Serbian Herald, August 05, 1947

              gtAAJJa"flfe-#?- i S™Mlft i, fii rnvftYffiiitttWiLBldflllTifi ШЦ
СТРЛНЛ 2 "СРПСКН ГЛАСННК" Уторак, 22 јула 1947.
Српски Гласник
(Serbian Herald
Published twice weekly by Srptki Glasnik Publuhlng
Company— proprietors In the Serbian language at
200 Adelaide St., W.f Toronto 1, Ont.
Излази сваког уторка и петка
Сва nucua и чекове треба слати иа
"СРПСКИ ГЛАСНИК"
200 Adelaide St. W.,
Toronto 1, Ont., Canada.
Рукопнсп ce не враћају.
Дописп без потписа се не прлмају.
САДД JE ДО ВЛАДЕ У 0ТАВИ
Нсдапно jc y Шшдсору пропсдсна дс-'монстра- цнја
нротив Всро Ноткоњак, која
јо као избеглица дошла у то мссто изЕгн-пт- а.
Дсмоистрацију су изпслн лојалнн
грађани Канаде н Југославијс, родољубп-Ш- 1
Cpoii, Хрпатн н Словснци посло објап-лсн- ог
писма које је она инсала хрватском
лцсту "Ноиости".
ЈГад смо шцсли то пнсмо лш инсмо мо-г- лн
одмах поворовати да би сс тако могао
исиовсдити ноко како со она нспопсдила
и бсз суда н бсз истрагс. Алн она сс нсно-псдил- а.
To иисмо ипјо одмах објављсио
баш нз тог разлога што јо бнло готово
HCMoryhc всровати да јо оиа то пнсала.
Мнслило сс да би то могло битп нсчијс
нодмстан.с какног лудог "одбранаша" или
усташс п мачскопца.
Коиачпо јс устаиопл.сио да га јс оиа
занста писала.
Сада јс објаилсиа и слика тога и.сиог
иисма. Сада јо стиар отпорсна за нстраг)
од страио нласти у Отави. Ипко ис тражи
да иам иласти ucpyjy. Нска ствар испитају
и онда нска доиссу одлуку шта им јо ра-дн- ти,
a iiiicmo je ту. и Исра је ту. Докази
су ту.
Родољуонпи Срби. Хрпати и Слоиснци
Нпндсора и наше иовиие, дсмонстрациЈом
п објавлпшањсм ннсма нс само да су из-разп- ли
својо огорчсн.с против кол.аша
дсцс, него су тимс извршилм и своју дуж-но- ст
прсма Каиади и канадском народу.
Онн су унрли прстом н иоказали да со ту
налази ватии злочннаи. који сам добро- -
вол.110 каже да јо клао дсцу'nao пилићо".
Сада јо до канадских властн да оно
извршо своју дужност. по само нрсма ка-надск- ом
народу. псго и прсма деклараци-јам- а
којо обавезују сиаког члана Ујсди-ibcii- nx
нација, да lie ратии злочинци бити
ирсданн судовима опих зсмаља у којима
су вршили злочинс.
ЊИХОВ ОВРАЗ HE ЦРВЕНИ
Лажи грчкс моиархофаишстлчке владс
којс јо сиа каинталистичка штамиа всрио
ссрвирала о тобожњој иипазији из Алба-iiu- jc
".Међународно бригадо" всћ нско ире-м- с,
коиачно су нрнзнато и ироналс, као
што су нро или иосло и миогс друго. Ко-мнс- ија
Ујоднн.спнх пацпја за исиитиваљс
догађаја на граиици раиортирала јс пред
Савстом бсзџсдиости да иема доказа о
"инпазији мсђународио бригадо", а тако
је и сам ирстставник то фашнстичке владе.
Стнлианос Маиидакис, дао нзјаву да нсма
никаквих олсмеиата мсђународио брнгадс
који сс боро у Грчкој uero да су све Грцн.
