Serbian Herald, August 09, 1946

              г&рШ!! МјИшЈшШигт!?' ii ш ЈшишЈ1ШкшлтШЛА1 f-Ki-teifcj.
v
tftimraff
jL аГЈ ф I w
ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО
АДРЕСААДМИНИСТРАЦИЈЕ
У БОРБИ ПРОТИВ СРП СКИ ГМСНИК "СРПСКОГ ГЛАСНИНА"
200 Adelaide St W.
4 ФАШИЗМА! Toronto 1, Ont.
SERBIAN HERALD TELEFON: WAverlcy 9947
Цена годпшлој прегалатп за Канаду 4 долара, на пола НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 КАНАДСКИХ СРБА Authorized as Second Class Matter under the
год. 2.50. За пностранство, год. 5.00, пол. год. 3.00. No. D. N. 764. March 12. 1942
Год. 6. Број 334. Цена једнон првмерку 5 цен. TORONTO, ONTARIO, FRIDAY, AUGUST 2ND, 1946. Price per copy 5c. Vol. 6. No. 334.
МИРОВНА КОНФЕРЕНЦИЈА У ПАРИЗУ РАДНИЦИ
У СВОЈИМ
HE
ЗАХТЕВИМА
ПОПУШТАЈУ
I- -
§- - j
IiFj.
ДА ЛИ ћЕ КАНАДСКА
ДЕЛЕГАЦИЈА УПРЉА--
ТИ ИМЕ КАНАДЕ
Допнсиик "Љујорк Тајмса" јавно jo из Иариза 29
јула, да со дознајс да каиадска дслсгацнја на Мировној
конфсрсицпјн жали што со Трст дајо под контролу Ује-дињсн- нх
нацнја. Каже со да она глсда крнтнчкн на ту
одлуку н да јс Трст трсбао битн остављсн Пталнји. Ка-надс- ка
дслсгацнја, кал;о допнсник, сматра да је ннтср-иационализац- ија
у ствари давањо Трста "маршалу Ти-т- у"
и да тако откнда тјт вслику луку "од ilciiiix запад--
иих всза", којс ниднрсктио штото канадскоЈ спољној
тргошши."
У всзи с тим, Глашш одбор Савсза канадскнх Срба
упутио јо прстссдннку канадскс владс, пођи канадско
дслсгацнјс иа Лировној конферснцијн тслсграм, ,у комс
со уршра подупираљо захтсва хсројског савсзннка Југо-слави- јс,
a no дојучсрашњет нспријатсља, ' фашистичко
Италијс по томс иитању и да са таквим можебитннм
стапом о каквом јавља допнсннк "Тајмса", но упрља
добро кмо Канадо. Тслсграм гласи:
PRIME MINISTER MCKENZIE KING,
PEACE CONFERENCE,
PARIZ, FRANCE.
IN NAME OF CANADIAN SERBIANS WE URGE
YOU SUPPORT YUGOSLAV JUST CLAIMS ON ITS
TERRITORY INCLUDING TRIESTE STOP CONTRARY
STAND WOULD CONSTITUTE INJUSTICE NOT ONLY
TOWARDS OUR HEROIC ALLY BUT ALSO TOWARDS
CANADA AND THE PRINCIPLE ON WHICH UNITED
NATIONS ARE FOUNDED AND WHICH PEACE CON-FERENCE
IS CALLED UPON TO SATISFY STOP EN- - SURETH AT PROUD -- NAME OF CANAD ANOTBE
'SMEARED ON THIS ISSUE STOP
STEVO SERDAR NATIONAL PRESIDENT
VOJIN GRBIC SECRETARY
LEAGUE OF CANADIAN SERBIANS
Npo псколкко дана Иећо канадских јулпшх Словсна
упутило јо прсмијсру Iiiiury следсћо лнсмо у вези Са
iniTaiLCM Трста и Јулиско Крајинс:
Twenty-fou- r thousand, five hun-dred
and seventy five Canadians
as well as 161 organizations with
a total membership of 31,589 have
signed a petition urging the Can-adian
Government to support the
proposal to give Trieste and all of
the Julian March (Venezia Guilia)
to Yugoslavia.
