Serbian Herald, July 25, 1947

              -- )ши iгигаимиттт rr. i w fl таи ftfrr IftT' г1 ј1а1жјДмг1пТУ 4Мк~
Петак, 11 јуди 1917. "СРПСКИ ГЛАСНИК" СТРАНА 3
h Инж. БОРИСЛАВ КОСТИћ Отпутовали на светски омлад. фестивал Свежи утисци из домовине Нова аграрна структура 1
Војводине НА ПУТУ ОД ГОСПИЋА ДО ТИТОВЕ КОРЕНИЦЕ
$ Пнше: МАКСИМ БИЈЕЛНћ
9 $
i XX
(2)
Од рата на овамо опа је у оснопи пзмен-ена- . Ове про-ел- е
су плод иародно-ослободидач- ке борбе и новог жпвота
којнм ЈугослапиЈа жнвн. One су настале конфискацијом
земље народннх непријателд, проведбом аграрпе реформс
н колоиизације као и разних пољопривредпих мера које
предузимају народне властн. Ове промене су и корепитије
и обимније у војвођанској поллпрпвреди но у ма ког дру-го- г
краја Југославије. To долазп отуда што су у Војводшш
поседовии одиосн били пајнездравијн, а поллпрпвредна
производнл у пуној мсрн капнталистичка; што јс овде би-л- о
највнгае землч: у немачкнм рукама, — око 24% свег об-раднв- ог
војвоћанског земл-шнт- а — ; што је аграрпа рсфор-м- а
и колопизација. захватила нссразмерно вепи број газ-дииста- ва
п попршина нсго у било ком другим Kpajy Југо-славнј- е.
Војвођанска поллпривреда је најразвијеиија по-лопривр- еда
Југославнје, зато у н.ој долазе до јачег пзражз-ј- а
сва збивања као и све мсре Koje предузимају народпе
властп у цил.у регулисана односа у пол-опривред-
и. О nrtiiuv пппмрн.1 v noirmh.iiicKoi пол-оппивпел- к iacno
нам говори чиаеница да је колоинзацијом и апрарном ре- - Ванкувера п Шегииа
изменило власннка око 1.1W.UUU (катастарскнх jy- - прклаид лскл, ишутовали
тара) кј., а то је 35% обрадиве поврншне у Војводипп. Ко-ли- ко
су обнмне мере које народие власти предузпмају да
би уплнвисале на пол-опрнвредн- у производљу, види се из
чи!1.снице да јс пронзводи-- а нндустријскнх бп.гака у Вој-води- ни
не само задржана на предратној виснни, нсго п по-всћа- иа
н поред тога што је једна трећина ораиица прешла у
руке иол,опривредннка, вепим делом новајлија, из руку
оних који су у пуној мери бнли способни за ннтеизпвну
зехлорадљу и којн су били главни произвођачи нидустрн-скл- х
биллка.
Нромсне у аграриој структури Војводине односе се
како на оиога којн земху обделава, пол-опривредник- а, тако
и на сам процес по.гоприв.рсдне производн-е- .
ПОЉОПРИВРЕДНИК У НОВОЈ АГРАРНОЈ
СТРУКТУРИ
У односу на онога ко земл.у обделава извршена је ра-днкал- иа
промсна. Начело, прокламовано у Уставу, да зем-л- д
припада ономе ко је радн, прнведено је у дело аграрнон
реформои. ГГропнснма у погледу макспмума зем.гс којн је-д- ан
власник можс поссдоватн, као и другим одредбама, пре-сечс- на
је шпекулација са земл-ом- . Зем.га је постала при-стуиач- на
оиоме ко је ради; она престајс битп објекат за
нласнра!1.е капигала у цил.у пстернваи-- а што веће репте
иего јс средство за прнврсђиваие свима опима који су упу-he- mi
да од н.е жнве. Губс сс, н свс he сс јаче губити, напо-личарс- ке
и најаминчке форме рада у пол-опривред-
п.
Изме-ђ- у
земл-- е и онога ко је обделава није погрсбан ннкакав по-среднн- к.
У поллпривреди исстаје iiCKOpiimhanatba човека
по човеку, те оиај ко землу ради ужипа пуиу корист о
свога рада.
