Serbian Herald, June 11, 1946

              j£ &-- s - 51 jA&mm,it&wma&+ &~
ifeapHM-- - ј Pfr'
CTPAHA 2 'СРПСКИ ГЛАСННК" Уторак, 28 маја 194G.
Српски Гласник
(Serbian Herald)
Published twice weekly at
200 Adelaide St. W. — Toronto 1, Ont.
By Srpski Glasnik Publishing Company
In the Serbian language
Proprietors
Нзлазп сваког уторка п петка.
Сва ппсма и чекове треба слатп ва:
"SRPSKI GLASNIK"
200 Adelaide St. W.,
Toronto 1, Ont, Canada.
Дописн без потписа ce не приуају.
Ругописи сс не враИају.
РАДНИЧКИ ШТРАЈКОВИ .
У Канади налазн сс на штрајку 37.000
шумских и ииланских радника у Брнтнш
Колумбији; Ј.400 чсличних раднпка код
Анаконда комианијо у Љу Торонту; 1.G00
пиварскнх радника у Монтреалу и око
1.C00 радника у другим разнпм нндустри-јам- а
укључип тскстил, у разинм мсстима
и прошшцпјама Канадс.
Квсбсшки текстнлин радиици, радници
у гуменој индустрпји, мориари и чслмчип
радници такођо сс спрсмају за штрајк,
који he,, ако до њсга дођо обухватити
двослбникјус рсавзомјое])со. иОравпидарнаодинзцаихтснваостонЈоутедма
прсгоиора, бсз штрајка, као што су ;кслс-л- и
н онн који сс данас налазс на штрајку,
али су слаби изглсдн да ho компаннјо
удовољити iliixoihim захтсвима и они су
суочспм са всликпм штрајкошшм акција-м- а.
Борс1ш со за noiiiimciLo својпх плата,
за Kpaho радно врсмс, за iualicim одмор
јсдиом на годину и за своја уииска рад-нич- ка
нрава, оин со боро за оно за што
су со многн пзмс1;у ilhx борилн на бојшш
иољнма у овомо рату. Иобсда над фашн-стичко- м
осошшом но бн била побсда целог
народа ако бн со дозволнло кпушшм mnv--
стриским и флнансиским прсдузсЈшма да
обарају жнпотнн шшо народа лоскупљи-naito- M
робо a у исто врсмо држсЈш раднн-чк- о
надницо на истом номииалном стспе-н- у
иа комо ;у биле до п за врсмо рата.
У том случају, то би бнла побсда крупиог
канитала који п ннјо био заинтсрссован
тдлнко у пободу над фаншстичком осови-но- м
као над фпшнзмом, Bch као над силом
која јо угрозила imixobo монополско по-зиц- ијо
у свстској трговшш.
Ова штрајковна борба јо саставни дсо
општо борбо илмс!;у иаирсдиих дсмократ-ски- х
сила иа јсдну, и рсакцмонарних
коизсрвативннх сила, којо носе у ссбн м
пслику дозу фашнзма, иа другу страну.
Крушш интерсси којн, да би осигурали
за ссбо високо лрофптс, повшпују цсно
роби а одбијајући да повисо радиичко иад-ннц- с,
имају нуиу потиору са држашшх
врхова. Штрајпашн, који со боре за своја
права, трсба да имају потпору нз марод-пн- х
нкзина.
Гсакцнја јо одлучнла да ссби прнграби
сво плодово побсдс, коју јо била ставнла
иа коцку у самом почстку рата. Ко јо
заборавио њсн ссдс!ш штрајк када је
влада била донсла одлуку, у почстку ра-т- а,
да ограничи ирофнте иа пст посто,
када јо иидустрнски и финансиски кани-та- л
рскао: Иашо фабрико ncho пронзво-дит1- 1
под тим условима? Гаднпцн, мсђу-тн- м,
иису шнлн на такав штрајк када јо
донсшсна одлука да iliixobo иадннцо но
могу бнти иовншснс док трајс рат. Онп
нису рскли "itchc.Mo" iiu на познв да узму
пушку у руко да сс борс против непрнја-тељ- а.
У ннтсрссу победо онн су се били
одрсклн својнх иајосиовннјих права.
