Serbian Herald, October 01, 1946

              CTPAHA 2
Српски Гласник
(Serbian Herald)
PuDiished twice weekly at
200 Adelaide St. W. — Toronto 1, Ont.
By Srpski Glasnik Publishing Company
In the Serbian language
Proprietors
Иалазп сваког уторка и петка.
Cia ппсма п чекове треба слатн на:
:SRPSKI GLASNIK"
ZOO Adelaide St. W..
Toronto 1, Ont., Canada.
Ружописи ce не ipahajy.
Допнси 6cs потписа'се не првмцу.
СТАЉИНОВЕ ИЗЈАВЕ
Нсколико кратких, али одређсних и
јасннх рсчсница вођо совјстских иарода,
гсисралисимуса Стаљина, са којима jo
дао одговор на питања снглсског допнс-нпк- а,
одјскнулс су у свсту попут исколи-к- о
всликих п прссудинх историских до- -
гађаја.
Рсчи гснсралиснмуса Сталнша одјскну-л- о
cv повољно мсђу слободољубивим н
дсмократским народима. светском јавн која више привре.
рсакЦНЈОМ, ОДЈСКНуЛС су Огро-- цримнрје иего коначаа
маи тсрет скинуо јс Сталпш тим речима
са народа који жсло мир, а исто тако иа-пал- ио
огроман тсрст на рсакцију која
жели рат оли за који очсвндно нијс спрс-мн- а,
јср, као што кажо Стаљии, атомскс
бомбс ис могу одлучитн исход рата.
Гсакција, са нстим циљсвима и са ис-т- им
тсжнама, која јо прошла кроз једпу
то исту школу, тумачи Стаљнново рсчи
различито. У Лоидоиу рсакција нх тумачн
као озбиљиу опомсну, као ултпматум амс-ричк- ој
рсакцији, а у Вашингтону као
капитулацију ирсд ирстњама тс рсакцијв.
У другнм цситрима опст друкчијс, као
исшто нзмсђу то двојс.
Слободолубшш народн nchc у тим рс-чн- ма
тпажнти дгото нсго што je у и.има
рсчсно. A то зато што Сталин нсма обнчај
да говорн исразумљшшм рсчнма. Када јс
смртна оиасност писсла над Сопјстским
Савсзом, када су хитлсровско хордо упало
нрско совјстских граница, Стаљии јо рс-к- ао
народнма Совјстског Савсза: "Озбил.-н- а
онасност надвнла со над нашом зсм-љо- м."
Он у тој ситуацнји нијо био збун.сн и
нијо очајавао. 0н иијо дао вн сопјстскнм
народима, ни иароднма спста, да очаја-пај- у
н да постану збуњсни. 0н јо истори-скн- м
чш&синцама доказивао да исма нс-пободи- пих
армија, био убсђсн, н убсђи-ва- о,
да he бнти иобсђсна и Хитлсрова
армија.
Кад ои данас кажо да исма стварнс
опасиости рата, да Сопјотски Сапсз нс
можо бити ОИКОЛ.СН ако бн иско и хтсо
да га опколи, да јо сарадн.а Соцјстског
Савсза н западних држава Morylia, да
атомскс бомбо но могу одлучити исход
рата н да онс но могу за дуго остати ис-клуч- нв
поссд јсдис зсмљо a к да ho битп
забран,снс, да вику о опасности н иснз- -
бсжиости рата ирапо онн којп :ксло да
застрашо политичарс слабих живапа да
тнмс олакшају добивањс концссија да
ставо кочиицу на дсмобилизацију војско
п иа сман.си.с нојннх буџста да сс избсгио
брзо наступаљс бсспослицо — кад Ста-љи- н
то кажс, онда ои п то говори ва
осиову всториских чин.синца, оида он
тако н мнслн.
Мсђутим, у праву су оин који кажу да
јс то опомсиа рсакцнји. Онај кратки од-гов- ор
па пнтан.с о повлачсњу амсричких
трупа нз Кине, да јо то витално за будући
мир, но могу оставнти никога у сумњп
шта то значи. To jo бсз сумн.о опомсна
но само амсрнчкој рсакцији, всћ н амери-чко- м
вароду, и брнтанском вароду н бри-танск- ој
рсакцвји, да сс но можо говорнти
о трајном миру како сс то званичио гово-р- и
са трајним држансм војско у тућим
зсмљама.
