Serbian Herald, September 24, 1946

              Wwati4aMkMai№iliNW44MW)Mltetittn
СТРАНА 2 'СРПСКИ ТЛАСНИК" Петак, 20 септембра 1JM6.
Српски Гласник
(Serbian Herald)
Published twice weekly at
200 Adelaide St. W. — Toronto 1, Ont.
By Srpski Glasnik Publishing Company
In the Serbian language
Proprietor!
Излази сваког уторка и петка.
Сва писма и чекове треба слат на:
SRPSKI GLASN1K" !0 Adelaide St. W.,
Toronto 1, Ont., Canada.
Ружописн ce не ipahajy.
Допжси 6es потписа ce at ирммају.
СЛЕДИТЕ ПРИМЕР' УСТАША, КАЖЕ
"СРБОБРАН"
У нздању од 12 ссптсмбра "Ам. Србо-бра- и"
доносн чланав свога "Ссрафима
уводиичара, у комс сс прави упорсђсњо
двају "коигрсса". Он сс ту осврћо иа
"конгрсс" Српскс "народно" одбранс у
Каиади н "конгрес" амсричких и канад-ски- х
павслићсваца и мачсковаца. У томо
уиорсђсљу он говори о ситиим амбицнЈа-м- а
одбранаша, који сс само отнмају коћо
бнти протссдиик ii.il! какав други тнтулаш,
за којс калсо да јс штстно по оргаиизацију
јср да јо то разјсда као црв рспу. Он кажо:
"Да би трагсдија бнла всћа сви тн људн,
нако су у највишс случајсва поштсни и
доброиамерни, задојсии су извссном дозом
личнс амбицијс . ." Он ту говори о резо-луци- ји
"коигрсса" канадско Српско ' на-роди- о"
одбранс, за коју кажо да јо попи-гмп- на
icn cv ic тобож састављалн нсшко- -
ловани, алн да јс ома израз "тсжљо да
со сјсдињапаљо . . . извсдо иа много ши-ро- м
плану" који ћо "сасредити" далско
способнијо рукс, којс су унапрсд "продо-дрсђси- о
ла воћство"!
"Србобраи" јс ту лспо пспољно фаши-стич- ко
назоро о снособшш и нсспособинм.
Мсјрутим, иијо то толико пажио. Иажпо
јо вншо куда нх он унућујо да тражо npii-мс- р,
односно на кога треба да со углсдају.
"Карактеристично јс, кажо "Србобран",
да јо та рсзолуција допсшспа, када су у
Чнгсагу амсрички лрватн нсп истинрилн
сасрсђнваи.о својс борбс." (Он iicho да
каже папслићспцн н мачсковцн!) "Нзгло-д- а
можда прстсрано, вслн "Србобран",
али јо Чикаго прошло недсљо дслимичио
noTccliao на Купинац, нли још бољо, За-гр- сб
у доба чупсиих рођендаиа др. Мачс-к- а
. . ." а затнм говори како јо Мачск
дошао да их сјсдшш, како јо то човсв око
кога јо хриатскн народ створно мит, како
су на "конгрсс" дошлн Хрвати из свмх
крајсва Амсрнко итд.
Он додушо но кажо: "Углсдајмо со на
усташс II н.ихов прнмср". To бн било глу-п-о.
Он то ка:ко овако: "Зар морамо да
чскамо да нас нснисмснн . . . иа то опо-мн- ну
нли јо потрсбно да нам амсричкн
Хрвати нриродо "лскцнју" јодннстпа, па
да видимо колнко смо заблудсли?" Ои ка-;к- о
да јо "Предан рад (овнх Хрвата) из-глад- ио
раније непријатне успомене од но-ји- х
би нама Србима, кажс, образ црве- -
НИО. . ."
