Serbian Herald, August 13, 1946

              ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО СРПСКИ ГЛАСНИК АДРЕСААДМИНИСТРАЦИЈЕ
"СРПСКОГ ГЛАСНИНА"
У БОРБИ ПРОТИВ 200 Adelaide St. W.
ФАШИЗМА! Toronto 1, Ont
SERBIAN HERALD TELEFON: WAverley 9947
Цена годпшлој претплати за Канаду 4 долара, на пола
год. 2.50. За нностранство, год. 5.00, пол. год. 3.00.
Год. 6. Број 335.
АГРЕСИЈА
Цена једном прпмерку 5 цен.
И РАТНИ
од свих зсмаља којс сујчо- -
СРБИЈА ТРАЖИ ИЗМЕ--
НУ ОДЛУКЕ О ГРАНИ- -
ЦАМА С ИТАЛИЈОМ
РЕЗОЛУЦИЈД НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ НАРОДНЕ РЕПУБЛИКЕ
СРБИЈЕ МИРОВНОЈ КОНФЕРЕНЦ.ИЈИ
Београд, 30 јула. — Народна скупштина Народно
Гснублико Србијо унутила јс Конфсрсицијн мира у На-ри- зу
са свога Другог ванрсдиог зассдања слсдећу рсзо-луциј- у:
ИРВО. Српскн иарод јс са дубоким огорчељем са-зн- ао
за закључко Савста мшшстара у Нарнзу којима сс
цсна национално тсло Југославијо а десетино хиљада
наших сународнпка остављају и дал.о ваи граница до-мовш- го,
тимо со Југославнја као савсзннк кажњава, а
иаграђујо Нталија која јо била наиадач Југославијс и
нснрнјатсљ Ујсдшшшх пација у рату против фашизма.
ДРУГО: Народна скупштниа HP Србијо стапља до
зпања Мпропној коифсрснцф да овакви закључцп зиа-чогпонавл- ањс
исиравди учшшшх послс првог свстског
рата, када јс, упркос огромних жртава којо су Србнја и
иароди Југославијо ноднели за побсду савсзника, бно
отргиут од Југослапијо вслнки дсо iLciic националнс
тсрнторијо и прсдат Италнји, која га јо искористнла као
ратну базу за иапад протнв Југославнјо.
ТРЕЋЕ. Народиа скуиштина HP Србнјо сматра да
јо овакав стан Савста мшшстара у очигледиој супрот-iiocT-ii
са чшшшцом да јо Југославнја савсзничка зсм-љ- а,
која јо у чстворогодншљсм рату пропш фашнзма
дала један милнон ссдам стотина хиљада жнвота, тј.
сразмсрно броју становннка, поднела јс, посло Совјет- -
CKor,fCaBC3at најтсжо жвтво
стновало на страви всликих савсзинка протпв нсмачко-италијанск- их
фапшстичких освајача.
ЧЕТВРТО. Износсћи горљо чнљсницо Иародиа скуп-штина- ИР
Србнјс, у нмс народа Србнјо, снсргично про-тсств- ујо
против нснраведннх закључака Савста зпши-стар- а,
јср со њнма наноси дубока нсправда како нрсма
народу Јулиско Крајинс и Трста, тако н прсма народима
Југославнјо.
У имо правдс и жртава којо су иашн иароди под-ис- ли
у рату за иобеду савсзннчко ствари, Народна скуп-шп- ша HP Србнјо сматра да трсба да со нзмсно исправед-Ш- 1
закључцц у поглсду Јулиско lipajinio н љсног главиог
града Трста, којо је донсо Савот миннстара у Парнзу и
који со сада палазо ирсд Мпровиом конфсрснцијом.
У нмс народа Србнјо тражимо да Конфсренција до-ис- со
одлуко којс ho обсзбсднти нацноиална права Југо-славн- јо,
санкцнонисатн вољу народа Јулиско Крајино и
Трста за прикључсњо Југославијн и на тај начии до-прип- сти
учвршћсљу мира у опом дслу Европе.