Влада јо од фебруара о. г. до сада укп-иу- ла
замрзавање цсиа на рашшх G00
артикала. Алн на артикал што сс зово
радничка иадиица, то замрзиућо ннјо у- -
кинуто. Мсђутнм, радннцн су одлучили
да то замрзиућс укину сами, борбом. Они
сматрају да плодови победо припадају и
љима.
Борба нзмеђу сила реакције н сила иа
прстка поди со на два фроита, на пољу
спољно полнтикс за и протнв мпра, а код
кућо за н против социјалног н дсмократ-ско- г
иапретка. У oTia случаја, рсакцнја
жслн да одузмс плодове побсдо онима
који су за љу дали највншс. Њсна спо.г-н- а
политика јо политнка која води иовим
сукобима и рату, а њсна домаћа политн-к-а
јо која води глади и социјално-полити-чко- м
угњставању, кроз какво јс нарот
прошао нсколико годпиа прс овог рата илп
J0DI II ГОрС.
Иарод то нс смо дозволнти.
Тридесет и два месеца у Југославији
ВИДЕО DAM МНОГЕ ЗШ1НЕ КОЈЕ СУ ЧЕТНИЦИ ЛОЧИНИЛИ
Ппше: СТЕВО СЕРДАР
Понукале су ме аеке особе
које су, како то кажу људч
од "Српске народне одбране",
дошле нз Југославије, а којг
сада прлчају како Тнто поби
све Србс; опда људн који
су добввала пнсма од своје
подбиле з Тугпславпјс. У
тлу инсмнма ce оансивалој
како су четннци вршллн по--Ј
колл над нашнм народом, a
оин та писма одавле слалн
у Италију, где су нх oiih исти '
четлаца који су вршилн по- -
пољс окрснули на другу стра- -'
ну и ое својс зличнпс иацн- -
лн на партнзаие н на аарод-н- е
властц.
Ја сам бно у Југославпјп
32 мессца. Спустно сам се
с надобравоу у лсточну Бос-и- у.
блазу Кладид, у апрнлу
1943 годнпе са још два уоја
друга. М суо бплп први си-глес- ки
претставницн код пар-тизан- а,
са задатком да успо-стапи- ио
везу нзиеђу ilhx и
савезкмка.
Ја hy кзиетп само netc од
хнлдда прниера издаје н са-рад- и,е
чепшка са Пемцима п
устапхама. Када сио се ми спу-стнл- н
са иадобранои п другн
дан ухватилн везу са парт-занск- ои
командом Сскова
чког подручја, чијн је коман-дан- т
бно Брапо Савпћ, псти
даи чстници Драже Михаи-ловнћ- а
разнслп су проиаган-д- у
по селииа да смо мн до-шл- и
код itnx, али да су нас
партпзанп заробили. II пе са-м- о
то, всћ су тражнли од ко-ман- де
подручја да се иас из-ру- чи
ниа. 1рана је дошао
код иепс с тим писмом н пи-та- о:
"Да лн стс пи дошлн
код нас или код четника? Асо
сте дошлн код iihx, мн ћсмо
вас предати nniia". Ја сам иу
одговорно, да ии xiiicuo до
шлн код четннка, већ код
партизаиа н да је паша mu
Пниге: М. ЛЕСНОВ
Иобсда УЈСДШ1.С1П1Х нацнја
отворнла је нову сру у живо-т- у
иарода ослобођених од фа-шнсти- чке
тнранијс. Албани-ја- ,
као н многс друге нације
nocie пораза осовине, тако-ђ- е
је пошла иовим путем дс-мократ-
нјс
н иободе. Вслиес
происне које су се извршиле
у овој малој балканској зем-Л.- Н
ноказују да је слободол.у-бив- а
Албаннја одлучиа да
сама изграђује своју судбину
и a hctiiiickiiu демократскии
приицшшма.
Албаиија је поста1а неза-внсн- а
република послс првог
свстског рата-- Алн је иа брзо
затпм јсдаи од вођа брђап-ско- г
племсиа Ахмед Уог
прогласио се као лрви ирст-ссднл- к,
а затиц крал. Ллба-лнј- е.
Овај новорођснн дик-тато- р
привржсн Мусашнију,
је касллје помагао италнјаи-ски- м
фашлстпиа да прстворе
Албанију у италијанску ко-лои- ију
и полазну тачку за
цроднраи-- с на Балсал.
