Serbian Herald, July 02, 1946

              СТРЛНЛ 2
Српски Гласник
(Serbian Herald)
(
Published twice weekly at
200 Adelaide St. V. — Toronto 1, Ont.
By Srpski Glasnik Publishing Company
In the Serbian language
Proprietors
Излазп сваког уторка в петка.
Сва.писма и чекове треба слатп на:
"SRPSKI GLASNIK"
200 Adelaide St. W.,
Toronto 1, Ont., Сдп(1,
Дописи без потписа се ие прнмжју.
Рукопнси се нс ipahajy.
ЈУЛИСКА КРАЈИНА И ТРСТ
Јулиска Крајпна jo у стннчкнм н при-родн- им
границама Југослапијс. Огромна
псћина становништва јо словснска всћн-п- а,
Словсицп и Хрватн. To јс остало сло-вснс- ко
упркос политицн однарођавања од
страно фашистичке Нталијо, и њсшш по-кушај- има
да то стаиовннштво иоиталн-јаич- и.
Ии укндањс словснских школа, нн
ува!;аљо италијанског јсзика, нн поита-лијанчава- љо
словснскнх имсна, нн иај-страшн- ијн
тсрор италијанског фашизма
iiiijo могао да напрапи од тога станошш-штв- а
Италијанс. Иијо помогло нн иланско
исољапањо Словсиа а усс.гавањо Итали-јаи- а.
У Трсту има вишо Нталијаиа исго Сло-г.сиа- ца
и Хрвата. Ту јо полнтика срачу-иат- ог
ноиталнјанчаваља успсла доста
добро. Алн чин.сннца да Трст нсма будућ-иост- и
бсз својо позадпнс, која јо југосло-вснск- а,
чнњсница коју добро схваћају и
сами Италијапн Трста, говорн у прилог
захтсва Југослапијо да тај град припадно
Југославијн зајодно са том својом нозади-но- м
— Јулиском Крајином. To тражн ста-новниш- тво
Трста како словснско тако н и-та- ли
јанско. 0 томо со добро могла увсрити
савсзничка комиснЈа icoja jo ннтањо нро-учава- ла
пролстос иа лицу мсста.
АЛИ НИСУ TO ЈСДМНО Ч1Ш.СНИЦО којо го- -
nopo у нрилог нриклучсна Трста Југосла-инј- и.
У прилог тога говоро ннтсрсси свст-ск- ог
мнра и иравдс. Југославија jo у опом
рату дала само у људским жнвотима,
1.700.000 жртапа. А колпко јо уннштсно
и опљачкаио њсннх другнх добара — ко-ли- ко
градопа и ссла, колико њсног саоб-раћа- ја
и транспортних срсдстава, стокс
к спсга? А сво што јс она дала, дала јо
но само за своју слободу ndi н за слободу
осталих дсмократскнх народа. Она јо бнла
јсдан од најбољнх саисзника у рату. Оиа
јо јсдан од најбољнх савсзника н послс
рата. Као зсмла која јо страдала како су
само страдали совјстски крајсвн ирско
којих јо прсшла фаишстнчка ратна ма-ши- на
it страшни пламси рата, она јо зс-м- ља
која јо мс1;у првима којн жсло мир.
Оиа јо стуб мира у Срсди.ој н Источној
Квропи.
Ннтаљо Трста и Јулискс Крајние, прсма
томо, нијо нитаис локалног значаја, нијс
тск питањо удополаван,а југословснским
захтсиима, всћ јо то општо мсђународпо
нитањс, nmaiLc спих народа и питано
правдо. To jo зашто миролубива дсмок-ратс- ка
јавност н подуппрс захтсво Југо-слапи- јс
a но захтсве Нталпјс.
Нлада Нслпко Британнје, као што сс
шцн из извсштаја па другом мссту, хоћс
да направи ' од Нталпјо своју колоиију,
Блада Сјсдиљсиих Држава, као што јо
јасно in општс љсно политикс од када јс
умро Гузвслт, хоћс да будо господар цслом
свсту укључив Британију. Она xolic да
од СјодшБсиих Дрлсава иаправи сунср
колонијалну снлу и нада со то nocnihii
нлашеин атомском бомбом коју она сама
поссдујо а но као што со изјављнвало н j
всровало да јс то зпјоднички поссд и Гри-таин- јо
и Канадс. Даклс, разлог Бсвина за
подупнраљо захтсва Италијо на Трст jo
у суштшш разлог Брнса. Амсричкн нмпс-рнјалис- ти,
чнју вољу испуњава Брнс,
држалп бн Пританнју за свог повлаштсног
вазала. Брнтански импсријалпсти сма-тра- ју
да со н онако но могу одржати без
Сјсднњсних Држава. Черчил jo то у нмо
ibiix nch 1гсколико пута дао разумстп у
својим говорима, да су онн вољнн прн-ста- ш
па такав статус, прнзиајући надмоћ
Сједињсннх Држава. Отуда јсднодушност
Брнса н Бсвипа на конфсрснцпјама.
