Serbian Herald, March 05, 1946

              4-- 3
:-
- I
4
EV
_
rl ШиррјР"" " . ' Pf.
.СТРАНА.2
Српски Гласник
(Serbian Herald)
Published twice weekly at
200 Adelaide St. ,V. — Toronto 1, Ont.
By SrpskiInGtlahsenikSerPbuiabnlislhainngguaCgoempany
Proprietors
Нзлазп сваког уторка п петка.
Сва пнсма и чекове треба ciarn на:
Допнсн без по:писа се нс примају.
Рјжописи сс не врапају.
НА ОКУП СРБИ ПОД БАРЈАК СВ. ОЦА
ПАПЕ!
"Американскн Србобраи" од 29 јануа-р- а 1946 доиоси једно иитерссантио н ново
"иаравоучсиијо" амернчким и канадским
Србнма и хришћанима целог света, које
гласи:
"У ирошлој иодсљи чули су со гласови
са религиЈских места и ауторитота! Гово-р- и
со о удружсњу свих рслигијских група за отпор атензму и паганизму. 11а јсдној
страии види со Папа са римокатоличкоч
црквом, а на другој со групишу сво проте-станс- ко
групо и тражо сарадњу са Исто-чни- м Иравославлсм да створс јсдан за-јодии- чки
црквсии Савст.
"Да лн ho овај новн покушај успетн,
то има тск да со види. Всроватно да ho
комунистичка насрт.гивост упутити хри-шћанс- тво на отнор и самоодбрану. Уко-ли- ко he ова зајсдничка акцнја уродити
глодом записн од тога колнко ho бити
способцости н готовости код црквсинх
вођа и поглавица за јсдиу братску хрн-шћанс- ку
сарадљу. Они би трсбали да
вндс како со нсвсрннцн — комуиисти
мсђусобно слажу п савршспо коопсрншу
у раду на рушсњу цркпс п хришћанства?
— To нока будо "наравоучсиијо" за na-me
xpniuhaiicKo вођо п подсћо кругово."
Овом горо трсбао јо "Србобраи" додатн
да јо то била идоја н Милаиа Стојадинови- -
iia за врсмо конкордата зоог кога су л
тсло ио улпцама Есограда камплапко сри-скн- х
свсштсника п владпка када су са
били нобуннли иротип тогл. Трсбао јс
додатн да јо ово позивањо иод барјак Сп.
Оца Напо у духу ствараи.а "хрпатске нра
вославно цркво" када је Навслић дошао
на власт; да jo то у духу фамозног члаика
Нво Богдаиа, Наиолнпсвог мшшстра, кога
оно "Србобраи" сбјапи проминснтио на
првој странн н назва да јо то срнска лн-ниј- а;
трсбао јо рсћи да jo io у духу зајол- -
ннчко политичко лшшјо са Паиом ио нн-та- пу
фаланго фаншстс н диктато])а у
Шпанији Фраика; да jo то у духу зајед-нич- ко
судбинс чстиика, усташа и фашн-ст- а
и кољаша другнх иацнја и iLiixonor
зајсдничког живота у Нталнји, Нсмачкој,
Фраицуској итд; да је у духу свакс "хри-шћаиск- о"
псро да фашистн завладају у
свим зсмљама п да ночиу ноиово хри-шпапск- оч
науком" коју су кроз овај par
тирмли Хитлер, Мусолшш, Мнкодо, па
онда Нодић, Навслић, Дража итд; да јс
то у духу оншто оорое протнв комуиизма.
