Serbian Herald, September 10, 1946

              шшшШ MtM'i'MWjMitiTiftmik S?' _ ~т
ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО СРПСКИ ГМСНИК АДРЕСА
"СРПСКОГ
АДМИНИСТРАЦИЈЕ
ГЛАСНИНА"
У БОРБИ ПРОТИВ 200 Adelaide St W.
ФАШИЗМА! Toronto 1, Ont
SERBIAN HERALD TELEFON: WAverley 9947
Цена годишаој претплатп за Канаду 4 додара, на пода НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 СРБА
Authorized as Second Class Matter under the
год. 2.50. За ииостраиство, год. 5.00, пол. год. 3.00. КАНАДСКИХ No. D. N. 764. March 12, 1942
Год. 6, Број 342. Цена једпом прпмерку 5 цен. TORONTO, ONTARIO, FRIDAY, AUGUST 30TH, 1946. Prico per copy 5c. Vol. 6. No. 342.
ПРЕК0 8.000 РАТНИХ BETEPAHA HA ШТРАЈКАШКОЈ СТРАЖИ У ХАМИЛТОНУ
У КРИЗУ И
У среду гече, 28 августа,
вођа Радличке лрогреснвнс
партијс Тпм Бак одржао је
преко СБС радио-мрсж- е зна-чаја- н
и поучан говор о стаи.у
и политици у земљи у ово по-слерат- но
доба. Ношто се за-хвал- ио
на прилици која му
сс пружлла да може одржати
тај говор канадском народу
Тим Бак je рекао:
Огромна већина нас —
свнх Кавађала — јсдннствеии
смо у нади да пемо долазећих
годииа бнти у стаау лскорв-стнг- и
наше ратлодопско нс-- .
куство н технлчЕа напредак
за остварен-- с за себе и за аа-ui- y
дсцу четлрв слободе, про-кламова- ае
од страпс покојног
лретседллка Рузвслта као свс-т- н
цнл.еви рата. Гадннчка
прогресввла партија сматра,
пошто смо извојевали у рату
слободу од хлтлеризма, да мн
морамо обсзбедити, за сваког
Калађаиа, н слободу од оску-днц- е.
To је што всћипа паро-д- а
н иа ла уму када говори
о нотреби за "нобеду мнра".
To се може. Као нацвја ми
ужввамо комбинацлју ирсд-ност- л
каквс ужива рстко ко.
Ислнка илдустрвја, техничка
слособпост ие иадмашсна од
нијсдне земл,с, огромне р-зе-
рве
обрадиве зсмл-е- , шуме
и ииисралиа богатства. 11о- -
стојс вслнкс могупноста за у-лага-
в,е eiieoniic uoia tc ирст--
. .. 14 ж j-~-"... ...'.'
лорила uauiy зсмлу лл uy-сти-
не
y bucoko развнјсиу
иидустриску земл.у y року од
нсдссет година — ирсмда су
околлостл бллс друкчнје. Ка-иа- да
може постати вслика
лзиад свих очекиваил ако се
очува мнр н ако ми искори-стии- о
Moryhiiocm које су иаи
отворене.
За вреие рата нама јс чссто
обећаио да he се то учнннти.
Ирстссдиик владе лзЈасаао се
за нрллцлп државие одговор-lioci- H
за флзлчку н соцвјал
ну добробит народа. Госпо-дн- н
Ц. Д. Хау (министар ре-колструк-
цлје)
прихватно је
тај ирннцнп 1944 годннс ка-д- а
јс рекао Канађанииа да he
послератал задатак владе ба-т- а
да обезбеди "правсдаа
прнход за сваког ко је спо-соба- н
н волла радата." Вла-д- а
као целнна усвојила је тај
лриацлв када је објавила но-слерат- лв
ирограм, који he,
како наи је речеио, гаранто-ват- л
нуно запослеие, фармер-ск- е
приходе, социјалну бсз-бедно- ст,
меднкалау ц болап-чк- у
негу, домове за иарод и
" ДРУге далекосежас реформе.
Ова ратаодоиска обепала ни-с- у
била непрактачна. Она би
сс могла асиунвта данас ка-д- а
би то влада :келела — или
ако бл се ставио довол.по јак
лрлтисак од стране народа.