Они говорс о потписивању поссбног
мпра и бсз Сопјетског Савсза п са Нталн-јо- м
н са другим зсмљама. А то ваљда
укључујо н потпнсивањо Пталијп Трста
и јсдиог дсла Јулнскс Крајнне, бсз обзмра
на сво чињсницо којо говоро у прнлог
прпкључсља Југославнји, бсз обзнра на
декларацнјо о самоопрсдслсљу народа, бсз
обзнра на то што јо то полнтнка каква
доводи до сукоба a no до учвршћеља о
одржаља мира, — то јест ако нису измс-иил- п
свој став по томе пптаљу, као што
га нпсу измсннли по питаљу ратннх рспа-рацп- ја
и друпш питањима.
Др. Мијо Мирковип о питању Трста
Вашннгтон, 14 јуиа. — Да-на- с
је рсктор Загребачке Еко-иомс- ко
Комерцијалне Пнсо-к- е
школе н Југословенскн де-лега- т
у Соцнјалном Савету
УНО, Проф. Др. Мијо Мир-кови- ћ
одржао са амерпчкнм
новинарима Еонференцвју за
штампу о nmaity Трста. На
Конфереицпји je дао следепу
изјаву:
Уочи наставка састанка мн
инстара caitcKiix послова
Паркзу, сматрам за корпсиђ
иифорилсатш јавно миш.ге- -
Jte САД ц другнх савезинч-icu- x
земалл, о стаповиштву
Федеративне Народне Репу-блн- ке
Југославнје у погледу
решсил пптања југословен-ск- о
— талијаиске граннце.
Конференција мпннстара
вакских послова у Паризу у
иају ове годнпе У више ма- -
хова је покушала наКп реше-н,- е
овога питааа. Совјетски
Савез учпнно је велике кои-цеси- је
одустајући од постав-л.еин- х
захтева у септембру у
Лондону, да бп сс лакше по-стиг- ао
споразум у погледу
југословеиско - т а л и јанске
граиице.
Мниистри caibCEiix посло-в- а
СЛД Келике Бритаиије
напустили су граничне лини- -
je, које су прсдложнли ск-спср- ти
iMixoBiix зеиалл. Др-жав- нн
секретар Брнс изјавно
je у своме говору коццем ма-ј- а
да је готов прииптн фран-цуск- у
или било коју другу
етничку лннију као основу
компромисног pemeiba,
Федеративна народна рс-публ-
ика
Југославија искрсно
ассли да у niiTatby грапица
према Италнјп дође на коифс-ренцнј- и
у Паризу до пози
тнвног решсаа. У исто врсмс
она налазн да иапуштааем
граничних лниија, којс су
ирсдложили аиериЕански н
брнтански скспсрш пнје у-чни-
сна
концеспја Југооавн- -
... t.nm I. fitr vuinittll lli.
прапда коју б Југославијн I
допсла амсриканска нлн брн-тапс- ка
лннија. Југославнја
се пада да he конферснцнЈ1
шшистара у Парнзу испра-Bi- mi
н ону неправду, која би
бнла учнљена Југосчавнји
кад Схп као основа решсаа бн-л- а
узета лнннја коју су прсд-ложи- лк
францускн сксперти.
Француска лнннја није ни-ш- та
друго иего покушај фор
матне иумсрпчкс сквалнзацн-ј- е
иан.ииа, којс би осталс под
туђом влашћу. Овај покушај
не водн рачуна ии о којим
другим момснтнма, ии о ет-ццчк- ом
подручју, и it о гео-графск- нм
екоиомскии и сао-браИајн- им
куисиостнма. Ал!