The Council of Canadian South
Slavs, the sponsorers of the peti
tion, wrote the following letter to
Prime Minister Mackenzie King,
who is heading the Canadian dele-gation
at the forthcoming Taris
Peace Conference:
Twenty-fou- r thousand, five hun-dred
and seventy five Canadians,
have signed a petition urging Ca-nada's
support of Yugoslav claims
in the Julian March (Venezia Gui-lia).
This petition has also been
endorsed by 1G1 organizations,
numbering 31.Б89 members. Affi-davits
to that effect are enclosed
herewith.
The Yugoslav claims are based
on the undisputable fact that the
Julian March is a Slavic land, the
Slavs (Slovenes and Croats) being
its main inhabitants since the 7th
century. The Italian national "is-lands"
which have been artificial-ly,
and during the 27 years of
grant
not cannot change the nation-al
character of the Julian March.
We are most emphatically op-posed
to the proposal of the Coun-cil
of Ministers which
would split the Julian March into
three different parts. This plan
leaves Italy a section inhabited by
60,000 Slovenes and only 20,000
Italians, of whom 14,000 live in the
city of Gorizia. Together with the
Slovenes in the "Free Territory of
Trieste' the Slovene nation loses
ten per cent of its population, and
her entire seacoast. The creation
of the "Free Territory of Trieste"
looks too much like a new Danzig
another Fiume. This cannot be
called a solution of the Julian
March problem. It will remain, as
Sara N. Kosanovich, Yugoslav
Ambassador in Washington point-ed
recently, "a cancer spot in
Europe which will not make for
lasting peace."
It is not necessary to stress the
fact that Yugoslavia is an allied
country that it made great
contributions towards victory over
the fascist enemy. Its sacrifices
are well known. The majority of
the members of the Council of
Foreign Ministers, it appears, did
not place much value in the im-portant
fact. But Canada cannot
ignore the sacrifices of the Yugo-slav
nation. Yugoslavia needs
Trieste for carrying out her reha-bilitation
program. The Allied
vorld owes her at least this much.
We also believe that Canada
should support the Yugoslav
claims because the Yugoslav pro-posal
is the only sound one from
the point of view of solving Trie
ste nationality and economic
problems.
The Yugoslav proposal treats
the Julian March as a whole, not
in separate parts. Since the major-ity
of the population is Slav, it
should go to Yugoslavia as a
whole. Here we wish to point
out that the problem of Transyl-vania
was similar to the one of the
Julian March, however the hole
area was given to Rumania.
Recognizing the fact that the
majority of the population of the
city of Trieste consider themselves
Italian rule forcibly created, do' as Italians, Yugoslavia will
and
Foreign
or
and
Trieste the status of an autono
mous, state in the Yugoslav Fede-ration.
Trieste will have Its own
government, state assembly and
equal representation with other
units of the Yugoslav Federation
in the House of Nationalities of
the Yugoslav National Assembly.
This will assure the Italians of
Trieste their full national rights.
Instead of internationalization
of Trieste and the surrounding
territory, as proposed by the Coun
cil of Foreign Ministers, the Yugo-- Ka KOjy
Slav program calls for the inter-nationalization
of its port, sine
the port, and not the city as a
whole, serve the interests of inter
national trade.
Dy detailed examination of the
Yugoslav proposal it would be
found that only this proposal sol
ves the problem of Trieste's com-munication
lines, which run
through the Yugoslav territory. It
is only this proposal that gives
(Trieste the opportunity to develop
(and to prosper, Trieste depends
upon its hinterland for raw ma-terial
and labor and also needs
the hinterland as a market for its
products. The "Free Territory of
Trieste" would be divided from its
hinterland by an artificial border.
It must be further pointed out
that a large section of the Trieste J
Italian population is in favour of
the Yugoslav proposal and has
been fighting for it together with
the Slavs. A delegation of eleven
members of the British Parliament
offers this testimony in that re-gard:
"One point that struck us
about the situation in Trieste was
that a strong section, some think
majority, of the Italian popula
tion desires to come under Yugo-slavia's
sovereignty on the terms
Czechoslovakia, Trieete
Из извештаја ca
конференције
Мировпа конферспцпја je
још y својој почстиој фази.