ио "нарапоучсимју" Хптлсра кога "Србо-брано- и"
iipcocBcliciiii Николај Вслнмиро-nn- h
израпна са Свстим Сапом. Можда јо
ово "наравоучсиијс" позивањс под барјак
Св. Оца Папо Саш дсло овог iipoocBcheiior
пладико Вслимировића којн со доклатн у
Сјсдпи.сно ДрЈкаво назад дао три нсдел
ираво нз Нсмачкс, а исроватио да јо про-ш- ао
и кроз Нталију. Onaj iipcocBehciui
Николај, чиј11 долазак у Амсрику неличан-ствси- о
ирославн "Србобрап", иисао је v
свом члаику "0 НАЦИОНАЛНОЈ ЦРКШГ
1937 годипе од речи до речи и од слова
до слова (жо:
"Нтако пидимо у тнм западним држа-па- ма јодну непрсмостпву ировалу нзмсћу
пптолнгспцпјо која сс труди иошто пото
да но всрујо mi у шта ц народа којн xoho
иошто иото да одржи церу." (Говорио јо
ои то о нсмачком народу), "1IIIAK СК
МОРА, наставио jo iipcocnchciin Ннколај,
ОДАТИ ПОШТОВАЊЕ САДАШЊЕМ НЕ-МАЧК- ОМ
ПОТШ. КОЈИ ЈЕ КАО ИРОСТ
ЗАНАТЛША II ЧОВЕК 113 НАРОДА УВИ-ДЕ- О,
ДА ЈЕ НАЦНОНАЛИЗАМ ВЕЗ ВЕРК ЈЕШ АНОМАЛНЈА. ЈЕДАН ХЛАДАН 11
ИЕСНГУРАИ МЕХАНИЗАМ. II ЕВО У
ДВАДЕСЕТОМ ВЕКУ Oil ЈЕ ДОШАО НА
II ШУ СВЕТОГА САВЕ, II КАО ЛАНК
ПОДУЗЕО ЈЕ У СВОМЕ НАРОДУ ОНАЈ
HAJBASKiniJU ИОСАО, КОЈИ НРНЛНЧИ
ЈЕДННО СВЕТИТЕ.ЂУ, ГЕНИЈУ II ХЕРО-ЈУ- ".
. .
Ето како је преосвсћенн славно Хитле-р- а.
Даиас Хитлсра физички мсђу жнвима
исма, алн оио што јо била оснопна и по-лаз- па тачка љсговог "иаучснија" — бор-б- а
протнв комунизма — то со усадило
тако дубоко у душу н срцо и тога прсосве-ћсн- ог
владнко п свнх нн ,око "Србобра-иа- ",
да то можо исчупатн само нсмило-срлп- а
борба протпву iliix, од спнх оних
који перују да јс иајподлија фашистичка
дрспост упоређивањо јсдног најгорег џо-ла- та
— Хитлсра — са давним али тако
блискпм српским просвстител.ем — Све-тп- м
Сапоч.
ЗАШТО СЕ ОДУГОВЛАЧИ СА ИЗРУЧЕЊЕМ l1""
РАТНИХ ЗЛОЧИНАЦА ЈУГОШВИЈИ
Кест да је британска влада
одлучнла да ирсда Југосла-внј- и јсдну групу ратних зло-чинац- а,
која је објавлсна у
нашој штамии лре два месе-ц- а,
прамлсна је у југосхове-ско- ј
јаваости са задовољ-ство- и. Брнтаиска влада је
тада, напме, у својој ноти
Kojy je уиутила нашеи Мн- -
нистарству спољинх послова,
потврдила да сс у рукама
брнтанскнх окуиацнопих вла
cm иалазе ратнн злочннцтј
Лав Рушшк, Милак Аћнмо-пн- ћ,
д-- р Мллосав Пасн.гевиЈ,
д-- р Стеваа Пвапић, Душан
iiaiiTim, ijypa IjoKiih, д-- р Д1и- -
рослав Uiia.iajKOBiih, 1ориво
јс Јоннћ, Јосан IIonoBuh-Jo-ц- а, Ника ЈЈОрђевнћ, Нлнја
Ilapanoc, Бошко Бећаревић н
Коста Мушицкн. У бритаи-ск- ој
ноти је дал.е изрнчито
наглашено да lie свц овн раг-ч- а
злочнццц бши изручени
нашии B.iacTtiua. Ову одлу-к- у
братанске владс наша јав-но- ст примта је као ирви ко- -
рак за yKiaitaitc атмосфере
негодовааа, ioja je у нашој
зсмл.и иастала радн тога што
су многи ратин злочннцн —
Југословенски државлнн, од-говор- ии
за иајсвирспијс зло- -
чнне над својим властитим
пародима, нашли утлчнште у
окупацноиим зонама запад-нн- х
снла н што се са aiwco-вн- м
изручеасм југословен-ски- м
властнма тако дуго оте-зал- о.
