Serbian Herald, August 27, 1946

              ЧришР
ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО
У БОРБИ ПРОТИВ
► ФАШИЗМА!
Цена годпшк.ој претплати за Канаду 4 долара, на пола
год. 2.50. За иностранство, год. 5.00, пол. год. 3.00.
Год. 6. Број 339.
Бановнћи, 11 августа — --
Док Југословенска омладпла
иевиђелим радиим еланом,
савлађујући велике тешкоће
ради на изградаи пруге Брч-ко-Банови- ћн,
иа цил.у омла-двлс- ке
пруге, у Бановићима
ради се на отвараи.у рудпика
и изградњи модерног рудар- -
ског иасеља. Као и на прузи,
и у Баповлплма се радн ужур-бан- о
и ударлички, Да би се
одмах по довршеау пруге mo-m- o
почетл нскорпшћаваас
огромиог богатства угљеног
басела.
Угљени басен Бановићн
нротеже се у дуаснин 20 км.,
а у ширину 3-- 5 км. Овај по-ја- с
леобичло је богат ласла-гам- а
мрког угла врло доброг
квалитета, чнја је калорнчна
моИ 4 н по до 5.000 калорнја,
Наслагс углл налазе се пли-тк- о
под зем.гнном површи-iio- u
н сада се рздц на укла-luait- y
слојсва землч; које по-крнв- ају
угал.. Резсрве угља
су толнко огромне, да сс прс-м- а
оцснн стручаака могу дс-цсплја- иа
експлоатнсатн. Рад-инц- п
запослелл на отварању
1)удника сирсмају сс да први
воз у Баловлплма дочскају
са брднма угла спремљслог
за транспорт.
нота
у
Беотрад, 1 1 августа. — Мн
нистарство сио.ишх послова
ФНГЈ упутило Је амсричкој
амбасади следећу ноту;
"Мниистарство иностраинх
иослова ФНРЈ има част скре-иут- н
пажњу амбасади САД
на счедеће чишенице:
Од фсбруара ове године па
до данас сваког дана све Be-lli?
број савезннчкнх авиона,
нарочнто амернчкнх, прелсће
самовољно Југословенску др-жав- иу
територнју у аеном
северозападном дслу, као п
тернгорнју под Југословеи-ско- и
војпом управом. Ова
npwcTaiba, KOja су испочетка
бнла у мааем броју, учеста-л- а
су у свс већем броју упр-ко- с
упозораваиа од странс
namiix надлежннх органа.
Мпнистарство инострапнх
послова подвлачи да је прет-седии- к
вчаде, маргаал Југо-слави- је
Јоспп Броз-Тит- о у
свом говору одржаном у На-јхјдн- ој
скупштннн апрпла
1946 протестовао протнв овог
нарушаваа државног суве-реинтет- а.
Оделеи.е за везу са странпм
војппм мнсијама Министар-ств- а
иародне одбране вишс
пута јс без успеха скретало
нажау војиом н ваздухоплов
лом аташеу САД на те слу-чајев- с.
Због систематског каракте-р- а,
који су узели тн прслстн,
дсојнма је стално гажеп и на-руша- ваи
сувереиптет наше
територије, иачелиик Гене-ралшта- ба
Југословенске ар-ми- је
обратно се лично вој-но- м
аташеу САД својнм пи- -
смом од 10 јула ове године
упозоравајућп га на крајњу
озбиљиост овнх случајева.
Акернчки Bojuu п ваздухо-плови- и
аташејп у одговору
на ове пнгсрвенције упутцлн
су писма од 16 јула и 7 ав-гус- та
ове године у којнма су
се ограипчнли на тврђеие да
uucy добпли инкакав одговор
од иадлежиих амсричких вој-ни- х
властн у Нталији u Ау-стрн- јн
но овом предмету. У
свом писму од 7 августа boj-uu
аташе је чак вавео да је
амсрпчка влада недавио из-да- ла
циркуларно пнсмо у ко-јс- м
забраи.ује аиерачким авн-оии- ма
да прелетају преко те-рнтор- нје
пријатељскпх зема-Лн- 1
без нарочите дозволе. У
том вреиену, међутнм, свако-диевн- о
су се наставпли ие-овлашћ- еии
прелетп. Тако је
у раздобл.у од 16 јула до 8
августа прелетсло неовлашће- -
СРПСКИ гмсник
Цена једном прпмерку 5 цен.