До сада одржапи су само го-во- рн
лсоји су увод у рад
Конферснцнје. Расиравллло
се о процсдури, објавленн су
предложспн нагфтн Миров-нн- х
уговора Италнјом, Ру-муинј- ом,
Бугарском, Mahap-ско- м
и Финскон; нзабрап
одбор о процедурн, у, који
јс ушао и претставпик Југо-славн- је
п вођа југословенскс
делегације Едвард Кардељ,
потпрстседннкЈугословенске владеГитд.' —- -- -
У одлучивању о начнну
гласааа подупрт је став Сов-јетск- ог
Савеза, да се одлукс
о инру доносе са двс трећи-н- е
гласова. Тако јс одбачеи
предлог миннстра споллшх
послова Аустралије који је
предлагао да се одлуке доно-с- е
са једноставпом вепнном
11 протпв 10. У том случају,
са овом механнчком всНнном,
рекао је Малотов, Совјетска
Савез бн по свакои пптаиу
когао бнтп надгласап.
У нацртииа Мпровпих уго-во-ра
којн he битн предложе- -
mi Конфсренцији о одређи
би Сов
добида иекпх пет делнћа те-рптор- ија
којп је бно до сада
под Пгалнјом, а Југославнја
би добнла ''цео" терпгориј
нсточно од лнпије коју је
предложила Француска. У
нацрту се 1аже:
0ТВ0РЕН0 БУЛАТУ,
ПРЕТСЕДНИКУ "СРПСКЕ НАРОДНЕ ОДБРАНЕ"
Драгн IIcpo,
У иретпрошлом Срп
ског Гласнпка мп смо обја- -
внлп отворено писмо твога
сииа Раде, које тн је
преко овог нашег лпста. To
ппсмо си ти сигурпо прочи-та- о,
а прочнталн су га такође
п огроипа већина каиадских,
па и америчких Срба. Мн
не знаио да ли си га п ра-зум- со,
мада је оио ннсано
врло разумднво, јер сн тн
досада чнтао и слушао миого
јаспнх it разумлпвих ствари,
укл.учнв н пегова два писм
која он помпше да ти је пн-са- о,
па внднмо да ниси когао
нли нисп хтео разуметп. Ми
ca obiim писмом локушавамо
да 6u ти покоглв да разумеш.
Твој спн пстиче чиљеницу
да се тп палазпш у друштву
Копсташнна Фотића, a cin- -
си узео заједно с
н.име .у ииидсору приликок
даваиа помена пзданшсу
Михапловпћу, дошла је само
као још једца потврда да је
тако. А какво је то друштво,
покушаћемо да овде је-даин- ут
донекле осветлпмо.
Констацтпн Фотнћ послан
je у Амернку још од страие
злогласног Мнлапа Стојадп-новић- а
да претставља "Југо-славнј- у"
у дипломатској слу- -
after Yugoslavia needs Trieste the
most, has strongly urged upon the
Council of Foreign Ministers to
award Trieste to Yugoslavia.
The Council of Foreign Minis-ters
has ignored all this, and has
brought an unsound, unrealistic
and impractical proposal. This
proposal is a product of power
politics. It is based on considera
tions which have nothing to do
with the Julian March. One cannot
escape feeling that the "Free Ter-- j
ritory of Trieste" was created for
the purpose of cheating Yugosla
via of its fruits of victory. The
acceptance of the Council of Fo-reign
Ministers' proposal by the
Paris Геасе Conference would be
a tragic mistake. Canada should
give its support to the Yugoslav
proposal, which offers the only
sound and just solution of the
a country which I problem.
с
"Савет спол.пнх хпвпстара
сложно се да сав терпторнј
источно од линије позпате
као Француска лннпја, бде
дат од стране Пталије Југо-слави- ји
и да Слободни терн-тор- иј
Трста буде устапов.мн
унутар Фраицуске лпније
чцја граипца па северпој
страпн од Дуино he бтп по--
вучена до Француске лнније .