и п.егова иумсрнчка еква.чи
зацнја ннјс исправна, јср се
она засннва па аустрнском
попису од 1910. Према попи-с- у
нзвршеном у Нстри 1945,
чнјн резултатн су обрађенн
за свако село н предатн ко-мнс- пји
која је била на лицу
мсста прошлога марта фраи-цус- ка
лиинја оставлл под
италијапском влашћу 181.947
Југос1овсиа и свега 88.912
Пталнјана под југославијом.
Руска линнја оставнла бн
под Југославијом 394.204 та-лија- на
прсиа попису од 1910
а свега 351.109 прсма noiutcy
од 1945
Југословеиа н 321.421
талијана.
малим локалним кореп-турам- а
лпније, може се овај
број сппзитл па 300.000. Од
овнх 300.000 талнјаиа опет
жнвп у граду Трсгу оео
200.000. Од овпх 200.000
једна трсћпна тражи прппо-jcit- e
Трста Југославнји.
Ирсма тоие спорно питаае
пзмеђу две лнппје само је
пптаие јсднога града.града н
луке Трста. Југославнја пред-лаж- е
фсдсралпу самосталност
за град Трст, у чпјој бн упра-в- и
бплн претставннцп свпх
земалл заннтерсснранпх у
лучком н трапспортном про-мет- у
Трста.
У погледу нптерпацпопа-лнзацпј- е
луке Трста, Југо-слави- ја
је предложпла Са ee-ry
шшштара ваљских посло-в- а
опсежан п лсцрпан прсд-ло- г
статуса (драфт).
Разлоаи којп говоре у прп-ло- г
овог решеаа су географ-ск- е,
етннчке, егопомске, са-обраћај- ие
н поштпчЕе прн-род- е.
Географсвц је пајпрпрод-нпј- а
граннца, хоја би одслк- -
ла копачпо а без потребс спо- - Ј
за будућност
и југословенсБу државу, до-lt- a
Соча. Ову границу као
етннчк} нзмеђу Cio- -
"СРПСКН ITIAGHIIK
вена и Пталијана означио је
пре сто годциа учнтел. птали
jaiiCEc деократије Гиусепе
Мазпнп, наводећи да преко
те границе Пталпјани пемају
права. Свако продиран.е Ита-ли- је
преко ове границе бпо
је само империјалнстнчкл
покушај ширеља на штету
другпх парода. Ову грапич
ну лнннју предлаже данас
Руспја.
Етнички аргумеиат за ова-кв- у
границу je у томе, да се
ДР. М. МИРКОВИћ
компактно етпнчко југосло-вснск- о
подручје протеже до
те линије н да је град Трст
у опој мсри у жојој у нему
жнве Италнјани данас, саио
нталијаиско острво иа југо-словенск- ом
стпичком подру-чј- у.
Свс четпри граничне ли
иије прнзпају ово чии.енлчко
ста.е. Руска лиипја тпме,
што даје Трст Југославији, a
остале три линије тнис,
преко југословсиског етпич-ко- г
иодручја узак корпдор
од 2-- 3 м,нл,е уз морску обалу,
Београд, 15 јуна. — Доса-даш- ае
држаи Ммхаиловића
на суду н iwroBe нзјаве оста-вил- ц
су иајдубљи утисак иа
претставннке cipaue иггаипс,
који процес прате са најве-hii- u
HiiTcpccoBaiteM.
Познатн францускн кан-жевп- ик
Иол Елнар назива
процес МиханловиИа истори
ски п одаје најлсншс призна-il- c
суду. "Народ occha да
овај суд заступа аегову ис-ишс- ку
правду", пнше он.
Елнар говори о безбројшш
злочшшиа које је Михаило-ви- ћ
ночшшо и Еаже: "у са-рад- аи
која данас Михаило-вић-а
на процесу параллше
као мора лсжс узроци свнх
ibcroniix страховитнх злочииа
према сопственом народу".
ФранцусЕи новииар Жак
Јоваи нстиче велику свсст н
ocehaite правде са којнм суд
води процес и да
су већ ирвц данн cybeita
показалн аегову
КрИВИЦу П КрНВИЦу ILCrOBHX
команданата. Допнсник Ihy-јор- к
Тајмса См Dpyuep из- -
--На подручју између руске ЈављЛс Да СУ олакшице пру-- и
фраицуске линије па :сие штаипи изваиредне ( 181.947
Са
бар
ра италпЈансЕу
граппцу
пгго
затим пише: la cau Oiio им
npeciioiuipaii да-то- м
окрнвл,сномс да објасни
сваку тачку, пре иего што бп
се подпео мате-рпја- л.