Шта "Србобран" с тнме кажс? Нрс свс-г- а,
он зиа да јо ту рсч о усташама п ту
он има иа уму усташко злочино кад гово-р- и
о "црвсн.сн.у образа". алн to nelic да
кажс. За њсга јс њнхов рад био "продаи"
(искрсн н пожртвован) и нзбрисао јо све
усташко злочинс. II збиља "Србобраи"
има право, уколнко се њсга тичс. To нс-нрнја- тно
усномсно иа усташка звсрства
иад српским народом избрнсалн су ти
"продаии" л.уди код њсга, "Србобрана",
као што су их пзбрнсалн код свих фашн-ст- а
српских it хрватских. Зато "Србобраи"
и нс говори о TjiM успомснама ни рсчн.
Алн и како ћс, кад ту постојо горс успо-мен- о
о којима он мора да будс спсцифи-ча- н.
Тс за нсга горс успомсно су акцијо
дсмократскнх амсричких Срба за скуп-лча- љо
помоћи српској ратној сирочади. За
љсга су горо успомснс сазив Конгрсса
амсрнчких Словсиа Помоћ ратној сиро-чад- н
и јсдннство Словсиа, то су за "Србо-бра- и"
страшне успомснс о којима трсба
говорити ц противу којих со трсба борнтн!
Али тако јо и с тим папслићсвцнма о чн-јс- м
"конгресу" ои говорн. 11 они су упу-тн- ли
протсст на прстссдника Трумана
противу тога Словснског конгрсса н про-тсстп- ују
протнв амсрнчких п канадских
Хрвата који раде за помоћ нашсм иародЈ
у Југославнјн.
"Србобран" је у всликој исзгодн кад
пишо о томо што он назива хрватскмг,
конгрссом. To jo за љсга важан догађај
јср су одатлс упсрсне пушке а нову Југо-слави- ју
као и са "конгрсса" Одбрано и о
томе се оида мора иешта проговорнти, a
iciiiKo јс. Тсшко јс наћи начин како да
со популарнше усташс и љиховог вођу
Мачска, а мора сс. Он јс нсколико дана
муку мучио да сс домнсли како ћо, п ко-нач- но
јс нашао формулу. Да пншо о томо
н о "српском" конгросу зајсдно. Да почно
са српскнм чстничкпм а да завршн са
хрватскнм усташкнм. II то му јс, мора со
прнзнатн, бнло иајпамстнијс и најбоља
могућа формула!
ЈЕДНА ЛОША ПОЈАВА
У ВЕЗИ GA НЕКИМ ПИСМИМА КОЈА СЕ ШАЉУ ПОЈЕДИНЦИМА И НОВИНАМА У ЈУГОШВИЈУ
Уредннштво Српског Гла-снп- ка
добило је овпх данд
пар жалба н протпв-жалб- а,
оптужаба и против-оптужаб- ај
у везн са иеким писмнма ко-ј- а
су пнсана у стари крај. О
иским таквим писмнма бнло
је речи недавио у Српском
Гласннку. Реч је о информа- -
цнјама и протнв-информацп-ја- ма
о томе какав је ко према
народу н иовој Југославијп
и какав прсма издајницииа.
Осим таквих прнватних пи-са- ма родбипи и прнјатсл.има
неки iniuiy н новииама сво-јн- х
покрајипа тамо. У иеким
од тих иисама праве се иета-чн- е
преставе н о себи и о
оном о коме се пншс. Ми ов-д- е
ниаио посла са л.уднма
који су од краја Снли прн-јате- л.
и иомагачи иародие
: ослободилачке борбе на челу
са маршалом I итом, и са онн-м- а
који су били противници
јер су бнлн под упливом ре-акцн- Јс
алн даиас су к они
пријател.и новс Југославијс.
Онда ина таквнх који су и
сада непријатсл.11, неки све-сн- о
а нскн још песвеспо. Не-к- п
паши землци пишу н о
тим стварнма cnojoj родбниа
ц пријатсгима у ciapy домо-внн- у. Некн пншу о томе бс-зазлс- но
и нс злопамерно, a
неки непоштспо и злонамср-но- .