1УГ0СЛ0ВЕНСКА ОМЛАДИНА
Ову слпку су узели амернчкн
Југословенска амери-чко- м
амбасадору Београду
но преко Југословепске тери-торн- је
172 авнона од којпх
87 бомбардсра, 40 ловаца и
45 транспортиих апарата. На-рочн- то
истичсмо као npnuep
да је 22 јула ирелетело пашу
територнју 18 авиона од ко-ји- х
11 бомбардера; 23 јула
12 авнона од којнх 11 бом-Сардс- ра;
29 јула 18 од којих
11 бомбардера н 1 ловац; 30
јула 29 авнона од којнх 22
бомбардсра;7 августа 11 ави- -
она од којих 3 бомбардера и
7 ловаца a 8 августа 8 авио-и- а
од којих 3 бомбардера и
3 ловца.
На дан 9 августа у 13 ча-со- ва
и 10 униута прелетео је
једаи амсрички авпоп тппа
ЦЕ 47 аеродром у Љублаии
ла внспни од 3.000 метара
и направно два круга. Упр-к- ос
позива са иашпх ло-вачБ- их авиопа нптерна-циоиалии- м
з н а ц и м а па
чак и махаљем руке, да се
спустп, посада авпопа ипје
се повпновала овпм позпвв-м- а
нсго је покушала да се
пзвуче у правцу границе.
Тек после одлучног насту-п- а
нашнх ловаца америчкп
авион је бно прпспљен да се
спустн. У авпопу се палази-л- о
8 војних 2 грађапска
лица. Нарсђепа је детаљиа
пстрага.
Овај случај открнва асало- -
сну чињеипцу да извесие по-са- де
не само што самовласпо
нарушавају југословеиски др-жав- нн
суверенптет већ се пс-т- о
тако самовласно протнвс
да се покоре пуиоправном
познву југословенских авпо-н- а.
Влада ФНРЈ иајодлучније
протествује протпв пспркпд-по- г
и снстематског прелста-и- л
југословеиске терпгорпје
п моли да влада САД пеод-лож- по
предузме епсргичне
мере да се обустави свако
далне нарушаваае Југосло-вепск- ог
државиог суверснп-тет- а
од стране америчких вој-пи- х
авиоиа.
Југоиовсиска влада с пра-во- м
очекује да he влада САД
позвагн најстрожије на одго-ворно- ст
надлежне војне ста-решн- не
it о поступленом оба-вести- ти
владу ФНРЈ. Влада
ФНРЈ ииспстнрајупп на по- -
штоваае мећуиародиог правз,
иарочито преиа савезпичкој
зеил,и, моли да влада САД
хитно одговори па захтеве
владе ФНРЈ у цилу заштпте
сувереинтета југословеиск;
SERBIAN HERALD
TORONTO,
доппсници којп су отншли
У
Ппше: МИЛОШ ГРУБИћ
"Ировокацнје Стелкохом
паинје и иекојмх градскпх
офнцијала прелазе све гранн-ц- е
прнстојностн коју можс
да и ма цквилизоваи човек.
Инсалн смо о срамним изја- -
вама иовииама контролера
Нора-Франц- ис Хендсрсон, о
н.еном посету у "Стелко" фа-брн- ку.
Но, она је већ по пе-коли- ко
пута пролазила штрај-кашк- у
стражу у фабрику п
из фабрике. Шта нма Норд
да радн у фабрнцн?
