Serbian Herald, August 06, 1946

              #ЈШ&ШЛ11ШШћ t -- " ft4 feJUhw
. Ч1!?' E?
CTPAHA 2 "СРПСКИ ГЛАСНИК" Уторак, 30 јула 1M6.
Српски Гласник
(Serbian Herald)
Published twice weekly at
200 Adelaide St. W. — Toronto 1, Ont.
By Srpski Glasnik Publishing Company
In the Serbian language
Proprietors
Излазп сваког уторка в петка.
Сва писма и чекове треба слати на:
"SRPSKI GLASNIK"
ZOO Adelaide St. W.,
Toronto 1, Ont., Canada.
Допжси бсз потплса ce же прммвју.
Рукописв ce нс ipahajy.
ПЕРО БУЛАТ И ОТВ0РЕН0 ПИСМО
ЊЕГ0В0Г СИНА РАДЕ
Потпуковник Гадо Булат, упутно јо
отворсно писмо спомс оцу Нери Пулату,
и у свом иропратном писму Српском Гла-сни- ку
изразно јо своју жсљу да сс писмо
објави ради болег ииформнсан.а нашнх
иссљсника у Канадн. Сриски Гласник јс
то објавио у прошлом нздању од 2G јула.
To jo писмо јсдног од првих оргаинзатора
народног устанка иротив фашнстичких
окуиатора, који су, зајсдно са домаћим
нздајницима донели нссрсћу народима
Југосланијс. To jo писмо сипа прстссдника
фашнстичко "Сриско иародно одбраио",
који со налази у друштву Фотића, ЈКнвана
Кнсжсвипа, Снвшсг Дражиног мајора То-доров-
ића
и других рсакционсра у Сјсди-н,син- м
Дрлсавама и Канади, нспријатсл,а
ново Југославијо п народннх властн.
Канадскн Срби' трсба да уиорсдс рад
н борбу нороднцс Булат у старој домови-н- и,
са радом Исро Кулата овдо у Канади.
Нншта друго нијо потрсбно, всћ само про-чнта- ти
иисмо Гадс Булата н поглсдатн
слшсу која јо изашла на првој страии
Српског Гласннка у пстом броју, на којој
со Нсро видн заједно са ратиим злочнн- -
цом Коистаитином Фотићсм, који јо осу-1)- сн
на 20 година робијо ради издајс и
помоћи нсирнјател,11ма у борби иротив
Народно-ослободилач- кс iiojcko Југослави- -
јо.'
У ппсму Гадо иомшмз како јо Нсро
инсао сиојим кћеркама да оп ради овдо
и иомаже "јунако", који су под "страхо-владо- м"
Тита морали да бсжо из Југосла-виј- о.
Ти "јуиаци" о којимл Исро говорн,
то су чстинцн,усташе, м други ратни зло-чни- ци
чијо су руко крвапо од исвнно крви
нашсг народа, а којн су зајодно са про- -
пасти Хитлсровом, избсглн нз зсмљо и иа-ла- зо
со у Нталнји, Аустријн, Нсмачкој и
куд их сво псма. исро jo запослсн cu пи-мага- њом
тих крвиика. Ои п љсгова бра-тн- ја
жсло да спасо ово злочинцо н да их
употрсбе, ако за то опст дођо врсмо у бор-б- и
протнв свог сопствсног народа.
Ово пнсмо потпуковника Гадо Кулата
јо још јсдан врло пажан докумснат за
каиадскс Србс. Ово јо још једаи јаки ma-M- ap
"пођама" "Српско народис одбранс",
којн широ мржњу против свог народа и
Титово Југославнјс, аизнад спсга, то је
тсшка оитужба протип Перо Кулата.
У ндућем броју осврнућсмо сс иа то
опшнриијс.
НЕМАМО ДОПИСА 0 ШТРАЈКОВИМА
У последи.0 прсмо радницн воде борбо
на сво стране. Штрајкови у низу вслнкпх
и врло ваЈкних индустрија но Канадн,
чн ји број достижс око 60 хнљада радннка.
Њихова борба и штрајковн су оправдани.