Лграрна реформа је раскрстнла са иездравнм стаи-е- м у
погледу поседопних односа. Нестало је бсземллша и оинх
са сасвим сптннм поседом нспод 5 кј. исто тако као н ве-лнк- ог
поседа. Максималнн поссд износи 35 кј.
Прој маинх поссдннка са поседом велнчнис од 5 — 14
кј. пзпоси око 90% од укуниог броја поссдннка, а заузима-ј- у
око 80% од укуппе обрадиве површнне, док опнх cehnx
средннх поседа. величине 14 — 35 кј.. има око 10% свих
поседника н заузимају око 20% свег обраднвог земл.ншта.
Itsiajyhn уз то у внду да полопр11вред11ши1 кроз се-длч- ке
радпе задругс могу да интепзнвирају своја газдии-ста- а
у јачој мери пего што јс то ранпје успевало велнкнм
моседницима, лако нам је уввдети да садање сташе поседов-uit- x
односа зиачи огромно олакгааи.е и побол.шаи.е за ве-дн- ку
ncliiiiiy iiauiiix иол.опрпвредиика а оздравл.сае за на-m- y
народиу привреду.
Од велнког he знапаја бптн, карочпто у прво врсме. чи-11.еЈШ- ца
да је нз Иојводнпе сстало НемацС који су врло
питепзивно обрађнвалн земљу, а да су на ltiixoeo мссто nehim
делом дошли брћани претежно пз крајева где влада примн-тивн- о
сточареис. Вслнка се иааснл мора осветити настоја-1мш- а
да сс ове новајлнје што пре навнкну на овдаши-- е жп-вот- ле
прнлнке н начнн прнпређиванд, да што бпже и лакше
преброде пернод аклнматизације. To је преко иотрсбпо,
како због iMixoBor привредног и културног узднзаил, тако
и због очуван,а н да.т-е- г интензнвираил овдаш1ве нолопрн-вреди- е
пронзводи.е.
Сшчна пажиа мора се посвегитн т. зв. унутрашапм ко-лонисти- ма, Војвођаннма којп су колонизиранп у своме пли
изваи свога места као и аграрним иитересентниа који су
добилн зем.гу. Иако оин познају овдаиш.ц начпп рада у
пол.опривредп, потребна пм је нздагана потпора јер оску-дева- ју
у ередствима производае, парочпто у жнвом и мрт-в-о
нивентару. Што је ова потпора јача тпм he брже nhit
иптензнвираие полоппнвредне производ11е и једиовре- -
мено н iliixobo прпвредно Јачање
У нацноиалном погледу у Војводнни ie постајало ве- - лико шареннло. Нестанкои Немаца и катоннзацијом знат-н- о
се умааује ово шаренпло. Овај момснаг he ее одразитн п
у поллпривредној лроизводк.11 jep у ibo] н лнчне особннс
ноллпрнвредника оставллју трага, а лнчне особнне у мпо-го- м
су ус10влнс иациопалпом припадношћу.