Мсђутам, југословенска де-легац- пја,
као што су још ла
путу за Конфереицију пзЈа- -
гвцди мнепц шретставвицв и
као Ш1о је јасно пз свих нз-ја- ва
вођа Југославпје и пп- -
caiLa iteiie штаипе, бориће се
на Коиференцнјн за псправ-ллњ- с
пеправде коју сачнњава
таква одлука о Трсту п гоја
остав.га још вслнк део jyro-сшвеиск- ог
територија Нта-лнј- и.
О Ратнин репарацијат
Брнтаиија, Сједиаепе Држа-в- е,
Франц'ска н Совјетски
Савез сложиле су се да Ита-ли- ја
платн 100.000 000 дола-р- а
ратие шгете, Румуиија н
свака по 300000.000
долара н Мађарска 200.000.-00- 0.
Ове ратне репарацнје
вању граппца, Француска 6l,he подедене између
још
јетског Савеза, Југославије,
Чехословачке итд.
Нредложеинм уговором ог-раннч- ава
се војиа uoh obiix
зеиалл које су учествовале у
рату на страпн фашистичге
осовипе.
жби у Америци. Стојадино-вић- а
су затим цаследили
иожда још злокласввји лудп
Цветковић-Мачс- к, Josanomh
Ilypnh и други, за које јг
он био добар псто толпко хо-лн- ко
п за Стојадпноввпа в
остао је иа полржају дале a
cauo с том разлнком што су
га ови последац унапредили
у аибасадора. Ковстаптив
Фотић бпо je, и сада је, глав-- н
н оргаинзатор п предводнпк
разпнх акцпја уперепнх про-тп-в
Југославије п аеввх ва
рода, протмв свог сопствевог
народа в љегове борбе за сло-бод-у,
у којој је учествовао
в вграо једву од водећвх и
часиих улога п твој свп Раде
в твоје лсћерв. Фотић је и са- -
да главвв оргапвзатор хле-ветиич- кпх
п злоиамернвх ас-циј- а,
уперсввх протпв осло-бођен- пх
иарода Југославвје
међу целов аиервчком реак-цвјо- в. Као таквог, ага је
осудпо Народнв суд па 20
годива робије. Теби је то све
добро позвато.
Тв св се нашао у друштву,
Перо, које је подупирало пз-да- ју
в пздајнаке почевшвод
Стојадинозића па до Пурп-h- a. To друштво говорпло је
о тој издајп као о мудрој и
спасоиоспој полптпцн за Ју-гослав- вју,
која да јој је '"са- -
(CA ШТРАЈКАШКЕ СТРАЖЕ СРПСКОМ ГЛАСНИКУ)
Пнше: МИЛОШ ГРУБИћ
30 јз'ла одржана је седница
уније "Јунајтед стнл воркерс"
(УједшБенн челнчнн раднн-цн- )
на којој су допешенн
врло важнц заклучци. Усво-јен- а
]е резолуција захвалпо-ст- и
и послата уиији желсз-иичар- а,
јер иста liehe да до-ва- жа
жоупаннји иатеријалс
за производиу илн хранс за
шграЈЧоЈомцс.
Друга резатуцпја је посла-т- а
нагодбеном одбору, у којој
се каже да "јунајтед стнл
воркерс" nehc водити нмкак-в- е
преговоре поссбно већ са-м- о
заједпо са' унијаиа , мз
Сндпи и Су Сенг Мерн„пто
јест Алгоуа и Доско. Та ди-скус- нја
j'e бнла иајвнше у
25,000 канадских желез- -
ничара траже повишење
плата
У додатку штрајковика па
којииасс налази преко 50.000
радицка који траже noBiiuie-а- е
својцх плата, краће радно
време и друге болс услове,
унија 25000 канадских жслс-зинчарск- их
радинка дала је
јуче такође изјаву о својој
одлуцп да тражн повншење
плата за 20 цешн на сат.
"Прстставнпцп (алелезии-чкпх- )
радипка од Атлаигпка
до Пацифпка, каже се у изја-в- н
састалн-су-с- е педавио в
да неће оставпти јед-ио- г
не преврвутог камена за
постпгнуће својпх захтсва за
задоволаваЈуће плате.
