Serbian Herald, January 22, 1946

              I 'i , . — — — —
л J--
ш t Српски Гласник
(Serbian Herald)
Published twice weekly at
200 Adelaide St. V. — Toronto 1, Ont.
By Srpski Glaenik Publishing Company
In the Serbian language
Proprietors
Излази сваког уторка и петка. ___
Cia писма и чехове трба слати на:
"SRPSKI GLASN1K"
MO Adelaide St. W.,
Toronto 1, Ont., Canada.
ИСТОРИСКИ ДАНИ 7, 13 и '27 ЈУЛИ
Мсђународна рсакција на чслу са на-цистич- ком
Немачком н фашистичком
Нталнјом — годнис 1939 започсла jo
дуго принрсмани крвави поход протнв
дсмократских зсмаља. У том походу хтслн
су у крвн угушитн сваки отпор у одбранн
тсковина човска иа социјалном, сконом-ско- м,
научиом н културном подручју жи-вот- а.
Напрсдис тсжњс људског друштва
и зсмаља билс су за светскс импсријали-ст- о
нспријатељски фронт. Током дугих
вскова у испрскндним борбама људског
друштпа стсчсиа ирава и слободс, нспри-јатељ- и
мира и иапрстка хтслн су отстн н
бацнтн човечанство у срсдљсископно роп-ств- о.
У коло мсђународнс рсакцијс снадали
су краљсви, принчсви н шихови држав-ниц- и,
гсисрали, рсакциоиарни поповн.
политичари другн издајници по занату,
којп су нрипромали терсп за ко--
начин удар. Фашнстичкн потоколонаши
вршљали су слободно ио свропскнм зсм-ља- ма,
оснм у Совјстском Сапсзу, н ош-три- лн
камс да у даном момснту ударо
својо жртве у лсђа.
У то коло међународио рсакцијо спада-л- и
су и владари старо Југославнјс, којн
су правнлн рачуно бсз народа н припрс-мал- н
зсм.гу за Хнтлеров "нови рсд". Јсд-н- у
од првих задаћа да сс завадо Срби и
Хрвати они су грозничаво испунавалн.
Војску су оставили на милост хнтлсровнх
агсиата, издајника гснсрала и офицнра.
Сваки народни протсст они су гушили у
крпи.
Априла G 1941 годинс нсмачка војска
јо готово нссмстано ушла у Југославнју.
Гсисралн и официри су издали н напустн-л- н
војску. Утврђсња на граиицама ннјо
бнло скоро иикаквих, јср јо свакн поку-ш- ај
инжињсра да со она изградо бно угу-ш- сн
по Јпшистру војскс Мнлану Ноднћу.
Бојска јс давала ту и тамо спонтаног от-но- ра,
алн оргаиизацијо и подства нијо
било.
У тим судбоносннм данима иароди Ју-госла- впје
су трсбали оргаиизацију и вод-ств- о.
Славна Комунистичка партија, као
п увск у прошлости, неумориа учитељка
н нродводнтољка иарода нашла со јо спре-м- на
да узмо судбииу земл,о и народа у
својо руко. Иод водством всликог во!;с Ј.
Г. Тита народ јо ушао у борбу.
7 јула 1941 годинс био је даи устанка
у Србнјн. Српски народ јс запално буктн-њ- у
слободс, која со распламтила у рппггп
народин устанак у Дрној Гори 13 јула н
27 јула у Хрватској. Под водствочКому-ннстнчк- с
партијо иароди Југославијс при-ми- ли
су борбу са модсрно наоружаинм
армнјама немачких и нталијанскнх оку-пато- ра
у одбрани својс зсмљс. План зли-ков- ца
Иавстића и н.сгових усташа да
уинштс сав српски жнвал. иа тсриторију
Хрватскс бно јо осујећсн заједиичком
борбом Срба и Хрвата. Нланови нсмачких,
нталијанских, чстничких окупатора и зли-кова- ца
били су јсдннствсном борбом на-ро- да
Југославнјс смрсканп. Планови мо-ђуиаро- дно
рсакцијс бнли су раштркани
тако, да их вншс ннсу моглн ни "најбо-ди- "
нацистнчки гснсрали сложити. 7, 13
н 27 јула 1941 г. били су данн када су
народи Југославнјс запалили буктнње
слободс, којс he пуиим сјајсм горстн ве-ковн- ма.