Прнјател.н, којн сс оду-шсвллп- ају
с новом Jyrocia-вијо- м,
сасвии природно, нс-ти- чу
то н у својнм приватннм
пнсммма, управо као што нс
могу а да то е нстакну и
напш нз доиовнпс у својнм
писмпма која пишу овамо. A
ненријател.!!, били они отво-рсн- н
нли прикривсни, прст-варај- у
ce у свашта. Нскн
између I4IX не само да се пе
ппаве нриЈатељи. a iicnpiija- -
те.гн су, веп се праве иријате-л.1ш- а
на рачун истииских
пријателд. Онн приказују
испријатс.гима народа н no-ne
Југославнје л.удс којн су
учиннли н који и данас чнпс
свс што могу за свој народ н
домовнну. Тако се хопе да
ствара н иодиже углед ссби
иа рачун другога. A то не
само да ннје поштепо, него
to iiche иикоме таквом ноднг-нут- и
углсд а интн убнтн ту-ђ- и.
Свакако таквога he то
само срозати на то, да he но-ста- ти
у очима иарода снтни-ча- р
коме пнје стало до ниче-г- а
uoiiiKo до тога да сам себл
на јефтин начнн "стечс глас".
Међутнм, тн л.удн требалн би
знатн да сс такви којн ис-ко- га
оговарају не цсне данас
баш најбол.с у Југославнјн.
Један наш зем.гак, који је
tuicao н о коме се писало та-к- о
нешта. шал нам једну
расираву о томе да му се об--
"Борба" говору америчког мин. Бернса
Пеоградскн лист "БОРБА"
ocephe ce на говор амсричког
министра СПОЛ.НИХ постова
Бернса у Стутгарду, у коме
је нзиео амернчко становиш-т- е
о немачким проблемнма.
БОРБА наглашава да је овај
говор последица моралиопо-литичко- г
пораза, који је аме-рнч- ка
днпломатија дожнвела
на конференцнјн у Наризу,
а сврха му је да пажњу свет-ско- г
јавног инси.а скрене са
iniTaiba ларптке конференцн-јс- .
Овај говор може cauo још
више да замрсн н онако за-мрше- ну
међународну ситуа-цнј- у,
и да охрабри one кру-гов- е
који су се на конферен-цнј- н
залагали за раскид са
радље између четнрн велике
силе, н за oneuoryheibe спо-разу- ма
по питанпма изград-н- е
мира.
Поставллјућн проблем не-мач- ке
г р a it н ц е, наставлл
"БОРБА", г. Бернс је исто-добн- о
ударио иа животне нн-тере- се
словенскнх држава, у
првом реду Пагске, чнје су
се граннце с Немачкол носле
Потсдама прппципијелио сма
трале дефиннтивним. "Неиа
cyMibe да то можс само охра-брит- н
поражене немачке нм-перијали- сте,
да he моћн да
добију патраг земл u терп-тори- је
из којих би поново
логлн да отпочну свој "Драпг
нах Остеи".
Берпс је врло мпого гово-ри- о
о јединству немачке прн-вред- е,
о потреби успостав.га
iba јединствеиог немачког са
обраћаја, уопште о питаљу
јави у новипп. Он ту дока-зуј- е
како је оп ихао право
што је micaOrf а баца дрвле
н камеље иа оиог што је о
н.ему негато слнчио писао.
Он и не покушава да докаже
да ннјс опадао и присазивао
свога комшију непријате.гем#
иако зпа да je тај истн кога
on опада стари пријател. иове
ЈугославнЈе н да je то пока
зао својим п радои када je
давати матерпЈалну и морал
пу noMoh новој Југославпји.
A on, за кога 3iiajy л.уди да
пије пичим помогао иего ако
је послао нешто новаца н
пакета с робом својој кући,
тврдн н нама н дсад пише ку-h- n.
да је он пријател. пове
Југославнје а да је неприја-тс- ч.
тај аегов коншија који
је помагао и који помаже и
иарод Југославије као цели-н- у
н своје код куће. Из и.его-в- а
писма нзбија огорчепа ли-чн- а
мржп.а нротпву човека о
коме он пише у старн краЈ
и о коме xohe да пише кроз
нашу новину. У лропратиом
писму уредништву, он каже
да ннје у нашој организацп
ји само ради тога свог ком-шиј- е.