Они тражо пошшшце плата, краћо радно
врсмо, двонодс.гии одмор са платом, при-зна- њо
уиија птд. С друго странс, барони
челично иидустрнје и другнх нредузсћа
водо борбу да со на продуктима поднгнс
цеиа, а надницо смањо нлн да ux со што
вшпо ограинчн. У тој борби изазивају
штрајкујућо раднике, упослују штрајко-ломц- о
и плаћају их три пута вншо нсго
што су плаћали радникс пре штрајка. По-че- ли
су са старим триковнма пролш рад-ник- а,
а и фсдсрална и провишшоналнс
пладо им иду на руку. Сво ово пооштрапа
борбу нзмсђу радника п послодаваца.
Вслнки број српских радннка н радни-ц- л
узимају учсшћс у тим штрајковпма.
Већниа од њнх јс врло активна на штрај-кашки- м
стражама, али мало нллх који ho
са тих стража написати, барсм нсколико
рсчи за Српски Гласник. Српскн Гласннк
помажо оправданс штрајковнс акцнјо рад-ник- а,
па радн тога српскн радиици треба
да пишу о тим њиховим борбама. Мн
апслујемо на претплатннко н читаоце
Српског Гласиика да нам пншу о тнм
борбама са љпхових штрајкашкнх стража.
0 писму ппуковника Раде Булата свом оцу
"Моја је желд да се одре- -
кнеш свнх протпвнародних
оргапизацнја и да прекимеш
сарадму с реакциоперана н
пепријателнма Титове Југо-слави- је
— ако су теби важ
аија интереси шачпце реак-цноне- ра
око Фотипа . . . него
очувати хармоннју своје по-роди- це,
о!ца продужн сарад-it- y
с анма — зрео си и само-стал- ан
па одлучи" — и ово
су биле, између ваогвх убе-ДЛ.НВИ- Х
ncK'peiuix речи, ре-ч- и
потпуковника Радс Була-та- ,
које је нзразио у своие
отворенон пнсму које је упу
тио преко Српског 1ласника
своме оу Пери Булату. Ово
niicvo је морало са всликпм
сфектом утвцата и на људе
који немају ллкаквнх род-бипск- их
веза и на one који
ие знају о Ради у опште па-шт- а. Ала, не знам како јс
то утнцало на Неру.
Чнтајупи кратку бногра-ф- и
ју Раде, може се заклуча-т- н
да је оп једаи од многнх
лајистакпутијпх јуиака, које
је наш иарод могао да да у
славвој ослободнлачкој бор'
Две Псре Булата, Мучсника створнла
Анка заједно са најзад међународиом полу
дои н осталин родол.убиха се
борнли за ослобођсие своје
отаџбинс од туђниа и туђиа-ски- х
плаћсника. Једиа кћи.
Драгица, погнпула је у првим
данима борбе, њо], као својој
кћсри, своме детету, Перо
нијс држао помсјг, алц Дра-ж- и
и iLcroBitu другим ратнии
злочиицнма, од чије јс каие
н н.сгова Драгица нзгубила
свој младн живот, одржавао
је номен у друштву Фотнћа
и Кнсжсвића којн су ocybeiut
на 20 година робије за iihxod
фашпстнчки, издајиички рад
протнв свог сопствеиог иа
1ода.
Магн Раде Булата, жела
Нере Булата, раме уз рамг
са својом децом борила се
иротив окупатора, усташа и
чстника, али Ilepii Булату п
itcroBiiM сарадннцина нијс
смстало да мх називају бан
дитима, разбојиицима и дру-ги- и
пог])Д1111м имеиима. Нн-ј- е
ни смстало да сарађују са
црним врзгом против јуна
ка, хероја, славинх ослободи-лац- а
свога парода, своје сон-стве- не
зсмле. Услсд својих
одважности, борбености и
оданости отаџбини, ослобо
днлачкој борби, породица
Булата јс постала поЈната н:
саио на Кордуцу, већ у
свим другим крајсвима Југо-ciaBiij- e.
Нсро Булат н п-сг-
ов
став против ослободнлачке
борбс, протнв Јгајболих сино-в- а
Југославнје, протнв нове
Југославпје за коју су иего- -
ва рођена дсца пролевали
своју сопствену ,крв, за коју
је Драгица дала свој млађанн
живот, позиат је нашем исе
.гсништву no читавој Кана-д- н
н Сјсдшеинм Државама.
Два велика коитраста између
Нерс и iLcroBc породице. Ње-го- в
cuu, кћерп, жена, часно
се борнше за слободу, за по-ио- с
својс отаџбине, a Пера
п о д л с г а о и ставпо се
у служби шачице ц р и u х
реакциоиера и у тож друш-тв- у
води борбу прогнв своје
дсце, против своје землс.