Џиновска ослободнлачка борба
народа Југославијс освстлнла јс пут сло-бо- до
ио само за Србс, Хрватс, Словенцс н
Максдонце, всћ је она обогатнла дсмо-кратс- ко
тековинс и појачала родове целог
слпбодољубивог света.
ПоздрављаЈЈпн вслике дане из борбе
наших народа за слободу и нсзависност,
мн у Канади требамо нћи нутсм изградљо
нераздвојивог једннства мсђу исељевнм
Србима, Хрватнма и Словенцима. Ми тре-ба- мо
са пуним разумеваљем потрсбс је-динс- тва
као наша браћа у домовшш у
току Јулских дана граднти и радвијатн
сарадњу н јединство са другнм демократ-ски- м
народима Канадс у борбн против
ратних хушкача, за мнр, слободу и иа-прсд- ак,
јср to he битн, уз материјалну
помоћ иајбо.га помоћ да сс тековинс осло-боднлач- ке
борбс нашо браћс очувају, то
ћо битн најбољи поздрав који им ш мо-же- мо
послатн.
0 ЗЛОЧИНИМА ФАШИСТИЧКЕ МИЛИЦИЈЕ
У ЈУЛИСК0Ј КРАЈИНИ
(Телеграмом Српскои Гласнпку)
Ппше МИЛИВОЈ СУђИћ
Лондок. — Франц Бевк,
вођа делегацнје Јулиске Кра-јнн- е
у Паризу у вези дога-ђај- а
којк су се у последње
време однграли у Трсту дао
је иовинарима следепу изја-ву- :
"Од како је у зонн "А"
Јулискс Крајнис успостављс--
иа власт савезничке војне у-пра-
вс,
фашистн 'све вншб по-јачав- ају
своју дслатност која
се у последње врсмс претво-рил-а
у стварно насил про-тив- у
антифашвстичЕог ста-новнншт- ва
и јбнхових уста-нов- а.
Нале су жртвс, дсмолн-ран- а
су седпшта Уједниеннх
синднката Јулиске Крајиис,
седнште Оовснско-итаЈијаи-ск- е
аитифашистичке уинје,
седнште приморских парти-заа- а,
седншта ослободнла-чкн- х
одбора, словеначке ки-жар- е.
штаипарије н редак- -
цнје дистова. Нападаии су
Састанак словенских научењака
(Телеграмои Гласнику)
Пише: НАТАЛИЈА
АЛЕКСАНДРОВА
MocKia. Ha приредбу коју
ie прпредио Свесловенски
одбор, састали су се са нста--
квутим совјстским научеља-цвм- а,
зпаксвити иаучењацн
JyrociaBiije, Чехословачке,
11о.м:ке и Бугарске. Ирвсут-ч- и
тои прилвком бвлв су та-ко- ђе
и амбасадор Чехосло
вачсе Хорак, југословеискн
аибасадор Ноповнћ, бугар-се- н
посланик Ннкола и от-иравн- ик
послова Репулвкс
Полске Нолпс. Норед оста-ли- х
гостију првредби су при-суствова- лв
н мввнстар про
светс Совјстског Савеза Iva-фтаи-
ов,
Декан московског
Упивсрзитета II. Галкнн и
други.
Научеиаке јс у ние Свс
словсиског одбора поздравно
претседиик гсвсрал-лаЈша- пт
1уидуров. Ieuepa.1 Гундуров
је у свом говору рскао да из
међу гостнју који су посе--
твли (.весловенскн одбор у
ових ирошлих пет годвиа,
бнлн су хеЈХ)јски борцц пар--
твзансквх одреда нз развих
словеиссих земал-а-, оргаин-затор- и
борбеног једииства
Словена, водсћв државницв
као претседнпк Чехословач
ке Бенеш, Народнв Херој
Југославнјс маршал Јосип
1роз Твто, претседввк На-родн- ог
eeha Ноллке Бериут
и друге знаменвте лнчиости
Словепсквх земхга. Говор
hue je изразио увереи.е да
he овај састанак поставити
чврсте теисге за зблвжеие н
сарадн-- у нзисђу научси.ака
сјовсискнх 3euxia.