Обзиром иа страхоте
којс су слугс окупатора нз
табора четпика Драже Мнха
иловића. усташа, нслнћсваца.
лоти1сваца н других нзвршн- -
лс иад иашим народима, као
н обзнром да су ти злочшш
доказаин н да je с iniua уно-зиат- а
и јавиост целога свега,
сматрало се да је изручсн.е
ратиих злочинаца, спомсну- -
тих у иоти британске владе,
интаис najCKopiijcr врсмснд
Нсто тако, паши народн су
сматрали да he послс ове нотс
уследити сличие мсре у праи-ц- у
иотпуног удоволепа зах-тв- а
jyroc-iOBcuciai- x властн у
погледу доиедпс нрнмепс
Наш рад за Српски Гласник С. К. Срба
Сада пошто је камиаља за
С. Гласник са успсхом завр-шел- а,
сматрамо да је лотрс-бн- о
а пешто речсмо о ла-ше- ч
раду, о лашлм успеслма.
као л о маакавостлма у кшл-к- о
лх је блло.
Када јс Кзвршнл одбор
Савеза Кападских Срба, по
закл.учку Друге колвенцнје
лаЈавио Kaiiiiatby С. 1ласни-к- а
н С. К. Срба за ново члас-ств- о
мл смо сазвалл седплцу
оргаллзацлје, ла tojoj смо из-радл- лн
ллал нашег рада
самл ссбл одредллл квоту.
Пажно је лапомелути да је
ла седлпцл бнло разллх гле- -
длшта, као oojasiui ве.1ике
квоте, да he се то тешко по-лучл- тл л Tvv Ilcimia cpaj-мерл- о
према нашој иассобп-i- t
и у овој околлцл, н лрска
лашии слагама, мл смо узели
квоту доста замашлу, алл и- -
пак лакол свсопште длскуа!
је, ми смо ссби одрсдллл
квоту како следн :
Прво, да воднмо кампаи-- у заједллчки са Норт Колбори
(у то време iiiicmo нмала ло-себ- не оргаллзаглје у Норгу,
лего је било иешто другова
л другарица у оргализалији
сд лаиа у Веланду). Друго,
да naheuo 30 нових претила-т- а
ла С Гласннк. Tpehe, да
лаправлио 250 долара у фоид
С. Гласппка. Четврто, да ус-постав-
имо оргаинзлцпју v
Норт Колборп. Ието, да до-бије- мо
10 ловлх члалова у
itaaiy оргаиизацнју у Пелал
ду.
Cie,ehe je резултат:
Нашлп смо 35 ловлх прст-плат- а
на С Рласлик л обло
вили све н једну aicieiciy
претллату, (јопх кад се томе
дода, да је један друг, п јед-л- а
другарнца лз Торолта од-не- ли
од лас 5 лових претала-т- а
ла рачун Торопта резултат
је 40 iioBiix претплата).
У фолд С. Гласника поста-л- и
ско 301 долара, за мссие
изборе у Велалд-Кровлан- д
25 долара, браћп Хрватика у
Порт Колбори на рачу ibiixo-в- е
квоте зд "Новостн" 25 до-лар- а,
и још лешго пмамб у
благајлл оргалпзације тако
да писмо брок .
СРПСКИ ГЛАСНИК
лачсла Московске и Крнмске чком u н.еним помагачнма р- - ваље ратинх злочнна нрику-деклараци- је чсио1ка.1заслоЈ.ШсuЧеШ,н1амЦеСјђу. угтонслмо,венд-а- јмртуавгтеоуснлаашвинхјенуардордуагомдсовпертнскноомс лпинцлцамиа, оабјаквоијила поотсквриенмл,утнмv
се однос окуиационих власги
западних снла лрема југосло- -
венским ратним злочинцииа
свс до данас није променио.