Алн Манидакис нијо рскао да впше iichc
лагатн. Он јс тој изјапи додао да jc он
"апсолутио снгуран" да је партизанска
инпазнја дошла из Албаиијс.
llimi jc штампа," која и по нсбу м по
зс.ч.ђи, традициоиалио. лопн сваку лаж и
спаку клсвсту протир Југославпје, Глтар-ск- е,
Ллианијс. Совјстског Савсза и других
слободиих земала, рскла да iichc вшис
давати, uito највише можс. публицитста
тнм лажнма.
Hiitii jo роакциоварио нрстсташшштво
Амсрико и Еиглсскс рскло да неће ноду-пнра- тн
рсжим фашистичког терора и гра-ђаиск- ог
рата у Грчкој и ировокација на
граиицама Југославије и других балкан-ски- х
суссда. Ирема званичном признању
Епглсскс у Грчкој сс налазп 5000 брн-таиск- нх
војиика иа којо се ослаљају грчки
фашнстн у вођсљу грађаиског рата. у про-липаи- .у
крвн грчког иарода. Тако зпаии-чн- о
прпзнају и тлретставиици Америкс да
наоружавају и ииаче помажу one који су
помагалн у рату не Енглеску п Америку
всго Хитлсра. 11 то прнзнаље дајс сс од
њпхово стране а да им за то образ ни .мало
нс црвсии.
У Грчку је у прошли петак допловило
нсколнко сиглсских ратних лађа. Точ при-лнк- ом
грчки мшшстар морнарнцс врирс--
дно јс гозбу за сиглсског адмирала Внлнса
п њсгово друштво, а мшшстарство јавног
"реда" нзвсстило јс да јс 11.500 особа
из цслс Грчкс у хапсу да буду држанс нлн
дспортпрапс — оптужонс за волнтичкс
прекршајс. Мпиистарство јс. наравно, у-ма- њпло
број похапшевих за неколико хн-ла- да,
али довољно jc u то колико оно при-знај- с,
па да сс внди какав рсжнм лодупи-р- у
Америка и Енглсска.
ЈЕДАН ОСВРТ НА ИНТЕРВЈУ ГУЗЕНКА СА ДОПИ-СНИКО- М НЕДЕЉНОГ ЧАСОПИСА "ЊУ ВОРЛД"
У часопису "Њу Ворлд" који се штампа у Торонту.
нзашао је много оглашаванп "пскдучиви" пнтервју Пгора
Гоузенка, толпко познатог у везп са страшплом шппјунаже
и антпсовЈгтском каипаиом. У том пнтервју-- у Гоузенко на-став.- га
да блатп своју домовпну, а пасоппс траасп мпш.геие
Вплпама Ирвпна, Си Сп Еф-овск- ог народиог посланпка по
iiciom. Г. Ирвнн напнсао је чланак од 3.000 речп да буде об-јав.г- ен
у iiciom часоппсу, пз којег се објављује свега 94 ре-ч- и.
Тај чланак који "слободпа" штампа тражп па ие објав-луј- е,
гласи:
Ппше: ВИЛНАМ ИРВИН
Замаген сам од стране
r laeimr уредпп ка "Њу
Иорлд" да дам свој комеитар
на иитсрвју г. Игора Гоузсн- -
ка којп је ооЈавл.еи у прош- -
ло нздану тог часоппса. 1о
чпнпм радо, премда би треба- -
ча добре величине mtnra да
се експознра експозе г. ioy
зенка. Ја hy зато следити ite
гову стазу барем по иајваж- -
iiiijiiM пптаинма.
Он noHiute са пр11ча,ем о
nocTojaiby многих шпијуи-скн- х
кружока у Канадп. To
је свакако ствар наше поли-цнј- е.
II ако постоје таквн
(ипијуиски кркоци. онн по
прнлнцн нс бл требалн бнти
унапред опоменутн као тто
јс то учииено овнм деталлшм
јапним пом1ш.аи.ем истих.
ihiixa jc сада дата свака при-лнк- а
да замету своје траговг
и да нзмакну. Г. Гоузснко ии-ј- е
ништа рекао да ли Каиада
има какве своје шпијуие ко-ј- п
оперишу у другнм землл-м- а.