У отвореиом пнсму ппуков
ннк Раде uano5iuue да јс, у
писмима која је Пера ннсао
ћеркама н које је писао
примстио да је Иера иа
странк иепрнјатедл народа и
Да га увсрн у иравсдност ос-лободила- чке
борб народа
Југославије. Настојао је да
гд увсри да су четницц нсти
као н усгаше и да су једии
и други убијалц u клали и
cpncwii и хрватски народ. Све
to iiiije Ilepy могло увсрити
и убедитц у праведиост бор-б- е
своје децс и свога иародд.
Ои је и далс остао у друш-тв- у
Фотића u других реак-цноие- ра
л фашпста.
Нисма од своје деце, маса
нзјава водећнх луди нове
ЈугославиЈС, јкоји су заједно
са народои делилн и зло л
добро, воднлн жестоке борбе,
uiicy ил Неру никакав ефекат
учикили. Понална села,
градовн, чптава зенла у ру
шевивама, један мади иарод,
мјји тек једва броји 15 ми-лнон- а,
дао је око 2 мнлиооа
живота, на стотиие хил-ад- а оисспособлелп за рад, за ко-ј- е
је одговораи окупатор и
item в а сарадницн Недић,
Дража, Павелић, Рупиик, Ма
чек и мнош други већц u
uaibii, у зем.ги н у нностран-ств- у.
Фотнћ, хајор Тодоро-Bii-h,
Жнван Киежевпћ и дру-г- и,
повезапп са окупатором,
са Недићев, са Дражои као
иесо и кост, нашлн су у
ри Булату свог верног сарат,-ник- а.
Поред свпх доказа, па
и на самои процесу Драж
Мнханловића, где је доказа-л- а
сарадња са окупатором,
где је јасно речено дсакву у-ло- гу
јс играо Фотић у Аме-риц- и,
иегове везе са Рут
Мвчел, која је била агент ге-стап- о-а,
показује јасио, као
сунце, да је сва ова братија
била у борба против иарода
Југославије, против народно-слободилачк- ог
покрета, про-тн- в
деце Иере Булата. Алн
Иера и поред свега овога
одржава помен крвннку н uaj
горем издајнпку српског на-ро- да
и иалази се са Фотнћеи
н другим крвиицима на заје- -
дннчкој позориици u као гла
вни говорник, пролева своје
крокодилске сузс и са најве-ћи- м
ni-ево-и тражп "освету" и
назива Народии суд и вла-ст- и
"тирапнма". Он нзмеђу
осталог у свом говору каже:
"Велнки Чнча је мучки у
бијен. Убнјен јс од стране
тнранске руке, баш као u
киез Мучеиик на Косову. А
ли, као што ie смрт кнеза
би. А.ћери косовскп
н Сека, Ра- - Је довео
и
Пе;
крајис побсде, тако he и му
чеанчка смрт нашег Чиче о-јач- ати
и за увек усадити у
српска срца слободарски рав-ногорс- кн
дух". On у
говору да.ге плачућп каже:
"Данас је тај бол помсшан
са срџбом н гиевом збо
гешке псправде и са неодо-.г- и
вом жсллм за освстом. He
сумнам да ти истн ocehajn
обузнмају срца свих српских
бораца у Старом ICpajy, којн
пригајекн очекују свој тре-нута- к.
. ."
Нз ових нсколико рсчи ко-ј- с
је Нера у друштву Фотића
ПРЕД СЕДНИЦОМ ГЛАВНОГ ОДБОРА
САВЕЗА КАНАДСКИХ СРБА
ириолижуЈе се ссдница
Главног нзврпшог одбора
Савеза канадских Срба, па
uiiciiiM да трсба ироговорн
ти о пробленима који стоје
нред иама, односпо пред сс
пнцом Главног рдбора.
До ссднице имахо још ме-се- ц
дапа, т.ј., још десет из- -
да!иа Сриског 1ласннка, у
којима организације, појсди-и- и
члаиови и прстилатннци
трсбају пнсати о досадашем
раду, успсснма н недостаци
ма нашнх органнзација, као
и о узроцима тнх иедостата- -
ка.