To не само да je Moryhe, већ
lbiixoBO iienpiiueiuiiBaiic убр-зав- а
дан када he рсколверзлја
завршнти у масовној безнос-лац- и.
Те ствари се мора нагласи-т- л
сада. One нлуструју како
је бала исправиа Радиачка
прогреснвпа партнја када је
ургирала на гласаче да "учл
ле радиике партнерои у вла-дп- ".
11ронуштале да се то
учнни одразило се на правац
нослератног разватка. Моно-иолск- и
интересн, којн су за
време рата постали огромно
богатнји, арогантнн су у сво-ј- ој
кампаљн за нолнтику у
зеил.н no којој би оии били
закои. Киигова влада, која је
јако звучна o6ehaita такмичи
се сада са торијевцима у на-порк- иа
да задово.ш претста-вник- с
крупиих нредузећа.
"Ирогресивна" - копзерва-тиви- а
иартија кзјавпла јс да
све рагнодопске контраге
(цеиа) требају битн иоаи-штен- е
што je npe iioryhc, н
ЈСингоса влада одиах је но-че- ла
да их укнда. На место
БЕСПОСЛИЦУ, ИЛИ У БЛАГОСТАЊЕ?
мера за noBehaibe куповне
снаге народа, овлашћено је
nocchaiLe цена а контроле се
укидају нспрскндно. Ностојг
јакн знакови да јс полптика
владе дозволавап.е подизааа
цеиа до степена којп је до-стигн- ут
у Сједш1еним Држа-вам- а.
Лли, док сс подижу це-н- е,
влада се ианреже да сире-ч- и
подмзаас куповие снаге
радннка у истом размеру. Као
резултат те противуречне по-литн- кс
землд je у озбнљној
кризи — у часу када би ми
трсбалн постизавати новн ви-со- кн
стсиеи мирнодоиског
благостаа.а.
Члаиови парлаиента изне-верава- ју
народ у овој кризн.
Инјсдан од чланова ннје дн-рект- но
устао против владипог
заводилачког аргумента да би
повншеас плата за вишс од
10 цеити по сату проузрочило
иифлацију.
Нужна потреба радннчког
уннског покрета јесте, развн-јлњ- с
незавнсие нолшичЕе ак-циј- с,
што је врло убедљиво
нлустровано радом — u joui
вшпе —~ извештајеи одбора за
индустриске односе који је
недавно успоставл-е- н у нар-ламент- у.
Тај одбор добно јс иистру-кциј- е:
"да нсиита, одмах, сва
питааа у вези са садаши.нм
нндустрнским neuiipiiua у
Канади". Али одбор ннје ии
аокугаао а --лс иитаданаи су
радпнчки захтсвн за повнше-it- e
нлата оправдаин, он нијс
учннио озбнлног иокушаЈЗ
да проиађс да ли корпорацн
је чнјн су радницн на штраЈ-к- у
могу да даду тражено по-вшпе- ие
илата, on није но-куш- ао
да испига виталан зна-ч- ај
одиоса нзмеђу степеиа
илата н нациоихшог прихо-да- .
На место тога одбор се
констнтуисао као јавни фо-ру- м
г. Доиа.1да Гордоиа
(прегссдиака Вортајм прајсес
енд тред борда), да поаула-ршн- е
једаостраиу u потпуно
заводљаву счаку о узроцима
иифлацаје.
Одбор наје тражно доказа
у пралог Гордопове тврдње.
Оа ннје тражпо од г. Гордо-н- а
дефшшцају нифлацаје н-л- и
да објасан коипозацају
uoryhnocTii куповпе снаге па-ро- да
у Канада. Одбор је тре-ба- о
исаататн те факте. Чла-пов- и
одбора бала би ирона-ии- п
да јс аајважиајн фактор
иифлациЈе у каиадскоЈ еко-поии- ји
— данас као и прош-ла- х
неколнко годииа — по-всћа- ае
иовчааих н банкар-ска- х
кредата, који одраасаваЈу
всшкс државпе позаЈиицс од
бааака. Илада јс ироширила
влсииу ноичаног и баикар
ског кредлга рађе негода на
истне iiehe таксе аа ирофате
круиних предузсћа. Једаа ре
зултат таквс полатаке внди
се у огромној сумн неподе-м-нн.- ч профата које су иагомн-лал- м
моаополи.