Каже да јс о сирсман
доћи и довести петнаесг но-вн- х
члапова у оргаиизацнју
само да организација истера
тога кога он ие воли. Пзгле
да као да он нијс хтео да да
mi за Југославнју нншта са
мо зато што је овај давао.
Ако се ту пе огледа пенскре-нос- т
о пријател.ству према
новој Југославнјн, оида е
пскрсности н нема. С тимс он
не, ноказује да je он спреман
интн да стуни у оргаиизаци- -
jy a join маи.с да кога-довед- е,
него спрсмност да би разва-лн- о
организацију.
Интересантно је да овај
прнјатсл. нстиче у свом до-пнс- у
да ако п.сговн пострада-ј- у
ради тога што ie за н.сга
инсано у стари краЈ да је опа-да- о
и криво прнказивао свог
комшију, да he ce on за to
овде освстнти.
lie бој cc нријатељу, него
иокушај да схватиш н разу-ме- ш
нопу JyrociaBiiiy. He
ocBchyjy сс тамо ннкоме за
некога другога. Нема тамо
уопште освсте као такве. Та-м- о
одговара свак само за сво-ј-а
злодсла а не за пичнја
друга. Зар тебн инје то јасно
нз примсра самог пслнког
злочнпца MnxaiuoBiiha н ис-го- ве деце? Пар тн није то јас-н- о
нз много примера о којн-м- а
зиаш да су деца бнла нрво-борц- н
н руководноцн a то су
н данас а да су роднтел.ц би-л- и
издајипци? Овде у Кана-д- и
н Сједнн.ених Државаич
нмаш стотиие случаЈева о ко- -
јнма знаш. нстн
привредне обнове Иемачке
Ои ннје рекао у коме цнл.у
трсба да се оствари једнпство
немачке иривреде, ко треба
да буде иосилац неиачке нри-вред- е:
нли псмачки иарод,
или пемачки фннанснЈери . . .
које је било срж Хнтлерове
фашистнчке диктатурс н не- -
мачке arpeciije? I. bepiic ni-ton
па такву привредну об-ио- ву
у којој he ос-та- ти
нетакиути iieva-чко- г
империјалнзиа. На тај
пачин проблем немачке прн-вре- де
престаје бити иск.гучи-в- о
немачко уиутарае пптап.е,
н постаје niuaite ocnrypaita
од иоиовне arpeciije са стра-н- е
оннх нстнх друштвеннх
слојева у НемачкоЈ којн су
пзазвали други светски рат.
Под видом обиове иемачкс
привреде, г. Бернс потстнче
привредпо саажеше баш оних
магиата иемачке иидустрнјс
и банака којн су претставдд-л- и
екоиомско-нолнтнчк- у ос-ио- ву
Хитлернзма.
С тнм у вези ПОРБА пс-ти- че
да су финансискн кру-гов- и
старе Немачке п пре
рата били добро повезани са
америчкпм трустовкма и мо-нополи- ма,
a у току садашае
окупације те су се везе још
вшне учврстиле.
С обзпром на постојач,е
тпх веза, пише "БОРБА",
овакво сгановпште г. Берн-с- а
о јединству немачке прп-вре- де
нстовремено значн нот-стр- ек
за ocurypaite америчке
каинталистнчке слободе
влаћнваи--е иеиачкои иривре- -
или брат одавде поиаже ко-лд- ше
нашсг народа тамо, a
нпхова деца и браћа воднли
су немнлосрдну борбу протн-в- у
тпх коллша. Кад тн гово-ри- ш
о тоие да "зео ик се до-го- дп
што мојима", ти гово- -
рпш опда на уста највећих
непрнјателд Југославије. A
да лн говорпш свесно нли не-свсс- но,
хотимнчно ндн нехо-тимич- но,
то само ти знаш.