ГЕНЕРАЛ HE
ПРУЖА ЛЕПУ СЛИКУ
Нознатн чесБи нублнцнста
Андре Спмон говорио је нре-е- о
радиа о сво-јн- м
утнсцнма са суђеил Дра-ж- н
"Иобеђсил
генера.т, рекао je оп, не пру-ж- а
лепу слику, алн побећена
кукавица изазива одвратпост
и оних страних иовпиара го-ј- и
су дошдн да бн виделп ју-иаЕ- а.
Суд му пружа све мо-r)-hno- ciu
за одбрану. Стрп-л-ei- be
прстседниЕа је заднв-лујућ- е.
За днвлене је такођс
рад јавног тужиоца, који је
у својој оптужби са сјајном
логиеом сакупио доЕумепте
од нсторнског зпачаја, дока-зујућ- п
пздају Млхапловпћа
и
позадпну иегове борбе про-ти- в
покрета".
Осврћућн се на ову међу-народ- ну
позадину, Андре Сп-мо- и
је иагласпо да она врло
често ступа у првц даи cybe- -
да бн тако преко коридора ст-вор- иле
везу између Нталпје п
Трста. Сва места, села п оп-штп- ие па томе коридору су
словекачка н саставнн дсо
словеначког компактног ст-ничк- ог
подручја. Овај кори-до- р
чнин двоструко пасил.е
преиа словеначкон иароду:
на једиој страни одрпма му
део исговог етничког подруч-ја- ,
на другој странн одузлма
му сву морску обалу која ite-м- у
припада од ушћа реке Со--
че до ушћа реке Драгое н
пресеца чптавом једном на-ро- ду
iberon једиии нмаз на
море,
Екоиомскп je Трст у чпта-вом- е
своме развптку, све до
1У1о, увек бпо саставпп део
ј у г ословенског екопомског
подручја, пикад нпје до 1918
бло у склопу
привредног подручја. До 1918
on je напредовао, од 1918 он
је назадовао. Кроз стотиие
годииа жнвели су Италнјаии
са Словеиииа у нстој зајед-ииц- н
и све до појаве италп- -
Јаиског ашпернЈалнзма измс
1)У iniic би.10 ш
су
једин на друге. Разлпка је
само у стечепим псЕуствлма.
Ни један Југословен, бно оп
ма какве полнтнчкс оријента
цнје, све прет-ставии- Ее
катрлнчке цркве, не
жели да дође под Италнју,
док барем једна трећнна Ита- -
лнјана, поучена исЕуствпма,
желн да Трсг дође у
У промсту Tpcia давхш су
југословенсЕи крајсвп до 1941
34% н-егов- ог робног желез-ничк- ог
промета, а Италнја
4%. II у опо врсме, кад је
Трст бно Нталпјоу, кво-т-а
y4cmha старе Италнје у
промету Трста нпје се пове-ћавал- а,
јер је 80% т. зв. уну-траша- ег
промета Нталије с
УТИСЦИ СТРАНИХ НОВИНАРА НА
СУДУ ДРАЖЕ МИХАИЛОВИћА
константује
Мн-хаилови-
ћу
Moryhnouihy
оптужујућн
ПОБЕђЕНП
Београдског
Гнханловићу.
осветлујупп међупародну
Народио-ослободнлачк- ог
нталпјанског
укључујући
Југосла-виј- у.
пл. Toy прилиЕок се осврпуо
на лпчност шефа АмеричЕе
Bojiie упсије код Драже Мн
ханловића, Мак Даула. Гово-peh- ii
о састанку Л1ак Даула
са ШтерЕером, Апдре Снмоп
је нагласио да је захтев амс-ричк- ог
пуЕовипва да Немци
Михаиловић сарађивао
Хортијем
"Љујорв Тајмс" од 14 ју-н- а
доиоси од свог дописшим
Д13 Москве изеештај о Мн-хаиловиНе- вој
сарадин са
Хортпјеи и аеговом маћар- -
СЕои владом за време para.