Оргапизацнје Савеза ка-иадск- нх
Срба су канрсдовале
од коивснцнјс до даиас. На-рочн- то
су забслежеии усие-с- н
у регрутацнји новог члац-ств- а.
Линдсор је највнше о-в- их
члаиова добио. Одмах пза
Бнндсора стоји Хамилтои, по
броју добивених новпх чла-иов- а. Али овде је нужио нс-та- ћи
да је Хаиилто1г, пре
иего је Милош Грубић отн-ша- о
да ЖЈ1ви у иему, ииао
bjuo слабу н малу оргаииза-цнј- у. Хамилтоа је од
нка нашег покрста увек бно
тврд орах на оргаинзовању
Срба. ЈЈероватно да су иове
лрнлшсе и народкоослободи
лачка борба у Југославији
иного прндоиеле нашем ус
леху. Алц за цело време рата
хамнлтонска органнзација о-ста- ла је скоро једиака. Чим
је Грубнћ до1иао код ннх,
оии су nopac.ui до неких пе-дсс- ет
чланова, што значи no
раст од бллзу 300%. Хампл-Toiicv- .i
оргаинзацнја је у no
стсданх пссолико месеци
лрнредила неколпко сјајних
коицерата, у којнма је омла- -
дила добјк) радцла, као о
друге послове обавила врло
добро.
Ја мнслик да бп друговц u
другарице лз Хакнлтона тре-ба.- ш
ппсати како су иапра-вил- и
тако добар посао, те за
што се то иије иогло раиије
nocruhu.
Ио броју добавсних нових
чланова Торопто стоји иа
четвртом месту. Торонтовскз
организацнја је била нинцц- -
члаиства, који_ху стварво,
према ве.1нч1шн uaccui, ско-р-о
највнше оргаиизовави.
Вапкувер је такође добро на-предов- ао. Cit ваше оргаив
зацпје су иапредова.те. Орга-илзова- не
су иове оргаинза-цнј- е
после конвеиције. Јед
ном речју напредовалп смо
добро, бар се новнх ор-гзннзац- нја
вовог чланства
тиче.
У кампаии, за npeTtfaare в
и Кпвана Кнежевпћа рекао.
впди се да on caita још о
Госвети. Он је зпмус говорио
о пролетој офапзивп чиче ,
а сада говорп о "'прнтајено-ст-ц
српских срца", којп оче-ку- ју
"свој трсиутак". Псра
мислн да народи Југославнје
инсу доста жртава п да
треба још више да даду. Ни-ј- е
iteity доста што јс изг)бпо
једну кћер у борби протпв
туђинскнх окупатора, он же-л- н
да нзгубн и ове којп су
осталн још у жпвоту.
Није више у пнтању саиз
борба протнв иарода Југо- -
ciaBiijc. Uhii сада као Lpoii
илц као JyrociOBCiia воде
ужасну пропаганду и сампа-ib- y
против Титове владе н
Југославнјс, јер мисле да нд
овом пол.у ииају највише ефе-к- та
у imixobom противнзрод-но- м
раду. Сада је пнтаае и-хо- вог
рада и сарадич; са ка-надс- ком
п амсричком реасци
јом уопипе. Интаае је једии-ств- а
целокупие реакцнје у
борби против свих народних
демократских струје народнп
деиократскнх струја у Канадн
у Сједииеиии Државама
дух, којн до БорСЈа на
Ра-д- и,
своме
иоста
дали
против свих дсмократскнх п
iipoq)cciiBHnx држава у Ев-ро- пн
нлн где год ce оне по-јав- е.
ФотиИ и аегова братпјч
су свесии да они не могу
Југославнјн ннигта направи-т- и,
ослм водптп нропаганду
против ае у пностраиству.
Они знају да ие могу учнппти
никакве промеие у југослави-ј- и,
јср борба оју је народ
Југославијс водио протнв дс
сетнна најмодсриије наоружа-ни- х
дивнзија пемачких, пта-лкјаиск- нх, нздајничсих, ipy-писа- на
јс победом аад тасо
силним фашнстичким окупа- -
фонд Српског Гласиика на-поави- ли
cuo v ппетплатаиа
138%, a у фонд 120Д. Ни- -
сада у прошлости наше орга
пнзацијс нису за своју ио-ви-ну
постигле тако добар ус-пе- х. To је добар доказ да
народ цеии Српски Гласпик,
па се и претплаћује на иега.