Алп постедил провокацнја
која се однграла у среду 13
августа на пикетлајии ' Стс-лк- о"
компаннје, превазилазп
све досадашие. Тога даиа
око 4 сата после подие штрај-каш- н
нпсу били потпупо
ирсд улазои већ су били око-л- о. Тако је прошао аугоио-би-л
са Бурлингтон улице у
фабрику. Одмах се је окупила
штрајкашка стража и још је
прндошло других са страие
Нскако око 5 сатн појавно се
исти аутомобнл са прилнчпом
брзнном, каквом се ие би па
тоие месту смело вознтн. По- -
што је страаса бнла иа прола- -
зу, као н градсса полициа
која je у службн на тоие ме-ст- у
,далн су зиакове аугомо-бпл- у
штраЈкашка стража и
полицпја да стане. Аутомо-би-л
niije стао, исго јс истом
брзипои иројурио кроз прву
лшшју страже тако, да се
иису склојшли билц би неко- -
ПОКОВНА КРВОПРОЛИпА У
ИНДИЈИ
Калкута, Пндпја, 18 авгу-ст- а.
— У иајкрвавијпм изгре-днм- а
којц су настали поводом
"ДАНА ДИРЕКТНЕ АКЦИ-ЈЕ- "
Муслимаиске Лиге, по-гпну- ло
је од 2.000 до 3.000 и
paiteno безбројне хиљаде осо-б- а
у овом месту када су бри
танска полицнја и војска от-ворп- ле
паљбу у народ. Ови
крвавп изгреди уперени су
протпв британског плана за
независност Индије. Бритап-ц- и
употребллвају чак п тен-ко- зе
за умиреае н успостав-љсњ- с
реда! Прека информа-цпјаи- а
Есошјетед преса бор-б- е
се воде нзмећу Муслииаиа
п Хнидуса.
терпторије,
Министарство ииостраиих
послова Ф11РЈ користн ову
прилику да анбасади САД
изрази своје особнто пошто- -
ване".
НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛО КАНАДСКИХ
ONTARIO, TUESDAY, AUGUST 20, 1946.
ГРАДИ СВЗЈУ ПРУГУ
ПРОВОКАЦИЈЕ ХАМИЛТОНУ
да внде рад ка Омладииској
лнцниа прегаженн. Друга
лн1П1Ја.страже.ин]е сс иадала!
да he аутоиобил таквом брзи-uo- u
uhii, па нису имали врс-ме- на
да се свц склоиу, те је
аутоуобнл захватно двојнцу
штрајкаша од којнх је јсдаи
наш друг Гојко Лравица, гс
је ударен од аутомобнла у
руку. а другоме је разгребао
длаи. Иошто је нзјурно ауто- -
мобнл на Бурлннггон стриту,
морао је мало "успоритн" јер
би био ударио у други про-лазећ- и
аутомобил, те је по-лиц- ија
могла да ухватн број
''лајснса". II шта мнслите ко-ј- е
то био? Контролер број 2,
господик 1Сларк, који пиа
своју же.1езнариску радау
(хардввер штор) на Отава
улнцц. (Ово би требали уна-итпт- н
радницн па заобићи
Кларков "шгор" и не купова-т-и
mi шта у илму).
У петак 15 августа требао
се одржати суд, алн је одго-he- u
за уторак 19 августа. По-лици- ја
ннјс направила вика-кво- г
другог рапорта иего што
је бнла лрисилепа јавити
случај u број аутомобила
Контролер KiapK је огпу- -
жеН за трн прекршаја. Прво
што je брзо возио, друго што
jiuje стао u Tpehe што је оз-лед- по
људе. Али ии господив
Кларк ннје пасиваи, он је ту-ж- ио обадва човека које је
озледио и које само пуквх
случајем инје убно, a то др-с-ко
оитужује да би се нко
тешко усудио таквога шта
иаправити. Ево шта се каже
у асговој оптужиици. Каже
се да je ои ишао г. послу
којц ]е законом дозиолев, да
је пролазио путем којнм се
закоиои cue пролазитн, да
је гледао објекте које се по
закону смнје гледатн и то је
све.
У уторак he се видетн де-мократ- ија
иа дслу. Впдеће се
којнко су судови праведва?