Да је влада узела вншс од
тах набујалах ратаодопсках
нрофата у таксама а да је
uaibe позајиала од банака,
маше бн сс ocehao притисап
нафлационих теидснцпја да-на- с
у каиадској сконоинјн
Тврдњс да су радиичкн зах-тев- и
за прастојаи жнвог уз-ро- к
ннфлације приказују иро-блс- и
нотцуио у кравом свег-л- у.
Одбор наје нзвестао о уз-роцн- иа
надустрисках неми-р- а.
Узамајуаи као свој водс-h- u
прпацнп потпуио заводи-лачк- у
твpдIby г. Гордоаа, да
he повашсис илата за ваше
од 10 цепта иа сат ироузро-чат- и
инфлацију, извештај од-бо- ра
истиче се само са сво-јо-м
uiecTOM тачком, у којој се
нредлаже да бц Mumicipy ра-д- а
требало датн нову, у су-шти- ии
штрајколомачку фуи-кцај- у.
Све rpjiie у иарламеату
бале су заступапе у аоие од- -
бору, ала аије бнло ннкаквог
извештаја uaibiuie. Заслуга
Си Са Ефоваца и Сошијал
крсдит чланова је, нска буде
речено, да су оаа сва осим је-дно- га
нли двојлце измсђу ibiix
гласала протав нзвештаја.
Али nit једпа група, илн члаи,
нпсу устала протлв- - лажне
тврдње иа којој се нзвештај
базира.
Тако радничка покрет којл
се држао своје обавезс нс-штрајсов- ања
за време рата
ама противу себе сада уједн-н.е- п
фроат крупнах преду-зећ- а
н владе када он захтева
довол-и-о noBiiuicite илата и
унаску снгурност. Допранос
радначког покрета за побсду
ишорнсаи je. Храиа скуплд
је сада за 40% uero je бала
пре рата, а дене се још. увек
иодижу. Давиденде деоанча
ра поскочиле су за више е-- го 30%, а плате суцама пове-haa- e
су за 33%, Алн радпаца
у индустрнја ryue, текстала,
у електрнчиој к чслачној цц-дустри- јн
која су сада на шт-рајк- у
третнрани су готово
као да су оан балн аспраја-тел.- н
ЈСаладе. 500 федералнлх
н оитерасклх ироваицпјал
алх поллцајаца иослаио je у
Хамнлгои да помогну чслнч-но- м
трусту разбатн шграјк.
Номлслите о'следећли фак-тлм- а.
Доларска вредлост па--
Почело је суђење издајни--
цима словеначког народа
Jly6.iana — Прсд војалч
судом IV Лрмаје у Љубллни
иочсло је 21 аугуста cyheibc
групи иародллх нздајллка и
ратлах злочллаца. Оатужела
су: Леои Рушшк, гелсрал
блвше Југословенске војске,
за време окупацнЈе претсед
алк "HoKpajimcKe управе" у
Л)убллан ; Ервеи Резеаер,
неначкл државлллли, гсле-ра- л
a влша иолицлскл вођа
СС; Др. Грегориј Розман,
блскуп Лубллнске блскупи-је- ;
Др. Михо Крек бивши ми- -
алстар; Мллко ПлзЈак, Ју-гословенс- ки
пуковнлк п Др.
Ловро Хацаа, бнвша унрав--
нлк полицијс у Љубзлпи.
Оптуженлма Др. Розмаиу
и Др. Креку судн се у отсут
ностн, ношто се обојаца на-ла- зе
у бекству.
Процес је почео читааеа
опсежле опгужааце. У уводу
оптужлаце изаоси се протл
внародаи рад воНства бившс
словсначке Људске страаке.