погледу дсјства на внсииу поллпривЈЛдие нронзвод-ii.- c
пе забршБује пас чнн.сница да Немце, који су се одли-ковал- н
писоко ннтеизивном земллради.ом. cveityjy Југосло-вен- н
прндошлн нз брдских крајева који су у патчзпрнвре-д- и
неукп п певичпи овдашној земл.орадн.н .Предности за-дрЈ-ж- ие
производие убрзо he надоместитп лпчно пскуство
hиe нсеедоосвпооленообизтниан.зеа кионлтоепиизснтЕанун заегмр.агронрпадхиун. нтерееепата, тс
Има да се нстакне још један важан моменат којп ка-растерн- ше садан.е. које је имао пред собом по.гопривред
ппк, иису биле мпого ружпчасте. Он је нмао да нздржп те-ш- ку борбу да на свом поседу опстаие. а поготово да се при-вред- но
и културно узднже. Процес оснромашнванл пато-прнвредник- а, паглог noeehaeaita броја беземллша и бежз-it- a
са села у град растао је све бржнм темпом. За непунс
две деценпје после изведбе аграрпе реформе пза првог
светског рата број безсмллша татпко се намножпо да је
gjaite било непздржл,пво. Пошто писмо пмалн развпјену
индустрнју која би могла прпмптп сувпшак радпе снаге с"а
села. те како се нн у остале прпвредпе гране овај сувптак
радне снаге нпје могао пласпрати, већиии овцх полопри- -' врединка nnje оетаЈа.10 друго него да таворе у пеиаттппп
на селу. Треба да сс сетнмо како су се пред рат гј-шпл-
п
ко-лонпс- тн на предратнпм колоппјала. Beh смо рекли да сада
полопрпвредппк пма миого повол,није услове за прпвредно
п културно уздизан-- е на селу. С друге стране, нагла пп-дустрналнза- ција наше државе je у току, мп смо очевидцп
паглом узднзаљу и осталпх прпвредннх грапа, као п ма-сови- ог
OTBapaiba прогпмпазпја н стручнпх шката које омо-rj-hyj- y сеоској омладпнп шкатова1,е у цплу запотллвааа
и пзван поллпривреде. На тај пачпп настаје широка мо-гућно- ст
запошллванл сувпшне радне снаге са села изван
поллпривреде. По.-мпрпвре,т,пп- к је сада растерећен бригс
куда he са својим спновнма п кћерима иоји пли пе могу плп
I W 4јшш ШШ ~ Ш§ Шш" .
н?га Шш& шШ Ш д аг' 1шг §Ш
ш&шш v т шКи
БОГДАН РОШУЛОВ
Ово троје паших омладнпа
ца, Погдан Рошулов из Вин
дсора, Златица Ilononnh из
Иваи
фопмом
су прошле недсхе на светски
омладински фестивал који he
се наскоро доржати у Ирагу,
Чехословачка. Они су отиш-л- и
заједио са нешто око 110
осталнх кападских омладина-ца- ,
а после кад буде завршен
фестивал у Прагу иду "4 Ом-ладинс-
ку
пругу Hl.i van-C-- i-
у Југославнју, где ка-- 1 Палшка
ДЕЧЈИ Д0М У КАРЛ0ВЦУ
ОСНОВАН ЈОШ Ш2ГОДИНЕ ЗА НАРОДНО ОСЛОБОД11ЛАЧ- - КЕ СЕЛУ
(Сггецијално Српском Глас- -
нпку од новннара Златко
Најман, доппснпк Загребач
ког "Вјеснпка").
Недалеко од парка на Ко-раи- и
у Карловцу, у једнокат-но- ј
згради смештен је Деч-ј- н
дом, у којем се деца без
родителд — брнгон и насто- -
Јаасм народинх власти п ан-тифашистич- ких
органнзацн-ј- а
ocehajy сретном н задо-ВОЛ.ИО- И. Ова дсца Beh првих
годииа окупације осетила су
сву гјх)зоту фашизма, јер су
им родите.ги страдали од оку-паторск- нх
звери. Све јачнм
замахои отпора против оку-пато- ра шваба it iliixobii.x слу-г- у,
иорастом Народпо-осто-боднлач- ке
војске н ствара
itesi народне власти на ocio-бођено- м тернторпју — одмах
ее подила брига о пашој т.е- -
ци.
Дечји дом основан if а
вреие рата на ослобођеиом т
рнторпју у селу 36jei h.o
1942 године. У то врс
р чрпп cv (iim rvpniTPiin ir.i
□риватиим кућама, али пол
иадзорои управе у оквиру
Окружног Н. Одбора Корду-на- .
Дом је органнзован као
сталиа установа 25 априта
1944 године за време офензи-в- с
у Лици и то у селу Велнка
Црква. Тада je у Дому било
шестдесетеро деце. Јатим се
Дом селно у Радоњу, Церо-ва- ц,
Јовнчић. у г{е-мерии- ци,
код Вргинмоста од-воје- на
су дошколска деца.
По ослобође.у Дом је бно
слештен у Озл.у. је
фузионнран са Домоу у Ири-6nh- y
(котар Жумберак) и
онда je у месецу марту 1945
преселпо у Карловац. Давас
се у ДечЈем дому нхлазн 134
дечака п 82 девојчице, и то
дсца палих бораца н жртаса
фашистпчког тсрора. Деца
патазе у Осиовне
школе. Дому постоји пар
спаваоница, чпјн зидовн, иа-мешт- ај,
кревети н све друго
нстиче се у потпуној белнни.
ииаде три собе за
дневпп боравак децп п бла- -
говаона док се Kyxima пала-з- н
у дворншту. Собе за днев-н- п
боравак cijkc као
учионице. па се у ibima нс-ти- че
стнке наших руководи-лац- а,
разне пароле и Зидпе
иовине. Гогово сва деца са-рађ- ују
у nucaity тих новина.
Дечјп дом налази се на бу-џе- ту
Окру:кног Н. Одбора
Карловац а над нс- -
тии нмаде Пододбор Српског
културног IlpocBjc-та- "
у Загребу. Истн пододбор
често nocehyje Дом. Надалл
Дечјеи дому много понаже
Улични одбор АФЖ-а- , Сај-мпш- те
у Карловцу, а особп-т- о
пЈетседница истога Кам
Германовић. Чланпце АФЖ-- i
особито су актнвне у шнваљу
задецу. У Дому поред упра- -
ЗЛАТИЦА ПОПОБИћ
жу да he остатц док она не
будс готова. Ifcux све троје
чланови су Канадско-југосло-венс- ке
омладписсе федерацн-Ј'е- .
— Али, "Бобп", зиаш дп
тн да hem на прузи морати
раднти "пнком" и "шуфллм"
и друго на штп се овде нпси
иаучно? — упатали смо ом-ладии- ца Вогдааа Рошулова
када је при поласЈу навратио
сг v упеднии:тао Сопског
рајево ш - -
ВРЕМЕ
БОРБЕ У ЗБЈЕГ
Giyita
Коначно
Коначно
редовнто
Надал-- е
уједно
патронат
друштва
вите.тл Нвана Ilannha una
четнри одгојнтељице п 18 на-мештен- нка.
Много се води рачуна о
здравственом стаљу и правил-но- м одгоју деце, која се oce-hajy
као код куће и она про-вод- е
жнвот у учеау, нгрн,
фискултури. Често се одржа-вај- у
разпе прнредбе са пес-мам- а,
нретставама, рецитаци-јама- ,
вежбаиа итд. Ирошле
године деца су била на мору
н у Горском котару. а такође
и ове годнне одлазе на мо
ре. ради опоравса, Деца су
TWHF1 Тп)-,ЈЧГ"- 7
1еж.1тп: — i шлш1шгјлг-?-~зи.;-- ш ННрЖшШм 'LXl&PriS.rm ™лл№%%тж
ЖШШШШИШШШШШШШШШШВпТтлШ
Подизање циглана у округу
Карловац
(Спецпјално Српском Глас- -
нпку од доппсника лз Кар-ловц- а,
Злзтко Најман)
Карловац. — изграднл'
иострадалих пасела п обпо-в- у
nonxuiutx сеоских домо-в- а
народне в.1асти прнступп-л- е
су подиза.у цпглапа на
подручју округа Карловац.
Иознато да у Карловцу по-сто- је
велнке циглаие ре-публикан-
ског
значаја.
цнглаие и цлглана, која
се гради.у Блатушп, репуб
лнкаисЕог су зиачаја. Цнгла
на у Чехеровцу, котар Ciyii.,
лока.тног значаја, и
у гради.и. циглапе су
стројие циглане, које сво-ј- о
производиох повеНатп
грађевну делатност.
Велнка је важност нзград- -
tbe по.мгких цпглана, које се
граде на подручју котара
Ciyib Цетнп-град- у. Тржп-h- y, Цвијапопић брду. Вандпп
и Чемеровцу.
ручју котара Bojnuh граде
тасове циглане у Крилку,
Куп.генској. Војпшнпцо п
Свнааку. подручју сотара
граде поллке
циглаие Перпи, Славском
Старом селу. подрЈ-чј- у ко-та- ра Огј'лнн граде цпгла-н- е
Плашком п за- -
иеће да остану на
впдммо колнко се променпо патожај по-.гопрпвредн- нка: он у пуној мери ужива користи од
рада, пружа се могућност прпвредног јачала и културпог
узднзала, а пеговој у великој мери олас-шап- о
запослеи.е п пољопрпвреде.
( Наставпћ-- е се )
т-дрдцрЈ-
ум11
ИВАН ШЕПША
До11Г 10)1" -
в р КЈ je - ja
г). it ja ш ia добре
кипшце н за посао.
Тако кажу п иладн Иктниа
и Златица Ilononnh н обсћали
с- - да пам ct огуд јавллти.
Они врло ве:елн мо-г- у
да иду на фестнвал и на
пругу, ho се састати са
оч тадиицима из целог света,
а нарочнто радују
1ИИДСТИ прослаг. јјгосло- -
I ' омладииу
ЈЕ -
i
Ј
весела. мар.шво н спрс-мај- у
се да буду вредпн луди
и градителн земле у
другој н Tpehoj Иетолетки.
Дому једнио недостаје,
су иу благоваоие н ку-xiii- ba, која трсбала да се
прошири.
Напомена: "Дечји дом" у
Карловцу прпна Ваш
Српскн ГласннЕ па
ша-ге- м чланак о Дому и
слике.
Подружннца "Народпе
Штампе'' Карловац.
Златко Hajuait новииар
ШШ - II I iff1!1
n£v-- i. =?. i
Ш
.?L.T-- r
. " ..г."л.м.1гв. i.'-i- ! ? .чаш' .-.T-wrm
аПсгн .
ii.iiVr
На дворпшту пза Дома деца пграју народна кола.
За
је,
две
Ове
као
је сада је
Све ове
he
у
мосту На под- -
се
На
Пргнн мост се
у
На
се
у Orj-лпн- у,
селу.
Нз свега овога
свога
vy
оснм тога децп је
пзван
ОД10- -
"Гм 'и" там
мпс имам
акав
he
су што
где
сг што he
-- ну
ску
уче
иаше
што
тесие
би
лнст
ево Вам
две
тим се фаде у Врбовссом,
Лисаровини и Озлу.
Hajeehnu дмол по.гске
цпглапе noncte су eeh про-извађа- ти
цнглу и сада се
приступа организацнјн пече-ib- a.
Beh крајсм овога кесет
добнће се цигла која he ciy-жит- н
за изградн.у попа.геннх
сеоскпх доуова. Према пла-н- у
и инвестпцпјама ло на-родн- нм
властима eeh у току
ове године на подручју овога
округа изградиће се 3.500 се- -
оских домова.
Код радова на пзградлп
по.1ч:кпх цпглана учествује
BdHKH 6poj радника. Гадовн
се o6ae.iajy у режијп Окруж-но- г
Н. Одбора. Такође п
стројка цнглава која се гра-д- и
у Чемеровцу иде на терет
Окружног И. Охбора. У то-к- у
овогодиши.е грађевне се-зо- не
све по.1Ске цнглане на
Кордуну и осталпм когаревп- -
ма округа Ivap-ioBa- u пропзве
ja nc слу-кит- п cbojoj свјси-обнов- п
пасе.га.
3. H.
ОМЛАДИНА ВАНИЈЕ ГРАДИ
ПРУГУ МАЈА ПОПОВ ГАЈ
5 јуна на Баннјн је на све-ча- н
пачпн започета изград-к- а
гаумске пруге Маја-П- з
пов Гај. Свечаностп је прл-суствов- ао
народ осолннх сс- -
Пошто сам се вратио пз
Шпроке Кулз п преноћпо још
једну itoh у ГосппКу код дру--
I га Вујновика, пошао саи у
Кореннцу и онда одатле у
Врховпне да ту узмем воз за
Загреб. До Коренице са мнои
су пшлп друговп Марко Byi'
noBiih п Нпкола Крајновпћ
Возплп смо се полако п це- -
лпм путем смо разговаралп, о
коЈечему. ирпчалп су разне
дожпв.гаје из народио-осло- -
бодплачке борбе, помпиалн
I мноштво појгдинаца по до- -
бру плп злу гласу. Нпсам
правпо белешке п према томе
не могу да н ја овде поменем
те појединце, Оно што су
онн причали толпко је бпло
пнтересаитио да сам ја мп-сл- по
да нећу заборавпти нп
један нспрпчанп случај п да
ћу запамтптп свако помепу-t- o
nits. Набрзо затпм прона- -
шао сам да сам се преварпо,
jep су ннзале друге необпчно храбар п зпао je
нсто тако мнтересантне прп
че. Ипак, добро се још сеНам
како је друг Крајновпк нс-прпч- ао
о једном ручку, ко
јп се састојао од паленте, a
којп је за партпзан© спреми-л- а
једна читлучка породпца.
Он је бпо командир чете н
настојао је наговорптп стар- -
ца којн je дао ручак да уве-- р
свога спна да пема разло-г- а
да бежп од партпзаиа, већ
да треба да им се прпкл.учп.
А о партпзаппма је тај нз-ро- д
свашта слушао. Неко их
је описпвао оиаквпм каквп
јесу, једиоставннм п обнчнпм
.гуднма којп се добро поиа
шају прсма народу, који не
п.гачкају и не отнмају, којп
не убнјају пего усташе, Та
лијане п чстнике пздајнике,
док је неко приказивао
правим чудпма од хточинаца.
Код те паленте домаћпнн су
се уверплп да је пстпиа оно
што су прпчали онн који су
их опнспвалп као иародне
борце који се боре за слобо-д- у. Та породпца посматрала
је како се командир партп
занске чете не прави важан,
како је ои учтнво говорио
"ако имате што, добро, а ако
' немате иншта". Опа ra je по
I напнс:
као и свакп iteroB борац н
I како су ош1 сви топли према
гудима којпма до1;у. — "Е,
vum vum vb wVi J1' M ""
баш онаквп како су иам не
кп говорнли, да добро једеге
и да не пробирате" — рекао
је домакпи партизашша. Ње-го- в
снн је набрзо дошао у
партнзане.
Тога дапа још једиом сам
прошао покрај к-yl-ic
Маркз
Орешковпћа (Kpimije) иа
коју су мп опет н они показа-ли- .
"Проћн Кемо наскоро
мимо куну Станише Опсенп
це", рекао је друг
Возили смо се преко "Кр
вавог" н "Јуначког Љубова".
Тако они данас зову то нај
знаменптнје личко брдо. "кр-вав- о"
пли "јуначко" н иему
одговара добро једно п дру- -
го. Низ једну стрму обалу
пспод цесте возпкају се тро-јпц- а
дечака својкм малнм
Тледај их —
каже друг Марко — да знаш
како су толнкп п такви ва-ла- лц
злата за време борба.
Поред тога што су служилн
као курирп, вјеруј да су зна--
ла, као и граћанство и чла-iioB- H
синдиката нз Глпнс.
ГГригодом отваран--а радова
говорилн су друговн Симо
Тодоровнћ и Славко Пот- -
Tiih, којн су пагласнли важ-нос- т
Петогоднпш.ег плапа и
значај изградн.е ове пруге.
Hauoit говора отпочело се с
радом у мјесту Врлетачи. У
1аду суделују две омладин-ск- е
брпгаде које су радиле на
изградии Омладннске пруге
ЈПамац-LapajcB- o, а такође и
остала омладниа Баиије.
Са котара глинског na ра- -
сти he велпкн број цпгле, ко- - ду се налази 40 омладннаца,
1 I овнх . - . а
сеоских
дана je наступило
oUO градптелл. Са чи-та- ве
радпће 1000 гра-дител- л.
Са овог свсчаног отвара.а
радова послатн су поздравпп
татеграмп; Централном Behy
Народне омладппе Југоста-виј- е
у Београду, Главнои од- -
бору Народне омладпие Хр-ватс- ке
и омладнпскнх
радвпх брнгада, VI секције
Омладписке пруге Шамац-Саоајев- о
у место Немила.
лп санп правптп нападе па
усташке страже." Мало дале,
показујућп руком на једну
чуку. пспрпчао мп је како је
иекн капетаи (чпнпми се да
рече да се звао Грубер, плп
томе слпчно) дошао код јед-н- ог
партпзанског мптраљесца
на кога је сппало ватру десе-та- к
непрпјате.гскпх мнтра.ге-з- а
а он сам с једнпм протпву
mix свих. Капетан је прпшао
борцу н запитао га: "Шта
мпслиш, друже, колпко пх је
тамо? — "Бога мп, друже ка-пета- не, ја мпстпм да их пма
десет — одговорио је борац.