Нашнм властнха још уве
нису нзрученн чак иц они
ратнн злочпнцн за које јс ио
та брнтанске владе потврди- -
ла да се иалазе у рукаиа брн-танск- их
окупацноних власта
и чије је изручеие обећано у
тој иотн, тј. на најмеродавнн-ј- и
иачин. Чнтав низ југосло- -
веискнх ратних злочннаца ла
челу Са Иавслнћсм "и Недн-ћс- м,
под окри.гсм окупацпо
ннх властн занадпих сила, и
даље изоегава одговорност
пред иашни народима, коју
би за своЈа злодсла морали
да сносе. Умссто да се дпручс
нашим властима, у духу Мос
ковске декларацнјс, овк зло
чници н дал.е живс у опупа-цнони- м
зонама западних сн
ла у Италпјн. Многк од iliix
налазе сс потпуно на слобо-д- н
и нссмстано наставллју са
својом разорном фшнсти-чко- и
актнвношНу. To je слу-ч- ај
са усташко-чстнички- м ко
ллчима у Корушкој, то јс слу- -
чај, так-olj- e, и са д-- р Ииктороу
Гутнћем, пннцијатором и нз-вршио- цем
покол.а десстинс
хнллда сриских н хрватских
патриота у Посанској Крајн-n- it
н Хрватској, који се нс-дав- но
фотографисао како каи
слободаи "турнста" "хранл
голубовс" па пијаци Свстог
Марка у Всиецијн.
He треба наглашавати у
колнкој мерн овакав постуиак
окупацноних власти запад
ннх сила изазнва иегодоване
у најширии слојспнма наро-д- а
Југославије. Уаједио са за-иадш- ш
силама, у окпиру ап
тн-хнтлеров- ске коалнцнје, на
пш народн иожртиовано су
сс борили За победу иад мра-Ч1Ш- М
снагама фашизма. У тој
борбн народц Југославије су
подиели огромИс жртве. Да-на- с,
после победе над Нема
јсдллчкл са 6pahon Хрватн
ма, за чнјн успех лде ларо
члта захвала младом тамбура-- ш
ком збору "Стобода" па че-л- у
са братом Толл Златаром
л двнје кућне забаве, једну
у Иорту, а једлуу Велалду
ко]е су одличло успеле, са
којн се усиех ларочпто зах-ва.гује- мо
н а ш и м вредллм
другарицама, које су се по-брииу- ле
да на забавама будс
свега у изоблл.у, као л добра
лодворба, л то су следене
другарице, Марлја Косало-вл- и, Марија Kajramih, Љубн
ца Днмц}, М.нлнца Доиуђа,
Апћсллла Галтлћ, Стана Бог-данови- Н.
Марлја Калилпћ,
Петра Шесто н т.д. Л1п смо
дубоко уверелл, да he ове сс-- .
стре радитн л у будуће ла
iniipeiby своје Српскс новиче
л јачаиу српског демокрдг-ско- г
раднлчког покрста, до--
стојле својлх мајкн н сестара
у нашој старој отаџбнли.
Друго, услоставнлн сио ор-гааизац- нЈу
у Порт Колбори
од 13 члаиова а тај је број
до далас иовсћат, чиллми сс
још са 5 члалова; у Нсланду
добнлн смо у органлзацнју
12 лових члалова и у лајско- -
рнје време добнпемо још то-ллк- о.
Мн далас у Иеланду
самои, бсз околице, имамо 57
претплатника на Српскл Гла-син- к,
од тога је броја 45 Срба
н 12 Хрвата. Још у Велалду
лмаде свега 18 Срба којп пл-с- у
претплаћени иа С. Глас-- н
ш:, а.ш од тога броја када
сс одбнје, да су нексјн прет
плапели иа С. Рсч лз Амера-к- е,
пак д нм јс млого битн
претплатнии Једис п друге
иовлие тада остаје врло малн
број Срба који пнсу претпл1
hen л, алн којп he у скоро
време да се претплате л п
верујемо да у лајкраћсм вре-меп- у
nehe бптн Србпла у
Велалду који nehe бити прет
ллатллк Српссог Гласнлка.
To je резултат лашег рада
за врсме кампаае С. Гласпи
ка.