Нрофесор мосеовског Унн-верзите- та
Г. Богатнрев, на-прав- но
је преглсд са хоифе
ревције словеаскпх студнја
еојЧ је одржао у Ленингра-ду- .
Он ]е описао одлвчав у-тн-
сак
Еојн су на совјетсгг
иаучекаиЈЕе оставвдн нзвс-шта- јн
lbiixoBux кодега вј
других словенсЕих земала,
иарочито је истакао талсн-товаи- н
в врло замилив нзвс-шт- ај
Белића, Хорака в дру-ги- х.
IIpiicyiHii су пажлвво слу
шали запнклнви говор прет-седнв- Еа
Српске акадекнјс
ваука лексавдра Белића.
Најглавнвји потез ва Ле
нвнградсЕОЈ ховфереицнјн
рскао је он, бво је дух је
динства п међусобвог разу-хева- ња
у погледу слободвих
словснсевх наука у сввм
зсм.гаа. Тај дух меБусобног
разумевава ouoryhuo је да
се дође до споразума.
"Бнле су једнодушие желе
свију, рскао је Белвћ, да се
упоставв сдовенску науку у
свпм Упиверзвтетима са за-једивч- Еи пзрађснои тевои.
Же.ге за сарадизх доврвне- -
ле су томе, да je довета je-диоду- шва
одлука за успо-ста- ву
једввствене гране сло-вевск- их
наука".
Белнћ је зак.гучно свој го-в- ор
поздрав.члјућн "Новн
дух једввства којв је пре-владав- ао
на нашој коиферек-цнји- ",
нзразно је захвалност
тасођс чак п приватнн ста
новн. Сптуација је даиас вс
га као што је била за врсме
иајжећчег фашистичког тсро--
ра противу приморског ста
новпнштва у предратној Ита-лнј- и.
Цивнлпа иолнцнја, која је
упркос узастошшх u безус-пешн- их
опомепа од странс
легитикнпх п р етставнпка
приморског иарода, саставл.е-н- а
већином од члаиова бивше
фашистнчке полнцнје и мн-лнци- је,
као u од ратиих зло
чннаца који су пребегли нз
Југостовснске зоие, не пружа
заштнту стаиовништву пред
naciijM, него отворено сара
ђује са фашистичкимбаида- -
ип. затпапа nnpwjiahvie н hv. Г Г — I J i — Ј
чи аитифашнсте Уза све то
савезиичка војна управа, уп-рк- ос
многих молби, опоиена
и протсста који су јој били
yiiyhemi од страпе легитпм
иих претставанка npuiiop- -
Српском
иннистру Кафтапову и Дска-н- у
леиинградског Универзи-тет- а
Нознесенскоу, изражу-jyh- n
искрепс желе да би рад
словенских иаучен.ака за у
век рукосодио дух јсднпства.
Ирофссор Л. Силавииски,
Декан краковског Универзв-тет- а
похвалио јс огромне ре
зултате поствгнуте иа мнтнн.
гу ciOBeiiCEiix научсаака.
Пзражавајући захвалпост
за пријателски дочек који
му је указан, професор ира
шког Универзитета Хавра-не- к,
рекао је да се он весе-л- и
чшбспнцн да рат пије пре-кану- о
уске всзе измеНу сло-вснск- мх
студија и руске на
уке. "II као професор в као
сскрегар СвесловеиСЕог ко-мите- та
у Ирагу, моје су же-л-.е
да даиашии митинг ио--
Југословенски научењаци Лењинграду
Нанисали Александар Бе-.iii- h,
претседник Српске А-кадсм- ије
Наука, и Фрапц
Pouah, професор на Љублдв-ско- м
тшв€рзитету:
Леиинград нас је всома из
ненадмо, јер се је тоеом про-шл- е
годнпе много нзхевио.