Што се тнче фонда повние,
изгледа, да се је на томе ие- -
када бол радило, Нрославс
Сраског Гласника иису ус
пеле ирема раиијни просла
вама. Далн овог пута рад лн
јс бно организован као пре,
пли н ма других узрока —
треба испитати н о томе пн-сат- н. Истила је то, да пи
једна оргаивзација иије ус-пе- ла
као пре у прославн.
Наше органпзације су, у
чествујућк у KaMuaitawa за
помоп пароду Југославије,
постпгле сјајинх успеха. To
је један од разлога да је Ca-ses
добио уплава код uccve-ни- х
Срба, којн су стушип
у наш покрсг, иретплатпли
се ца Српсси Гласаик и no
мажу рад Савеза у свим акти-вностим- а.
Сраски народ у
Каиадн је, иарочто у пос- -
ледиих леколиЕо година, до--
казао да је на сграни дехо
кратнјс и вапретка у 1Санадн
u на страиц свог иарода у
старој домовиии.
Нарочито у току рата, рад-- п
ц иарод 1Саиаде је киого
напредовао на пол.у оргацц- -
зована заватссвх увнја. Сри-ск- в
радивци су узелв учеш
ha о тоне раду. Нарочвто у
Биндсору члавовв ваше ор
гавнзацвје предводнлв су у
раду увије аутомобилскнх
радииЕа. Новршно речево л
у другнм иидустрисквм исс-тв-ха
гдс м1 Срба ови радс
у уивјава. Али, скоро иа јс-д- ва
оргаввзацвја пе водц
рачуна о томс да ппше у
Гласивку о учешћу оргази-зациј- е,
влв иених члаиова у
заватсквм унијаиа и tuipaj
ковима. Српссв нсслсннцц
звају да ми стојвмо на стра-и- и
оргаввзовава радввса у
увнје за Сољс плате u дру- -
га nooo.4iiaiba, јер вас ввде
на послу. Алв целв вседевв
laTOD v пегт-тапип- ! nonof српскн иарод о томс многи
што
н
н
н е воде доволиво рачуна да
кроз To CTaite'
ce иора поправвтн.
Како је roie речево,
кааадских Срба је вапредо-ва- о.
Леп број лових чланова
доболв. нам се ва
пптаае да лл се )вут-pauiib- ii
жавот п рад оргаин-зацај- е
упоредо развлја тако
да одговара вовом стаиу веће
ММШАШШМ
торииа. Народц Југославиј
на пзборнмо прошле годнне
пказалн су своју моп, јсдип'
ственост н одлучност да бра
не своје тсковнпе. Створено
братство п прпјател.ство нз
међу словенскпх народа, на
челу којег стојн моћин н не-победн- ви
Совјстски Савез;
створени уговори међусобне
помопн нзмеђу словснских
земалл, које су највнше стра
дале прилнком фашистичке
ратне наЈезде, највепа су га
рантија за очуваас мнра. Фо
тпћ то зна, ако би се Југо-славн- ју
капало да се са ти-к- е
иапада и иа све ове зеи.и.е
и да тај орах nehc тако лако
загристи ни оин који миого
полажу на атомску бомбу. A
лн ово, можда, ие зна Перо
Булат п Јрш шачнца ycuja
инх глава у "српској народ
ној одбрани", и око "Србо- -
брапа . i
Нпсмо Раде Булата, трсба
да поолужи као још једаи ва-жа- н
докумснат канадскпм
Србима, којн Још с јсдном
ногон стоје у српској иаро-дн- ој
одбраин" н под уили-во- м
Фоти1и и осталнх реак- -
ционера. Опн би моралн ви-дст- и
да је Јсобна пропаганда
годпиаха кружила међу Ср-би- ма
у Капади и у Сјсднн-е-ни- и Државама, а коју су шс
спирисалн пико други исго
агентн нацистичкнх геста
по--а, да је оиа била уисрена
против нашнх народа, протнв
народа чигавог дсмократско!
света.
Што се тнчс IIcpc Булата,
немамо внше pehii нсго му
је рскао iberos син Радс.
"Зрео је и самосталаи па нс-к- а
одлучн".
Боголуб Сгеванов.