Управо када je lannaiba за
С. Гласпик завршела, мп сио
пмалн годишау седлицу na-me
органпзацпјс, ла којој
смо, сумпрали резултате Ea
rner рада и пзрадили план У ту сврху приредилн смо пала за v 6vjvhc. а наоочито
Једап колцерат у Велапду за- - за perpynipaibc иовог члап- -
познатн су широм све наш захтев за анхово нзру- -
та. и свему томе, као и о чеае, таква схватаи.а могу сг
свнрепој џелатскоЈ улози, јсо- - oojacuimi само тсжшом да ct--
)у су одигрпи v нашој зсмлн
југословенски ратнп злочјш-цн- ,
извршноци хпглеровског
плана о нстребл.си.у нашцх
народа, врло добро знају п
меродавнн фактори западних
сила. II поред свега тога,
мсђутим, окупационе властп
западних снла н дале пружа-ј- у
уточаште југословенским
држав.мнима, 4Jije je нзруче-и-- е
затражено и чнјц су ратип
злочини докулситарио дока
занк. Наша јавност, сваки
граћашш наше зсц,гс, свако
наше седо и свакн иаш грал.
сваки део Југославијс, који је
ио злу запамтно усташкс,
четннчке н недићевске кола-ш- е,
другнм рсчима мнлиони
наших људн, жена и деце нс
могу а да се не осете дубоко
огорченн таквнм поступко
окуиационих власти запад-ии- х
сила, које још увск ие
показују nit најмаиу спрем- -
ност да удовоље оправданпм
захтевпка Југославије за нз-ручс- ае
ратних злочипаца.
Наша јавност сматра ca-elum
неувср.гнвнм наводс да
се ие може установити мссто
боравка нздајиика Милана
Нсдпћа и крвннка ПавелиК1,
као и читавог низа друглх
ратннх злочлнаца Државла
комлсија за iicniiniBaite par-mi- x
злочнпа окупатора л ii.ii-хов- их
ломагача тачио је уста-ловн- ла
место борапка свнх
затражслих ратллх злочппа-ц- а
л саошатила га осулаци- -
оиим властнма заладллх си- -
чуд- - колнког бл за
схватаае псдовол1М учвршлеи.с
докази за злоч,ине којс јс из
в1шло лзвестал број прлпад-цлк- а
"Срлског доброволдЕог
корлуса и Ллтлћеипх орга
ннзацнја, чнје је изручеие
затражсио. У светлу доказа-но- г
матсријала којн је лаша
државла компслја за исплтл- -
и
ства у Савез Каиадскнх Срба.
Изабралл смо иову за
годниу 1946 како слсди:
Прстседиик Hiikaia Нвд-iinmeBi- ih,
иотнрстседиик Да-и- е
Нвсовић, секретар Лазо
Јакшић, благајлик Мллаи
MiuojeBiih, повереши: I ла- -
сллка Васо Чеклп.
Забавлн Одбор: Нретсед-ни- к
Милац Калниић, члаио
ви Стојан Радојчлћ, Мнло
Иечурнца, Ijypo byp4CBjih u
Никола 11ванншсвип.
Надзорни Одбор: Претсед-нлк- ,
Обрад Васплчгвип, чла-цов- и
Крлун Вујовнћн Мнлш
Byjuh. (Овде је напраплта
грешка шго шмедла Друга- -
рица лије изабрат;. у иијс-да- п
одбор али to te ис-лрави- тл пакладло).
Пзвртлн одбор сачнллвају
cie,;ehn управлици:
Иретсед н н к, n о т лрек ед-лл- к,
сскретар, благајинк, no--
вереллк Јласилка, претсе-дни- к
надзориог н
претседнлк забавног одбора.
Седлице нзвршиог одбора
одржавају се сваку задиу не-де.- гу
у месецу, а ссдпицс ор-ганизац- ије
сваку лрву ледс-л- у
у месецу.
Шта паи је омогЈ-ћил- о
ус-пе- х?
Прегледавајупн iuan па-- ш
ег рада ии сио, констатирд-л- п
трл чпљеннце које нам
омогућиле успех, a io су, пр-в- о,
сшл nucaiLc Срлсхог
ГласлиЕа, iberoea строгодеч
кратска, пародиа лнилја која
га ликада пије одвојила пити
за једаи часаг, зеиле на--
шег рођеља, иптп парода
Канаде, name нове домовпне
Његов и прл-стоја- п
иародил језпк, који је
традициопалпа скромност
срлских радвика; у и.сму ле
можеш наћн лшм једне сра-мп- е
речи, као п&пример, у
оргалу шачппе српскнх мо-нархо-фаш- пста "А. Србобра-uy- ". To je оно што je створи-л- о
Српски Гласлик је об-л.убл- .еп
у српсклх рад- -
нпка, једиа од лајболлх
иаших ловппа на овоие коп-тлпелт- у.