On сс је опоравко в повра
тно своју уредност и брвжно
неговапв нзглед. Нствна, ва
некии местнма иутеви су ра-скопа-
ни
тако, да је тешко
преЕо улнца npehit, alia to
iiiije од бомбардовапл. Улнц;
се калдрмвшу, што је још је-д- но
сведочанство брзоЈ обно-в- и
града. Uehuiia лсиниград-скн- х
жанцеларија и установа
ук.1учив музеје н биЛшо-тек- с
су ианово отворсне, па
су ваша чуђеаа била угош-hcu- a
днвнии збиркама рус-ко- г
музсја и брзо смо стешн
ysepeibe о огрохнои послу
нзвршенок на обиови града.
Носетилн смо "Квровтеатр",
где смо видели одлнчно дело
"Девица Орлсанска", voje се
може равнати са ајбочт
предратнив претставаиа. У
градској и у унвверзнтетској
бнблиотеци опет смо видеип
да су сви услови створени за
да.ииа истражнван-а- .
Наш разговор са Ллексап-дро- м
БознесенсЕнм, рскто- -
ром уивверзнтета, и са иа-шн- м
стручннк Еолегана уве-ри- о
иас је колнео је то нстн-н- а
Рад уннверзнтета према-шн- о је свг. иаша очеЕвваиа.
Збвха ие иожете а да се нс
днввте енергији и способпо-ст- в
за рад овнх који су ие-дав- во
страдалн од стаља on
кол£ног града. Нарочвто нас
је прнјатно изневаднло да је
број кандидата за оделење за
студпје словеиства преиашво
број упражњеппх места.
Наша седннца је тскла у
атмосфери жпвахности паро-чит- о
поволних устова. Пако
је днсвни ред углавнон бпо
саставлхн од иаучнвх проб-лем- а,
много пажље се јс по-свети- ло
оргаиизациолим пи-Ћиш- ма
тнчући се програма
иаучиох течаја словеиског
ског стаиовпиштва нод стра
ие аптвфашпстнчкнх орпшн
зацнја, ннје предузела пика
кве потребне мере да зашти
тв животе и uuaita ангнфд- -
шистпчеог становнишгва
пред пасилм фашнстнчкнх
бапди н цнввлне полицнје.
Становннштво Јулнскс Кра
јине зопе 'А" услсд тога би
ло је прннуђеио да прогласи
геиералии штрајк са захтс-во- и
да се ухапсе п казие
проузроковачн злочина, да се
отстраве вз Трсга свв фаши-ст- и
н ратив злочввци, који
су тамо нашлн ссловвште и
да се растуре в казве све фа-швсти- чке
бавде. Постојсће
прилике у Трсту, као и уоп-шт- е
у зонн "А", нс претстав-лл')- у
више само опасвост по-ја- ве
новог фашнзма, исго је
то већ вовв фашизаи у пу-н- ој
својој бруталиој делатио-стн-,
којн угрожава мпр и
слободу. Аео декократска јав-во- ст
света не желв да се
поновв нсторнја последших
двадесет годнна, овда несме
служн још болеи учвршћеи.у
прнјател-ств-а взмеђу словем
ских народа", рскао је оц.
У врло за1шмд,нвом говору
претседннк паучпог Beha у
министарству просветс у Бу-гарСЕ- ОЈ
Самодумов, изразпо
је :ке.ге 'за још тешае прнја-телств- о
и сарадиу између
словепских iiayneitaEa.
11]офссор Галсвн Дскап
московског Уннверзитета ре-Е- ао
је: "Ови састанци су на-рочнтодр- агк
нама, јер мн вн-ди- но
измсђу присутввм нау-чоиаци- ма
на ово састанЕу
СвеоовенсЕог одбора и na-me
старе лрнјателе са који
ма смо билн повезаии а
универзитетика за дуги нвз
грдина, а са парочитим задо-Bo.iCTB- Ou
поздравллмо по-штова- пог
господипа Бели-ha- ".