оргакнзацпје. Сталан прнгои
овог члаиства paba повс op-гакизацн-
опе
проблеис, jcoju-м- а
треба удовол.нти тако да
се пово чланство учврсти и
астпвнзнра. Јер ако сно саио
на паппру напрсдовали, а на
де.1у још увек једпи тс истн
стара члаиоин носе главии
терег рада — онда сс ис мо-жем- о,
много хвалнти. Свакн
члаи желн н можс урадити
иеки ако му сс да оно
за чега јс он или она спо
собав илв има вол.у н uoryh
ности. Цравнлпа 1асподсла
рада Је виого важна.
Приблнжујемо се јесснској
ссзоии када he организацпје
много више раднти ncro у
лету. Члаиство he ce лакше
окупллтп ла ссдницама, пј
he требатв оргализоватн пре даваа о логалннм, органи
зацпоннм, политичким н дру-ги- м
важиим проблемииа и
nuTaibiiua. Ha школама ц
предаваинма сс осиособлл
вамо и актнвнзнрамо, па се
тако учврш1ује и јача орга-ннзацн- ја
н Нокрет. На прс
давааима трсба ларочату
пажњу иосветнти локаливм
вароднвв проблемима, па о
томс писата Јсроз новилу.
Треба водитн рачуиа да из
сваке фабрике где радс иа-ш- н
радннцц в радиице буде
с вревеиа па време доинс о
радлнм лрнллкама у фабри
цн. iiu Једаи штрајк ис ии
смео npohn у једиои месту,
а да иаша органвзација о н-- е
му ве иошал.е доплс. Нашн
члановн, који су иа штрајку
требају писати зашто су нз
штрајку, н т.д. О свнм ак-тввпости- ма
организације тре
ба пвсатв у новинв. На шм
лама, које трсба свака орга
ввзацнја да одржава, трсба
о свии овии uuTaibima гово-рит-в
u оспособллвата друго-в- е
u другарлце. Ако Изврш
вв одбор Савеза канадскнх
Срба са своје страпе нијс
учавно шта треба да помогиг
организацнјама у томе раду
— треба a о томе писатн.
Matu.ieibe да ба шкодило
отворепо кроз ступце лаше
новвие шкати о нашни не-достаци- ма
погрешно је. Нро--
на, jcp muih иринциЈД лЈеии „аших оргааизација
пвтв поједввв члавови увиј! С). нар0дП11 проблсмн. Рад
пншу новпну.
Савез
сло Сада
nehe
посао,
ваших оргавазација је ла
родни рад, о којем ае саио
да се воже већ н треба отво-рен-о
ппсати. Нлсати сано о
нашнм добрии страаама, a
заташБпвата иедостатке и гре-шк- е,
пофешво је, јер таис
бв угушивала извор поуке л
аскуства у раду, без чега се
леда напред.
Рада Божанпћ.
4F ! Политички прегледО
-- - - — —
МАРШАЛ ТИТО ЈЕ ПРИМИО ДЕЛЕГАЦИЈУ
ПРЕТСТАВНШ МАСОВШ НАРОДНИХ
ОРГАНИЗАЦИЈА СРЕЗА И ГРАДА
ДУБРОВНИКА
У дужем разговору чтапови делегације
изложилн су маршалу проблеме и потрсбе
свога краја. Говорећа о полнтачким прили-кам- а,
Шретставанци народа су истаклн да
лроблем односа Срба н Хрвата, којн је
раиијсбно врло заоштреп, данас не постоји.
To је једаа од резултата НО борбе. За увек
је учвршћено братство а једпаство Срба и
Хрвата.
У току разговора о скономскии проблс-мим- а
Mapuia.f Тиго јс лзмеђу осталог рекао:
"Једал од важаах нашах успеха је пот-пу- на стабилпзацаја днаара која је данас
јсдка од најчвршћнх монста у Европа. Мн
смо добала злато које је бало у пностран-стп- у,
ала стварна подлога дааара јс опо
чврсто повереае парода, оаај огроваа рад
којц јс народ већ до дааас дао. Нначс емн-граитс- ка
влада потрошала је од тога ловца
22 малајопа долара у злату ка пропаганду
протав народа, на ciaibe Дража Мпхаало-Biih- y. Замаслатс колако је то огромна суиа,
која јс утрошеиа аа чстааке. Колнко смо
пута код ззробллнах чстнлка налазилн if-ла- кс
колачанс златаах фуатп. Новац који
јс дапан сиагрантској влада у оао врене
са праваог глсдпшта iiaje ce смсо дата, па
ипа£ аама је ставл.сн ycion да npasnavo
обавсзе смифантсках влада, и ми смо те
обавсзс прниалк. На тај аачаа нашој држа-n- ii
иричнп.сна јс ог[оиа штега".