Када Стаљин кажс да јс искључсво
употрсбљапањо Нсмачкс од стране совјст-ск- ог
Савсза као ввструмсвта протипу
запада, и да сс полплжа Совјстског Са-во- за
о Нсмачкој сводн на проблсм демн-литаризац- нјо
и демократнзацијс Нсмачке,
онда ои и ту говори о исторпским чин.с-ница- ма
н нсториским потрсбама, јсднако
као што јо говорио и када јс оломињао
на то шта јо зпачнло ваоружан.с нема-чк- ог
фашнзма н општн пут фашизма
рсакцијо од Манџурнјс, Абесшшје и Шпа-ни- јо
до Мннхсна.
Ако је вика о рату и атомска н долар-ск- а
днпломатија вођсна са сврхом застра-шипан- ,а
слабих живаца, a то Ссз сумње
јсстс, онда јс Ста.гпн к овог пута доказао
нсшто што ii вијо рскао у овнм изјавама,
а то јс, да зсмља н вароди кога нису могле
застрашнтн хнтлсровскс хордс, нс може
бнтн застрашен ви са атомскнм бомбама,
да јо он увсрсн у правсдиост спојс стварн
и својс политнкс, а Сталвв и нсторија
учо га да правду во можс побсдити ника-кв- о
оружјс.
Овс Стал1шово краткс изјаво су охраб-pcib- fi
народнма у борбп за мир п за лот-ву- но
увиштсњс фашистичких остатака.
ПРИЈАТЕЉСТВО СА СОВЈЕТСКИМ САВЕЗОМ
НАЈВЕћА ПОТРЕБА СВЕТА
ЛИСМО ХЕНРИ ПРЕТСЕДНИКУ ТРУМЈШУ
Следеће је други део пп- -
сма ленрн Баласа претседии-к- у
Труману од јула месеца
о. г. У наставку свог писуа
Налас каже:
Други проблемн амернчко-руски- х
односа:
Ја сматрам да је за Сједп-аен- е
Државе и Русију да жи-в- е
заједно у миру најважни- -
ји проблеи са којим je свет
данас суочеп. Miiorn људн,
обзиром на релативно задо-пол-авају- ћи
исход недавне
Парншке конференцнје, сма
трају да је учшкн добар про-гре- с
о проблеху изграђиванл
односа измсђу англосаксон-ски- х
снла U Русије.
Ово ocehane, менп се чн
пи, иочива иа површноЈ по
.Мсђу чнпи
НСПОВ0ЛЛ1О. мсао
лнр. Углавнох, Јсада uit no- -
гледамо испод површнне кон-цс- м
јула 1946 године, наше
акције и акцнје западнпх си-л- а
уопште носе са собом ко-нач- пу
опасност трећег свет-ско- г
рата — овог иута атом-ско- г
светског рата. Као једпа
најјача иацнја, н нацпја чн
је воИство следи читавп свст
нзузев Русмје и неколисо
слабијих суседннх земалл у
источној Европи, ја сиатрам
да мн нмамо прилику да во-ди- мо
свет ка миру.
У генералио постоје два
општа гледншта која сс мо-г- у
узстн у ирнступању про-блсм- у
амернчко-руски- х одно-с-а.
Нрво јс, да јс ис могућс
са Русијом и да
је радк тога рат немзбежан.
Друго је, да бн рат са Русн-јо- м
донсо катастрофу целом
човечаиству н да мц ради то-г- а
морамо наћи начнпа да
живеио у миру.
Јасно је, да наша сопстве-п- а
добробит као н добробит
целог света захтева да ми
прихватнмо ово иоаледн-- с
гледнште. Ја сам сигуран да
је то такођс н Вашс мишлс-и.- е,
а радно говор државног
секретара од 15 јула, јасно
означава да јс on спрсмаи
прсговарати тако дуго коли-к- о
будс потрсбно да се нађе
pemcitc на тој бази.