Taj извештај гласи :
МОсЕва, 14 — У из-јав- и
Еоју је пздао u
Штсфан Ујсаши, оптужује се
Дражу Мпхаиловппа да је
сарађнвао са иађарском вла-до- м
за време рата, примају-hi- t
од ие оружје и муницпјс
као иаграду за борбу против
сиага марша.1а Тпта н за о-бавешт- аваи.е
о снагама Сјс-дни-сл- их
Држава и Бритаил-ј- с
Штефан Ујаши џ јс бнвши
генерал мајор у МаНарској
apunju, а ову нзјаву, која јс
објавлиа у "Правди", напп-са- о
je у зароб.мгиичкок ло-ro- py
у Совјетском Савезу.
Ујсашц каже да је бпо па че-л- у
тајпе cij-жб-
е у мађарсгом
гснерали1Табу.
Ујсаши, еоји се uajnpe са- -
И
БЕОГРАД. — Народне
властн па Косову и Метохп-ј- и
nocsehyjy нарочиту пахну
Еултуриок п просветнок по-диза- њу
варода ове области,
Еоја је у том погледу од стра-в- е
бивших рсжпма Југосла-впј- е
била јако
Због тога је и број иеппсме-нн- х
на овом подручју веома
велик. Да би 'сс овај недо-стата- к
што пре укдоиио, на-род- ие
власти су прпступпле
опсежнох просветиом раду. У
томе поред просветннх рад-ннЕ- а
учествују п све народ-н- е
оргавпзацпје.
ЦелоЕупнок просветио
акцпјом руководе просветнч
одборп, гојп су основапп у
свпи већик месгпма. Ови
одбора гЛкветилп су нарочп-т- у
"пажау органпзацпјп анал-фабетсЕ- пх
течајева, а поред
Трстом отпадало па југосло
венска подручја Јулиске Кра
јине, која су бнла у склопу
пталнЈе н Koja се сада вра-ћа- ју
Југославији.
Према томе Јутославнја е
траасп да се itoj даде Трст,
irero да се он вратп југосло-венско- м
економском подруч-ј- у,
коме је бпо одузет.
Саобраћајно је предложена
гранпца, која Трст заокру-жуј- е
у луку од 2-- 3 мнл-с- , не-одрж- ива. Она сечс путеве,
железпичке линије, електри-чн- у
струју скоро у прсдгра-ђим- а
једног, за свропске при- -
лике, велнког иидустрнског и
трговачког града. На другој
страпи без икаквог рачуна,
предложена лпиија сече же
л.езпичкс пруге, којс octajy
на подручЈу ЈугославнЈе а ко-ј- е
ие би имале везе с другии
пругама Југославнје нсго
преко нталнјанског подручја.
Укратко ствара сс
комплицирана саобраћајна и
екоиомска снтуација, која би
водпла до нпза малих н ло-калн- их конфлнката, који у
Ш1Х борбе ЧЈ"" року воде до Bchcr н
под
Ј ПОЛПТПЧКОН поглсду ство--
рнла би сс исторнска нсправ
да, кад се не би уважилн ју-чјгословс- иски
ннтерсси у но-гле- ду
Трста. Југославија је
бпла савезнпк у рату, она јз
бпла иападнута, днзорганпзо-вана- ,
економскп разорена,
борећп се за исте цпљеве за
које су се савезинцн борплп.
Лко iiiije woryhe постипи
чисту етннчку граннцу, гра-нн- ца
која се поплачн а зас-нова- па
је на гсографскнм ст-ниче- им,
екоиоискни и саоб-pahajni- iu
начслнма трсба да
сс повуче са малим корскту-раи- а
које би пшлс у ЕОрист
савезиичЕС земл--с Југоатавијс,
Ирсдлог граннчие лпанјс Ју-гослав- ија
сагласна јс са так-во- м
граничном липнјон.
предаЈу оружЈе искл.учиво
MuxaiuoBiihy, у очпгледној
супротпости са одлуЕама Тс-херапс- ке
коифсрснције, на
којој је од странс савезнпка
прнзпат маршал Тито као
врховни командаит савсзиич
кс војске у Југославији.
је
и са
јука.
потпнсао
запоставлпа.
вештачка
стао са Михаилопићси почст- -
Еом aja месеца ГЈЈиу иарн-зу- ,
изјављује да је Мнханло--
nh још рано у лету 1942 го
дпне ппсао адмиралу Нико- -
ли Хортију, тадашием регеи
ту Маћарск, пзражавајућн
желу да успостави добре од
нос пзиеђу маИарске и југо-стовенс- хе
владе, која је тада
била у Лондону, п обеКао је
(у томе ппсму) да he иаста
вптп борбу протнв спага мар-ша- ла Тпта п протпв Совјет-ско- г
Савеза.