Мн тврднмо да чак ни теби
зато нпак не бн полетела ин
једна длака с главе да сутра
дођеш у Југославију, а камо
да бп се цекога твога због
тога прога.ало. Мећутнм, ми-сли- мо
да можемо сигурно ре-h- ii
ово: He деле се ни награ-д- е
за клеветап--е људи н за
клеветање домовпне без
иа то да ли је то иеко
чннио свесно илн несвссно.
А ако је збилл мржља против
поједииаца крнва свему, по-куш- ај
да сам у ссби угаснш
ту мржп.у, или барем немој
да је искал.ујеш на оргапн- -
зацији и на новој Југославн-- 1
јп бацајупи cynity на ity да
је она иеправедна па да се
освећује снновниа којн су за
!!у крв лилн ради иекога ко
је из ibe отишао пре 20 или
внше година, а који инје
нмао такорећн ннкаква утн-ца- ја
пн застуге за оно што
се тамо однгрх!о. Покушај
разуметн да je Југоставија a
и паша оргаиизација овде ве-h- a
од поједипца! А ако јс
твој комшпја рекао у пнсму
које је писао у старн крај да
ти иисн тај који иомажеш
народ, нокушај да н нз тога
нешта разумеш. Њему је крн-в- о
да се тн иравиш нрнјатсг
а ие иомажеш и не показујеш
.ннчим. Л1н смо уверенн да те
он не бн помепуо као лош
пример зато што тн ииси од
краја био за нову JyrociaBit-ј- у
и зато што illicit иолагао
paiiuje, cauo кад бн ти био
сада за то. У наше органнза-циј- с
дошло је много л.удн ко-ј- н
су све до недавна бнлн
протнву нас н протнву иове
Југославнје, алн иико ibiiua
за то не прнговара, јер су
онн, са својим приступо са-д- а
и са својом nouohn морал-но- м
н катерпјалном коју сада
дају новој Југославији, пока-зал- н
да су онн бнли нскренн
родолубн и онда када су би-л- и
на протнвпичкој страни.
Онн су са овим показали да
онп ncspeiiu u
када су бплн у Српској на- -
родноЈ одораии у којој се
прогиву Југославнје п
народа нашег. Опи су
у н.ој зато што су искрено
веровали да је она то што
каже да јесте, јер она
случај. Отац нн даиас да каже да је протнв
кореии
за- -
об-зн- ра
дом и добнјап.ем пемачке
привреде за ансрички капп-та- л.
Нстнчућп да је Иотсдам-скп- м
уговором предвнђепо
успоставллие ј ед инственог
немачког прнвредног система,
алп ие у ннтересу нацистн-чки- х
крупних финанснјера,
seh у интересу нсмачког иа
рода, н у нцтересу изградње
нове демократсге- -
"БОРБА" наглашава да је
Пернс потпуно заборавио иа
Потсдахссе одлуке о униш-тен.- у
остатака Хитлсрпзуа u
о спровођеау демократпзаци-ј- е
у Немачкој. Амсричка оку-пацио- на
полптика у Нема-чко- ј.
до сада нп у прассп нн-ј- е
показала да водн стварно
из систекатског рачуна о овни
Потсдалским одлукама. "На
против, подвлачп лист, мно-гоброј- нн
примерп показују
да се та полнтпка не ocjaita
иа народне масе, пего ua one
кругове којн су сачниавали
политичк--у базу Хнтлеровске
диктатуре."
се тнче пптања Кениг-сбсрг-а
н поллко-немачк- е гра-ин- це
и образоваља Аустрпје
као самосталне државе, на-став- .га
иБОРБА", та су пи-та- ил
решена join у току ратл.
Свако иово постав.1апе тога
ninaiba зиачп кршеље ceh до-нешеи- их
одлука п храбреае
немачких ннперпјалистичЕих
ii агресивпих сругова, којн
се одреклп сиова о по-ноии- ом
успоставллњу велн-ко- г
немачког Рајха, п који
активио раде на
Југославнје и народа. Када
је допрла до ibnx та истина
н када су је могли у себн
преварнтн, онн су ту своју
искреност п потпору коју су
даваЈи тпј орг. пренелн на
нашу организацнју н на Ју-гославн- Ју.