лад бн то учивпо обпчаи чо-ве-к,
п када овај случај ве бв
нмао политпчке сврхе, да вза
иега ивје иешто скосано, да
иза овога случаја ве стоји
''Стелко" коипаинја в реак-цноне- ри
градске увраве, хов-троле- ру
Кларку бц се оду-зе- о
аугомобил, био би каж-ibe- n
затворои, влатио бв ea-sily.
Зашто? Зато јер ово ви-ј- е
случајаи "весрегвв слу-ча- ј"
него јс то промвшлвп и
плав где се ввје кного ма-ри- ло xohe ли кога убити или
веће. Кад би бвло друкчије.
контролер Кларк на познв
стражс u волвције би стао--
СРБА
прузп Брчко-БановпН-п.
Он то пије учшшо.
Кад се контЈ)олер Кларку
својој оптужаици нозива иа
законе слободног кретаил,
слободног вожеЈБа п иосмат-pait- a,
овда се треба uuant у
виду такође н то, шта су тн
радинцн радилн ва месту где
се је "'ексидент" догодно? Јс-с- у
ли jioryhe ти радпици та-в- о
бнли незаконито? Дабоме
да вису. Ubo je и сваком де-те- ту
асно. Људи су били ла
својој дужности по закопу, јср
је штрајк законит, јер je ilh-хо- во
стражарсае законнто,
јер у таквои случају штрај- -
кашка стража има право за-устав.1- атн
пролазнике којн
пролазе у фабрику- - И ирема
томе оптужба господина кон-троле- ра
Кларка је глупа, бе-зобраз- на
и апсурдна.
Реакцнонарнн коптролерн
не могу прегорети ипо су
иадгласанн у градској управа
са девет против ссдам, кад
је оно Нора предложила да
се позове провивцијална no-лицн- ја,
јер да треба "прово-дпт- в
ред у Хамнлтону". To
они ве могу опростнти рад-ници- ма,
u ови се освећују и
провоцнрају.
Велика кампаи-- а се проводи
против иапреднпх чланова
градске управе Мајора Сеи
Ловревца н алдермана Хе-ле- н
Авдерсон. Но и радвиш-тв- о
sua u све he ввше зватл
ео му је правв пријател., a
го вепрвјател., па he пдућих
збора зватн гласати за ва-пред- не
калдпдате за градске
управввЕе.
Authorized as Second Class
No. D. N. 764. March
Price per copy 5c.
И У
Пише: М. НЕКРИЧ
Једна од вајупадљнвнјих
страна соцнјалиог жнвота у
Југославијн јесте же.ад наро-д- а
за зваием. Народ је радо
н одушевл.ено пружио iiOMoh--
ну руку у обпавллњу н поди-заљ- у
школсецх зграда. Зва-нич- пе
бројке о развнтку на-род- ис
просвете у прошлу го-дн- иу
и но којс су нсдавно
објавленс, врло убедл.иво до-казу- ју
како јс одушевл.ен на-ро- д
Југославије за културу н
3II31LC
У ИОСТСД11.0Ј школској го-дн- ии
пре рата Србија је нма-л-а
3049 iiucoia, док je lbiixou
I 1)0Ј У текућој школској го--
дннн која је почсла нрошле
I Јссели 3.863. У Хрватској
бројкс су 2.734 (прс рата) и
1 2 955 (сада). Нагло повећа- -
I Ј1.с броја школа у Максдо- -
. iiiijii (849 ирс рата 1.131 да- -
иас) која јс ирстриела од оку- -
иатора пшпс него друга под- -
ручЈа, иарочито je задово.га-cajyh- c
Прој ћака који полазс
школу у овој рспублнцн ио--
nchao сс са 103 000 на 175.000.
У Црној Гори, која јс јако
удалеиа од великих култур-ин- х
цеитрова, број ђака у ос-iioiiii- HM
шкотама такође сс
повсћао. (Око 48000 ирсма
43.000).