Совјетски Савез се прнка-jyj- c
као државу робова, у ко-ј- ој
владају нсколико немнло-срднн- х
крвожсдких иесара
аиаиих "Нолитбнро"; да је
љегова (СССР-а- ) нацпопална
поштпка upnnpeuaiia за рат,
са цил.ем oceajatba света. Ова
оптужба виси у ваздуху иа
таиком коицу непоткрепге-нн- х
речп г. Гоузеика
Una је у супротностн
са сваком иознатом чиисии-- 1
НЕМАЧКИ НАЦИОНА-ЛНЗА- М
У Нсмачкој, iiocic велике
Француске буржоаске рево-луцнј- е,
као н у другим зем-лд- ма
појавно се снажап па-цпонал- пи
покрет. Изгледало
је да he on и код Нсмаца бн-т- п
псто тако напрсдан као и
код ehinie других народа
Немачку је у то време бно
окупирао Напалсоп н немач-к- а
омладнна одушевл-ен- а нде
јама пационалног остобође-1- л
подима ce у борбу про-тп- в
окупатора за слободу
свога парода.
Пе.1 обзира па внсоки пат-риотиз- ам
међу омладином,
нсмачка буржоазпја била је
join прожета јакнм остацнма
феудализма. 11сп натрпотн-за- м
ис само да је бно п остао
копзсрпативап, него се уско-р- о
претворно у реакцнона-ра- н
и мизантропски шовнни-зам- .
Heh у знаменитим To-ворпм- а
немачком иароду".
Фпхте-- а јако је подвучсна
та, до крајностн национали-стичк- а
нота. Још је внше то
избнја,10 код других васпи-тач- а
тадаиике немачке омла-днн- е
Нсмачки народ, гово-рн- о
је у својии прсдавап.има
у Јенн," нрофесор историј
Лудеи. бач! је од свих. Нн-к- о
нема такву стихиску сна-г- у,
и it такву изванрсдну ку1"
туру као Нсмци. Рнмланн су,
пнсао јс другп исторнчар
llLierci, још за жпвота тру-нул- и,
и cpeha jc била што су
дошлн Гспманн н на времг
сласили свет својом "неокрил- -
иох енергпЈом . иемци су сс
век истицали међу другнм
народпма својом германском
снагом н својом готовошћу да
где год је потрсбно прнменс
cniy. због својс физнчке над-мопност- и",
тврдпо је Мен-Де- л.
Сличиим сеитенцпјамаиде-олоз- н
пемачког нацноналног
ирепорода потстпцхт су не-мачк- -у
омладнну, позпвалн je
да не клоне нсго да се бпје
за слободу. Тпме су онп код
омладпне п код целог иарода
будилн нездрава ocehaita п
мнсти. Нрво, опп су училн да
се прецеиује немачки на-ро- д,
npnnncyjyhn иу пекакву
нсобпчну мпстичку "мисију"
пе само nehy другии пародн-ма- ,
него п протпв другпх на-род- а.
Друго они нису развп
ја.ш код немачке омладине
убсђеие. да је најважнија о-соб- пна
народа, — љегова фа- -
цом о Русији. Неке чињен fl-ue
у вези с тпм, пе могу се
припнсатп демократпјама за
које је г. Гоузепко развио у
себи тако иаглу п жарку љу-ба- в.
Русија је од 1917 годппе
била два нута нападпута од
стране капиталистпчкпх си-л- а. Ола је обадва пута побс- -
днла, алп je при том претрпе-л- а
ве-шк- с жртве. Овн нападп
од страпе каппталнстичких
сила мпого су уверл,ивији ue-ro
икаква пропагапда о наме-пам- а
Руснје за светско осва-jait- e. Oim су тако уверлнви
да бн Руспја била врло папв-н- а
када се пе би прпиремала
за своју одбрапу све дотле док
н.ена сигурност пе буде обсз-беђе- аа
заједпо са осталпи
земллма Орг. Уједип-енп- х
нацпја.
Нама се каже да је теорн-ј- а
"Иолитбироа" да he капи-талн- за
подлсћи комуппзму.