ПОЉСКД ПРОТИВ ПЛАНОВД
ДТОМСКОГ РДТД
Парнз, 29 августа. — Внн-цент- а
Вапевлћ, по.гски прст-ставин- к
на мароваој колфе-релциј- п
оптужио је данас
неке делегате да очевндло
прапремају атомска рат. Ол
је говорло Kouiiciija за изра-д- у
пацрта поллтичког и тс-риторлјал- иог
млровлог уго
вора са Пталајом, да забора-в- и
на сптве разлаке ц да се
прлхвати иосла. Незадоволлп
са радом комлснје оа је упв-та- о:
"Да лн ма одрећујемо
граиаце за блвше непрлја-телк- е
државе, нли одређујс-м- о
гранпце за uoryhne сугра-uiib- e
непрпјате.ге?"
Дахе у свом говору по.и:ки
претставлнк је изјавло: "Л1а
планлрамо млр, а нс рат —
атомски рат — као што пекп
делегата пзгледа да ипсле."
Он је говорпо ово у вези са
лзјавом иретставиака Луст-ралнј- е,
fcoju је изразло страх
да предложеаа грааица 11та-лнј- е
са Фраацуском угрожа-в- а
спгурлост Италлје у слу-чај- у
рата.
MltaftJBHPMIMMlM
t -- Ч(1' JsTTf
ше иацаоналне пропзводае
подвостручнла се. Да би сс
откупнло сву робу коју мп
иролзводиио потребно je са-д- а
два пута толако долара
коллко је бнло потребло пре
рата. Степен наше еколомске
актлвлостл, а с тлм tr запо- -
cieiba завасн, аа Kpajy Kpaje
ва. о томе колнко је робе кук- -
л.еао. Ала 3anaibyjyha конт- -
раст нзмепу богатства иеко
лацлне н слромаштва већи
не објашава протлвуречност
у лацлоиалној еколомији, a
асто тако н у здравл.у u до--
бробитн илллола hanapaaa.
Иајаовајн подацн владииог
пзвештаја гласе, да 44% свнх
која раде за нлату у земли,
укључав стотане хиллда оанх
о којииа завлсе породице,
још увек зас.1ужују маше од
20 долара на недел.у. Јелн to
зашто смо ратовали? liaje ли
јасно да ба проспекти за по- -
сератно олагостаае оллн
мпого бол.н када би сви рад--
инци добалн златио повншс
ibe илата?
Нема ништа мастерлозиог
о тоис каква је потрсбна по
латлка за осагураае подлзП'
iba сгандарта жлвота н лаци- -
олалног развитка.
To je полатика која одго
вара ословној чншеаицп да
за noBehaibe наше лацлолал- -
(Пренос иа стрлла 4)
У оча иаиада Немачке л Ита-ллј- е
иа Југоставају, soh-ств- о
странке је одржало у
Лублаии састанак на коу.
је донета одлука да јсдан део
страике иа челу с бпскупом
Розмаиом остаае у землл н
стуан отворено у политичку
н вој иу сарадау с окупато-po- u
а други део иа челу сд
Др. Крекои да оде у иностаи-ств- о
н да се тобоже укл.учн
у протнв-хлглеровск- и блок.
На овај начлл страика би
ослгурала своје иозације за
случај победе бало с једие
бало с ДРуге страле.
Када се словеиачкн иарод
заједцо с осталли пародима
Југославије дигао на устанак
протпв окупатора, група нз-дајии- ка
која је остала у зем
ли прпступа формпрашу ква-слалш- ке "Беле гарде" и сло-веаачк- ог
"Домобраиства", по-иажу-ћи
окупатору у органи
зацлји окупациолог апарата
у Словеиији. Нздајллцп еојл
су нобегла у ипострааство
на челу са Др. Крекои, којн
je joai од 1941 бао преко Ва-така- на
у сталиој вези са оп-тужен- им
блскупох Розна-ио- и,
подупиру квлсллншкв
покрет у CioBeuiijit u пздај-начк- у
актпвлост четиака
Драже Михајловаћа.
Таквни радом оптужемн
су за врсме рата извршилп
безбројве злочлле над сло-веиачс- пи
иародок: убпјаље
ц цредавање рањеиака .оку-иатор- у,
убпства н поколп,
xanniciba, одвођелл у концеи-трацноп- е
логоре u ва при
нудаи рад. Због тога сносе
одговорност за смрг десети-н- е
хиллда л.удл, жеиа н децс.