Гласппк је огле-дал- о
кападсхпх Срба, лскр'.-и- н
тумач желл u ocehaja ка-падск- их
Срба.
Друго, пожртвовапи рад
н
оправда намсра да се озпачг-1- Ш
ратнн злочинцн заштнтс
од праведиог суда наишх на-род- а.
Да је једна таква камо
ра у отвореној супротиостн
са OCHOBIIIIM иачсднма Мос- -
ковске и Кримскс деоараци-ј- е
ваи сваке је сумае. Осим
тога, она указује на Један
став према иашој зсмл.н који
народи Југославнје ин у ком
случају не могу прнмити
пријате.гскц и савезаичкн.
Давапс удобног уточншта
Недићу и Павсшћу н lbiixo
aiiu
ппн
отежавање " У запреку у за- -
ратннх а платс
чнја злодсла мц- - суца да
Д" Д°. у својој лзврсну
а да не остави и анализу
н и j и утпсак код свих наших
парода. У таквој сптул",ији,
сваки иаш човек једсо може
да констатујс да су — у пц-таи- .у
изручеа ратннх злочч-нац- а
Југославнјс — над дуж- -
инм обзирнма ирсиа пашој
ЗСМЛ.И, као снлн која сс бо-рн- ла
у Уједииених
народа, очевндио прсовлада
ли утицаји оннх профашистн-чкн- х
кругова, који су даплс
добро нознатн по томс што
су сс отворсно ангажопалн у
срамотном nociy заштнпапд-ih- a
фашистнчкнх злочннаца.
1Сал се зна су покушајл
остатака
у уској вези са iiacTojaibiiua
да сс лосле рата затрују одио
мену пародлма и ла тај
начни спречи стабллизациЈа
млра, лијс тсшко
ла. Такоће, је лего од блло
но да су инра и стварап.
С.
he
С
одбора
су
и
од
од
да
срцу
као
С.
као
су
да
атмосфсре лоперсн.а мсђу на
родлиа Европе дослсдио ис-пулав- але
обавеза из Москол-ск- е
п Кримске декларацлје У
поглсду поступкд побсдни-чкн- х
слла према ратнии зло-чплцнм- а.
"Борба", 15 дсц. 1945
свнх нашлх другова и друга-рнц- а,
чланова организацнје , лаше правилно глсдиштс на
развој догаћаја лз рампјс и
лаш правиллн лрнстуа својој
браћн c])Iickiim радлицииа, за
Боје смо вазда веровалл, а
могу блтл лривремсло зава-ран- и
од стране срнских ио- -
лархо-фашлс- та докле сс ич-с- у
могле доблвати вести иј
старог краја, али да они лпсу
фашиста.
II ipehc, a to je лајважипје,
догаћаји у liauioj старој отаџ-бил- и,
којл су потпрдила лаш
правилал став лрсма зсм.га
лашс младостл, землл:
натих родлтсга, .којп иа сво- -
јим костлма, у крви и сузаиа
сафадишс лову домопн.1,
Федератлвну Народну Рсиу-блик- у
Југославнју, братску
заједницу Јужлих Сшисна
Мали je број далас Срба у
Веланду који јот нијс добпо
лисмо из старог краја, Maibe
више сви су га добнли.
м
л м оио
и
I
ствовала у лародлој
дилачкој н лартнзаи-ckii- m
одредима Југославије,
лод ставним воћством Map-ma.- ia Тнта. Славно су сс
рилп н славпом смртп умл
ра,1н. За част, и лсза-внсио- ст
огаџбинс. Ето то
rotope писма породица срп-ски- х
раданка, коЈима могу
више срлскл монархо-фаши- -
стп, кроз своју фаишстичку
иовлну "А. Србобраи" да сср-вира- ју
нз "Шума и Брда" u
да кокоћу са Рут Л1.ичсл-јго- м
која je коштала cpnetc
радннке више хиллда
сада иизерпо исчезла а ио-пархо-фашн- стн,
називалн
српском a cpu-ск- е
мајке
кћерл, супруге л сестре које
дадошс крв и жлвот сло-бо- ду отаџбипе лазнвају блуд-нилам- а.