Ујсашн тврдц да је Мнхап-лови- ћ
добпо дозволу од Гру-пенфир- ра Мајксиера од (не-мачк- е)
елптне гарде, којп је
тада бпо у Београду, за увоз
оружја, јер је оно "имало бп-т- п
употреблдвагно протпв
маршала Тпта", каже Ујсашп.
"Половпнои јануара 19-14- ,
Еаже да.г Ујсаши, претсед-нп- к
мађарске владе Нпкола
фои Калај, дао }е iiapebeite
армпјп да га снабдева са ма-терпјалп- ма.
КУШРНО ПОДИЗАЊЕ КОСОВА МЕТОХИЈЕ
тога основали су велпки број
народипх универзнтета, EiLn-жви- ца
и других иросвстинх
уставова, које врло актнвио
раде у народу.
У прва три месеца ове го-дп- не
на Косову и Метохнји
паучпло je у аналфабетсЕим
течајевииа да чита u пише
прссо 18.000 лнца. Овај ве-лп- еп
успех бпо je ouoryheu
тпме што јс cau народ цсоби-чп- о
активпо учествовао у ав-цн- јн
за лпЕвндацију иепис-меност- п.
Мпош селлцп доб-ровол- по
су усгупали no ие-солп- со
оделеаа своје nyhe за
школе. Народ среза Подгор-ско- г
сакупио je у једном не-се- цу
70.000 дииара за оправ-е- ј
шЕОла. У срезу Источкои
обновлеио је уз помоћ на-ро- да
12 ШЕола.
Петак, 21 јуна 1946.
о w i т ч Политички преглед
БРИТАНИЈА ТРДЖИ ДА ИТАШШ БУДЕ
ЊЕНА КОЛОНИЈА
Орган Комуннстичке партије Италнјс
"Л'Унита", осврћс се у свом издању од 16
јупа на прсдлог Бслнке Брнтанлје за "вој:
ни сиоразуи" са нта-тијанско- м владом, који
би заменно уговор лрииирја од ссптембра
мсссца 1943 годнпе. Брптаискп план је та-к- ав
да лист каже да Британија желп да од
Италије направп своју колонпју. Британ-ск- а
влада тражи:
1) Проширење британског права за одр-жаваи- ц:
н.еие војсЕе у Италији, којс би уклу-чнл- о
н особе које нису ип Брнтанцн ин
Пталијани по народпостн. (У ове Брнтани-ј- а,
по свој прнлнцп, лрачунава "раселепа
лнца четинкс, ycraine н Лидерсову Иод
ску армлју. — С. Г.)
2) Да британска војсЕа нма иеограни-чен- а
права за улазак, напуштаие илн оста-jai- tc
у Пталијн, укл.учив н право за своју
плопидбу у тернторнјалиик водама Нтали-ј- е
iii ваздушне летове у Италпји. (Овде је
на месту join јсдпа примсдба: Ово је, како
нзгледа разлог зашто Бевиц иодупнре ита-лнјаис- кс
захтеве за Трсг! — С. Г.)
3) Да Брнтанија нма првекство за упо-трсблдва- ш; италнјанскни пристанншта, бро-дограднли- шта,
асродрома, железннца. оба-ли- е
н упутраипос илавпдбе, друмова, пошта,
телеграфа и телсфона. Брнтаиска команда
пмала б нскл.учнва права над извесним
иодручјима италнјансвих прпстапншта за
своју сонствсну употребу. Исто важи и за
асродромс од којнх бп нскоји бнли потпуио
прсузстн од страпс Брптанаца.
4) Прнтан.ија бн нмала право, ако ус-трс- ба,
да управлд и да Еоптролнше свакн
дсо италијаиског транспортног система н да
будс учссник у свакој коитролн коју би нта-лпјапс- ка
плада могла свентуално успоста- -
ппти над паздухопловип саобраНајсм.
5) Бритаиија да нма право на пуио упо-трсбл,апан- .е свих италпјанских комуинкацп-ј- а,
укл.учив ираво за изградњу и управлл-н.- с
радно .н радар стаиица н апсолутно пр-вснс-тпо за уиотрсбл-iBait- e бртанскс војске,
бсз обзнра на то како чссто би то бпло по-трсб- по.