Можда је то пстипа. Али пи-ј- е
лн псто тако веровапе го-ђ- а
капнтализма, да he кому-низа- м
подлећп каппталпзму?
II nua нсеолнео каппталнста
којн се ие сустежу у давапу
no мало војпе помоћп својпи
обл.убленпи систеинма. Ка-кв- о
је зло у томе што Русп
Bepyjy у животпу вредпост
свога спстема?
Пошто је позајмно од г.
Чсрчила "железну завесу" и
caicpno се нза и.е од групе
умншгених руских ђапола
којп су наумплп да учние
оио .ia што су Руси учшипи
ра да ие учинн. r ГоузенкЈЈ
ДРАНГ НАХ ОСТЕН
зичка спага. н V4ii.ni cv te лл
тслссну спагу треба увек,
где се то може, ирнмеапватн
против другог народа. Tpehe
ти идеолози нацнопатпзма
прнписнваш су спе те особп-п- е
немачком народу као ра-с- н,
којој је те особпне cam
и])прода дала, it itcna je дуж-но- ст
да ce ikimc слу;п. Ilaj-за- д
oiiii су учпли пемачку
омладину м иарод да ие водн
рачупа н не поштује ствар-иос- т,
него да мнслн само она-к- о.
како је НЈмбнтачаиЈГ
Немцмма.
Као последпца свега тога
псмачки патрпотпзаи већ та-д- а
је прешао у uioBiuuisav.
Немачки парод је јсдпнн сво-ј- е
прсте паЈНЈД у свету, Гово-рпл- и
су б)ржоаски иеиачкч
историчарн, исспици и иолп-тичар- и.
II култ фпзичке сна-г- е.
петворно ce у култ наси-л- л
и парварства. Псторичар
Рис (Рухс), у својој Исто-рнј- и
срадаег века", одушев-ллв- а
се раппм средаим вг-ko- v,
зато што "тамо пије бп-л- о
nit поште ин iioBiina", nit
"ј е в рејскпх трговаца", н
"уживаае живота нпје бпло
загорчапо npeijuiikciiomhy
обпчаЈа". А професор нсторн-ј- е
у Хајде.1бергу, Лсо, по-ста- о
је творац доцније позна-т- е
изреке о "свежем,, веселом
рату', као идеалу некачке
омладиие и целог пемачког
парода.
Јаједно с тнм jan.Ki ce у
псуачком пациопалпом табо-р- у
н култ грубе пруске сна-г- е
Тупн прускп јупкери и
генсрали хрзели су нацпо-налн- у
омладнну као "уста'
нпке". Am Пруска je 6iu.
пајјача исмачка држава, и у
ној се више no иа где пошто-Bxi-a
фпзичка снага, коју је
она радо прилсиивала свуда,
где се то могло. За младе пе-мач- ке
nauiioiia-iiiCTc- , Нруска
је постала гао пеко оваплоКе-п.- е
"чврстог" Германства.
Д. А. Билов, пруски .офп-- 1
цнр н пнсац многобројпих
kikitra о војној науцц, у Ilpy-Cko- j.
оштро je крцтиЕОсар
пруске генерхте. који су из-губн- лп
скоро све битке тгро-тп- в
Наполеона. IlbvcKit гене-рад-п
нскл-чнл- п су га због
тога и з војскс. Атп национа-листпчк- е
мислп Бплова, ite ro-ue
војне п полнтичке дсје,
поста-i- e су у пруској војсцп
руководеће, п Бплов се н да-на- с
у Неиачкој сматра првнм
теоретнчарем савременог пан-германпз- ха.
Другпм таквпм "реформа-тором- "
назадиог пруског ре- -
даЈе Каналн бесплатан савет.
On преузпиа улогу претсед-- н
и ка владе Канаде, а само сс
разбацује сполпоц полпти-ко- м
таио рзскошно за касву
је паш стварпо претседнив
в ia.ie и препамстац да бп је
водио.
Он саветује да се Капада
ујединп са свпм другнм зем- -
.има woje бн се могло наго-ворц- тп
да се уједине са ibou
у једап антисовјетскц блок.