Мн морамо покушати да
добнјемо поштен одговор иа
питањс о тоус, којн су то фак-тор- н
због којнх Русија иема
новсрен.а у нас, поред нита-н.- а
којн су то факторн што
доводе нас до неповсрсн.а
Русији. Ја нисам снгурап да
смо мн као нација или као
управа пашли доволио одго- -
вора на ннјсдно to niaaibe,
премда смо н призналн да
су обадва та питанл од крп-тнч- ис
важпости.
УЗРОЦИ НЕПОВЕРЕЊА
Факторн амсрнчког непо-всре- иа
према Руснји:
Наше основно iiejioBcpeii-- e
према Руснма. које je у ве-лн- ко
појачано последних ле-се- цн
третпрааеи сукоба у
штампи, долазн од разлике у
п ор-ганизац- пјн.
По првц нут у iiaiiioj нсто-риј- и
дефитистн међу нама
створплн су страх од дпугог
точној
можда
са
томе
и у прошлостп. показуЈупи
да нзоби.ге ножг
бнти постнгпјто без се
и вср-ск- е
слободе. Мп се не може-м- о
одупретн тоуе, као тто
је Хитлер покушао, са
савезом.
Можда јс н превнше лако
да упркос
укореиеипх разлика у на
!шш културама и јаке антн
рускс по-следн.- нх
25 година, да ауе-ричк- п
народ нзмепно с в о ј
став у току ратне крнзе.
Данас, под прнтпскоу на
око нереншвих
н за-сто- ја,
вал амерпчког јавног
миеиа опет окреће протнв
Русије. У тој реакцпјп лежи
од опасиости јс
ово лисмо посвећено.
руског неповере-а- а
Јапреуа мзоарпааоднонмавесствиетуф:ак-тор- е
који чппе Руснју да не- -
"СРПСКИ СЛАСНИК"
ЈЕ
ВАЛАСА
сарађнватп
политичкој скоиомској
ма повереаа у Сједпиепе Др-жав- е
и западпи свет како
следп :
Првн је руска историја, ко
ју мн морамо узети у обзир,
јср то је кроз што Руси гле- -
даЈу све акције и политику
осталог света. Руска исторп- -
бјанлоадjeпрнеекпорекхиидлндоду годииа. Трл,њу п за сарадиу
ваи.е, често неуспешио, да се
одупре инвазији н ocnajaim-м- а
— од страпе Моагола, Ту-рак- а,
Швеђана, Немаца н По-лдк- а.
Кратких тридесет годпна
постојапл совјетске властн
било у руским очииа на-ставлл- ке
iliixobc историске
борбе за нациоиални оиста-на- к.
Првс чстири годнне но-в- ог
режима, од 1917 до 1921
године, прошле су у давану
отпора покушајима да их се
уннштн од стране Јапапа,
Брнтаннје и Француске, уз
иешто америчке помоћи, и од
страие неколнко белоград-ски- х
рускнх армпја потстре
каваних п фпиансираних од
стране заиадннх снла.
Затим, 1941 године, совјст-ск- а
држава била јс готово о-свој- еиа
од стране Нсмаца ио-сл- е
пернода у коме су запад-н- е
европскс снлс очевидио
полагале наду у иаоружаљс
Немачкс, верујупн да he iia-цис- тн
pabc nhit за тим да се
прошире на Псток исго на
Занад. радн тога, оче-видн- о
глсдају ссбе у
за свој опстапак у неприја-тел-ско- м
cbctv.
Друго, пз тога следн да за
свс мерс одбраме н бсз- -
бедности западнпх сила
гледају да нмају агреснван
цнл. Наше акцијс да ироши- -
римо наш појпн обезбсђппа- -
чкн снстем — Kopatu: као што
јс прошнрс11.е Л1онро док-три- пе
које укл.учујс наору-жап.- е
нација западнс хемис
фсре, наш садаши,!! mohoiioi
на атомску бомЛу, иашс
п н т е р с с о п ан.е у изграђн-вам.- у
база н наше ошите под-yiiii)a- ne
британског царства
— нзглсда 1чша да иде далс-к- о
ирско иотреба за одбраиу.