Ирошле неделс по целој зс- -
иљп проведсно јс кратко за-уставл- лие
рада органпзова- -
liux каиадскнх радипка н
Ш1ТЛЦЗИ п иарадс са којкх
су радницн нзразили своју
солндарност са штрајковниа
п ca Eoj'uu су захтевали оста-вк- у
федералиог мииистра ра-д- а
Хамфрн Мичела. Десстине
хн.гада радника узсло јс
у овим асцијама.
Радииштво је огорчено иро-тн- в
акција владе н иеиих
мниистара. Нарочито огорче-а- е
пзазвала је изјава прст-ссдни- ка
Вор прајс епд тред
борда, Гордопа, који је дао
изјаву' да ако се дозволи no-Bume- ite
плата впше од 10
центи на сат да то онда угро-жав- а
коитролу свих цела.
чувала старе и стеоа ногс
прпјателе"! "Мудраци" су
бвлв Стојадпвоввћ, Цвстко-ви- ћ,
и
другп, а повв npujaicxit
Хптлер и Мусолвнн! Из ста-ри- х
пријател-- а бнла је нссгу-чен- а
велпса стовеиска Руси-ја- .
Ти "мудрацв", као што
зваш, органнзовалн су в по-држав- алв
"а1гтибол.шсвпчке"
комвтете у ЈугославиЈи, чпји
болтеии в полвтака су допн-рал- п
л овамо ва овај коити-вева- т
до вас, Тв св их чмтао
в пратпо сао в мв остали.
Та полптпка је бвла упере-н- а
у правцу да се првјател
ство с твм старнм прнјате--
љсж Руснјом впше не обно-в- и. А каквв су резултатв то-г-а
бвлв, в то тв je позвато.
To друштво у којем се тк
валазнш плаче давас за вз-дај- ол
п за вздајвацииа. Опо
првхел.Еује п упвре све сво-ј- е
свле да бн допранело ор-гавизова- њу
иовог напада па
Југославвју, да повово огре
зве у крвв наш варод, као
да тога ввје доста бвло, ca-uo
да бв oner дошло па по-вршв-ву
ово што је оборено
в што се ввкад повратитн пс
воже — вздаја в злочини.
To друштво подуппрало Је
полвтвку која је веввлосрдно
угаетавала иаш народ, док
капиталистичкој штаипи, иа-рочн- то
у хамплтонском "Спе-ктатору- ",
у којој су објавље-и- е
тендецнозне н провока-тнвн- е
вестн да he вођа Си Ај
(Ј Л1илард направити кои-пром- лс
са владом у погледу
нагодбе о повишицн нлатд.
Те тендсцнозис н провока-тнвн- е
вестп побијсне су н
донсшсни су закључци како
je rope нзложеио, то јест да
се nche попустнтн пи за пола
цснга, камо лн да се нопу-ст- н
вншс или да се направи
некаквн комиромнс који би
значио ни шта друго него по-иусти- ти комиаинјн н прн-стат- н
на опо што опа даје, 10
центн по сату.
llchiuia члаиова сс сложи-л- а
да "Јуиајтед стил вор-кср- с"
суделују у иоходу са
аутоиобплима у Отаву. Пн
цнјатнва за овај ноход јс од
"Јунајтсд слсктрнкал уиноа"
(Исстнигхаус), а иа опој сед-пиц- н
јс to npiixBahciio и од
улнје челпчиих раднића. V
том походу суделујс члац
Савсза каиадскнх Срба друг
Мишо Pananh којн јс заио-слс-и
у UecTHiirxoycy и од
С. К. X. ГфелиН н још пскоји,
Било је расирављаио и о
сксбовима (штрајколоицима),
те je закл.учеио да сс сав во-дс- ни cao6pahaj патролнра. У
ту сврху he бити нзнајмл.спи
чамци, а у исто врсме he би-т- и
натролираи и ваздух, у
коју сврху he бити изиаји-л-с- п
јсдан асроалан, који he
ометатн саобраћај комнанк-ско- и
асроилану који баца нз
иарашута храпу сксбовима.