Он каже да he се Канада "на-равн- о"
прнклучитп Сједиље-пи- м
ЛмернчЕпи Драсаваиа
протнв Русије ; да 1лнада no-p- a
утврдитп своју артичку
граннцу; да ии морамо ии-тегрир- ати
нашу дипломатску
н војцу стратегнју са страте-шјо- м
Сједниенпх Држава.
Тешко да је потребпо п го-вор-ши
у Кападц да је таказ
курс диаметралпо супротап
политицп прокламоваиоЈ од
страпе наше владе; да ако б.ч
нас таква несрећа задеснла да
следпио такав курс да би то
зиачпло иораз нашег чнтавог
цплл у односу иа светска пн-тап- -а.
Према свечаинм про-клаиација-
ма
нашег претсед-цик- а
владе, Капада ce nehe
прикључити ннједпој нацијц
протпв пкоје друге нацнјс
све дотле док постоји иада за
пзградау оргаиизације Ује- -
днаспих иацнја способие да
rapamyje безбедпост свих на-цн- ја
протнв папада бнло које
иације.
Таквц говорп као што је
тај у поиенутом нптервју-у- ,
бсз обзира да лп су намсае-- п
и тој сврхи плн су једно-стави- о
неодговорно брблаие
једиог мопомаинака, може к
по прнплицц xohe учинпти
доста пггете. Руспморају про-чпта- тн
такве луде ћападе
протнв ших са anpeuihciio-- ш
h н битн lanaiieiui са
такипм иредлозина Ivaaa oiiii
жпма, постао је Фридрих
Лист, позпати економист.
Лист је бпо претставпик еко-noucK- iix
пптереса немачке
буржаозије п тежно је да
ослободи немачк) економнју
од остатаса феуда.шзма. 0
се пре свега борпо за царнн-ск- у
унпју свнх држава у та-д- а
још расцепканој Немач-wo- j,
a can и м тпм it за економ-ск- о
једипство Нсначке. Ала
je ујсдио -- шст упсо у НС"Д- -
чку еконоуију Kpajn.it шовп-пиза- и.
Немцп, говорио је
Лпст, ие трсба да creapajy
своју економију на међула-родн- ој
бази it у вези са дру-гл1- 1
пародила, мего само нз
naui!Oiia.iuoj бази. Због тогл
Немци нетеба да траже прс-konopt- kc
кшонијс. Cuara
Немаца је на копну, говорио
је Лисг. На копну он види
najienuie иерспестнве: од
пемачке границе пружају сс
на нсток огромна прост{ан-ства- .
а р то бгз "воденнх
препрека, које бн могле смс-тат- и
Немцпха у инховом
продирању на псток. Лнсто-в- е
ндеје постале су основа са-врсме- пог'
покрета — "Дранг
пах Остеи".
На тај иачнн, пемачкп иа-цпопхшз- ам
постар је инстру-мена- т
иемачсе агреснје н то
опаспи пнструменат. Он је
захватпо широке хасе некач-ko- r
народа, нахушкао их је
на друге лароде п научво je
Немце да гледају на arj)-снј- у
германске водспе ttHke
протлв Словена, као на не-мач- ку
нацнона_1ну ствар. Од
друге патвине XIX век
немачса агреспја добнла је
нарочпто пзразит нацнонал-по-шовпннспи- си
карагтер.
4. БИЗМАРК
О Бпзмарку се често гоо-р- н
да је он био "умеренц"
протлвннк Словена. Као до-к-аз
тој тврдњк указује се на
то да ,
18643 г. Бизкарк-- ннје
прпсаједпнио Немачкој Чеш-к- у,
коју је освојпла пруска
Bojcwa, као п то да је он то-бо- же
пастојао да сачува прп-јателл- ке
везе са Русијом л
чак да је прпзнавао неке вр-лпн- е
словепске "pace", меко-h- y
iteuor карактера. У ствари
Бпзмарк je у свои односу
према Словепима био прет-ставнп- Е
најпотпуинјег пру-спзм- а.
Теорнју о "мекоћи- - Слове-н- а.