Ја МНС.1НМ да бн мн моглп
occhaTii нсто тако, када би
Сјсди1.ене Државе биле једн-н- а
капиталпстичка земл-- а иа
свету, а главпе социјалнстнч-к- с
зсмл.е стпаралс пво ору- -
жанс снаге којс далеко над-машу- је
свс у инховој ранпјој
историјн. Са руског гледшп-та- ,
такођс. одобреп.с зајаа
Брптанпјн н отсутност вид- -
н их резултата на iliixob sax-Te- e
да добију зајам за сврхг
обнове, може се сматрати као
join јсдан доказ појачаи.а ан-тн-совјетс- ког блока.
ЗА
Коиачно, наш отиор ње-iiH- u
покушајмма да добије
прнстанншта на тоилии во--
дауа н ii.citou снстему обсзе-ben.- a
у формн ''ирнјате.ткнх"
суседмих држава, са руског
гледшпта нзгледа да појача-в- а
сумњу. Иосле 25 година
нзатацнЈе и ношто је постиг-л- а
статус велнке силе, Руси-j'- e
сматра да опа нма ираво
на прнзнан.е н.еиог новог
статуса.
снстсма каоуспешпог такма- - Цаше интсресовањс да ус-ц- а са нашом и!ПОставнмо дсмократнју у Ис-стободн- ом прсдузетл.нвошћу Европи, где демокра-- у
другим земллма, а т„ја ,„,јС НКад Постоја.1а.
Јчааксамп увернеаншодма ссеопмситвуеном. нзгледа н.ој као покушај да . сс цоиово успостави опколе- -
можсло идрлатн као што сми це иепрпЈателГКИМ суседима
сконоусео
да жр-твујелич- не,
полнтнчке
антн-коминтсрпск- нм
заборавити, дубо-к- о
пропаганде кроз
је
уећупародних
проблеуа непрекиднпх
се
једна нојој
Факторп
бк
je
гусе
из
ОТСТРАЊЕЊЕ НЕПО-ВЕРЕЊ- А
демократнјоу
суседиуа као што је успо-став,хе- но
послс прошлог рата
а којс бп могло служнтп хао
отскочна дасса још једпог по-куш-аја
да се њу унпштн.
Шта мп требауо учшшти?
Ако јс ова апалнза тачна, a
н у а ДОВОЛ.110 доказа у прплог
исте, акција да се поправч
ситуацнју, јасно је озиачена.
Осповна сврха такве акцнје
треба-i- a би бнтн да се отстра-н- и
сваке оправдапе руске
бојапл, сумп.е н пе-повере- пл.
Ми морамо признати да се
свет променуо и да даиас не
коже бнтн "једног света" ако
Сједнп.ене Државе и Руснја
не буду могле nahn пеког
да живе заједно. На
прнмер, већпна пас тврдо
суо убећеии да је иаша пози-цн- ја
здрава када сугерпрауо
интсрнацноиалнзациЈУ и де-фортнфпка-
цнју Дунава млл
Дарданела, али мн би бнли
разјаренн и престрашени са
сваким pycKiiif протнвпредло-го- м
који бн такође значио нн-тср11ациоиализо- ваи.е
илн ра-зоружа- пе
Суеца нли Панаме.
Ми морамо признатн да Ру-сим- а
ово vopa нзгледати уп-ра- во
као таква снтуацнја.
Мн морамо устаиовити са
свежег гледншта шга Русија
сматра као битно за lteny си- -
ј гурност као предуслов за нз- -
мнра
покуша- -
Русн,
борби
разтоге
на-чн- на
изградљп свстског поретка.
Мн морамо бнти спреуци да
судимо tteiie потребе свет-л- у
оног па чему смо ми сами
н Брнтанцн пнсистиралл да
је бптно за иаше односие си-гуриос- ти. Ми uopauo бнтн
спремнн, чак и по цену рн-CKiipn- iba
да будемо названн
апизерима, да прнстанемо на
оправдане гарантије pycse
СНГЈ-pilOCTI-I.