Зато далас срлскл
раднаци окрећу своја леђа
чопору српсклх мопархо-фа-тист- а
н приступају у јсолл
своје браће радллка,
часло коло своје отаџбиле!
су чиљенице које лам
успех.
Нлкола
Петак, 5 фебруара 1JM6.
ШЈАВА ФОРМУЛН РЕНД-- А чидином ШТРЛЈКУ
Д- - шллскиСУх.јсђдренакдаслеопниик, ха СсллекАтјпнОчв,кекдлахиокеијерраасддлипсоднмечћакуе нзјаву о арбитратора суца Релд-- а о штрајку Фордовлх радинка у Нилдсору:
"Одлука г. суца Ренд-- а ако се проучл кпоојтипуслеомнмоогроа тнсече смраадтрнаиткла Ккааонаддсо.куменаг "Чск оф" (v6ui)aite чланашш пг.
iuahiinaity) мора прнплсати слази ауто-мобнлск- их радника код Форда н одлучло-ст- л ових радинка да сс чврсто држс уз своју уллју лротнв оног што одлука назнва "ал-солутлстич-
ким "сhРтeеалвФ"доорв1дЧео)вридфоовсррмауусдпхлнвреиа"ац,тваиеи.,.зеамчхМа"вкианлнус"мјпуоупроцувгброеакнђиаиеитлхцилоавмвтдод.ај
сиазп нборбсиој одлучн"ости, постипи пунл
статус "јуниои man" лреида то ннје садр-жан- о у ллсапом уговору.
"Мсђутим, мора се прлзлати да одлукз
садржн см1Ш1лепо доисшелу формулу, којд
ако сс потпуно разуме правилно
постулп лрсма itoj од страпс улије можс
зиачлти ударац правој улнској слгурностн
балдшнма, смпслу постпглућа
нзручепл злочинаца,
осстлли UponyiiiTaac од странс сле-лио- ии
граћана наше земле KPaja одлуцн дефн-мож- е
најмуч-- 1 UUy правог "јунпоп шап" у- -
редовлма
спасавал.а фашлзма!
закључитн
влше злачаја
Улраву
интелегеитин
свстој
Шти
слободу
поссстрлмом,
мучелицс,
српскс
Дирскгор
iwuujia, jtnc далд опомсиа радништву да
влада tinje спрсмиа да успостави пуио при- -
анцљс yiiiija н равиоправиости v ппегопо- -
рлма нзмсђу уцнја л послодаваца.
"ДолазсЈш у часу када је раднлчкл ло- -
крст суочеи са лајтежнч нериодом под тјк-струк- лм нападима од иослодаваца путеа
cuaiunnaiLa ллата, иовпшсаем цсиа и бссло-слнцо- м. Ова одтука и у свом одрицаи.у правеупнскс снгурности к у свом строгом
ставу лротив штрајкопа лма за цнл. да по-могл- с_ одбнјелонсрлсосдтоајпецпнемабоурбселзааблпелњауте.унија л д.
гл 11ч ним оннма у Сјсдиасннм Држапама.
"Ставллјући фнлапснски лрнход штрајкашког права п отсутност одговорно-ст-н
нсчланова itpoMiuin.ciio брка н заводн
ларод о лравом оснопно литаи.у упнскнх
раднпка у н.иховим захтевима за viiiickv
усиигиујрснозсатн.итсОриссоодлаанјсс тиакскамвулчзигвлоед сакаолостднг-анућсс- ум
оснгураиог нрлхода.