Немци су измпстли, алп
не ла корпст Стовена. Под
тим се подразумевао ларод
слабог каоактгоа. aaooi ле-посре- ган
н без вллцпјатпве.
чнтају такве ствари у "Iby
Ворлд". којп се сматра углед-пи- и.
опи тешсо да могу а да
пе пзведу закл-уча-к да се нм-ui.te- iui
г. Гоузенка на ишро-к- о
одобравају мећу ЈСаиађа-пнм- а. Занста, иишта rope пп-ј- е
ce иогло саветоватн у овом
крнтпчиом стадију међуна-родии- х
односа.
Нама се каже да су четнрн
слободе немогућие под кому-пнзмо- м.
Можда u јесте тако.
али иногн пзмеђу нас зиа да
су one апсолутпо liejioryhe
под дапашапм сапнтализмом.
У Руснји, каже г. Гоузснсо,
свак је у стрзху; да тамо не
може бпти стободе од страха
јер да се сомунизаи одржава
кроз страх. On каже да онп
не могу пматп повереаз чак
mi у своЈе прнјателе. А нпак
ми зпамо да су онп нмалп по-всре- ае
у Гоузепка. To је чу-дн- о.
On каже да оин nehe ппиад
бнтп ослобођспн од бсде; да
je ititxoD стандард жпвота ис-по- д
опог сојп је бно постнг-ну- т
од стране царева. Лли
epehoy, cchiiiia парода зна да
то јсдноставно иије пстина.
Онда, у упоређивапу где уоп-шт- е иие uoryhc памстио
упоређеп.е, г. 1оузспко мно-г- о
повоштава жмвотпи стап-дар- д
у демократијаиа. Нараи-ио- ,
on пма годнпш.у иаграду.
Али on овде ннје одавпа. Не-к- а
почека док види јсдну од
iiauinx депреспја. Руси доби-вај- у
свој поштсн дсо оиогч
шта продуцпрају н оии стат- -
по папредуЈу да промзводс
више колпко 1од им капита-лнстпчк- и
ратовп дозволлпа-ју- .
Мп можемо ироизводнти
нзобн.ге, али иарод пе доба-в- а
поштен део п често je у
ужасној оскуднцп, док су
viiorn вечпо недоволпо хра-ibei- ni
и без слога дома.
(НаставпКе се)
п стога неспособан да се бра-и- н,
it коме je зато потребпа
туђа власт. Најболн господа-р- н
за Словеис бплн су Нем-ц- и,
који су iiacynpot, иарод
жилав л упорал. Такав је био
зак.гучак пруских arpecopa in
те "теорије". Бисзмарк је на-став.- ио
полнтнку угп.етава-ib- a
CioBeiia у пол-скп- м
облас-тим- а
Пруске. Он лс само да
je Ilcoiiaity адузсо и послед-ib- a
права која је Бечки кон-гре- с
1815 дао Встнкој кнежс-впн- н
ИознаН.ској, него је чак
створио таио 18GG г. Като- -
нпјалпу комлспју са Јондо4
ради прпсвајааа пакгкпх зе-ил.л- л,
путем куповнпс. Ол је
с вслнким пезадоволлтвои
гледао па устуикс, које је
Руспја дала Поллцнма v
Пол-ско-
м царству н па то,
што је Аустрија у Га-члциј-
и
признала знатна права пол.-Ско- м
плсмству.
Русију јс Бпзмарк noniTf-ва- о
само зато јср се бојао лс-п- е
слаге. II Чешку 18CG г.
пије прлсаједипио Ируској
само зато што се бојао заплс- -
та с гусиЈом. Гаспарчати Ау- -
стрпју, говорпо je Бисмар,
зиачило бл отворпти Пталп-ј- п
пут ка Ашина, тада бл по-ннк.- та
Мађарска република,
која би се уједшшла са pe- so л у ц nonapiiitu пталлјан-Ckii- u
елемсптнма, а Чсшка
која бн остхта, била бн, "ве-чп- о
бојно пол--с Европе". Чс-шк- а
је — "иод прпроде утвр-1ен- о
no.ie које јс сам бог
створио у средпшту нашсг
контлнента. Стога прнпаја-- н
тс "дивпе тврћаве", тврдно
је Бизиарк. папшло бп иа от-но- р
целе Европе, л "Чешкс
1ланипе" постале би узрок
"немплосрдног п трајног ра-та- ".