Онај ко призпа да
је погрешио и псправн греш-к- у
нема нншта да се стидн.
Таквн се поштују п воле н
у нашој организацијн и у
новој Југославији. Само вла-стит- и
рад прнказује свакога
онако какав on јесте а не пн
каква филозофнраиа и над-мудрива- пл. Може неко да се
сав раздере roBopchu дсако јс
он за ово нлн опо, алп ако
то не показујс поштепим ра-до- м
ii поштешш
on inije од себе паправио нн
ово ии оно Beh само себс по-ннз- ио
и Намет и
мудрост се не могу потцеаи-ват- п, to je тачно. To ce цеин
н треба да се Али мп
бн увек далн внше за једно
зрио поштеи.а доброг рада
него за читаве хрпе нсноште-н- е
и иеискреис памстн!
Све ово важи и за one којн
пишу некнм покрајинскни
лнстовииа. Мн зиамо једаи
број људи који су сс јавлдлн
одавле преко старокраЈСких
лнстова. Луди се јавллју пре--
ко ibnx зато што су одушсв-л.ен- н
с новом Југослапијом и
to je Bpio добро. Oiiii тимс
дају зиаги својој браћн да
су онн с ibiiva и п.ихопа бра-h- a
ce томс радују. Али нма
н ту исискрепих којн нишу
н славе оно што се тамо по-стиг- ло
и што се сада постнже
н пншу шта смо ми око Срн-ско- г
Гласннка н у нашој ор-ганизац- ији
учннили, како
смо се овде борилн противу
српске рсакцнЈс и издајннка
око Србобрапа и у Срнској
народној одбранн. Мсћутнн,
неки од тих ннсу прстплат-ииц- н
Гласника н ин-с- у
у нашој органнзацији.
Оин као да мислс да се Југо-слави- ју
може одавлс лакше
nouohn прско таиоппве нопи-п- е
и оргаинзацнјс него преко
наше. Један од тих бно је н
у органнзацији н био ирст-платн- ик
пошшс и наиустпо
је н једно и друго. За овс бп
мп реклн да иаш народ тамо
нс слави опс који полс да
само прнчају н шпиу. Мн смо
уверснп, да оии шмо не могу
су бнли тада' слатрати сваког за ирџателд
ради
бнлп
iiehr
Што
иису
цепи.
опог ко ie замрзпо Јсдину
оргаиизацнју и јсднну нови-н- у
у Каиади које су нскрени
пријател.п п.пхови. Опи тамо
најбол he цеиити људс којс
виде кроз нашу новниу да
су се истаклн у неком раду
н из сппскова прилога који
с се даваш за Југославију.
о
Немачке,
Немачке,
изазивапу
понашан.см,
осрамотно.
Српског
сукоба ИЈмеђу савезпнчких
држава.
Peaimiipajyhii говор г. Бер- -
нса, "БОРБА" наглашава да
он не можс nouohn дал.и-с- м разбпјању сарадње н снојјз- -
зууном Јччпаваи.у питап-- а ме-ђ- у
савезничкпм државама.
Народи Европс, a uehy iliimu
и пароди JyrociaBiije c npa-bo- m
he cc запптати: Зар за-ис- та
постоје у међуиародној
иолитицп такве теиденцијс
које би ишле за тим да Нема-чк- а
не буде за навек онсмо-ryhen- a
као завојевачка држа-в- а.
и да не буду псчупани
корени иемачке освајачке по-лнтик- е?
Говор г. Бериса мо-ж- е
само учврстигн зем.гс, ко-ј- с
су биле окулнраие од Не-мачк- е,
у анховом увереп.у да
такве тенденције заиста по-сто- је.