"Опо је фалсифлцнраае умискс сигур-лост- и
као што сс можс вндстн читајућн су-ц- а
шапР"елyд-r-oаnopдyс,фнгдлеицијуприлзлоацјеелудаоје"јтуонион ин-тан- .е,
питап.с лунс пуие eoick--'
тлпнс мо!м1 колсктнпног преговараид а
странс залста дсмократскс организације
радпнка који су у стан.у да ностлглу л да
иримспе самоднсдиллниу у ллтерссу жолс-ктип- не целипс путсм обавеза члаиства.",
СОВЈЕТСКИ САВЕЗ ТРАЖП БЕЗУ--
СЛОВИО ПОВЛАЧЕЉЕ БРНТАН-СК- Е ВОЈСКЕ ИЗ ГРЧКЕ
На заседаау Савета бсзбсдлостл Ујс-ДИН.С11- 11Х нација у Лондону у прошлн петас
Апдреј BiiiiiiuicKii, совјетскн поткомесар
снол.нлх nociORa постапно је оштро захтсз
за повлачеие брптаиских трупа Г])чке.
Вишнлски јс прочнтао телсграм који
су нослалл Атлпс у којима се олисује
терорнзам фашпстичкпх и монархистн-чки- х банда. тпм телегрампма говори сс
о дссстннама paibciinx исоба и претуреннх и
опл-ачкаин- х урсда демократских органл-зациј- а.
Вишински јс такође пгочитао лнсмо
грчког владикс, којс је објавллио у једпој
новллн у Бнрмипгхаму, у комс владнка на-по- ди цифрс да јс 20.000 особа у грчким кол-центрацион- нм
логорнма л хиллде других
Грка у афричкнм логорима. On je у исто
врсме прочнтао иедавну декларацију прет-ставнл- ка
дсмократскнх сиага у народно
ослободилачком покрсту ЕА.М у којој
олтужује "стране слемснте" — иаводно
брнтанскс трупс, да ломажу грчкнм мо-нархист- нма да усиостапс властл теЈмра у
ЗСМЛ.Л.
КомеитарншуЈш о изјавама да грчка
влада пема ништа протнв присутности брн-танск- их
д-руп-
а, Вншнпски рекао:
"Грчка влада чпл грешку узнма
у обзлр ефекат присутностп страних трупа."
ји затн навсо леколисо примера гдс
та плсма говорс? Говорс су услоставллнс "прнв:
што смо ми годллана Лручју Грчке, додавши;
власти па
говорплл, т.ј. све јсднои врнтанце се често употребллва као
Србилу који је овдс добло главну потпору манархпстичкпх п фаши-пмсм- о.
сва породнца уче- - стнчклх група за оправдањз апховнх теро--
ослобо
Војсци
бо
пс
им
долара
па
је
српске
за
To су
омогућиле
IIiaimnreBuh.
О О
унлје
одлуци
сс
ие ле
нс
ис
си
испр?д
on
гарантијс,
из
из
У
сс
je
кад ire
јс
по--
ie
рпстлчкпх акцпЈа. . . Раже се да je прпсут- -
ност оританскпх трупа на грчком земл.л.
шту уз сагласпост савезнлчкпх влада. To
нпје пстнна уколпко се тиче оовјетске вла-де- ,"
рскао је Вишлиски. "Рат је свршеи,
кажс он дал.е,"п прпсутност брпталских
трупа у Грчкој угрожава међународну сп-туацп- ју.
"У сагласпостн са пнструкцлјаиа владе,
совјетска делегацлја ннспстпра за брзо и
безусловно повлачсне бритаискпх трупа из
Грчте". Вишнлсеп се ту мало зауставло, a
затнм рскао: "To je све".
Затпм јс говорио Ерлест Бевнп, мзшл-ста- р
спо.гпнх nocioea Ве.гике Брптаппје у
одбрану брлтапске политпке у Грчкој. 0t
je рекао да је данас "опасност по светскн
мпр 1гепрестана пропаганда пз Москве у
којој нема ппкаквпх знакова прпјателхтва".
Он је да.ге регао: "Ова непрестлла сумља
је опаслост. Ја тражпм дпректан одговор —
да лп ми угрожавамо мпр?" Он је рекао да
су брнтанске трупе постапе у Грчку када
јс тамо почео граћалсси рат и да су, прсма
ibiixoenu илфоркацлјама тај "започсли, по-мунист- п", Он каже да су трупе посланс да
спрече велике поко.гс ла обадве страис, a
затнм je join рекао:
"Ја сам обавештен да Бугарска пма an-ил- ју
од 100 хвлада п Југославпја од 300
хплада, осли русхе армпје, где ннсу у пп-та- у
комунпкацијл н мпр је стварло успо-ставл.е- н".