Бизмарк је уједшшо пеиа-чк- н
нацнонализам са прусиз-мо- м.
п у томе је п,сгова глав-н- а
улога у развоју пемачке
идеологије. Победе 18G6 и
1871 г. и стварање немачког
царства. створилп су од Биз-марс- а
лацноналпог хероја у
очима Hevaua, н Пруска је
постала узор за целу Немач-к- у
н за све Немце. Култура,
друштвена мпсао, жпвот, све
јето у Немачкој поста-i- o до
сржп iipycEo. Немачки пацп-она-шс- тл
више не "caibapc '
као што су санлрпли рома-тлчар- и,
— сада'је п.пхов пде-а- л
поста.та тежиа да се буде
"днсцнпллповап" као касарп-ск- а
Ируска, да се буде "жи-ла- в.
"храбар" п "гвоздеп",
(Нлставжх ва странж 1
Политички преглед
ПРЕТСТДВНИК УНРЕ У ЈУГОСЛАВИЈИ 0
РАСЕЉЕНИМ ЛИЦИМА И ПОДЕЛИ
УНРИНЕ ПОМОЋИ
Бсоград — lluuohiinu УИРИНЕ iincuje
за Југославију Моче1 Гра)и. којп је бора-вп- о
у Југославијн преко две годиие упутио
је преко београдског радиа поруку Југо-совепск- им
рлсе.генпи лпцпиа. позивајући
лх да се врате у своју домовипу.
Као претставиик УНРННЕ ипспје у Бо-си- п
н Херцеговнип. а затвм помоћппк шефа
УНРЕ у Београду. г. Браун je у својој по-ру- ци рекао:
"Иутовао cau по Југославлји п посетпо
впше хилдда села п градова. Свуда куда cau ирошао паишао cau na сарадњу п велн-к- о
гостопрнмство. Впдео сам својпн очпиа
како пародие пласти — пзабрапе од иарода
— настојс са вслпкол пажиом и папорпма да
се УПРШ1Е ПОШПЛ.ЕС полеле свесно. копп- -
сно и брзо. Нпдсо сам да уди ма сојој по-литнч- кој органпзацнји раније прппадали.
it онп који су се за време рата борплп аро-тп- в
партизапа, сада сарађују са пародпнм
властпма. н допрнпосе свој део у поднзану
Југославије.
"Индео сам мпоге бивше рспатрпрце и
разгопарао сам са п.има као н са заро&деии
цпма и iiaciuito одвсденпм радинцпиа и са
оинма којп су побсглп нз земле уп.ташснн
пропагандои коју су шприле намсчке армнје.
Никада нисам вндсо да је п једап од п.их бно nporai!.aii. Овдс нема концелтрацпоипх
логор.г Нрава свакога грађана су загараито-паи- л Уставом, it ја cai сс чврсто уверпо, да
сс Устап itpiiueihyjc у свпма деталима.
"1роз ове 1-од-
ннс посуатрао сам како сс
подижс жппотпп стандард од onora прс рата.
упркос огромпог рзтног опустошсул. Вндео
сам са коликои иажаом југословенске вла-ст- п примају рспатрпрце у сабиршш цептри-м- а. Ирпсуствовао сам процедури када су се
ирималн репатгшрцц ц уверио се да нм по-стапл- лју врт јсдиоставпа пптаид. Пидсо
сам весел.е н cpchy peiior)iiparia н аиховнх
фамлшја када су се опет састатп после дугог
прсмсиа."