БРИТАНСКЕ ВОЈНЕ БАЗЕ НА
ДАРДАНЕЛИМА
Лондон, 29 августа. — Мо-сковс- кн
радао лзјавпо je са-im- h
да је Братаицја успоста-влл- а
војпе базе на Дардале-лаи- а.
Совјетскл радпо таЕо!;е
каже да је крстарење avepa-чен- х
ратиах лађа у Средо-земнио- и
мору фнно усавре-wcibej- io
са совјетскцц предло-го- м
за нзмену Монтро угово-р- а
о контролн Дарданела.
АКЦИЈУ ФЕДЕРАЛНЕ И ПРОВИНЦИЈАЛНЕ ВЛАДЕ У ДОПРЕМАЊУ ПОЛИЦИЈЕ У
ХАМИЛТОН У СВРХУ РАЗБИЈАЊА ШТРАЈКА "ИИ СМАТРАМО ИЗДАЈОМ СВЕГА
ЗА ШТО СЕ КАНАДА БОРИЛА, И СКРНАВЉЕЊЕМ УСПОМЕНЕ НА КАНАД- -
СКЕ МРТВЕ", КАЖУ ПОВРАЋЕНИ РАТНИЦИ
Хамилтоп, 28 августа. —
Певајућн радничЕе унлске н
ратпе песме и nocehu војаи-чк- е
капе и друге поједлпе
комадс војилчкс униформе,
око 8.000 ратанх ветерала
Хамилтола маришралн су у
парада даиас до челнчпе фа-брн- Ее
Стелко-- а где су се пра-к.гучл- ли
штрајкашпна да на-пра- ве
до сада лајвећу штрај-кашЕ- у
стражу.
Ова демонстрацлја ратилх
вегерана одржааа је у злаку
протеста протав допремаи.а
федералне н провлацнске по-лацл- је
у Хамилтон у сврху
разбнјаи.а штрајка челнчаих
радиика. Овам ветсрааама
нз цмог Хамллтола прадру-жнл- о
се н 1.500 оилх младлх
ветерала која се уче разаим
занатлуа у шкрлл која јс у
Хамилтоиу за то отворепа.
IIoBpahcna ратилцм свлх
родова оружја учествовхш
су у парадн, која је форма-рал- а
строго по војинчком
сталу на водове од 30. Једаи
такав одред предводно је ави-јатич- ки
офпцар обучсп пола
у цивалу, пола у уалформа.
Другц су блли аредво1;еИ11
од стране морларсклх a ар-илск-
лх
ветерана. Неколпко
младах ветерана иосип су
на рукама децу. .л нсколако
аах маршарале су љахове
чатавс породаце.
Встерааа су једаогласао
усБојнлн аротестау резолу-цнј- у
на фсдералну л провиа-цнск- у
владу тражсћн од Jbiix
да одстраае полнцају Еоја јс
допреилена cno.ia, "Koja je
допремл.ена да застрашује
штрајкаше." У резолуцаји се
такође тражи да се штрајк
реша на база ''врло оправда-ни- х
услова предложелах од
страие унаје у Отава."
"Овај мптпнг, кажу вете-раи- и,
позива све оргаппзаци
je Bevepana, локалле, провпн-цпск- е
ц земалхке да се пра-дру- же
раднпцпма сада. Нека
ветерани од обале до обале
кажу владп, да актује у пнте-рес- у
арода. Мп неКемо впше
крвопролаКа, вИ само право
на мпраи жпвот срећнпх гра-han- a.
Мп захтевамо да влада
актује сада, да нспунп своја
ратнодопска обеКаил која
нам је дала, тако да би ии
п нашп другови раднпцн мо-гл- п
окренути нашу пажау
пзграднп иашег хпвота, на-шп- х
домова и да учшшмо
иаше породпце срећнпм, задо-волнп- м
п обезбеђеним."
Говориаци су такође аста-цал- в:
"мп смо сада униска
војска. Ми губамо 20 годлна
ако раднпцп не победе у овом
штрајку. У пнгересу је вете
5000Британаца "ухапсили"
село у Палестини
Седот Јам. Палестана, 26
августа. — 200 стаиовлака
овог MXior јеврејског села
опк-ол-са- л су далас од стралс
5000 брнтаисклх војиика н
палестипске полицлјс. иво јс
учи_а.е.ао —
са цаллм да се про--
вађе "жаоа-човек- а који мало
што нпје успео да потопа
лађу са трапспортом емлгра- -
ната Еоји се шалу у логоре
на Цнпрусу.