Народна скупштииа ФНР Србнјо изјављујо да ho
само такво рсшсњо које he задовољнтн нацнонална лра-в- а
Југославнјс, вратпти код нашнх народа всру да he
со поштовати они всфшн припципн за којо су Ујсдиљснн
иароди дали милионо најбо.гнх синова, за чију јо по-бе- ду
Југославија дала блнзу 2 мнлиона живота.
Достављају1ш ову Рсзолуцнју, Народиа скупштниа
HP Србијо нзражава наду, да he со конфсрсиција мнра
правсдно односити прсма Југославији, верном и опроба-но- м
савсзнику нз антнфашистпчког рата и тражи да со
усвојо наши правсднп национални захтевн, којо ho иа
Мировној копфсрснцнји изложитн Југословснска делсга-циј- а,
у чијсм се саставу иалазо протставницн н Народ-и- о
Рспублико Србијо н осталих Република Југославнјо
и која ужива пуно иоверсње и свестрану подршку како
српског, тако и свнх осталнх народа Југославије.
"Глас", орган Н. Ф. Србије
о Трсту
Поводом почетка Конферснцијо у Парнзу, "ГЛАС ,
орган НФ Србије доиосн уводни чланак, у коме се под-вла- чн
да јо рсшсљо пптања Трста, онако како јс .лрсд-ложс- но
од Савста мшшстара Спољпнх послова, потпуно
11спрнхватлпво за Југославнју.
"Нашс званично глсдишто — пншо лнст — добило
јо моћну подршку у спонтанпм безбројшш изливима на-родн- ог
расположења којо најбоље показујо да јо став
Југословснске владо по овом пнтању у истнну веран из-р- аз
јсдподушне вољо свнх народа Југославијо".
Лнст пстичо да ћо мнр бити најсигуринји ако буде
прављси у духу онс савсзпнчко солидарности п пошто-ван- ,а
стварннх заслуга појсдшшх савезника, у комс јо
духу вођсн н добнјен рат протнв фашизма. "Но би се
могло pehii — подвлачи лист — да со од страно запад-нн- х
сила, судећн по чнтавом низу добро познатнх чињс-ннц- а,
до сада много воднло рачуна о овом прииципу".
TORONTO,
ЗЛ0ЧИНИ
ИСТОРИСКИ ГОВОР ВЈЕЋЕСЛАВА М, М0Л0Т0ВА, МИНИСТРА СПОЉНИХ COB- -
ЈЕТСКОГ GABE3A НА МИРОВНОЈ КОНФЕРЕНЦИЈИ У ПАРИЗУ 31 ЈУЛА
Дозволнте ми да у лме
Совјетског Савеза поздравач
Мировну копференцпју н да
зажеллм делегатлма на истој
успех у илховои великом п
одговорпом раду. Совјетска
делегација лзражава своју
спецлјаллу захвалност госто-прнмл.ив- ој
фраицуској владн
ријател.ском народу Фрал-цуск- е.
Овој Коиференцнји је па-л- о
у део да игра важпу улогу
у услоставл.еи.у мира н без-бедиос- ти
у Европи. Ола he
морати нзразшл својс погле-д- е
н учпнитн своје препору-к- е
о нацрту мировнлх угово-р- а
са Италијом, Румуллјом,
Бугарском, Ма1;арскол a
Фииском.
Може се pehii, да је Пари-шк- а
конференција позвапа
да лзвршл задатак пет млров-нн- х
колференцнја, и тај фз-ка- т
наглашује важносг л за-мршен- ост
jtenor рада.
To је плтал.е пет земал-- а
које су ушле у рат као савез-ниц- н
Нсмачке, као Хитлеро-в- л
сателити, алн које су у
току рата раскинуле са Ие-мачко- м,
збациле своје фаши-стнчк- е
властодршце н као
правмло проследиле да узн-мај- у
актпвно учешће на стра-- н
демократскнх зсмал--а у
рагу за нзвојеване победе иад
хитлеровском Немачкои.