Још унадч.нвнји је развн-та- к
срсдипх школа. У Југо-стап- м
ј л среднл школа "ијс
вишс ирнпилегија пеколицн-п- е.
У предратпој Србији би-л- о
је око 33000 особа које
су цолазиле срсдње школе.
Даиас }е таЈ "6p"ojf тр1Гпута"
већи (око 103.000). У Хрват-СЕ- Ој
нма даиас 116 средљих
школа прсма 87 раније. У
Македонија број Нака у сред- -
ilhm школама повећао се са
9.500 па 15 000.
Поман.кап.с школских згра-д- а
је вјло осетл.нво. Али што
je liaJBcha тешкоћа јесте по-иаљк- аас
учнтелл. Ироценат
учитслл у партизанскнм је-дшшц- ама
био јс иарочиго
висок u lbiixoB б]х)ј се cuaibito
готово за ола. Нод тим окол-ностн- ма
Народин одборп
морају прибегавати свии
врстаиа ванредпих мера да
бн удовол-ил- н иародним теж-аа- ма
за културом и знашем.
За школе је постала обична
нракса да од!жавају уче1ие
ла три лли чак ла четлри
смеле у истој школској згра
дл. Такођс се улотребллва)у
и друге јавне зградс лосле
калцеларлског и уредсвог
времела и образовани л.уд
чак л без педагошке спреме
увлачс се у учеаа. Федералле
власти уз nouoh цслтралле
владе чнле све локушаје да
услоставе лормалло стаие у-че- аа
за све већн број ђака.
Од ларочитога су литереса,
бројке Еоје показују Еако се
строго прнвципи културле
аутоломије, еојн претставл-а-ј- у
једап од Јсамела темеллца
ЈугословелсЕе државе, при- -
ueibyjy у просвепиваау ла-ро- да.
Упркос материјаллим теш-коћам- а,
правило одржавааа
ПЛЕНАРНА СЕДНИЦА САВЕЗА КАНАДСКИХ СРБА
Нзвршии одбор СКС са овим обавсштава сво чла-но- ве
Главног одбора као н опуномоћсис претставиике
оргаинзацпја ChU, да дођу на содницу, KOja пе со одх-жа- тн
у иедсљу 1 септсмбра у Веланду.
Ссдница ће се одржати у Украјинском радннчком
дому на Онтерно Род, Кровланд, почетак тачно у 9.30
пре подпе.
Организације СКС Bcianja и Норт Колборна при-ређу- ју
у почаст делегата н гостију банкст у суботу 31
августа, у 6 сатн увечо у горо помсиутој дворани. На
банкету ће се обавнтн свсчаио отвараљо плснарпе сед-нп- це
уз прнсуство протставинка Српског дсмократског
покрета из Сједнњеннх Држава, као и прстставннка
братскнх органнзација Хрвата и Словснаца Канадс.
Према томс, потрсбно јс да сви чланови Гл. одбора
дслегаш оргаинзација СКС дођу још у суботу, најкас-ни- је
до 6 сати увсче. Сви којн долазс са стране нска со
јаве у Велаид иа слсдећу адрссу:
Lctza Jaldid. 25— 5th SL. Welland, Ont.
Из канцеларије Савеза канадских Срба.
- Л j- F- SP TS
АДРЕСА АДМИНИСТРАЦИЈЕ
"СРПСКОГ ГЛАСНИКА"
200 Adelaide St. W.
Toronto 1, Ont
TELEFON: WAvcrley 9947
ШК0ЛА КЊИГА
ЈУГОСЛАВИЈИ
Matter under the
12. 1942
Vol. 6. No. 339.
наралелних часова у ШЕола-м- а
Еоје ииају 20 1ака нацио-налиост- и
Еоја сачиаава ма-ibiu- iy
у иеком округу, Beh je
увсдено у жнвот. Школскн ча-со- ви
ове врсте у осаовним
школама броје 249 за Бугаре,
522 за Албанце, 829 за Мађа-р- е.