Ирогрес учиаен току ју-н- а
н јула о нталнЈанском и
другнм уговорима, означава
да се можемо падатц да дође-м- о
до разумсван-- а и споразу-м- а
по овој страни тог пробле-м- а.
Ми ие бн требали следнтн
дал.е пктаи-- е вета вези са
атомском eneprnjou, miTaiua
које je сноредпо и које ии-ка- д
није требало бшн нодиг-нут- о.
Ми dn мора.1и битц
спремни да преговарамо о у-гов- ору
којп бн дефинитнвно
дао правац догађајима за јс-поставл.- ен.е
мећународне ко-тро- ле
и развитка атомске
енергије. To, ја верујем, је-с- тс
најважније нитаље н пи-та- ае
иа којем се сада дефн- -
iiiiTiiBiio nariiibe ка мртвој
тачки ире него коначном спо-разум- у.
Мн би моралн учинити на- -
поре да остраннуо нсразуи
ни страх од Русије, који се
систеуатскн inrpabyje у ayt-рнчс- оу
народу од страие из-вссп- их
поједннаца и публи-кациј- а.
Лозннка да коууни-за- у
н каииталнзам, регимен
тацпја и деуократнја не уо-г- у
иаставпти да постоје је- -
дном тс нстом свету jecre, cal
нсторнског гледнЈита, чиста
пропагаида. Неколнко релп-гнозп- нх
доктрина, које све
тврде да су једнно истннско
јевапђе.1е н спасеае, носто-ja.i- e
су једна поред другс са
доста велнкиу степеноу то- -
леранције кроз столећа. Ова
зсулл бпла je у првој поло- -
iiiiiiii свог нацноналног жн-вог- д
деуократско острво све- -
ту у коЈем су владале апсо-лутнстич- ке
власти.
Мн нс би требали актова-т- н
као да и ми, такођс. осе-hay- o
да смо угрожеии да-нацт- ем
свету. Мн смо да-лек- о
најјача иацнја на свету,
једпна савсзннчса иацнја ко-ј- а
је изашла лз рата без уни-штавап- л
и много јача него
пре рата. Свако говореп-- е са
наше стране о нотреби да.гг г
појачапл наше одбране не-избеж- но
мора нзгледати дру-ги- у
пацијама као лнцеусрно.
УЛОГА ЕКОНОМСКИХ
ОДНОСА
Мн би такође уора.ш б-T- ii
спреуни приступнтн ско-иомск- ој
дискусијн без да за-хтева- мо
прнстанак Руса пре
дискусије иа низ за анх те-uiki- ix
и у неку руку повеза-ии- х
полнтичсих н економ-ckii- x
коицесија. Премда је
ово пол на ком јс иоје оде-.мп- .е
Hafeiuue дирсктно за-интересов- ано,
ја уорам рећн
да по уом мпш.гепу ова стра-и- а
проблема ипје тако крп
тнчпа као што су неке друге
и занста је далеко уаае ва-ж- на
него пнтање kobtjhxic
атоуске енергпје. Али успе-шн- н
преговорн на овоу поду
уоглн би noyohu зпатно от-страп.- епу
јаза којп нас делп.
Пнтаљу зајма требало Си
приступнтн са економског п
трговачсог глсдншта, којс би
морало бптп одвојено, tauiLo
je год yoryhe, од 'садашљих
неспоразума еоји долазс од
осиовнпх разлпка нзусђу ан-хов- ог
и нашег спстеуа. 15 н
сте већ јасно оградпли cefie
п ауерички народ од пзраза
о анти-совјетсго- м подуппра-ib- y
брптансЕОг зајма. Када бн
мн билн уогли сдедитп Нашу
пзјаву о потппсивању брн-танск- ог зајиа са зајиоу
СССР-- } на трговачкој бази
н под сшчним фпнаиспскпм
условима, ја sepyjen да би
то било јасно показа-т- о да
ова зеилл не покушава упо-треблава- ти
своја ековоусса
врела у игри полнтике сп-л- е. У светлу садашае ситуа-цнј- е
Банке пзво1а и увоза,
У
у
у
у
у
у
сада је од највсћс важиости
да ми подузмемо општс еко-поус- ке
дискусије у скорој
будућностн.