"" М и li емосе св и 7 ссКат н 6--ка
догађаја како су се раз-внја- ли
пред нашим очииа у
току нрошлог рата у Европи
и to he нам олакшати да иа- -
} ђемо тачап одговор па ннтан.с
чуваа праведног и траЈиог
мира у будућности.
Правда захтева изаад свс-г- а,
да у праксн нмамо обзира
прсха ншерссима земалл ко-ј- е
су бнле нападнуте u којс
су страдале као резултат аг-ресн- је.
Совјетски Савсз, који
je сам био нападнут из раз-ни- х
праваца и који је подиео
ваиредно тешко брсме инва-зиј- с
фашистичких хорда Не-мачк- с
као н Пгалнје, Руму-нпј- е,
Мађарскс и Фиискс,
дубоко снипашше са свпм
мародпма који су страдали од
агрсснје.
Совјетски Савез још једиои
са ове трибпие поздравља
иароде савезпнчкнх земалл,
који су се
борили протпв иашнх зајед-пички- х
пепријателл н изра-жав- а
своју чврсту одлучпост
да их подуппре у ииховнм
праведшш захтевииа за каж
ibaBaiic ратних злочниаца, за
наплату штетс која ии је на-иеше- на
и за ycnocraBoeite
правсдног мира. Совјетски
Савез ие можс заузсти друк-чнј- п
став у својпи дужиости
ма према Савезиицима.
Нама мора бнти јасно, да
иападачке земле које су уш-л- е
у рат као савезинци He
мачке морају Ситц држаие
одговорним за злочппс инхо-ви- х
владајућнх кругова. Аг-рссп- ја
и инвазпја тућих зе-ма- л-а
не смеју проћи пекаж-iten- o
ако заиста желимо спрс-чш- и
нове агресије п нпвазн
је. Нскажплваие у таквим
иучајевима п одбиЈаае да се
брапн легптпмла права држа-в- а
које су страдале од агре-снј- е
нема иншта заједпичког
са интереспма праведног и
трајног уира и иоже само uhn
на руку оипма којц су зау-зет- и
припрсмаиа за свеже ак-т- е
огреспје следећп грабеж-љпв- е
п пмпернјалистпчке цп-л.ев- е.
БЕЗБЕДНОСТ ЈЕ ЦИЉ
СОВЈЕТСКОГ САВЕЗА
Совјетскп Савез је једпа од
онпх зеиала, које се упорпо
боре за успоставллае трајног
мпра п безбедности пацнја.
To одређује став Совјетске
владе по пигашима која се
1дносе па мпровне уговоре
са бпвшим сателптииа Нема- -
НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛО КАНАДСКИХ
ONTARIO, TUESDAY, AUGUST 6TH, 1946.
ПОСЛОВА
самопожртвовано
HE СМЕЈУ
чке.
СССР је потпупо свесан
чиаенице да су, као резултаг
демократскпх реформа, землс
које су биле-- у савезу са хпт-леровск- ом
Нсмачком, у пос-лед!ш- м
фаза54а рата пошле
јговим путем н у нзвеснпм
случајевниа дале савсзни-чки- м
државама зиатну nouoh
у борби за потпуну лнквида-цнј- у
немачког агресора.
II баш због тог разлога
ВЈЕћЕСЛАВ М. МОЛОТОВ
Совјстски Савсз прнзиаје да
ове државе морају добити
оштсту која и м је ианешена,
ие-у.потпунос-
хи, већ.делими-чи- о
у одређеној и ограннчс-- н
ој мсрн.
На другу руку, Совјетски
и
од
"Лгенцнја "'Кападнан прес"
од 4 августа јавлл из Парпза
да канадска дслегација гле-д- а
крнтнчкн на захтсве Сов-јегск- ог
Савеза, Југославпјс,
Фрапцуске и Грчкс за напла-т- у
ратне штете од Нталије
оју је оиа почииила у тнм
земллма за време рата. Једаи
кападскп дслсгат, каже сс у
нзвештају, рекао је:
''Mil смо заиптсресовани у
прсжнвл.сае Италије. У томс,
мн се не руководино разло-знм- а
ocehajiiocTii, ech желлм
за успосгавл-cit-c здравог ми-ра- ."