Народи JyrociaBiije, завр-ша-ва
лист, којн су толнко
страда.ш у рату, жпвотно су
запнтересовани да пикад ви
nie не дође до обнове иемач-к- е
агреснје, да Немачка буде
демоБратпзоваиа у свпм об-ластп- ма
жпвота на осиопч
која he за увек онемогућнтн
лудождерску паштику нема-чин- х
нмперијалнста. Сваку
нејасност п сваку иеодређс-нос- т,
а да и не говоримо о
тендепцнјама које само могу
nouohn обпову немачке arpe-ciije,
nehe нн одобрити ни
схватити друкчнје иего као
опасиу itrpy ibiixoniiM иравп-и- а
н слободом, као опаспост
по будући мир у свету."
Политички преглед
ДИСКУСИЈА 0 ИТЛ Л И ЈАНСКО-ЈУГОС- Л OB ЕН-СК-
ОЈ
ГРАНИЦИ
На седппци Иолптнчко-тернторијхлн- е
комиснје ?а Италнју 13 сентеибра завршена
je днскусија о предлозима за пзмепу итали-Јаиско-југословсп- ске
граннце. како је пред-ложсн- а
у пацрту мнровног уговора На
ссдпнцп првп је рео реч југословепскп де-лег- ат Драго Mapyinnh, којн се освриуо на
пБреолбилкеем сигрлаен„прченкеаолијеппојне. упоокбалзуајс-тп- бГроиргнуцеза. судбипу неколнко десетппа хнлдда Нтали-јап- а, којн овде жнве разас)-т- и у мешовнтнм
градовнма, опко.гепи миреи југословенске
етничке терпторпје, a заборавл-ај-у да је
438.000 Југословена дало своје жпвоте cauo
уитбаолрнбјнаиспкрсотнквапинттуаллаицјнајиес. ког окупатора пре
Потом је говорио др. Алеш Беблер о
четврточ ссктору италпјанско-југословепск- е
грапице, о сектору Тржића.
"Комисија стручп.ака Савета мнпнстара.
нстакао је Бсблер. била јс у Тржнпу, али
ннјс забележила у свом нзвештају да је чи-та- в
Трж-ii-h бно иа улицама, и да је чнтаве
дане прс доласка коипсије, за вреие lienor
боравка н после одласка маипфсстовао. тра-жећ- и
прикл.улеис овог града Југославнјп.
To je посве ириродпо .пошто је индустрпја
Трж-nh- a всзапа за економскн живот залсћа.
Трж-n-h ирстставлд тржиште за јужпн дсо
слопсначког дела Јулиске Крајине. У н.еиу
палазс запослење млади луди и ссллцп сло-всиач- кс области. 11сгови индустрнски про-изво-дн моглп би nahit најбол-- с аграрпој зеил-- тржиште у н као што је Југославија, a
ii.crona нндустрија могла бн добитп у иај-Bch- oj
мсри своје сиповине пз IvrociaBiiie.
Због тога unie чуло ла ТГтаимлп пппг пп.
ручја траже и.сгово прнкл.учси.е Југосла
впји. . .
Др. Пеблср истнчс да је граннца коју
Југославија ирсдлаже на овом сектору пај-природн- нЈа
граиица којом се могу одвојнти
две велнке земл.с. To јс рска Соча. После др.
Псблсра,( шеф бслоруске делегацнјс Кисел
образложно јс предлог белоруске лнније.
Ова лнппја својпм нрвим дслом тече као и
фрапцуска лпипја, а затни. доделујући Ју-гослав- нји
дсо Бенсшке Словеннје и Горнцу,
слемннише вештачки корндор nauehy Трста
п 11та.1нјс и нсправлд неправде француске
лнпнјс. Киссло је апеловао иа члаповс ко-мис- ијс
да нс прихвате Француску линпју ко-ј- а,
оставЛмПЈу1ш Италпји 56.000 Југословспа
чнни тсшку исторнску иеправду Југооави-ји- .