Професор Галкии је обе--
одслсна уннвсрзитета н пз
венв Eitura н ваучеилка нз
мсђ' совјетских уииверзитета
diOBCHCEBX уивверзвтета
изван граннце. Резолуцпје
усвојеке по овим шпаачма
говоре о уносиим плодовнма
рада овог заседапл. Сви учс-сниц- н
су взразилв жел.у да
бп се овакве седиице словен-сби- х
иаучеилка требале одр-жава-ти
cease годиве, нлн да
се понове с ремеиа на вре-м- с
са поједипим словенскнм
државама. ЖСлимо иапомену- -
да загвара очи пред овим до-гађајн- иа.
У име приморског
ставовииштва, којс н поред
тога шго се о еговој судбн-н- в
решава протвву аегове
во.гс, дожввлава такође бру
талиа иасилл у свои власти-то- и
дому, обраћамо се демо-кратск- вк
масаиа света, рад
ввчквк синдвкатвма, антн-фашнствчБ- ив
органпзација-ма- ,
да днгну свој глас у од-бра- иу
својнх права. У некни
земллма већ су освоваии иа
рочвтв одборв са цвл.ем да
се тршћавскви девократсквм
масама пружи пуиа поиоћ.
Очекујемо да he том прамс-р- у
слсдитн чвтав свег и да
he сс удружвтв све демократ-ск- е
снаге како бн се у коре
ну онемогућило ствараие
ф а ш н з м а п да сс тиие
сачува мир и слобода ие саио
Трста, него и чвтавог света.
Ирнморски народ очекује да
he, у ишересу чвтавог слобо-дољубнв- ог
човечанства, аегов
апсл iiaiihii ва пуп одзвв".
Танјуг.
hao својин поштоваипм ко-лега- ма
да могу увек рачуиа-т- и
на помоћ од странс мос-ковсе- ог
Универзитста и да
he сс онн увск одазвати апс-л- у
научсаака словепских зс-ua.- ia.
Задан говориик те всчсрч
био јс мииистар Кафтапов. 0 је поздравао госте у вмс
научеиака u студсната Сов-јетск- ог
Савеза, н взразно је
чврсто уверсае да је конфе-ренци- ја
на ленинградском
Унивсрзмтету почстак вели-ки- х
потхвата за даллке нз-грађив- аис
словснсенх студн- -
Мвтинг је завршио са кон-церто- м
крји су давали позна-т- н
coBJeiCKH уметимцн.
За цело врсме превладава-u- a
je атомсфера прнјатсл.-ства- ,
јединства н међусобиог
разумеваиа.
у
ти пријателску атмосферу у
којој је текло заседане н па-жи- .у
коју је заседану посве-ти- о
А. А. Вознесенски, који
је бно јкгов компстентап,
способаи Boba и испиратор.
Он заслужује иаше нризна-it- e.
Утолико ввше шго он ни-ј- е
словенсги паучеаак, па је
ипзе бно готов за ннтсресе
универзитета којн оп тако
воли дати своје време u труд.
за Еорвст службе тако драгс
ikerOBOB срцу и срцима свн-ј- у
учесника на зассдан.у.
Ко јг Раде Булат
(Наставак сл страие 1)
матинског Нрнморја, Булт је водио бесирекиднс успсш-и- е
бојсвс протнв Навелићевнх усташа, Хујићсвих чст-ни- ка
п Нталијаиа. У лсту 1942 године као изаслаинк
Главиог штаба Хрватске, Булат је руководио нападнма
партнзана иа јаки усташко-домобранс- кн гарнизон, који
се је бно утврдио у његовом родном мссту Нргнн Мосту.
Касније је послан у Жумбсрак гдс је поставлси за ко-манда- ита
славне Тринаесте Пролетерскс бригадс "1'адо
Кончар".
Иод Н.СГ0ВИМ руководством брнгада је водила миого
крвавс борбс на лшшји изчеђу Загреба и Карловца про-ti- ib
усташа, Немаца, Нталнјапа п Рупникових домобра-нац- а.