Капада, каже сс да-i- e у из-вешт- ају,
же-i- a да сачува Ита-лн- ју
да опа остане и дал-- с
трговачка сила, па се у всзи
с tiiu каже:
"Иптересп Канаде у понов-но- м
успостављеи.у Италпјс
као екопомскп здраве трговг-чк- е
силе, објашљавају се
цватућом трговином Кавадс
с Нталијом која је између
iMix некад постојала. 1930 го-ди- ие,
Капада је пзвознла у
ИталиЈу робе у вредности за
вншс од 15.000.000 долара у-кљу-
чпв
пшеницу, никсл, дрво,
рнбу, бакар н асбестос"
ВЕЛИКИ УСПЕХ
СКОГ ПИКНИКА У
Упркос кпшн која је доста
покварпла, успех свесловен
ско'г ппкнпка којп је одржач
4 августа у Хамплтону бпо
јг одлпчан.
Од лепотпца које су се
такмпчпле за првенство од
разнпх стовенскпх органпза
цпја, победу је однела Срп
кпиа Љубпца Брђан, што је
победа српске органпзацпјс
ма да је српска органпзацпја
сразиерно мања од вједме
СРБА
ПРОћИ НЕШЊЕНИ -
Канадска делег. захтеви
ратне оштете Италије
СВЕСЛОВЕН- -
ХАМИШОНУ
Савез се противн свнм поку-шаји- ма
да се бпвшпм сате-лнти- ма
Немачке иамећс сва-коврс- но
мешаие сполл у и-х- ов
cKOHOvCKii жнвот и одби-ј- а
такве захтеве према овн
зсм.гама н такве притнске иа
те народе којн нису у саглас-иост- н
са државпом сувереио-шћ- у
и националннм досто-јанство- м.
Ово је лако уочнгн када сс
упозиамо са текстовима ус-ло- ва
примнрја с Румуинјом,
Б у г а рскои, Маћарском н
Финскол којц су у потпуио-ст- и
дати у јавност одиах но-ш- то
су билн иотпнсаан. Од
тада, на нннцнјатнву совјет-ск- е
владе, ннз тачака којс су
унешеис у споразуме нри-мир- ја
ублажене су, коју чн-ibein- my
треба јгзсти у обзнр,
са желлм да сс олашка овнм
зсм.глма прслаз ка екоиом-ско- м
н опште-нацнонално- и
ожнвллваау после рата. To
је на којој базн треба тако!;е
израднти инровпе уговорс с
tuu земллма.
Ннјс случајно да су зсмл.е
фашистнчког ц полуфашисти- -
чког типа показале се као
сателши Немачкс. Мусолн- -
шпсва Нталија, као што зпа
мо, 6iua је део Хитлерове
осовние. 1'умуипја u byrap- -
ска, Маћарска u Фннска па
шле су се у рукаиа Хнтлсро-ви- х
агеиата који су увукли
тс државсу рат прттнв дсмо
кратскпх земхга.
Другц светскн рат разуз
(Hacraiax са стране 2)
Канадска делсгација ие ту-ма- чн
жсле каиадског иарода,
Hutu нх заступа. Каиадски
парод је за обезбсђен-- с мира,
који се нсће обезбедитц пра-unai- wu
iuahaiLa ратне штетс
u ратних злочипа, чуваљсм
пападача иа рачун жртава тог
фашистичког нападача. Захте-в- н
за luaheite ратиих рспара-циј- а
ие иду за тпм да економ-ск- н
униште Нталнју. Зато су
оии далеко испод оног коли-к- о
бн Нталија трсбала да
платн.