Од највеће је важности да
днскутујемо са Русима на
пријател.с1;и начнн пихове
далекосежие економске про-бле- ус
н иашу будућу сарад-it- y
no питану трговине. Про--
грам обпове CIXI -- а и пла
новп за пуи развптак Сопјет- -
ског Савеза даје огромне мо-ryhnoc- Tii
амсричЕим тсхнн-чаркм- а.
Лусрпчки продуктн, наро-чпт- о
уашнпс свнх врста, су
много употребллване у Сов-јетско- м
Савезу. На прнмер,
амернчке машипе, пракса и
начнн су стапдарт у угллко-пим- а,
у железпим н челичпнм
рудпицима, у ПрОИЗВОДП.!!
улд н негвоздепнм металима
Ова трговнна ис бп бнла
једпострана. Премда је Сов-јетс- кн
Савез у прошлостн бно
нзврпшо креднтно рискнра-и.е- ,
роба н послуга која јс из-веже- па
из ове земл.е копач-и- о
мора бнтн плаИена од
стране Руса извозом у пашу
н у друге земл.е. Руски про-дукт- н
којн нли су дсфинптн-вн- о
потрсбии илп којп ппсу
компетпција у овој земл.и, то
су разпи негвоЈдспи мстали,
крзпо, пауучнн пропзводи,
дрвснп пронзводн, поврћс,
дрогернје, папнр и ,%0Mahn
националии ироизподн.
Ја суатрам да бн ирсво-p-n
о успостапл11.у активне
трговппе могли помо1ш да се
растера уаглу политнчкпх не-споразу- уа. Таквп разговори
уогли би се почсти док па-стоји- мо
да nabcMo заједнич-к- о
тло по ннтан.нма сигурпо-стн- ,
н ако би бплн прово1;сш1
иа начип разумсвааа, моглн
би сауо иослужити да олак-шај- у
проблем.
У Меморапдуму којп сам
Hay иослао у марту мссецу,
а за који сам сугерпрао да
би га трсбало дати гспс- -
ралу Суиту да га понссе у
Москву, ја сам дао извссие
сугестнје за трговачке разго-ворстргопач- ку
миснју. Да
jyhn предпост предложепим
разговорима, ја желпм иопо-внт- н
мој paiinjii предлог и
ургирау да се нмепује Miicnje
за Москву. Такпа мисија мо-гл- а
бн нмати као своју спрху
да пзрадн прсдлогс који бн
уклучило руску обпову и са-рад- њу
са Русијом у нидустрп-ja.iiio- v
н скономском разиитку
пределау којиуасу iiamii нп-тере- си заједнички, као што
је Средн.н Нсток.
Као што сам рекао у то
времс, ја сам спрсмаи да дам
сугсстије о саставу те мисијс
ii о пекнм спсцнфпчиим ско-ноуск- иу
niiTaiLiivta која тре-б- а
дискутовати. Одел.сп.е тр-roBii-ue
Beh je упрнличнло, у
саради.11 са држашшм одел.е-пс- и,
да ношал.с два ирет
ставннка у Москпу за јули н
август месец у сврху прн-ирсун- нх
разговора на много
внше ограничепом опсегу.
Ја уисши да је вјио зпа- -
чајно што nehiuia вшпе оитн-уистичк- пх
извештаја о иогу-hnocTii- ua
сарадм.с са Русима,
долазе од америчкпх посма-трач- а
којн су били трговцн.
Ја цуау иа уму л.уде као што
је Нендел Ннлки, Крнк Јјан-сто- и
н бппши амбасадор 1;о
Девнс. Русн изгледа да су
пријатет-ск- и расположеми и респектују каииталис-тичк- е
пословнс л.уде.