121 за Турке, 118 за Оо-ваЕ- е
нтд. Ситуацнја у зони
''Б", то јест у округу Јулн-ск- е
Крајние који је под упра-во- м
Југословевске армнје, по-каз- ује како се брнжно пош-туј- у
културин ннтереси раз-ии- х
иациоихтности. Тамо нма
273 основпс ШЕОле за Итали-јан- е
н 5 нталијанскпх сред-ibi- ix
школа. Ту нема пи зна-к- а
о полптицн освете, која је
тако оштра карактеристнка
ратоборннх нацпоналиста. II
то упркос томе шго би ту
occhaj "освсте" могао врло
лако да настанс. јер кроз 20
годнна итхшјанске имисрп-јалнстич- кс
владавннс у томе
подручју, све словснске шко-л- с
биле су затвореис. Шгд
вишс, све што је словснско
било je уопиис uporaibano
као злочпи пјчзтив државе.
Утолико внше je sanaibyjyhn
коитраст даиас у зоии "А"
под управом брнтанских 1Јој-ии- х
власги где сс прогоии
словсиачки јсзнк, затварају
словеначке школе п словепа-чк- а
повииа "Нриморски Дие-винк- ",
јсдпиа у окупациоиом
округу подвргава нснрсста-ии- м
прогомствииа.
PacTyhe културне потребс
иарода јасио су изражспе у
активпостима ш т а м иарија
Српска штаипарнја ''Просве-та- ",
једна измсђу четирн шта-ипари- јс
у Београду, издала
je у перноду од децекбра
1944 до децембра 1945 54
Kibiire, у издааииа која нзно-с- е
1.50O00O иримерака. Шта-мп- а
се много књнга полнтнч-ко- г
и научног популариог ез
рактера. Најбол.е сс вродају
Kibiire i.oje опнсују борбу
против фашистичких arpeco-р- а.
Ирва Kinira која je штам-иа- аа
у Беофаду после осло-бођс- аа
од Немаца била је
"Народ је вечан", од совјет-ск- ог
писца Василм Гросмаи.
Та кн.ига се распрода-i-a у ро-к- у
од исколнко дана. Друга
Kibitra која се најбоје прода-вал- а
бнла је зблрка прпча од
једиог броја српсклх писаца
кој„ су се борллн у рсдовима
Иародлоостооодллачке вој-с- ес
Рад лздавача у Стовелијн
у првнх осам месецн после
ослобођеаа карактеристичан
јс за развптак нацлоналпе
Еултурле активлостл. Сада је
у лрипремн за штанпање је-д- ан
од пет свезака студија
великог С10велачкОг псслика
Фраица Прешерл-а- , коју је
лаллсао Фралц Клдрич, прет-седл- ик
Академлје uaysa Сло-вели- је.
Оснм ллза вовела и
сабраних . прича од словси-ски- х
лнсаца-партнзап- а, eilh-г- а
која he се иаскоро оштан-лат- и
у Словелнји садржи 90
изабраилх песака од Иушки-н- а.
Сведок брзом развитку
културе у Оовелпји, Еоја је
вековпма стеила иод туђнм
japuou, јесте чишеннца да
груна писаца израђује слове-лач- ку
поллтлчЕу термиполо-гиј- у,
која he служитл као ос-ii- ob
за преводе међународн-полнтич- ке
ллтературс.
ЈЕВРЕЈИ У ПОБУНАМА ПРО- -
ТИВ ДЕПОРТИРАЊА
У ЦИПРУС
Фамагуста, Цппрус, 18 ав-гус- та.
— Јеврејп које Бри-тапн- ја
спречава да се досе-лава- ју
у Иалестиау и депор-тлр- а
нх у логоре у Цнпрус,
буле се протвву такве полн-тиЕ- е
и одупиру се борбом.
Оео 1.000 Јевреја еоји су та-е- о
допремл,евн овде, побунв-л- п
су се н взашлв пред Брл-талц- е
довивујући: ''убијте
лас", а алхове воће изјавилл
су да he свн пзаћи ла штраЈЕ
глађу.