Затпм јс узео рсч шсф југословсиске де-тсгац- нјс Ндвард Кардсл.. Он је иагласно да
југослопепска дслегација сиатра да јс. како
због нсторије, тако и због верности истипн,
потребпо учнинтп иеколико ошптнх опсер-вацнј- а
па крају дискусије око југословсп-ско-италнјанс- ке
граппце.
"Југословспска дслегација иза које стоје
Hiiorii мплпопп Југословеиа којп узнснире-н- о
чскају па одлукс овс коиферспције, сма-тр- а
да су овс констатације (?) од хитне
важпости. Те су копстатацнје следеће:
1. Југословснска делегацпја нзиела је по-дроб- ну
аргумеитацију за свакп сектор југо-слопеиско-пталијаи- скс
граннце посебно. Нс-коли- ко дслсгација је иступнло у заштиту
оправдаиих захтева иарода Југославнје. С
другс страпе иеиа дслегацнЈе која је исту-пнл- а
против аргумептације југословснске
дслсгацнје. док свако битно пнтаае, подв-ia-ч- и Кардел., увек силпо узбуди духове ове
конфсрсицијс п изазива дуготрајне дискуси-јс- ,
дотлс жпвотно iniTaite народа Југосла-впј- с,
a to je пнтаае судбииа десетпиа и де-сетн- па
хиллда људи, ипје нзазвало нп пај-маи- .е
рсакцпјс миогих дслегацпја. !утан.е
што јс иајзанимл.ипија карактернстпка "дн-скуснј- с"
о југословенско-нталијапск- ој гра-iiiiii- ii.
Узниајућн у обзир'ово hj-raite- , регао
је Кардел., човек би помислио да овде ни-јед- па
дслсгацнја ппје протнв југословеиског
нредтога. Нс, на овој конфсрспцнји је то
другачнјр liyTaite за иеке дслегацнје значи
битп протпв југостовеиског предлога. Сва-как- о
је то метода која има својс објашн.ен.е.
Оваква истода има свој сиисао тада када
је иеко одлучио да нешто постигнс упркос
стварностп, упркос супротнпх аргумеиата,
упркос иравде и нстинс. Чии-сииц-
а је да се
овдс отсецају от Тггогтаппјр ртит"с неос-пош- о
ii.c]ie територије. да се отворемо од-бацу- ју
неоспориа права ieinor народа који
јс у опом рату изгубпо 1.700.000 л.уди. Чн-и.снн- ца
је да се овде предају (1) јучерашп-е- г
агрссора, оног народа к'ојн је био кајвериијп
савезшп: свих оних сиага које су се борилс
протпв фашистичке агрсснје. Све су то чн-н.еии- це
које се не могу деиантовати. Отуда
и путап.с. Исторнја he показати да је ово
бпла грешка ове коиферепције.
2) Југословенска делегација је учинила
све што је могла да би олакшала споразум. Битно је отступила од својих првобитиих за-хте- ва
у погледу италпјанско-југословенс- ке
гранпце и у погледу самог Трста. Међтин,
пнјсдаи гест није учнњеп од страие one гру-п- е
држава које су од самог почетка билс
против југословенских захтева, да бп се до-ш- ло
до споразума. Овде те државе пису по-став- нле
ннједап коипромиспп предлог. До-бн- ја
се утисак као да те државе уопште не
желе споразум са Југославпјом. .(?) Чове-чапст- во
тражи мир, а мпр се не може пости-h- :i
намстааем туђе вол нп демонстраци}ом
снаге против малнх народа и држава. II та
he cc чин.еинца показати као грешка ове
коиферепцнје.
3) Иутап-- е у току диск'спје о италпјан-ско-југословенс- кој
граипци показало је ко-тп- ко је југословенска делегацпја била у пра-в- у
за врсме дискусије по процедурп када
је изразила бојазап да се том процедуром
само ствара сретство за формалио надгласа-вап.- е,
за фориалио доношеп.е одлука. Тај
иетод сада изгледа долази овде до свог пот-пун- ог
пзражаја. Стварна вредиост па такав
иачин донете одлуке бпла бн потпуно про- -
(Наставак на странп 4)