За такву полцтлку платио
je и каиадски иарод са живо--
шма дссетиис хилдда својих
спиова. Тешко да he он по-веров- атв
"својој" делегацнји
да се оиа не руководн "раз-лозп- ма
осећајностп". Ои he
у ставу те дмегацнје мо-рат- н
да вндц баш те разлогс
осећајиости према новом фа-шиз- му
у Италаја a ие ocehaj-но- ст
за 'здрав кир". Ocehaj-иос- т
царода је већа према за-пс- та
здравом мпру него према
"цватућој трговипи" каква је
помогла изградау фашистич-к- е
сиде гоја је унпштавала
зсил.е п вароде п за коју је
п Кавада платпла впсоку
цеиу.
словенс организацпје у Ха-мплто- ну
које су учествовале
ва овој манпфестацпјп брат-ств- а
п солпдарноств хампл-товскп- х
Словева.
ЉУБИЦА БРђАН
Authorized as Second Class
No. D. N. 764. March
Price per copy 5c.
under
12.
ЈОШ ЈЕДАН ТЕЛЕГРАМ
ПРЕМИЈЕРУ КИНГУ
Bchc кавадских Јужних Словена, поводои вестн о ставу
канадске делегацнје а Мнровиој конференцнјп по питаау
Трста, уиутнло је лскн дан вођи де1егацнје лремијсру
Кингу тслсграм којн гласн :
Извсштај јучсрашњег "Њујорк Тајмса" из Париза
јавља, да јо ваша дслсгација проппша плану Савста
спољиих лппшстара о Трсту, јер да би то "уствари дало
Трст маршалу Тпту". To значн да ви одобраватс давањо
Трста Нталији. Ако ово изражапа став ваше дслсгацијс,
онда јо он у нротшшости occhajiiMa канадског иарода
којн јо за мсђународну правду п Јспостављсњс мира на
чпрстим ii нравсднпм тсмслима. Мн ургпрамо на вас да
иодуирсто југослорснски захтсп у н.еговој потиуиостн,
којо бн дало цслу Јулиску Крајину, укл.учив Трст, Југо-славп- ји,
оставлају1Н само њсгову луку иод мс!;уиарод-но-м
контролом да служи ннтсргсима мс1;ународнс трго-шш- с.
У том смислу потписапа јс пстиција од страио
24,575 Канађана и тако1;с усвојсиа од странс 1G3 орга-низацн- јо
са укунним чланством од 31.589.
Bchc Канадских Јужних Словена,
Торонто, Канада.
ЧЕХОСЛОВАЧКА ШТА-МП- А 0 ТРСТУ
Праг. — Нрашкн лнст
"СПОКОДНЕ НОШИШ" —
оргац Уједнаеннх културннх
оргаинзација — објављује
чланак профссора Др. Јнржи
Карла иод насловои; "О
НРОБЛЕМУ ТРСТА". У
„чланку Јиржи-мсти- че дагео-графск- н
закоии захтсвају да
сиако нрнстаинште треба, пре
спсга, да има својс ближе и
дал.е залеђе које му јс неоп-ходи- о
иотрсбио за живот. Ју-лис- ка
Крајииа п Слопеинја
су саставии дсо, тј. ближс за-ле- ђе
TpiuhaiicKc лукс, док је
iteno даљс залсђс Средаа Ев-ро- па
где јс порсд Аустрнје
и Л1ађарске, Чехословачка
највише заннтсрсховапа зсм-л- л.
У вези са иитаасм станов-ииштв- а
града Трста и окоди-не- ,
у чланку се наводи дело
познатог свстског гаографа
Амсриканца Исака Боумана
— којс је штамнано 1921 го-дн- ие
у ЈБујорку, у коме се,
норед осталог каже да у снор-н- ој
областн Истре жнве ве-hiniO- M
JyroaiOBcnn н да је
Трст Пталпјаиско острво у
Југословснском мору.
Разматрајући питања о на-родиост- ииа
становника вслн-ки- х
светских пристаништа,
међу којима се бројн н Трст,
Загреб, 26 јула. — На пу-т- у
за Иариз, Југословслска
делегација задржала се у За-греб- у,
где су се дслегацијц
лрикл.учили претседник вла-д- е
HP Хрвагске Др. Влади-ми- р
Бакарић н мннистри Др.