1943 године поставлсн јс за команданта групо
загорскнх партнзапских одреда у Хрватском Загорју. На
том за Немце п усташе наЈосет.гивиЈсм тсрсну, змсђ
Загреба и Варажднна, Булат је својим одлучним удар- -
цима и нсоончном вошлтом задавао свакоднсвио нс-пријат- ељу
тешке губитке.
Иако Србип, оп јс због својег јунаштва и смслостн,
због свог нстпнског демократског аржања према л.удн-м- а,
стекао огромну популарност међу борцима и код
читавог хрватског народа тог краја. Загорским брсгови-м- а
н хумцима одјекнвале су песмс хрватских ссљака о
храброј војсци Раде Булата.
1944 године постао је командант славнс Тридссст-друг- е
Дпвнзије, која се састојала од двеју хрватских н
једне српске брпгаде. По свршетку рата послан јс на
војне науке са којих се недав::о вратно, тс јс данас ко-манд- ант
једне днвизнје Југословенске армије. Радс Булат
иоси неколико одлнковања.
Заједно са Радоз пошлс су у партнзанс u њсгово
трн сестре, од којнх је једна Драгица, попшула зими
1941 годнне Сороћи се с пушком у рици протнв усташа.
Друге две Анка н Сека, пстакле су се такођо као храбрн
борцп. Обадве носе чинове офицнра Југословенскс армијс.
Петак, 26 јула 1M6.
1 — - — '
" ' ' ' Г¥ т tw чр т ч w м 1ц ч ч Политички преглед
ПРИСУСТВО АМЕРИЧКИХ ОРУЖАНИХ СНАГА
У КИНИ HE СТВАРА МИР И РЕД
Удовица нокојног Can Јат Сен-- а, утеме-лдч- а
кинескс Републнке, дата je, у Шангају
22 јула, амсрпчким новинарниа врло зпа-чај- пу
изјаву. 0а је такође рођена ссстра
мадаве Чнјаиг Кај-111е- к, жене садашиег пре-мпјс- ра Кпне. У својој изјавн новипамнра
она нзмеђу ocTaior кажс:
"Становнти реакционарнн кругови у Сје-дии.сн- нм
Државама Америке п реаЕцноперн
у Куминтаг партлји, распирују фађапски
рат у Киии са желом да бн изазвалн оружа-- и
н сукоб нзмеђу СДА и Совјетског Савеза.
"Кохпнташкп реакцнонерн распврују
грађански рат к надају се да he се тако вза-зпа- тн
рат нзмећу СДЛ и СовјетсЕОг Савеза
н да he сс тако скршити кннеске комунистг,
којс оин сами иису у стаљу победнти.
"Амерички народ, којн јс савезипк п ду-ГОГОДШ1-
Ш.Н
прнјател Кннс, мора бити оба-вешт- ен
о овом путу у пропаст", рекла је она.
"11има се мора pehu да се амернчЕа ре-акц- ија
удружује са kiuicckiiv реавционери-м- а.
Амсричкн народ vopa битн обавештен
да присуство амернчких оружаних снага на
кинескоч земл,шнту пе ствара вир и ред
међу кинескнк пародом.
"Америчкоч народу се мора pehu да за-ја- и
треба датн само рсоргапнзованој и ре-прсзептат-
нвној
кписској в'ладн. Ihnua се
иора pehu да ако Лмерика o6cha да nehe
снабдсвати поједпие групе са вуппцијов и
другнм оружјем, rpabancEii рат се nehe про-ширив- атн
у Кппн."
Она јс дал.с рек-i- a да би се у Кипн тре
балп провестн прнпцнпн Еоје је бпо поета-вн- о
н.ен покојпи муж
"Да лн нијс генсралнп директор УИ-РРА- -с
нзјавно да у оиом делу Кине гоји
је коитролираи по кнпесхни Еомуиистимз
иема гладн. Зашто? Зато тто су опи следн
ли програм др. Сун Јат Сеп-- а и подслили
землу селдцнма", рекла је дал.е госпођа Сун
Јат Ссп.