"ЈА ЗНАМ ДА ЈЕ РЕКАО МАРШАЛ
Сплиг 27 јула. — Јуче је
маршал Тито са пратиои по
сетио Снлнтско бродогради
лиште. На улазу у
дилнштс иаршала Тнта до--
чскалн су и поздравнли
ирстставпнцн управе бродо
граднлншта и ирстставинцн
радника. Маршал је обишао
сва оделсаа, niiTepecyjyhu
се за начип рада, стаи-- с
об-ио- ве
н капацитет.
Ире одласка из
маршал је радиицн-м- а
којн су га цело врсие оду-шев.гс- но
поздравллли, одр
жао говор у коие им се зд- -
A САДА ЈОШ ЈЕДН0 ПИСМО П.
броју
упутно
Фннска
решпдп
у-чс-
шћа
Цинцар-Марков- нћ
јс давала отворсне руке пеиа-чки- м
бундовцнма у Jyrocia-виј- и
н дозволпла слободан
повратак Павслићевнх орга-визато- ра
из Нталнје у зем- -
лу. Л шта су бупдовци н
усташс нмалн за цнл- - и шта
су учинпли после, то добро
знадеш — ,клалн и палили
српски парод. Чак н после.
твх страшних злочина то
друштво је, на уста Браика
Пекпћа, у Србобрану , у
којем је објавл-е- и члаиас Ид- -
велипевог ишшстра за про
паганду, Иве Богдана, рекло
Да је тај чланак Павелпћевог
впиистра бно саставд-е- н у
"српском духу".
To друштво је кроз цело
време овог рата подузнмало
всте акцнје протнв Народпо--
ослободилачког покрета на
че.иу са марша.лом Тнтом,
noje су подузималн в, аме-рпчк- н
павелпћевцн. ,То је
бнло када су се заједпо иа-шј- и
у Can Фрапциско за
вреке конференццје Уједпне-iiii- x
нацвја, где су упоредо
п о д носнлн "меморандуме"
прогпл југословенске делега-цнј- е
To je бнло no пвтању
"убијаиа свештенпка" в "све-ћеинк- а"
од стране народних
власти против чега су твоје
друштво н павелићевцв у је-(Наста- вак
па страпп 2)
-- 4WVJ %ш™шзат ткјЈРЈшШМ шкввттштртш ам " диинчрЦИМздцЈИву
1н1ј
На овај начпн штрајко-ломцнм- а
пе преостаје иншта
него ваздух, ако буду од и.е-г- а
моглн живетн. To значи,
да he бнтн блокпранв са еоп-н- а,
водс п нз ваздуха.
Такође је 30 јула увече
дошао из Торонта нрнличан
број радпика упостених код
I;ait Ннглпс компанпје, која
за нзрадбу прпиа гвожће од
Стслко компаиије из Хамнл-тон- а, Ти радиици се иалазе
иа неде.гном одмору на су
дошлц у Хамилтон на пикст-лај- н
(штрајкашку стражу)
да покажу својој браћп рад-пици- ма
да су сто посто уз
lMix н ibiixOBc оправдаие за-хтев- е.
Нрстседник тога лока-л- а
јс проговорно nap речи н
дао дар од стотнну долара,
као једну малу iionoh, али јс
oCehao да he та nouoh бнти
миого Beha ако устрсба. 11а-за- о
је да радинци 1;ан Пнг-лн- с
комиаинје радс под бо-л.н- м
условнма нсго Стслко, н
зато се и ви палазитс па шт-рај- ку
да лх побо.чиате. A
накои сс ваша борба свршп,
рскао је ои, ми који нзрађу-јем- о
прсдмстс од челнка кога
вн пронзводнте почећемо са
борбом за боле нлате. Сваки
иут када је говориик помснуо
слогу, јсдниство и iicrjiajuoci
у штрајку лрскидаи јс са
аилаузом,
Борбсност радипка постаје
свакп даи всћа, јер су све
више убсђени да нихова бор-б-а
iiiijc сама, да свакпх да-но- и
у 1;елој Канади лзлазе
иа штрајк радници друшх
предузећа.
ВДМА ЈОШ ТