Serbian Herald, July 25, 1947

              Цш штитштлт
СТРЛНА 2 'СРПСКИ ГЛАСННК" Петаг, 11 јулп 1947.
Српски Гласник
(Serbian Herald)
Publihd twice wklr T Srptld Glaiailc PublUhlng
Company —proprietor in & Saibian language at:
200 Adelaide St., W., Toronto 1, Ont.
Пзлазн сваког уторка п петка
Сва ппсма п чекове треба слатв на
"СРПСКИ ГЛАСНИК"
200 Adelaide St. W.,
Toronto 1, Ont., Canada.
Рукописи ce не spahajy.
Доппсн без потппса ce не примају.
ЈУЛСКИ УСТАНЦИ
Н.ттлни и остапљеии нопшпатслско1 oi;v
опкол.син уз novoh
CTpaiia, ЈугославНЈС, Iia П03ИВ Ко- - нарпих елемепата
муиистичкс партијс днису сс јула мсссца
1941 годиис иа устанкс, у тсшку п крва-в- у
борбу пролш окуиатора u домапих нз-дајн- ика.
Ссдмог јула опалилс су првс ус-танп- чко
нушкс у Србији, 13 јула у Црној
Горн н 27 у Хрватској, Косни н Хсрцсго-внн- и.
!1а дуго врсмсна, нчијо iiomoIiii
народи Југославијо водс иадчовсчанску
борбу, подносо мукс U вслпкс жртвс, за-држа- вају
много нсиријатсл.ских дпоизиЈа
да нс буду иослаио иа друго савсзничкс
Фроитово. Н но само да но добивају по-Mo- hn,
нсго со и њихоиа борба приписујс
мздајиицпма.
У чстпри годиис тсшкс и крвапс бор-б- о
против окуиатора н нздајпика, оии гу-- бо
са.мо у .гудским ;кивол1ма 1.700.000
:гсртава. Њнхопа ссла п градови налс сс н
рушс н ил.ачкају. Они нодносс :кртпо и
борс сс ио само за своју стнар н слободу,
iicii за слободу и другпх и завршавају боп-б- у
са нобсдом. Иослс побсдо онн дожиилу-ј-у
много тога у што ис бн Сили могли вс-рои- ати
су со Gopu.ni. Од многнх савсз-iiiu- ca
но иризпају пм се и.ихово ;кртве и
н.пхоп донринос заједничкој иобсди. До- -
вол.но јс иомснути само нптан.о Трста. Ју-лис- ко
lipajiiiic. Глопоначко Корушкс, пи-та- н.о
ратних рспарацмја. бродова. На Ми-ров- пој
конфсрснцијн од всликих савезин-к- а
јсдшш Совјотски Савоз залаже-- ce за
оиравдано захтсие Југослапије. Осим у
Совјотском Савсзу, у савсзничким зсм.га-м- а
поди се данас најпсиријатсл.скија про-пагаи- ла
против Јтослаши. Амсрнка и
Кнгдоска држо на грапици Југослапнјо јс-д- ну
фашистичку банду — грчке моиар-хофашпс- тс
који чиис свакоднсвио пропо-каци- јо
пј)отив савсзиика Југославијс. На
мссто iiomoIiii савсзнику Југославији, ио-ма:- кс
со стнаЈШог савозпшса хитлсровскс
Нсмачкс Турску. — iioiyiiupo со п иоча-;к- о
ратио злочинце и издајиике иа чосто
да со изручо Југославији. Истина. иоколн-к- о
тих ратиих злочииаца јо продаио. али
со миогн др:ко ii ностуиа со ирома н.ича
као према савсзппцпча а ирома Југославн
ји као про.ча пепријатол.у.
11 када би гледали само иа ову позах-валпос- т,
могли бн да кал:омо: ЈЈашто Ју- -
гославија дадо толшсо :кртио? Могли Си
да закључимо да су со пароди Југослапи-ј- о
узалудно борили. Ллн iiiijV тако. Чотво-рогодиш- и.а
GopGa у коју су пошлн иаро-- Д
Југомавијо у јулу мосецу 1941 годп-и- с,
уродила јо воликнм нлодом. У тој Gop-G-ii
иротив окуватора и дома11их изајШ-к- а
сковаио је чврсто братство н једшктио
Срба, Хрвата. Словенаца. Макодоваца и
Црногораца. Том борбом рошоно јо иацно-иалп- о
1штан.о. Том борбом рошсна је
аграрна рсфорча. Та борба ослободнла јс
зем.гу од страних и домаћих нзрабљипа-ч- а,
она јо богатства зс.м.го дала у руке на-ро- да.
Тскошша тс борбо јо јсдан од пај-дсмократск- ијих
држашшх устава иа спе-т- у,
који ослобађа физичког u интелекту-ално- г
радиика окова и ропства, који из-једна- чује
у иравима мушкарца и жсну.
који даје право на слободаи развнтак на-циопал- ним
ман.пнама. Та борба у коју
иародп Југослапнјо иолазо јула мсссца
1941 годние. повозујо х са осталом сло-BtMiCK- oxi
Gpahoxi. на прпоч месту са пс-лик- им
руским народом у неразорипоч
оратстпу и јсдинстпу. којо то;кн за сарад-и.о- м
и пр11Јапмстпом са спнм слободо.гу-Сиви- м
народима спота.
Илод борбе у коју су пошли иароди
Југославијо на чолу са маршалом Тмтом
п 1омунисл1чком партијом јо и Истого-Д1ШШ- .Н
план. којн со данас пзпаа са не-чувс- ним
полотом и одушов.гсн,о.м. план
коЈи значи кидаи.0 са староч припродноч
и култлрноч заосталошћу зочље-- у којој су
јс држали издајници н странн капиталис-т- и.
М напредни дсмократски Југословс-н- п
v иссљсништву. с.чо век с на-п- шм
народом у његовнч тежн.ача и бор-б- и
за ова постигнућа. Ми ннсмо подносн-л- п
оно што јс ои тачо подноспо. мн нисмо
дали колико је он дао. Али ми смо чшшли
колико смо под нашич околиостима могли.
а сво смо .чи чннн. чииилн счо v
и по линији у коче духу п по којој су
лшшјп н они пш.ш у тешким борбама. ра-ди- ли
счо у духу братства и једннства брат-ск- нх
иарода. управо као што су то наша
С.раћа тамо чшшла и у томе духу настав-.гам- о.
СЛОВЕНСКИ ПОКРЕТ П0СТА0 ЈЕ ПРОГРЕ- -
СИВНИ НАРОДНИ ПОКРЕТ
РЕФЕРАТ ПРЕТСЕДНИКА ГЕНЕРАЛА ЕО-.ШДАР-
А МЛСЛАРИћА НА ЗАСЕДАЊУ
СЛОВЕНСКОГ КОМИТЕТА У ВАРШАВИ
(Пренос са стране 1)
челу са Совјетским Савезом,
бране упорно демократију и
мир у свету u раСЕринкава-ј- у
нотпаллваче новог рата
претедепте на светско госпо-дств- о.
Словепскц пароди су
заинхересовани да дођу до
трајног мира и победе демо- -
кратпје, у цнл.у оонове и нз-градп- -е,
ради пезависпости п
слободе својнх земалл.
Генерал Масларић је затнм
подвукао да у пооеренпи др- -
imiiniif. н(41шм'атл.има ca спих жаваиа.
иароДН
бсз
дш:
бнли
што ду--ху
реаЕцло-м-з
савез- -
ничких држава, делатпошпу
рсавцијс ожнвл.ују остаци фа- -
шизма. lo све претпавља uv
ву опасиост не само за cio-вснс- кс
већ н за другс мпро- -
љубиве демократске народе.
— Поред опште познатих
клсвета. које је мсђуиародна
рсакција изнела против Ho-nor
словенског нокрета сао
да тобоже словенске земл пл
чеу са Совјстским Савезом
нретставллју блок протнв
"западне демократнје", да су
ослобођенс словснске земл.е
сагелнти Совјетског Савеза н
да у тим земллма владају то-таштар- ни
режими, да je ho-bo
словенство везано само за
православл нтд., опа сада
покушава да разбнје и при-јатсллт- во
словенскнх народа.
Пипови немачких фашнста
нретрнелн су пораз у другом
свстском рату. У данашн.пм
условина импсријалнстнчке
силе спроводе у другим зсм-1л- ма
сшчну политнку. Cto-ucitcK- O
нриЈатслхтво — под-пука- о
је генсрхт Масларпћ —
створеио је крвлу нашнх
сшвенских народа у Другом
Нама је добро - дођите у нашу
драгу домовину Петар Ралетић
Ово niicvo je прнмио дрм
Пасо Грпшевац и Пстра Ра- -
leniha из IIoboi Сада, писа- -
но 5 јуна.
. . . Драги Изсо, кад будсмо
готовн са нрсурсђсн.ем pccio-рант- а
у коме сач унрввител
imctahy тн слику иска се
увсре in фашистичкн га,ови
око "Tiaca кавадскнх Срба",
да не само да пвсам у затво-р- у
како еу они то проносиди
гласове нсго в да ннам у на-ш- ој
драгој домовнна добар
rtocao са којим сс ја внсоко
поноспм. Ннам иессчау пла-т- у
4 500 данара. Жввино од-шчи- о.
Члааови ско Народ-no- r
фровта а ја сам члдн п
СввдиЕата.
Драш Насо, да св бно овде
на првога Маја н дз сп то
видсо. одиах бп се за 10 го-дн- на
подмладио. Днвно, див-н- о,
да нн зампслитп не мо-жс- ш.
а.1и доћи hcui и ти па-he- ui
све видети. У peciojaiiTy
радим 8 сатн. Сваке неделс
"Бока је нсвеста Јад1зна".
сва јс iena. а менп ce чнни
да ic Херцегновн лепши од
све Боке самоме хшлда и
околнцп могао бих пнсати
многи. Тај наш дивни градић
нсће вишс дрематн дјлмсжом
мртвша. Спрсма се нзград!иа
хотеа. лечитгата. одмориш-т- а
и дпвних шеталншта. До-ст-а
се сппема и почмо је Д1
се ради. SIoct на Тоили гра-днл- а
је до сада свава влада
бивше JyrocwiHJe. Сирсма-л- и
нацрте. давалн обспана.
купнлн гласове, а жртва за
жртвом падала н губнла се на
том опасном месту н четврт
стомћа се чевадо дл дођемо
мв — народна власт н да
мост нааракихо који се мћ
сваиава.
Лсн је Хотел Doia у Хер-цегновом- е.
осружев па.1чама
в иаранчама. Хотел je сада
под контјкјлом држаке и мма
t.iHkv тргоиину. У тај хо-те.- 1
njv ата нисте моглн ври-ступн- тв aso сте Свди селлк п
радниЕ, ва и малп трговац.
Офицпри, мрнистри. виади-к- е.
велпкн шверцерв и члано
ви в.1адајуке куће бвли су
гоств ту. Јест долазплп су в
селади. ја ce в raio-пав- п
М0.1НЛП да продаду ду-зин- у
јаја. јагн и задаи пр-шу- т.
а давас. за једвик cio-ло- л
претседниЕ среза н водс-h- n
друговп. а за другпм на
род. — наш селлчЕп п гра-ђанск- п
иарод. Две селлнке за
суседнпм ста1ом ппју приу
кауф п једна говорп: "Ела
очињега тп впда прпчекај да
поппјемо join no ieanv кају.
спетскои рату, оно je Јвмство
за развнтак наше народне де-иократ- ије,
оно је гарантнја
за иашу пезависност н сло-бод- у
у послератшш услови-м- а.
Зато то пријатељство мо- -
рамо брапптн сао зеннцу окл !.o;,rnec словспсспх па-сво- г.
iir ir;a he ce одраати
Геперал Масларнћ је затни 1347 чги да оегов рад до-изн- ео
примсре члапака, пи- - л-х- ? ши, тше плодова, чиме
против братства сло-ћс- ч' i"-- ibth вајвећп зада- -
вснсеих народа, протпв-сло-вснск- ог
похрета и Совјетског
Савсза, бхјјн се објавл.ују у
штампп нс словенскпх зема-л- л.
Због тога паставио
renepxi Масларић паш за-дат- ае
иа том пол.у мора да бу- -
де беспоштедна борба протпв
лаж.гиваца, којн се издају за
наподне декократе подржа- -
ваЈу рсакцнЈу н фашнстс.