Недавио су амерачЕв Јев-ре- ја
уложвлн протест протвв
ове братаасЕе иолвглке у ко-м- е
кажу Да Братаваја ннкад
ннје амала толвко мобплазо-ваи- е
војске еолвко вма сада
за спречаваае Јеврејлма еојл
су билп жртва лацаста да јсс
доселлвају у Палеставу. Ка
кве ли славле страалце бри-танс- се
истораје се сада пл-ш- у!
— каже се у протесту.
рана да се штрајк реши иа
базп услова предлогенпх од
страие унлје.
"Мп ветеранп Хамилтона
. , . са дубоком забрпаутош-h- y
посматрамо допрема1Ее по-лпцв- је
споља у овај град. Ову
акцају од страае федералне
и провнвцаске владе мп сма-трам- о
пздајом свга за што с
Канада борила, и скрнавле-ае- м
успомеле на каладске
мргве."
G околностима америчко-југословенс- ке
затегнутости
Нзјава Савс Kocaiionnha,
југослопеиско амбасадора у
Нашилгтолу, коју јс дао 24
августа у Парлзу где сс па
лазл као јсдан од дслсгата
Југослаиије на Мпровној кон-ферсн- ци
ји :
"У вези са иедавллм дога-hajnu- a,
којс ми свл дубоко
жаллмо, а који су допслн до
садаип!.е затсглутостл лзмеђу
владе Сјед1Ш.еллх Државз
Амерлкс и југославлје, "Ну-јор- к
Хсралд Трлбјуа" од 22
августа иаше:
У амерпчкпм круговвмз
овде у геисралло се сматра:
1. Да иападп па два амерл-чк- а
авлоиа ннсу бвлн "слу-чајаи- ".
2. II да тп иалада лису бн-л- и
резултат 1гервозе поједп-mi- x
југословепсках пилота
лли претставплка југословсн-ск- е
владе. . .
Мишл-eib- e чланова амери-чк- е
делегације јесге, да су
лападц азведена вз тра раз-лог- а.
Први разлог јг бво да
се устаиова како he брзо п
како одлучно амервчка деле-гацл- ја
реагиратл на даље пе-ми- ре
у зони уз италлјалско-југословенск- у
грааацу. Дру-г- н
разлог био је да се вадп
до ког степена бв америчко
јавно Miieibe подупврало амс-рич- ку
делегацију у свакој
подузетој акцијв, II трсЈш
разлог бао је да се проучн
сиагу олог дела амерачког
јавпог Mneiba које тврди да
Амерпкалца тако и тако не-ма- ју
пикаква посла па том
подручју.
Такав је, површпо, бло топ
амерачке штампе према Ју--
гооавијл у послсдалх НеЕО-лик- о
дала, ако лс узмемо у
обзлр жсстоке реча у које су
иаладл ла Југославију бллл
у оквпрснп.
Ја за сигурло позлаи мој
сопствеаа југословелскв аа- -
род добро, a ја амам довол
ло злааа о АмсрвЕавцлма,
да могу устврдатв да су так
вн заклучци лскрлвлаванс
чнљепица из ослова а да ае
могу долрилета усталовљеау
лстлнс.
Очевлдао је, да апко у Ју-гослав- ија
lie масли да је ло-злцл-ја
aauic земле на Мврои-ио- ј
колфсренцајл, где се ре-шава- ју
шпаша која су од
влталие важлоста за аас,
олакшала илн учпаела једпо-ставпијо- м
догађајлма овак-вл- и
каквл су се управо оди-грал- н.
Зато је то лромашљсао
азвртаас чааеллца када се
каже да je такав влан уна-пре- д
ирлм.геи од страае Ју-rociann- je.