Прслазс1ш затим аа пптаае Трста wap-ша- л Тато јс рскао:
"ЛГожсте да замастите како пам јс било
тсшко да се 1915 новлачлмо из Трста. До
ослсд1.сг часа човјск јс могао да ннсли
шта да ради. Инак смо се повукла, јср аи-см- о хтјсла да дође до сукоба. Лли су опи
погазила угопор који смо зак.гучили том
пралаком. Ми смо се споразумсш да у
зона 'А" остаау мссае аародае власта, да
остапу народаа судови и да се она ibnwa
служс. Норсд тога, уговоров је бпло прсд-niibci- io
да сс у ту зоау ае cue пустатп an
јсдаи Италијан, аз Италаје, да сс ле cueiy
нрамата у службу Нталајааа нз Италије,
да сс у ту област ае смеју пустита Полаци.
Ма смо се о свава деталама договорила, м
свс је то бнло лотписаао. Али се она тога
пасу држала.
To интан-- с he у скорој будуЈшости бити
дсфинатнвно решеао, a ја верујем да he ааш
народ схватата да аије бало Moryhe уча- -
аата аашта пншс лего што смо учннили
да ба смо постигла ааше захтсве. Ма смо
сс ту бораш за сваку столу зеилч: а аисмо
аоаустала а сада ае лопугатамо.
Ma heno ce на мироваој коаферсацпјп
бората да полравамо лнпају о којој су се
слоразухсла 4 мапастра ипостраплх nocio-в- а, На коаферепција мапастара ааостралнх
послова ми лпсмо могла да учествујено и
алсмо могла да брааимо ceoja права. Ми-аист- ар
ааострааах посчова СССР-- а Моло-то- в
борно сс за пашу правсдиу ствар еоли-к- о
јс могао, али је морао да попуста да пе
бн дошло до слома гопфсренције.
На Мироваој коаферевцнјл 21 државе
Југославаја he узета право раввоправног
члааа. Ha itoj he пашу државу претставллти
јака делегација која he јакав аргумеатима
брааата наше захтеве. Натв арг)'мевтв с
пеиобатпа, Ma heuo аа иаровлој солферел-циј- а
вадета да ли he правда уздрмата савсст
држава учесааца л да ли he one стати на
аашу страну. Ја join ае губив наду да се
ова ствар поправа, А у cpajiLOj перспествва
Трст he апак јсдног даа бати код аас."
Разговоп се затих преаео на веђуварод
на положај Југоставаје, аа уговоре зак-iy-чса- е са СССР-о- м, Полхгои, Чехословачгом
а Албааајок.
"Ова уговори — рекао е каршал Тито —
KopacTiihc ае само обезбеђену nanie землл,
јер сс ма ае трсба да бојнво ннкасвог вој-но- г
наиада, него уопште пеном разввтсу и
скоиоисков иапретку. Напме, ма смо сада
азбегла скоаомскам репресалијама взвесвиг
пелнкнх сила гоје посазују тендевцају да
на лас врше економскв притисак. To је
старо оружје према уаљим државаиа хоје
же-i- e да се са апма говорл сао са равио-праваа- м.
Ма сво извлн те зоае екоиомсквх
репресалвја.
Благодарећн уговорвиа еојс пиамо са
СССР-о- мј По.мјсои, Чехословачком а Алба-аајо- м
потпупо смо сигурвв л у могућности
смодаутав држама аабавллмо све што naw
треба, као в да продајемо авма своје про-нзво- де.
Ma hexo трговата а са другвва који
to ;cohe. А ако аесо nehe ма ту ве вожемо
аашта, — nehevo ни ик са itnxa. Штетвће
само оаи, јер су оаа са аава моглл да врше
једпу жаву трговачку размену. Алл ма не
можемо да дозволако да вам са машннама
a notiohaua aanehy в апхове соацепцвје.
да се на нас полвтачкл утиче. To ма не-1ем- о".
Тавјуг.
(.- - j-- ,,, nnmy- -. III ЦМЦ iPJNlgWBWjpilUJlJ[jllJM"tJlftiL' i