Италијанске н исмачке дн-визи- је
ллсу логле покорнтн
Албанцс, од којлх су хллддс
побсгли у брда н тамо фор-иира- ли
герллскс одреде. Нла-uiiiick- ii
терен са дубокни у-вала-
ма
бло је ндсалзч за гс-рилс- ке
актнвлости. Хиллдс
лталијалсспх н цемачкихоЕу
латора цлаглли су животои
од каме и хетака албалскпх
патпиота. Boba ослободнлач- -
ког покрета, 37-годиш- н.п
Еп-вс- р
Хоиа, блвша школска
ладзорипк, организовао јс
одреде у баталлце u брнгаде
и створио је редовну Народ-л- у
армију, која је за дуго
врсме држала зпатне лсуач;;е
снаге на Балкану и задава.и
окупаторнма слажпе ударцс.
Геисрад Вилсои, комапдалт
савсзничклх сида па Средо-земљ-у,
u генерал Елпот, ко- -
маидаит савсзнпчког вазду-хопловст- ва
на Балгапу, ода-л- п
су вмпку част храбрости
Народле арипје Албаипјс.
Када су у јссеи 1944 савез-пнц- и
подузелп успешну офа-нзи- ву
па разипи фронтовлма,
албапска Народпа арипја је
такође подела одлучле ак-цп- је
п поразнла Немце у бор-ба- иа
па Корпцаха и Елбаса-п- у,
ослободпла главпл град
Тпрану н набрзо очпстнла
албанскп терпторпј од лспри-јател- л.
chј a да се што прс ухвати
веза са Врховшш штабо Н.
О. В., који је онда био доста
далеко од нас. Тн истн чст-ииц- и
јавилн су усташкој ко-ман- ди,
која се палазнла у
1Сладау, да су Енглезн до-ш- лн
код партизана. Касннје,
у мају мссецу, четннци су
плаинралн да пас потуку и
СТЕВО СЕРДАР
да за то окрнве партлзане,
како су то онн Beh једном у-чпн-
или
када су убилн једног
снглсског офнцира који te
иалазио код 1шх.
О чстничкнм злочшшма по
источној Посии сведоче хи
ллдс н хнллдс гробова срп-ско- г
иарода, да и е говорнм
о хмл-адам- а н хил.адама мус-лнианск- чх
гробова. Читава
српска села Драилши четаи-ц- н
су потпуно опустошени,
тако да од itnx uiijc остало
ништа осни згаришта. За све
то ЧС1ННЦН су крнвмли пар-тиза- не. Cehau ce јсдпог гро-бл- д
близу ccia Кнежевлпи,
где су caxpaitene асртве чет-нич- кс
камс- - Ја још н данас
Ова мала зсмл-- а платнла је
всллку цену за uup н слобо-ду- .
50 хнљада војинка покрс-т- а
отпора пало je у акцнјама.
Нталлјаиски н аеиачки оку
латорл спаллла су хиллде
кућа л уииштилк чатава сс-л- а.
Ненрајатст. је такође ва- -
ЕНВЕР ХОЏА
асо велаку штету у.гевиим
врелаиа, уг.гокошша, шуиа
а лрлстаиаштпма. Сами Пта
лнјаиа отсрала су 300 халл- -
да глава говеда. купаа ште-т- а
коју су окупатора панст
овој зсм.ги азрачуиата је ла
седаи a по милнјардн фрала
ка.
Ова демократска Албаааја
роднла се у пламену шссто-годнш- ие
борбе протав оку-пато- ра.