Песпоштедна бескомпроми-сн- а
борба против рсакцнје у
иашни редовима утврднћг
само наше прнјатемство, na-me
народне демократнје. Пет
борбе протнв остатака фаши-зм- а
псма дсиократнјс. По-at- e
победе над фашнзмом
створенн су условн за ствар-н- о
братство словенскнх на-род- а.
Први наш иослератни
Стовенскп конгрес показао
је да су словенскн народп,
порсд добровољне улоге коју
су имали у разбпјању фашнз-ма- ,
дали у прошлости опо-ма- н
прплог рнзници општс
културе.
Стваралачке снаге наших
словенскпх народа ослободн-л- е
су сс данас Словси-ск- н
научницн треба да дал.#
развнјају науку да је поди-ги- у
на виши отспсн. Иаука
словенских научника треба
и ви
cehav,
шемо на добровочш удар-ничк- н
рад, оправ!Дмо путеве,
копамо кукуРУ3У Ја сам
иоперсник у Mojoj утнци. Ра-д- а
има доста. На рад ндемо
непан.еи и води се утакмнца
на спе стрзне. Такмиче се ре
они јсдзн са другии, прогла
uiyjy ce најбогн ударницн н
прнмају сс заслужснс награ-дс- .
Рад је овде код нас попос,
рад сс много цсии. У нашој
iinioj н драгој домовннн ври
као у еошницн. Свуда и ва
све страие сви се заветујемо
да hesio иаш Први петогодн-ШИ.- И
плаи пе саио пспуиити
вего и премашитн. Кише код
нас пна овс годинс доста. Све
је поврпе и воће добро роди-l- o.
На пијаци нма свега пу-н- о
п доста је јефтнно. в сва-к- ч
даиом сс побол.шава жн-вот- нн
стандард паших рад-ни- ка
и сслдка Жито п куку-ру-з
epio до6јо изгледају и
сви су условп да hexo пмати
у свему од.1ичпу годпиу.
ИЗ МОЈИХ ПИСАМА
пма врсмсна. иасаше јутрос
трсплк ко на ватру."
Сјхгз Хсрцсгповн има впше
О Новолс од 16 становниЕа
пршиЕом зад1М1х избора naio
je cavo 192 гласа против Ila-к)Дн- ог
фронта. У iteny шкри-иар- а
нема, за,и.сг су убнлн
оско[)о. У Хотсл Покн срео
сам Јова Canapviiha. пЈ)ст-седни- ка
среског одбора иа га
запнтах: "Дружс Јово. знам
да у срезу нна нзвесан 6ра
ливд која пемају права гла-с- а
да лн he у току neioro-дншн--ег
плана бпти могућно-ст- в
да овв лудн својнм л-д- ом
дођу до права Maca?"
Велика кћина их до-бил- а
је то право; само сарвд-- н
и мало добрс wxvc н ни-м- а
се свако право даје.
Да лн особе које вемају
мрава гласа вогу присуство-ват- и
народним конферекцвја-ма- ?
Ми вх увев позпвамв н
врнмауо врло радо, жслимо
да говоре и ако имају смиш-лни- х
предлога. прнмамо вх
радо. Борба нашега народа
бнла је за марод; и нат на-ро- д
зна п треба да зна у ва-ше- му
друштву нена нривиле-гнсованн- х
одговори ми
овај вптез спохенпце. Рекох
вптез са пупнм правом, асс
се под том речп разумева лу
бав п пожртвоване за зешу
своју и гарод свој. вптезп
у рату мпру лудп којп
данас раде 16 cant, да би
се другп угледхт радплп
девет.
Ето тако је еод нас.
П. Мрачевпћ
да послуаси обнови н развнт-к- у
словенсспх зсилља, да
уђе као прилог Словена у оп-- ш
, р.1зницу Ej-лту-
ре н иа-п-- ед
човечанства.
1'.ио 'еба добро ппппре- -
' v .- -
'I}', a
.
сапих
— ј
—
и
и
стеге.
--лк нап ei првог послератпог Кн реса Београду.
Потато јс лодвусао огромпу
miy CiouencKor конптета у
Мосевл на стварашу повог
стовепског покрета п па мо-бплнзац- пјн
словенскпх па-ро- да
за раибијање фашнзма.
као учвргићиваљу прнјатељ-ств-а
измсђу словенскнх иаро-д-а,
геиерал Масларић је ука-за- о
да словснсеп комнтетн у
свнм зеиллма треба да моби-лнш- у
све иароде у обновн и
нзгради.п словенских земалл
у послерзтном перноду. Тн-м- е
he допрннети учвршћеау
народних демосратија, неза-внснос- ти
н слободн својих
зеиалл, што he уједно бити
ударац пострегачима рата н
донрниос учвршћељу трајног
мира победн демократије у
свсту.
I'ycEit паризаи угиетавао јс
поред несловеискнх парода н
словенске народе. Октобар-ск- а
револуцпја је показала
да је мог}ће спровоћеие
новог друштвеног уређенл л
да радпе масе разнах нацио-налност- и
мог)- - да жнве у јед-л- ој
држави ако је она осно-ван- а
на братсЕни темелима.
Октобарска рево.1уциЈа је по-каза- 1а
псторнски пут свпм
с1ободо!.убнви£ демократ- -
- каже
" т- -
и '
—
—
—
—
—
—
п —
п
п
; v
п
и
Што се тиче поштичке
С1оГ.одс, пободаи си као тп-ц- а
у гори . Сл ђуром Кецп-he- j
ce донисујем п са Дии-ко- и
Стефановиће Срео саи
се овде са Станком Јосиво-Biihc- K
и Луми Јелић у Но-во-м
Саду. CiaiiKo je оде pa-ди- о
у по.мпрнвредној трак-торск- ој
станнци а сада је отв-ша- о
у Београд. Лука ј прет-седни- к
једне задруге у Гај-добр- н.
Драгп Васо. оде ј за
сада добро жвветв а када ис-вунв- хо
наш 5-год8-
шн.в влан.
онда he овде бвтв рај. за ре-д- не
в добре радннке в ссла-к- с
и поштену ннтслнгенциј) . Пма овдс и везадоволаака.
а пример. од мојвх сннова- -
ад Ралетића одузелв су зем-л,- у.
ij-лбрп- ку в tproK8y. јер
су се бавклн црнох берзом.
а тако и ммогвм ,ругвма. II
ето. такови су везадоо.1н н
пије им добро, алв штаћеш.
да су онн задоволлв в да нм
је добро онда не би бито до-6ј- к)
нама. . . У нашем 5-годи-ш-
њем
нлану нндустрвјалнзп-раћем- о
и е.1сктрифицнратл
нашу земд-у-, то јест в град в
село. Нутеи воллпривредних
задруга и трасторскнх стапи- -
ца ликвнднраћемо вреостатке
свих сулаЕа, јср инха н тако
овде нмје добро. ва heuo вх
послатн тамо еод )рднва
"Гласа жанадских Срба По-ж- е
Maptoanha где се може
жпветн без да раде. Ов је
шилао мојнв шогорима у Мо-ннф-лн
н ђурсмц нгоу
смрдл.иву мовиау. тобок. као
да can их ја иретвлатво. До-бил- и
су вар бројера и сада
више м'е добивају. Добммју
уредво CpnciH Гласмвк и та
ко мсто п ја добими Срвски
Гласнис в Иомктв. Ошалите
то гад ио еговој 4шнс-тичк- ој
нушкв. . .
Мислнм да је аа сада дос-т-а.
него ви oepocnt ипо тв се
иисам вре јавно, бо an ире-запосле- н,
јер смо ралкли
мвого иа оргаинзомлу овога
ресторавта где а рмнв. јер
to je једин државвк ресто-ран- т
у Hommi Саду Удеваен
] одличво ж хрваа у ему је
одлнчиа и рло је4ва. . .
Ми ве нравихо внакаог ро-фит- а.
само да се иигрвју tK-hhh- i.
Плата рминчга у
омх ресторлвту ј од 14 до
16 динара ва сат, тако да
'( радвицл могу одлвчво да жи- -
е.
Сад вимта вивве вего вас
све воздравлако. све иавк
другове в вријателе Србе.
Хрвате и Слоевв.е. . . ве че-кај- те
него куввте се в дођите
овахо v нашу леву в доагу
' доуовиву где he мо свв битв
I срећнп в задоаол.вв.
Петао п Катппа Ралетпћ]
ПЛЕНУМА ОПШТЕ- -
CKuu народииа н створила je
нопу страпццу у псторпјн л.уч
сеог друштва. Словснсеи иа-род- и
користили су у нардио-ослободмлачЕ- ој
борби велнкс
теЕовппе Овтобарскс револу-цпј- е
п створплн, према степс-п-у паттнчке зрелости сво-ји- х
парода. државе народннх
демоЕратија. Остобарска ре-ватуц-
пја
створила је Совјст-ск- п
Савез, браниоца правед-пп- х
нацпопалпих захтсва
словевскпх зсиалл, сигураи
ослопац па међупародпој аре-н- и
за пародне демосратнјс
словепскпх земалл. У знак
захвалпости словенски наро-д- и
треба да прнхвате иросла-в- у
Соцнјалнстпчке октобар-се- с
револуцијс као свој праз-- н
нк.
Подвусавшн да су слопеп-ск- е
организацнје у несловен-CEii- v,
као н прскоиорскнм
зевллуа. углавпои помагалс
напоре Уједнаених нација у
разбијан.у фапшзма н стојс
на стражи внра н дсиократи-је- .
генерал MaMapnh је на-ставп- о:
"Ове оргаиизацијс ноказу-ј- у
велнЕп иитсрес за народ-н- е
демократије у свим сло- -
венскии зсмллма и потрсбно
је да н v се пружн сва помоћ
у раду. У тим зекллма упра-в- о
се поднже талас рсакцнјс.
Нске од тих оргаиизација,
као на прииер у Латииској
Дмернци, морале су да иус-ђ- у
иа илсгалан рад. Реакција
he ce још вншс окомнти ил
наше напрсдне органе да бн
остпарнла дсо паклсис зами-сл- н
антикомунистнчког бло-1.- л,
подразумсвајућн ту бор--
бу протнв народиих демо-крати- ја
словснскнх зсмалл.
Зато те оргаиизацнјс не сме-ј- у
битн прснуштснс саме се-б- н Hnia треба iiOMohn у ра-д- у
одаш1ПДН.ем доброг матс-рпја.та- ."
Генсрал Масларип ]е завр-шн- о
свој говор уЕазуЈуЈш да
јс стовенски покрст посгао
ш и ро km народии нокрет, ира-гресива- н,
који се нз дана у
даи све више ншри. To ]о
ншрока народна бујнца icoja
je носле дугог народног ст)а-дањ- а
н патаа нашла свој
правн пут и данас вишс hu-so
не можс слободолубивнм
вародвва да прспрсчн тај
давво тражсвн пут. Зато ј
права в свста дужност гваког
слоенског јаввог радннка —
завртво је гснерал Масларић
— да улве актнпног учсшпа
у том наЈнанпм покрсту п да
допрннссе гвој удео нлсмсни-то- м
н у iBiimriiou nil i.y нашег
ноп1 г miieiicfcoi покрета
(Tau)yr)
"АНТИКОМУНИСТИЧКА" П0-ЛИТИ-
КА
РДЗБИЈА РАДНИЧ
КУУНИЈУ
Отава, 5 јулн. — 1анадска
морнарска уввја упутила је
протестни icierpax мннистру
рада Мичелу у вези са сирс-чавант- м
уииским прстстав- -
ввцнма у!азак иа бродове од
стране паЈНбродарске компа-виј- е
"Сарниа енд катониал
стившнп Ко."
ИретставниЕ кохнаннјс ка-вет- ан
Скат Мпсепер, нзјавио
је да he употребити све ле-гал- не
вере за спрсчаван.е до-лас- ва
комуниста на бродове
уцркос одлуци (арбитрацио-вог- )
одбора да се нолнтичка
в ерска убсђсиа чланова
увије ие тичу комнаннје но
угооју Еоји је на снази.
Дознаје се да одслеае рада
сарема подузнмаас извссних
акцнја по овом интан.у.
ЕНГЛЕСКИ РАДНИЦИ
HEIiE ПОМАГАТИ СА- -
ДНСТЕ II ПОТРАЉИ- -
ВАЧЕ РАТА
Родзеј, Шкотска, 7 јулп. —
Ввл Лотер. прстседник ру-дарск- ог
сивдпЕата Нелике
Бритаввје. изјавио је на кои-феревци- ји
делегата воји
вретставллју 600.000 рудара,
да британсЕи ралници nchc
нвкад аодуиирати "атомски"
рат вротиву Совјетског Ca-ves
вавав нроповедају "са-двст- и
и вотпал.нва.чп рата у
Сједвњенвм Државама Лмс-риЕе- ."
Мв восматрамо како авс-рнчЕ- и
монополисти поЕуша-вај- у
да униште свој сопствс-в- в
радпвчЕп посрст. Ми не
затвараво иаше out пред рас-но- м
дисЕрпмппацпјов и мрж-но- м
у тој паводно божјој
землв" ресао је Лотер.
I Д1Ј,ШЈЦ11)1!111Р1)1И
L _ 1
Политички преглед
ВАТИКАНСКЕ ФАРИЗЕЈСКЕ КЛЕВЕТЕ
БЕОГРАД. - "НОЛИТНК V од 3 јула
доиоси Ч1анак под нас1овои "Ватпканске
фарнзејске клевете" у коме се пстпче да ју-гослове- нскн
народн не могу дозвотптп да
се да.е в[)сђају инхова дра.ава н тастп пре-к- о званпчних органа једпе оргавпзацпје к-- ја нрстендаје да пма претставнике у Бео-град- у. Својс постојаие као државе п држа-it- e
днпломатскнх претставпига у друшм
земллма ВатиЕан оправдава "моралппи ау-торитет- ом". Међутнм. објавллваоем бестнд-нн- х
клевета против Југославнје у своме зва-пнчн- ом opranv од 24 јуна п преко своје ра-ди- о
станнце, Патнкан je изгубпо свако пра- -
во да се познва па моралпн ауторптет . Садашн.и бесоиучпп пападп Патнкапа ил
пове народне властп у Југославијп — плте ПОЛНТИКЛ — правдају се тажппм тврђе-њим- а
да у Југославнји пема девократпје. да
је становништво подвргвуто терору и да
јс религнја угрожена. Овп папади пису до-ш- ли као нзненаћеае: опн су логичип резул-та- т
патнтиЕе коју Beh одавпо води Ватикан.
Са благословоч Натпкаиа Мусашннјеве
хорде су 1935 годнне употребпле отровни
гас против цивилног становнпштва. У Лби-сппиј- н,
а затим напалс xa.iy пезаштнћену
Ллбаннју; са благословом Иатикапа Хитлс-ров- е
хорде су провалиле у древнн Праг и ка-TOHI4- KII
Псч; са благословом Патикаиа На-Bc- mh јс оргпнизовао наснлно npceobcite у
катотичку веру у Југославнјн и убијаае Ср--ба
н других патрнота.
Фон Напсн јс био повергнва тичност
"спетс стошце", францускн бисвупи и кар-дпна- ли
благословнли су Петена када је пз
дао отаџбину; Ијср Лавал. пре него што ]е
био ocyhcit од француског иарода ностао јс
naiicKii витсз ; чехословачки лздајинци Ха-х- а
н Тнсо такође су били пера у ватнкан-cK- oi
капн.
Носле рата Патнкан иије изговорио пије-дн- у
реч мнлосрђа зд мнлноне исвиних хриш-han- a
побпјених по копцентрационим лого-рим- а.
Хнтлерови. Муслтнцнјевн и Павелн-ел- п
ислатн и хиллдуструке убице побеглн
су од иравдс захвал.ујући ватнЕанској за-штп- тп.
Карактсристично јс да Ватисан intfc за- -
узео испшјатсл.скк став према Југослави
ји после успоставллн-- а народне власти, већ
join прс item што јс постављсно пиган.е нро
мснс режима у Југославији. Између осталог
Патикан јс отворсно нодуппрао птаи ства-ран- .а
Средн.о-свропск- с феудалне католичкс
државе на челу са Отои Хабзбуршким. ко-ј-а
је трсбало да обухвата велнкн дсо Југо-славн- је
н цслу Лустрију. Чехословачку и
Галарску. Садапш.а кампаиа протнв Југо-слави- јс сачо је продужсп старе полнтике.
1Слепстају1ш југоставнју и објавл,ујупи
бсстиднс лааси против ие. каже "Иатптнка"
у закл.учку, ''Осерваторе романо" и ватикаи
ски радио устварн ие браие ни демократију
и it peiiintjy Tliitna јс стаи дг фннавсвјгЕИХ
и других матгрпјаших интерега бавака и
еЕсцтоататиргких комнанцја иовечанлх са
upk'nriinu Kpvtitniiv.i 1алп нлгнкаигЕпг
шанпчшх 111ГГП п и им nchr им најмањс
узнемирпти хгмокрпм к Г'1апи
ЂИЛАСО ЦИЉЕВИМА АМЕРИЧКОГ
ИМПЕРИЈАЛИЗМА
IIAPII3. - Мпкшаи ijHiac, мвввстар
бс. портфс1ч! Ју rf)cnBfHCKr владе говорао
je на Конгресу француске Комуввствко
иартнје н поздравно ra у нме КомунвстпЧЕС
партијс Југославије
мбаМвинкиосјотмар југIо;iсuтaоcвенjсeкиппдввауркоадов даиoаспrоp-смoатwрај-oyу
бпрпу папредпих свага Фравцуссе
ча демократију и пезавпсиост ceoje icvxe.
"Мн Југословени — подвусао je ђилас —
добро знамо да амерички ивперпјалигти у
шп.у светске дошшације припреиају заве-р- у
протнв слободолубивпх варода. He тре-б-а
пнЕога да изненади гато је вхова аггив-- н
ост данас у главном упереиа против демо-кратск- нх снага Фрапцуссе Eoie ппетставлл1у
озбилну npcupesy аиховим асппрацнјама и
y4iiiinhe све шго могу да их остабе.
Обнова Квропе — наставно је дз_е Ми-лов- ан
1)илас — vorvha јесаво ако буде за-енова- на
на слободи н независлостн њених
народа. ииаче he извесие земк Квроне ио-ста- ти
вазали акернчсвх липервја.1иста л то
ком времена постати отскочиа даска за свет-ск- у
домниацнју."
У заЕлучку је Мнлован ђилас подвусао
да су многи империја,1истичЕв планови. аах-Ba.i.yjy- hii борби Комуниствчке вартијс
Француске. нропалп, и изразио наду да Irts
ibiixoBit планови за изолираке СССР и из-всс- ннх
других демоЕратсхих држава. ства-раа- е
разних rttokoea, делеле Евроие на ис-т- ок
и запад, обнав.%ане империјалвствчке
НевачЕе, подривање Уједивввх нацвја и
кочсае демократског иапретса у извесним
зев.гава (бпло подхићнан,еи владајућих
кругова Еао у Турсгој, лли оружавои вн-тсрвснц- нјов
kao у Грчкој) неве успетв зах-ва-ijyjy- hn
у знатној мгри Лорби фравцуског
наИ)да. борби нааредних гнага францусхе
под водгтвок Компиг 'вчер партиЈе Фран-цусЕ- е
јушо1јтшн ЗЛОЧИНЦИ У и- -
ТОЛИЧКИМ МЕНЗАМА
PIIM. — Лист "Увита" довосв вест да је
рлмсЕа патицнја ухапсила усташу Шувдића
Јосипа, Еога eeh дуго времена тражи због
многобројних П.1ЛЧЕВ и прноберрзнЈанских
послова. Злочпнац је ухавшен када je изла- -
зио пз мензе кататвчког колеглјува Или-риЕу- м
где се савувллју југословевсЕИ рат-ii- ii
злочлнцн. У моменту хапсеаа овај зло-чина- ц
је ногушао да пува, али је рањев од
страие полиције.
Поводол овога случаја 'ист "Увита" сс
пита када he Мивпстарство увутравших по-сло- ва
да коначпо отстрани ово легло бапди-т- а
центра Рлма.
шшуштишмт ш ЦВДЈЈЦРШШЈ)
i