Зашто? Зато да се одаосс
лзмећу аас Југословена а св- -
ле о којој даиас завлсв snip
у свету — СЈедлаеллх Држа-в- а
Лмерлке, учааа тежли, са
зеил-о- м са којом ма нвкада
иисмо ниали плиаквог сукоба
а са којои смо везааа без-бројла- м
везама, укл.учав крв-I- I
п а всзаиа.
Недавал догађајл, у којп-м- а
је укључеао летеае амерл-чки- х
aBiioaa азлад југосло- -
За време матлнга л параде
појавила су се само два ауто-моблл- а-
федералнпх полпца-јац- а
на које су ветерани бу-Kxi- ii,
док су други осталв у
војинчкнв баракама у којс су
смештелл, ле подузаиајући
нлкаквлх акцаја.
Униска лретставвлцл ота
шла су у Огаву гдс разгова-рај- у
са претставнвцама вла-д- е,
ала досада нлје јав.гсно
о ивкаквак резултатлма.
велског терагораја, 30 малл
унутар Југославајс, рсзултат
су затеглуте атмосфсрс коју
сс нрорачунато подржава нз
исках кругова, са цилм да
се нзазовс сксплозају.
Опште је познато да у Тр-ст- у,
h у целој зоаи "А", као
н у Италаја, Лустрвјв итд.,
постоје азбеглачки логори и
да су ла слобода, нод заттл-то- ч
cauc.iiiinikii.x власта не-к- и
од иајоЕорслајах ратавх
злочанаца, чија злочанл про-тл- в
савезлнчЕс ствара лс ио-г- у бати предмст сумае. Међу
н.има je н Автс Навелв11, аај-крвавп- јн
кваслапг Европс. У
овам логорлиа, вежбају се
киизлииппкс војне јсдиплце,
one носе своје сопствепе ко-кар- дс
итд., втд. Једваа ствар
којој се овц луди иадају јесте
нови рат. Нааче, оиа tie itory
нродужиш свој жавот. Па
ппак, пеки од ibiix запослсик
су у својству савстллка од
страае одговорпах савсзна-чел- х
претстававка у овим дс-ллкатнл- м
зоааха. Та члаена-ц- а
ие може сс смагратл слу-чајао- м.
Ово треба довсств у везу
са назом догаћаја којн су се
одлгралл у зоии "A", a у
току којлх су југословелска
rpat;ana в офацлрв бвлв вре-ђал- а
н убајанв, а па што је
скрснута пажаа савезввчкој
владн HU30U аота од страие
југословелске владе од 12 мар-т- а
до 27 јула 1946, ала без
резултата. (Чак зајсдличка н-стр- ага
о случају убвјааа два-ј- у
југословенсках војлвка па
ј у гословеискок тсрлториЈу,
одбијеаа је). Итд., итд.
Све ово npaheno je извеш-тајим- а
аз Рлма н Трста, који
су сс чатали у амерачкој шта-ип- а
прошла два мссецз, да је
"Тато смртно paibea", да је
''Кардел. Еадпапован", да су
"КатолачЕН поповл нобијепа
у Југославаја", итд."
Затим КосааовлН навода
број летова амерачклх авио-и-а
о којлуа je sch јавлсло,
па је паставло:
"А овда лмамо појача1ич
амерачке флоте на Средозем-по- м
мору н друге сличве до-гађа- је.
. .
Нспхоза, која је створена
у свету од страпе взвесиах
Еругова, а која иаилаза на
aoiaopy oaiix'Eojn су нзгу
балв рат, чаја једана нада ле-ж- в
у трећем светском рату
— може бита oicipaiLeua само
лсЕренаш н јасавм одиосима
пзмећу велаких сала. Ма Ју-гостов- еав
ЖС.1ВМО мпр. Ми
смо увек само браинла ссбс.
Мн тражамо од амерлчЕог
варода, према коме увск ама-м- о
ocehaj аскреаог и дубоког
пријател-ства- , да покажс ра--
зумеваие н нелрастралост
према нама, в да избегпс по-влачс- 1ка
погрешиах зак.1.уча-к- а
којн су у суаротиоста са
осшкшпм лрлацапвма за ко-ј- е
смо te Mil заЈедло борала.
Трагнчав алцадеиат која
је за пожалитн ве сме се доз-вола- ти
да пос.1ужи ци.гсвлиа.
пепријателд мвра.