Нриврсмснн
одбор ili-бааа- је
формнран је за време
жестоке борбе среднаом 1942
годаае. Ilocie пораза Hcva-ц- а
образовала je у земл.ч
прлврехеаа влада, предвоће
ла од страие гсасрал-пуЕов-ав- ка
Еавсра Хоџе. У децем-бр- у
месецу 1945 идржааа су
иободнл лзбори за Уставо-твора- у
скуаштнпу. 10 јаауа
ра 1946 Уставотвораа скуп-штн- па
прогласала је Албани-ј- у
републлком. "Албавски
аарод", каже ce у деклараца-ји- ,
"господар св°је судбпне,
слободно п једиодушно од-луч- по
је да Албанпја буде
Народна Републпка п да се
укпае моаархпја. Ахмед Зогу
п неговп наследапцп лпшеап
су свпх лрава п за навек пм
је забра.ев повратак у Ал- -
пмам иаредбу коју саи прп- -
мно од командапта Другс
пролетерске дпвнзцје, генера-л- а
Пеке Дапчевића, коју јг
пздао по ларедб Врховиог
штаба, а на прспоруку еиг-лес- ке
војне мпсије, која се јс
иалазнла код Вр.повиог штд-б- а
Н. О. В. У тој иаредбп
пзмеђу осталог се каже: "Са
собом узмпте пратну нз Се-ковп- ћа,
како вас не би чет-ннч- ке
баиде напале, тако да
спгурно дођете до мога шта-б- а,
одакле here добптп прат
иу од мојпх једпнпца до Вр-хови- ог
штаба". На путу за
Врховнн штаб, пролазећн
кроз једпо сепо ианшли смо
на трупу жена п дсцс гдс
плачу. Када су нас опазнлл
почелп су нас молити да по-хвата- мо
бандите: "Ево, нису
још далеко, пема пх много".
Илтали суо их ко су тн бак-дит- п
— "Четнпцп Драисинн"
— одговорили су нах. "Кажу
да смо ии поиагалн партпза-н- е
и Енглсзе. А богами нн-см- о
ноаталн осим иешто
хране за рааенике, koju ce
налазе ено тамо у оном селу.
А синко, тнм лудима ce no-p- a
noMohii, јер су то нстин-ck- ii
борцц који су нас већ
неколико пута ообађали од
усташа н Немаца". Али на
cpehy, наншла јс једнаједч-ииц- а
од Пекове дивнзије, ла
смо чули да се повсла борба
са тнм четницима. Кад су то
чулс овс ссгапке, отрчале су
таио где се водила Сорба
к.шчући "ЛСнвслп наши про-летср- и! Они he сада казаи-т- н
чстничке банде"
Ннтерссовало ме је шта су
четннцц иаправилп у сслу, на
кад саи видсо, е, богаин зл-прспас- тио
сам се да овасо
iicuito човек може папрапч
ти. Све што су ти снромашни
ссгаци нмалп бнло је у јсд-н- ој
јаин у ђубрсту иссчепо п
мспарано. Две. девоЈке су по-же- м
нзбодене. једио дсте нз-боде- ио
на два места са бају- - Нова Албанија
Народ-ао-ослободнлач- ка
бааају",
Млада албааска демократи-}- л
одлучао пскорсаујс све о
статкс фашазиа п увода рс-фор- ис
у пагсрссу стаиоваа-штв- а.
Под старом влашћу
75% плодае земљс поседова-л- и
су лскнх 150 зсмллпосед-иак- а.
Сада ;е дата зем.и оаи-м- а
који је обрађују — сеља-цау- а.
НтхшјаасЕа предузе
ha, }споставл.еаа од страле
Мусолинијевах агеаата за
појачаие iliixobc власта у зс-мл.- а,
аап,аоанз11рааа су. Нро-лзвод- ал
уг.кпа, улд, мста.и
н асфадта повсћааа je у по-след- ие
време. Лтбаиц су
еасргачио почелп обиавддтн
своја страшао оштсћена прп
станашта п eeh су успостд-внл- и
поморсси саобраћај са
другпм зеиллма.
А-тбаас-
кн радапчка саиди-кат- п,
са члааством којс сада
броја 25 халдда, у много су
аовсћала своје актлвшсти
Другн активаа помагачи об-ао- ве
су бројае омладинске
оргаиизацијс и жснски саве-з- а,
борећа сс против фсудал
нвх остатака и срвпих освета,
лротвв вошсил фсрспа п по-мажу- пл
встовремсво уобно-в- и
зел.ге.
А.1бавци су грло одушсв-.tea- it
за подвза! свог куд
турвог ипвоа. Течајсви за
лвквадацију и е лпсменоста
отворела су у свам деловима
зсмл. Ирввх 30 хиллда ка
га за ословие школе, које је
вздало Мивнстарство просве-т- е,
расвродале су се уросу
иеколнсо дава. Прошлс го-ди- ае
у зсмли је отвореао ш-ш- е
Bicwa вего за 19 годшп
пре рата. Број средлих шко-л- а
повсћао ce четвороструко.