G) Италијанска влада мора дада на рас
ПОЛОЖСИ.С свако зсмљиште. Зфаде, иистала-цнј- е, магазнне нтд, Еоје би могло бнтн но-трсб-ио за сгаиован-- е м сиабдеваич: брптан-ск- с
војске.
7) Брнтапска команда нмала би прапо
Да Држн panic зароб.геннке оптЈ-жеи- е зл
ратнс 310ЧНИС и особс осунапчепе из бплп
какпих разлога, Еао н особе које се налазе
у Roiii(eiiT(aiuioitiiu логортша иа пталнјан- -
tKuii тсриторпЈу,
8) Рсзсрвишу се специја-ти- а права бри- -
таискнм BOjiiiiM судовима у Нталији и нта-лијанс- ка влада би имала да подузииа хап-1псп- .а, на захтсв брнтанскс команде. сваке особс за коју би сс сматрхто да претставла оиасност по сигурносг орнтапских војпика
у 1Гталн.
9) Италијанска влада ниала бн да спаб-дсп- а брнтапску војску у Цталпји са лталп-јанскн- м који италннојвацнссика, кволјаидабцдусгсуЈуезпБмрапотанизијидугзаа
ннвншш спабдсваље и услугс датс шалпјап
ској влади и стаиовииштву од 1 сснтсмбра
1943 годнпс.
"НОВОЈЕ ВРЕМЈА" 0 ЦРНИМ ПЛДНОВИМД
ИМПЕРИЈАЛИСТА МИНХЕНДША
Сопјстскн часопнс "Новоје Премја", у
свом издап.у од прошлс пгде.1. озиачага
црис силе рсакцнјс у Сједшксншг Држава-м- а
н Пслпкој Брнтанијн као предратпе мии-хеиаш- кс снле Пслике Брнтаннје и амсрпчкс
нзолацирписте. Часоппс каже да су то онс
снле које су помоглс иемачки империјали-за- м,
а које данас активно радс протпв Сов-јстск- ог Сапеза н желе да доминирају совјет- -
СКОЧ СИОЛ.ИОМ ПОЛ1ГТИЕОИ.
ОптужујуЈш погушаје за успостав.1ен.е
свстскс домииације од страие Сједиљених
Држава, часопнс се ocephena теорију генс-ра- ла Арполда о краткотрајнои офанзнвиои
рату, па каже да су то авангуристичЕи пла-по- ви
н рачуни поиут плаиова и рачуна Хит-леров- их
банднта. Ту стратегију разрађују
иотпал.ипачи новог свстског рата, прстсп-дент- н "за светско воћство", Еаже "Новоје
Нремја".
Часопнс кажс да је међупародпи уплпв
Совјетског Савсза najeeha запрска на путу
изпађан.а "ihixobhx прпих пхпернјалистич-ETi- x
нлапова".
"Кл,уч ка разуневаиу многпх данашиих
тешкоћа на полу мећународног разумсваиа
јесте неоспорпва чпнлнпца, да п nocie по-ра- за
хнтлеровске Немачке, мећународне р-акцпо-
нарне спле које су родпле хптлерпзам
још увек живе п раде."
"Попоје Времја" затим каже, да су
уиливии кругови у аигло-саксовсЕ- Пу землл-м- а;
као ilrro је истакао п Молотов у својој
изјавн о прошлој ковферевцији у Парнзу.
склотг да одбаце праксу успоставлену у
току рата о споразуквик асцнјама великих
снла но међународниу пнтаанма, а на место
тога да воде политику Еоја је равва наме-Tai- ty
11.ихове во.ге Совјетском Савезу, на ео--ју
он, Совјетски Савез, "као земла која пма
поштова1ћа пргма себп не може прпстатп.
"Извеспп лудн којп се маскпрају хао
соцпјалпстп" — каже часопис, очевпдно го-вор- ећн
о брнтанској лабуритској владп —
"служећи реакцијн, уза.тудно покушавају
да покопају ауторптет совЈетске владе.
"За време рата иеђународне реакци-онари- е
спле бпле су прпсплене да се удру-ж- е
у антпхптлеровској коалпцпјп зато што
су биле суочене са смртном опаспошћу за
сам опсгацак својпх згмала, алп су после
пораза хвглеровске Немачке обновпле своје
жел.е да поткопају теме.ге савеза велпкпх
демократских зема.га."