Свегозар Ритлг н Др. Златан
Сремец.
Прсд OKiihenoM сталицом
окупило се око 10000 Загрел-чан- а,
којн су поздравили де-легац- ију
н изразили свој од-луч- аи
захтев за праведно рс-ше- ае
nuTaita Трста п Јули-ск- е
Крајиле.
Народ је ларочито одуше-вллп- о
поздравно потпретсед-ллк- а
Президиума Народпе
скупштине ФНРЈ Мошу Ии-јад- е.
На упорне захтеве ла-ро-да
потпретссдлик Пијаде
поздравио је прпсугпе речи-м- а:
"Друговп п другарпце. Вп
стс уверели да мп мнслиио
псто л осећамо опо псто што
п вл мпслпте п осећате. Иде--
мо у Парпз па мпровпу
колферепцпју да извојујеио
правду за паше иароде —
правду за Трст п Ју1тпску
Крајиву.
Matter the
1942
Vol. 6. No. 335.
М0Л0Т0В
Поумеи ннше да у сваком ве-лик- ом
iiouopctcoic прнстапи-шт- у
лостојп всома шаролика
мешавина лрппадвлка раз-ли- х
ларода. Када се с тим у
вези разгледа статнстика ла-родлос- тн
у лучкпм градовн-м- а
у ЈВујорку, Марселу, А-лександ-
рнјн
н осталпм велв-ки- и
cbctckiiu прмстаииштимз,
констатује се сразмерло ли-за- к
проценат становиика зс-м- ле
ла чијој се тсрнторнјц
одиосиа лука иалазп. Али
пико и ие помлшлл да би та-кв- о
лристаипште трсбало да
буде интсриацпоналнзовало
лли да бп га требало нзоло-ват- л,
одузсти од зем.ге чији
је саставии део и ставмти га
под међународиу контролу.
Говорсћн о значају Трста
за Чехословачку, г. Јиржв за-клуч- ује
:
"За лас становинке Чехо-оовач- Ее
републнке, Трст је
ванредио значајав јер смо ми
асгово дал--е залеђе. Лаш нз-в- оз
на Јадранско иорс, дал--е
ла С]едозеиио море, као и
ла нсток, uhn he преко Трста.
Ciora je потребно да ова вра-т- а
за наш пут у свет ие буду
за лас затворена, всћ да се
налаЈс на тернториЈи Стовен-ск- е
државе са којом вас везу-j-y
крв л борба лротив зајед-пичк- ог
непријателл."
Мн смо уверени да је на--ша
ствар праведиа, алп ин-с- мо
увереии да heuo лсто
тако uanhu иа лраведие су-ди- је
за ту ствар. Бориг ћемо
се за правду читавог пашег
ларода. Мн се ипак иадамо,
упркос свега, да Кемо иматн
успеха."
ПРЕТЊА ОПСТАНКУ РАДНИ-ЧКО- Г
ПОКРЕТА
ђорђ Бурт, директор унлје
атомобилскпх радплка; Том
Макллн, помоћлл длреетор л
Харп Рупеј, претседлик ули-ск- ог
локала 195 код Крајсле-ров- е
компаније у Випдсору,
оптужелл су од страле властл
за ''коисппрацлју" међу рад-лицл- иа
п биће лзасдени пред
суд 15 августа. У вези с тим,
воћство упије дало је лзјаву
у којој каже да је ово пајве-п- а
претлл опстанку радлич-кн- х
улпја у прошлпх леко-лпк- о
годипа.
Дабоме да ово плје лпшта
друт већ копспирација од
страпе кокпаније п властп за
увиштеп.е радплчког покрета.
ИСПРАЂАЈ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ДЕЛЕГАЦИЈЕ ЗА МИРОВНУ
КОНФЕРЕНЦИЈУ У ЗАГРЕБУ