Отварају се болвице, дечја
обдаавшта за сирочад вогн-нули- х
бораца, породилашнв
домови, учатедхке шроле.
биоскоан. vxuauujd, uj j-рав- вје бнла камен свотицаал
icby велакнм сплама, воста-л- а
је незаввспа реп)-одпк-
г,
цпна гтваои Уједиаевпх на--
цаја и један од стубова мн- -
ра са bajday.
Старе мрачае силе покЈ-ша-вај-
у
свречитп демократске
тсжал иарода. Друштво Ах-мс- д
Зога, језувтп а рсакцио-нарц- и
иојл су 1940 годаае
кпнпли v покиама поздрав- -
лдјућп вобеде немачке арма- -
је, феуда-тл- л землолоссдппци
а колаборацаоивств, аису
нетом. Ово је село чисто срп
ско н до пре кратког врсмена
бнло je чстничко.
Касније сам отишао из Вр
ховног штаба код Иске Даи
чсвића. Једног јулског дана
под (Јзреном бно сам са Дру
гом пролетсрско спбнјаи
ском брнгадом, ндућн за штаб
дпвизије путовао сам са јсд
ном четом KOja je ншла у ис-т- о
правцу. Тога дана водн- -
ла се борба ио Озрсну н об
лижљии селима са делоиима
усташке "вражијс дивнзнјс",
a са itoue су онли и четнп
цн. Дошли смо у ссло увече.
У TOst сслу јс била болннца,
т.ј. првд помоћ. Чстннци су
напалн на то ссло, са наме- -
ром да лнквнлнраЈу болннцу.
Нскако су сазиалн да сс
ја палазии тамо, па су м.ч
мсовали "снглсску мајку", да
he ме ухватнтн н за менс до-би- тп
кутнју муиицијс од Нс-мац- а.
Cpeha нх је слабо по-служн- ла
— нитл су лнквм
днрали болинцу, иити меие
ухватили, Bch су оии бнли
разбнјеии.
Каснијс у јулу добнла је
парсђењс Чстврта цриогорска
пролетсрска бригада да раз--
руши жс.1.сз11ичку пругу KOja
je ншла за Маглај. llpc псго
су Дошли до пругс панали су
нх четинци,' којн су чували
пругу. A.1H су храбрн Црио-горц- н
разбпли и чстиикс и
пругу. Ова пруга јс служнла
Псмцииа за прспажап.с вој
ске за Л1аглај и дал.с за Са-рајев- о,
тс за извоз балваиа
из Боспе за Нсмачку. Каснп-ј- е
се Друга днвнзнја ирсба-цил- а
за Црну Гору, а остави-л- а
је Чстврту црногорску
брнгаду да уручи око 200
тешкпх раи.епика Трећсм бо-саиск- ом
корпусу. Јсдно јутро
рано чулн сио борбу, Иосле
нас јс нзвестно један бата-ло- п
те бригаде, да су дсл
чстиичка одреда иаоружапи
(Наставак па страли 4)
,'
још лзгубллл ааду да сс по-вра- тс
лазад ла власт. Оргааа
Народае одбраае Албанајс
открвла су псдавао терори-стачк- у
к.шку која јс алааа-1ал- а
да унори вође албапске
владе а да поврата ионархн-ју- .
Баадс којс су опсрасалс
у зсул.11 удружсас су са агси-тим- а
Ахмед Зога у Рлму, А-тш- ш
а Каару. Албанскц иа-ро- д
захтсва од властн да очи-ст- а
зеил.у од фашастачках
тсрораста. "ОжалошИеле мај-х- е,
сврочад, попалЈеаа села и
земла аатопл.ена са крвлу жр-тав- а,
паше албанска иовииа
"Башкиас", познвају владу
да Очвста фашазам".
.1бапска иарод звојевао
је своју сувсрспост и слобо
ду уз велику цсау a он жслИ
да жнвп у мару. Оа лијс ло-пуст- ло
лрсд ировокацлјама
грчках иоаархаста, која рас-ннру- ју
бсскрајас аацнидеа-т- е
на албаиско-грчк- ој грааа-ц- н
н поставлдју захтев да ју-ж- на
подручја Албааијс буду
отсечсаа а дата Грчиој. Го-ворс- Нл
у аме народа, лрстсе-днв- к
Еавср Хоџа лзјавао је
да .1бааца ache аакомс доз-волн- тп
да угрожава натегра-те- т
нвховс зсмл-е-.
Албаааја је бала прва жр-тв- а
фашастачке arj)caije аа
Балсану — оаа јс дала сву
своју слагу за ствар аобсде
над" аацизмом. Оаа је сада
заузета мараам развнткомп
желн да capabyje са свам Ује-Д11и.сн- ни
иацијама. Албанца
су балн огорчеаа када су до-заа- ла
да je а.ихова молба за
члааство у оргаалзацајч У~
једиплаих лацаја одбнјсаа и
да јој се вајс дозволло нра-сту- п
у Уара, да се водсћи
кругова у BtiiiKoj Брлтана-ј- и
и Америца одаосе према
нлј са нсзаслуженом суиа.ом
п предрасудама, о чему све-до- че
всдаваа кораца братан-ск- е
владе.
Албанскв аарод ама нулу
всру у самог ссбе. On xohe
да прстворл своју axiy зсмл.у
у праву демократају а да у-чл- иа
парод сретаам. Албаа-ц- п
су постагли знатае успе-х- е
у дсмократизацаји своје
зсмл, као и у областа ско-аомск- ог
разватка а културе
у прошлах 12 месеца. Нова
Албаааја заслужпа је пове-реи- л
л вотворе савсзаака, са
којвма се оаа борала раме
уз рамс за слободу а правду.
Политички преглед
АМЕРИЧКИ ЗШМ БРИТАНИЈИ ЗА БОРБУ
ПРОТИВ "КОМУНИЗМА"
Чартс С Дуји, потпрстсеапк "Чсс Не-шон- а.1 Канк". иов)атно сс ових дааа у
урсд банковног a uoiicuioi коматста у Ва-шангто-
пу, каји јс 4taa бпо две годвас, да
каже спојим колегама да јс зајам од 3 мн-лаја- рде
п 750 малиона долара Вслакој Бри-тааа- ја
"смарт гсмбл", то ба по пашем заа-чал- о
"аамстаа лотсз".
1Сод овога, господиаа Дј-ju- , тај зајам аа-ј- с
за помоћ и лзградау порушеалх и ратом
oniTchciMix објеката, као п зо послератао
акономско оправллае Европс, всћ ко, itcra
то заача исшто друго. Ево шта оа далс
ка;кс :
"Ја маслим западие дсмократаје трсбају
аашу аомоћ у борби протпв оаасаах докт-ра- аа комуаазма". Оа да.гс кажс, "јср ово
може бата aauia послсдад лралака". Изгле-д-а
да овај амсрнчка банкар ваше вода ра-чу- аа о тнм "опасалм доктриаауа коууан-зуа- ", aero о нској aovoha народауа Европс,
која су ирстрпели све страхоте рата.
О'жпсајлса"стзаа ббауидкуаћра адменрд"а,лл паалзркаажжаев:а"сОввоајсј
aajay Бритаааја јс главаи кауса тсусллц
свстске трговане а стабалност будућег ма-ра- ".
дал.с псла, "ово ба бало од вела.кс важ- -
носта за амсрнчки пачаа жпвота данас a
у годааама којс долазс". Ои у своу говору,
спојим колегама, јс говорао да су братааскс
базс л брктаиска острва, врло погодаа база
за Аусраку, да осагура "свој аачаа жаво-т- а' Оа кажс да Pycajn ае ба трсбало датл
зајам, док оаа ае дозвола аусрачкаи ловл
иарима, тргопачкау агсатиуа, ижиасрииа
а другауа да се уогу слободно крстата кроз
Руслју,
Говор Дуја-- а јасао открнва ааусре аус-рачк- ог лласрајалазуа, која сс ката са фра
зама "буду!1сг улра", a с друге страае iijvi-прс- уа
Tpcha свстска рат. Како се можс п-вор- ата
о "миру" а у лсто врсме давата зајам
која ба био улотребллп ие у сврху скоаом
ског опорашса аарода Европе, eeh у сврху
борбс аротии "oiiacaax доктрпаа комуаи-зиа- ".
Зар аам те рсча ас звуче оиако као
што су наи звучалс за врсус Гсбслсовс, ит
цастачкс аропаганде прс рата? Зар пнсу тс
рсча балс врло "нолуларае" код прајателл
опога баакара а онлх који су у Маахсау
стваралл плаа протлв Совјстског Савеза ло
истам ларолама, борба против "оаасаах док-трн- аа
комуаазуа", а које се каспаје окрс-иул- о
протнп свлх мирол.убивих а дсуократ
сках аарода Евроае, Аанје а Африке? Зар
опај бааклр нс уоже да видн, да бн боч
а намстааје бало да се.тај силан ловац по-тро- ша
аа новшааце пАата радаака у Сје-ДИП.С1- ШМ
Државауа, који овнх дана, баш
када Дујп дајс ову пзјаву, воде борбу ча
вспс надаадс, за носао а хлсб? Ако сс ис
страдала ларод Европе, оида ба, свакако,
масла стварло са там зајмои noyoha ио-ба- ло
пауетлајс ово друго — ocarypawi ста-радалца- ма,
а ае са твус стварати а кулова-ла- а
лосао а дата cehc ааднпцс аусрвчкаи
та базс за борбу протлв оаих аарода. којв
су тако страшао крварала за 5 годиаа стра-imi- or
рата,
ПРОТЕСТНИ МИТИНЗН НАРОДА ЈУГОСЛД- -
ВИЈЕ ЛРОТИВ ПРЕДПОГА СПОЉНИХ
МИНИСТАРА 0 ТРСТУ И ИСТРИ
У сваи крајсвама Југославнјс одржавају
се стално велика пЈКЈтестаа уитаази протлп
предлога мааастара спол.лпх послова за
падалх сала да сс Нстра лреполова, а Трст
пракл.уча Пталији.
На всллкам протестаам зборовпуа по
Нстарскам градовама л селпуа, ларод изра-жа- ва
своје асгодоваа.е против ове аовс ас-прав- де,
а еаергачио тража да цсла Нстра
као а Трст и Гораца, буду приклучсаи Ју-гослав- пја.
Народне уасе аа зборовиуа усва-јај- у
лротсстас рсзолуцаје којс ynyhyjy Са-вет- у
млаастара спол.аих послова у Иаразу.
Истопрсуеао ларод лоздрав.га упапстра
спол.аах аослова СССР-- а Молотова, уарша-л- а
Тата а потпрессдаака Савезнс владс
Едварда Карделл.
У свам градовама п селпуа Максдопаје
одржавају се масоваа ултлнзи на којауа
ааЈ)Од енергачао протсствује протав прсдло-г- а
амсрачках, саглсских а фрапцускпх стру-чн.ак- а.
Са вслаках матиага у Скоплу, Вслс--
су, Качсву и вслакоу броју ссла прихваћс--
iiii су поздравна тслсграма гепералисауусу
Стагаау и миаистру слол.авх вослова Мо-лото- пу,
ка а лротсстаа телеграуи резо-луца- јс
Савету уааастара сшшшх послова
у Иаразу.
У Славонлја, Хрватској а у Дадуацаји
су такођс одржана ио свам уестлуа а селн-м- а
протестпа матлазл. У Дубровааку' је
8000 rpabaaa прнсуствовало уитиагу која ]с
трајао до ред вече, после чега су ловоркс
Дубровчаиа пролазале улацауа града до ка
ciio у лоп са заставауа и трансаареатиуа,
протсстујућп протлв леправедних лрсдлога
западаих сила.
Нотлретссдппс Југословсиске владс л
пођа Југостовенске делегацпје у Паризу
Едвард Кардсл. свакодиевао приуа велаки
број поздравпах телсграуа аз свлх ypajeya
ЈугославлЈе, у којлуа уу народ захваљуЈе
аа еаергачиоу л аслоколсбивоу ставу аа
коафсрепцаја мллпстара по литању разгра-анчса- .а
са Италијо'.
ТанЈуг 22 yaja.
Нацистички крвник Франк у Чехослова-чк- о]
осуђен на смрт
ТЈпчгпгкппачКП НаООЈНП СУЛ ОСУЛВО 1в III
смрт аацлстлчког "заштатапка" Чехослова-чк- е,
Карла Хермааа Фраака. Оа је бво таЈ
I. - ...noLiiu -- is wiftfTTTTM. ЛиЛППС
за смрт naJMaite 300 хв.гада Чехословака.
Ш