sao да ча чилимо услугу млру само речиха код стола ЕонферепциЈе. (Настаеак на стралл 2) V |
Tags
Comments
Post a Comment for 000299