Капетан га куцне по ранену
и ргче му: "Ма нема, друже,
бога мп, seh један тамо, a је-д-ан
имаш тн, па само удри"!
II борац је наставпо да "пра
шпна". Тај капетан бно je с
четннцкма до 11M2 годпне.
Сада је некп впшп офпцпр у
ТугостовенскоЈ апмиш. Бно
се затпм je
пх
још
да добро соколн војнике. Ка- -
да је дошао у партпзане, од
носно у Народно-ослободп-лачк- у
војску Југоаавпје ту
у Лицн, зпао је говорптп: "Ко
хоКз да впдп како се ствара
братство п једпнство Срба и
Хрвата, нека дође на "Крва-в- о
Љубово", нека дође да
види како Хрват заједко са
Србином јурнша иа злпков
ца усташу. Нека вндп како је
Србнн иенплосрдан према
издајнику четппку који убн
ја и хрватску н српску децу.
Нека вндн како Хрват баца
на раме нли yloi& под руку
раиена Србниа п спасава га
да не падне у руке зликова-ца- ,
п како Србпн псто тако
прати paitcua Хрвата и спаса-в- а
му жпвот"!
Нзашлн смо набрзо на врх
"Крвавог Љубова". Ту су онп
зауставили коие, дошли смо
до споменика којп је народ
Лике подпгао палпи борцп
ма за слободу. Тај дпвни мра
морнп спокеник је на десној
страпн цесте, са које се лепо
видп. Пришлн смо спомсин-к- у
п постајалн неколпко ми
иута, хтелп су другови да га
добро разгледам п да прочи- -
сматрала како куса паленту там "Народ Лнке по
Марко.
па
саоппцама.
иовнх
Ваније
штабу
дпгао CBojiiM палпм борцима
за стободу .
ПдуНп дале дошли смо до
куКе Народног хероја Cianri-ш- г
Опсеннце. Она је бнла
порушеиа к спагсна, алп је
пешто надограћена и покрп-вен- а
је сламом. Пред куНоч
се внде жена п човек режу
дрва, али то нису Опсеницс.
Сместпо се ту неко другп да
жнве. Стаппша je пао у бор-бам- а
а асгова жена п спн
отселили су се у Војводпну
п тамо данас живе.
Слазећи већ ка Бунпћу по-казнва- лп
су ии другови уд-бпнс- ко
и коренпчко поле,
али "штета што је магла, па
не можеш да виднш села".
Показалп су мп п место где
СУ се једном за време борба
пзвриулп са својпм камио-но- м,
како су га брзо дпгнулп
п како нпко нпје настрадао,
"право чудо"! Окука а ко-ј- ој
су се преврнулп је заиста
јако стрма п не бп нпко Mo-ra
о вероватп да се ту можсш
превалптп а да не насградага.
У Буппку свратпли смо у
бнртију ђуре Кнежевпћа.
hypo je био у Канади пре ра-т- а,
i5no je у Брптпш Колум-биј- п
и сека ов "Нумпаил" во
зова за врехе крпзе од 1929
до 1935. Рушевпна у Бунпћу
вндн се као п у Шпрокој Ку-л- п.
— Ту су коип мало од- -
морплп п најелп се, а тако
смо п мп. Друг Крајиовпћ је
пзвадпо пз торбе погачу и
кувану суву станпну п ппли
смо ракпју. Кад смо дошлп до
Врппла, ту сам видео сада lis-шт- о
што пзгледа невероваг
но ма да гледаш очпма. Ту
су све старе куће као да ра-т- а
п унпштавања нпјг нп бп-л- о.
Када сам упптао другове
каквпи чудои су остале те ку-h- e,
одговорплп су мп да је то
зато што су ту усташе стано
валп н зато пх нпсу спалплп
плп порушплп. Видети једно
село у Лпцп у тој околпнп
цело запста је нешта необпч-но- .
У Тптову Коренпцу стпгли
смо већ се прпблпжавала ноћ.
Ту сам се мало задрхао јер
сам морао брзо кренутп ia
Врховтге. О томе кратком
посету у Коренпцп п прпјат-но- м
путовању до Врховпна
nncahy v плућем чланку.