Прој посматрача известпли
су да су совјетски вође "нзо-лацнопист- и"
и да изглсда да
неуају доволно правог про-зрева- пл
прнпцппа, мотива п
иачнпа Miiiiui.eii.a другнх на- -
Uiija. .MeJyiiiM ми морамо
прнзнатн да су они указалн
на знакове п на пачнп како
да се спречп другн светски
рат у ibiixoBoy схваташу ко-лектпв- не
сигурностн које су
онн истакли.
Осну тога, мепн се чшш
да бн ин моралн учннити не-ш- та
сонструктнвпог о и.ихо-во- и
мзолациопизуу н исио-зиаваи- -у
п ја верујем да бп
помеиута трговачка мисија
уогла nocTiihii много у тои
правцу, Ја такође разумем,
да је то део оиог шта сте Ви
пуали иа уму када сте пози-ва.- т
прсмнјера Стахнна да
посетн Амерпку.
Многи проблеми који се
односе на земл.е којс граннче
са Руснјом моглп бн се мно-г- о
лакше решптн када се је-данп- ут
успоставн атмосфера
(Наставак на странп 4)
Ј-""ЈД- '" - - '
Петак, 27 еептембра 11M6.
Политички преглед
шлЛтшшЛшшЛњтл
ОДЈЕК СТАЉИНОВИХ ИЗЈАВА
Као уг.од вестпма о томе како су где про-тумачс- ие
изјаве inn одговорп гепера.тнсп-мус- а
Сталлша, канадска копзервативна по-вп- иа "Глоб енд Мејл" каже:
"Шта је у ljcTimy Јосиф Стал.нн мислпо
у свом иитсрвју (одговорпма) изазва-i-o је
јако различнта мишл.еп.а у Лондону и Па-шингто-
пу. Лмерпчко Miiiiu.cite гледа благог.
мнрног Стаљина којн је реагнрао нпрно као
iiito је и требао на "жилаву полптику према
Русији" и изашао јс са махааеу аслипове
грапнчнце — можда чак н са белом заставоу.
ITpcva једном извору у Вашннгтону ово
значн да се нсплапуЈе "жилава полптика"
и да је то зпак да би join такве полнтпке
нмало једпако добрс резултате.
"Прнтапцн. иа другу руку. ск.топн су да
гледају на те нзјаве са узнемпреношпу. Нп-м- а
пзглсда да г. Сталлш кува своју еопстве-и- у
жилаву полптику. Онп у томе гледају
претн.е н опомепе готово у сваком рстку п
врто одређспо опасиост у Ста.гнновом ко-мептарнс- аау о држан.у амсрпчких трупа у
Кннн. Нскоји (Притапци) у тоуе вндс
стпарно ултиматум."
"Глоб еид Мејл" затпм доиоси вестн
Псошјетед преса пз Лондона и Вашппгтона,
по којима се запста види да се на Стаљи-иов- с
нзјаве гледа управо тако различпто у
Лопдоиу н Паппшгтопу. "Изјава прстсед-ннк- а
владе, Стал.ипа, јав.га Есошјетед прсс
из Лопдона, посматрана је данас од стране
пнсоког претставника британске владе као
зпак да се Москва спрема за своју сопстве-н- у
'жилаву нолптнку'. Прстставнпк минп-старст- ва
нностраних послова, којп пе жели
да буде имеповап, рекао је да сс опсерпацн-ј- с
совјстског вође проучавају са велнкнм
HiiTepecoBaiLCM, али да je join прерано зз
рсагпран.с."
Ннлпјам Л. IueJTOir, актујуин државпп
сскрстар у Трууапрвој владн, рскао је само
толико, да су Сталлтове изјаве "страшпо
iiiiTcpecaimtc н врло важис". a на питап.е
да лн on вндн потрсбу новог приступа у
одпосима мсђу велнком Чстворицом. одго-вор- ио је да ис види такве потрсбе.
Рспубликаиски Сеиатор Чаиуан Ревср-коу-б, нијс се опет застпдио да узуе оптужбу
"из Хнтлсровог н Гебслсовог баикротираног
арсенала"и рекао је да Сталлт пс може
да пастави држати такве погледе. (очевид-н- о
о сарадљн са западом) н у исто време да
наставп са покушајима иаиетаи.а "комупн-стнчк- е
ндсологнје" Аиерпцп.
Слнчно су се нзразилп н осталн амери-чк- и
рсакцпопарцн, архитекти атоуске дни- -
ломатијс.
Међутни, у вести нз Лопдопа каже се и
oiiiix пеколпко зиачајних рсчи:
"Pcanipaibc јавног uneti.a иа Стаљнпове
нзјаве, јестс олакшап.е гато руски вођа из-глс- да
да је толико сигураи да с постојн
опасност рата."
У нсто врсуе, реалпнји аусрнчкн поли-тпчар- и,
укл.учнв Хепрп Ва.таса, Сепатора
Нсисра ii другс. поздравплп су ове Ста.ги-нов- е
изјаве. Ilounibyhii уједно н изјаву бив-шс- г
мппиара нпостраппх постова у Черчи-лои- ој
влади, Литоин Идена, којн је рекао
iiciiiTO о потреби багих односа са Совјст-скп- м
Савсзоу, Ва.1ас је нзмеђу осталог ре-ка-о:
''Јутрошнд штампа, која је донсла изјаве
и Стагипа и Идена, доисла је надс опи
мнлиоиииа по целоу свсту, којн су гладни
и жедпи мнра."
Сспатор Клауд Пепер пзразно се стпчно
Валасу.
Тако, као што се види из сауо тнх не-коли- ко
прнмера, Сталнпове пзјаве иису по-здравл- енс
и рахтичиго се тууаче међу ре-акцЛј- ом једпог тс истог кова, док су, с друге
стране, поздравл.ене у деуократској јавно-ст- и
уопште. Кошко јс већ просуто речи и дато тума-чси.- а овну Ста.т.1шовим изјавама. и колико
he се дуго о инуа join расправллти и тума-чит- и,
када бн се све сабра-io- . бнла би то бсз сумп.е једпа огроуна кп-нг- а. . .
ЈЕДНА ЗНАЧАЈНА РЕЗОЛУЦИЈА
One педел.с одржане су две конвенцијс
канадских оргаппзоваппх ралнииа. У Випд-сор- у
одржаиа је копвепција Тред енд Лебор
Конгреса a у Торонту конпснција Канедиаи
коигрес оф Лебор. На тим конвенцијама
поднсшеис и усвојене су многе резолуције
и днскутоваин мпоги проблеуц са којииа је
суочено и радништво n народ као целнна.
Н!таи.е борбс за повишеае плата и за дру!с
коицесијс којс радпици траже. питаи-- е чи-тав- ог ииза штрајкова бнла су најактуелнија
пнтата иа дневпом реду . Међутпи, та и
мпога ,ipyia нитаил, као што је питаае ка-кв- у
политику и коју полнтнчку странку
треба радншптво да подупнре, врло су нор- -
мална питааа и ради тога ие упадаЈу у очн
као нека која се ниаче сматрају маие акту-стп- м
п мап,е важниу у овом часу. На копвеицији Тред енд Лебор Кон-гре- са
у Виндсору поднешепа је и једногла-сп- о
усвојеиа резолуцнја, са којом се ургира
iiCKopeiteite расннх и верских предрасуда.
"ГТоде.та по расппм и верским питаи-луа"- ,
рекао је претседпис одбора за резолуције,
''јесте непрпјател. радпнчког покрета. Расна
дпскрпмпнацнја iiehe извојеватп мир; то је
оружје у рукама уонопола. Цркве су про
машиле у својој великој одговорности (по
тоуе пмтаиу) ; оргапизоваио радништво ие
eve да проуашн."
To je бно општн тон днскусије поводом
рсзолуцнје која је усвојена по тоуе пнтап.у.
Нз овога се впдп, да је пнтане раснс дис-крпуциац- пје
у Канадп врло озбпл.но пнта-и.- с,
да је оно, као што се из дпскусије виде-л- о.
пнтаие чак до пеке мере п у радппч-ки- у
редовииа у које је вештачки убачено
од стране реакције, која једина профитира
ако је народ поделеп разипу раснпм, вер-ск-иу
ц националппи разлпкама.