Своју норуку г. Брауи је завршпо по-знпо- м
jyroaioBcncKiix расе.мннх лица да се
што пре врате у споју домовииу. Он је казао:
"Сапјстујсм вам, да слушате емпсије Бео-градс- ке
радио стапице. а да не слушате лаж-н-с
вссти о Југославпјн које се шнре у ifno-страпстп- у. Саветујем вам. да се вратпте сво-јп-м Kvhaua јер вп here бити срегнп само у
својој домовшш п шпде на свету оснм
Југослапији "
ДМИТДР ВПАХОВ 0 ПРОБЛЕМИМА ЈЕГЕЈСКЕ
МДКЕДОНИЈЕ
Псоград. — Потпретссдник Президијума
Народне скупштппе ФНРЈ Дунтар Влахов
одржао је предавап-- е о лроблемлха Јегсјссе
Максдолпјс. Нотпретседнпк FUaxoB е нста-ка- о
да максдонскн народ Јегејске Маге,хо-nnj- e
an од једп11м грчкпм режнуоу досада
ипје ужипао своју нацноналну. културпу и
поттпчку слободу. Режим утетавапл над
иакедопским народоу проводло сс и опда
када су се максдоискл војнпцп заједпо с
ГИ(11Ма боПИЛН ППОТНП нталп!.1пггпг ,1ти.
зма 1940 до 1941 у коме nary су Македопци
дан! 4000 својих лабашх сннова У 1944
п 1945 годшш у бо1)бп против окуиатора и
4И1.С5Г0ОПИбХилсотјсугупопслаалтоо јеу к2о7н30цепМтракаецдноониаеца a ло-гор- е пз којпх се ппгад лнсу вратилп. Иреко
3450 македонских K7ha бнло је спа.кио, a
iiMORitna 38 села it градова уништеиа и опл-а-чкан- а.
После споразума у Иаргнзи Народли
Фроит kojit је састав.геи од свих демократ-скп- х napTitja отстраи.ен je по жел.и енглеске
команде. На изборима од 31 иарта 194G грч- -
kii фашнстл су нзврншлн брутатна насилл
л грубу повреду народле bow. После пзбо-р- а Цалдарнсова влада je још више пооштри-т- а
терор против грчког парода. а спсциЈал-n- o
протпп Македопаца.
У последае вреуе терор у Македонији
узиуа карактср фпзпчЕог ncTpe6.teita масс-донск- их Словспа. Од краја 1944 године па
до сада нребегло је пред voiianxolaimiciit-чкн- у
тсророу у HP Македоннју око 15000
л у Нприпску Македонију око 10.000. Из
Сотуна је за то врсуе такође побегло 1000
југословеисклх грађана. Незадовотво грч-ко- г
парода протлв лонархо-фашист- а нашло
јс свога пзраза у оружаној борби која се
данас води у Грчкој упркос страшног тс{г-р- а. Грчкн п уакедонски народп подузииају
борбу против монархо-фашиаичкп- х власти
са појачапом жестлпоу у свцу крајевмуа земл. У послед1Бс вреуе монархофатистп-чк- е
властц лзвршнле су провосацпје на ју-шсчовенск-о-алб- анскоЈ
члјц се цил. састојп у лтобууегадрасксоеј огтрсатрналицил
пажнл стског деуократског јавног мпеиа
од грчког терорпстпчког режпуа. Може се
претпоставптп — закмучпо је Влахов — да
he грчки уопархо-фашпст- и, охрабренп ave-рпчк- ии зајуои наставитл са својнм прово-кацнја- ма
npeua суседплу делоЕратским
землдуа.
ТИРАНА. — АТА јав.га да су 1 1 јула
забележене 3 пове уопархофашпстпчЕе про-вокац- нје
протпв АтбаплЈе у ваздуху п на
мору.
Једак грчЕп УопархофашистпчЕп авион
долазепи пз Грчке прелетео је албансЕу гра-нп- цу
еод Перата.
Једаи грчЕп уоторнп чаиац долазећи са
1"рфа ушао је у албанске терпторпјалпе воде
Kd.T Сараиде п прлбллжпо се на 150 нетара
код Ксаинла. Овај чамац је затлм пловло 45
улнЈта дј-- ж обале. Тромоторип авнон са
грчкиу ознакама такоће је падтетао албап- -
CKV ГТ)1НИПУ
rgrafHHaias ш1