"Ми смо суотсни са onacnoraby rpaban-ско- г
рата у који реакциоперп желе да уву-к- у
и Америку, Такав рат, нако необјавкп
Bch јс почсо. Опасност постоји да се зарати
чптави свст. Та nccpeha се мора зауставитм
још у свом зачстЕу", заврпшла je rocnoba
Сеи.
КРИЗА У ИНДИЈИ
Изпсттаји из Индијс говоре да тој држа-в- и
прстн криза иајвсћа од 1928 годпне
Штрајк је захватно читаву земљу. Град Пом-б- ај
јс потиуно взолован и иеиа везс са
осталии деловима. Гадништво у другпм гра--допи- ма
такође нзражава незадовол.ство.
Дописник "Iliy Јорк Тајмса", Џорџ 1
Џонс, јаплл да иако малобројнв, нпдиски
коиуннсти предводе штраЈЕ. Он преписује
уснех комуниста чниеинци гатоводство Кон-гр- сс
партије пнјс полагало пажље нндисеом
радииштпу за поиедних пет годнна.
On дал.с каже да Хиидусп, iiaio не знају
шиита о марксизну, алп знају тошсо да се
пе стажу с платом Једног поштара, којн
прнма свсга пет долара и педгсег цеити
месечно.
500 хиљада долара за пропаганду
У име по.гскс владе дата је изјава да је
па 19 јула тајпа полицпја заплепила и пре-да-ла
Народној банси суму од 500 хилада
долара. У изјави се каже да је повац послат
нз ниострапства и намеи.ен je за терорвстн-чк- н
рад у Полсеој. Протпвннци данаипм-пол-сјс- с
владе настав.ију са слаисм иовда
у омотима сваки ло 10 хи.гада долара. НсКи
део тог повца поси печат америчких и брв
тамских банаЕа, Еаже се у извештају.
ПРДВДА 0 ВАНДЕРБЕРГУ
У везн са говором Вандерберга амери-чк- ог
сенатора н члаиа комнспје ва седиици
Heha ciioiiuix мпнвстара, који је одржан
у сенату 16 јула у Вашвпгтону, у члангу
московске Правде Порис 1ГсаЕОв каже:
"Песимнсте специјашзирају у тужиом
upopoKOBaiby н Еоментарвсању како је ие-Mor- yhe
доћи до споразума иа долазећој ми-пов- ној
конфереицнји, Сепатор .Вандеиберг
je један од тих песимиста", pesao je ИсаЕов
"Ванденберг је у свов говору заузеосвој
rich лозиатн став, са жестином соја се је
могла улотребитн за боле сврхе. Оп супрот-став- лл
западне силе протвв Совјетског Са-вс- за
н држава нсточпе Европе, негов при-1ИЧН- О
дугачак говор садржао je у себв иа
прстев Morybnx подвала", каже ИсаЕОв.
"Важно је лапомеиути да је севатоп Ваи- -
дснберг бно јсдан од оних, еоји су проро-ковал- и
неуспех иа заседању Beha сполпих
внпистара. Он је чак и публиЕОвао таква
пророковаиа упркос iteroee звапвчне пози-ци- је
као делегат АвериЕе у том Behy."
Псаков завршује чланас са желош да
Вапденберг л овог пута буде xpbaa пророг.
Интервенција Св. оца Папе није успела
Упркос интервенцнје од стране Ватвка-и- а,
обешеп je у Познаиу Подка, нацисти-чк- и
Булајтер и крвннс поллког народа Ар-т- ур
Грејсер.
Грејсер јс бившн нацистлчки Гулајтер
у Данцигу и одговоран је за масовна убија-п- л
Ноњака.
Интсрвенисане од страве Ватнсана у fc.o-р- ист
овог цсл&та, нзазвало је негодоване по
читапој зем.гп, јавл варшавскп радпо.
Ето, Сп, отац бранп сада one, сад трсба
да ллате за своје злочнне почнаене у строго
католичкој државп.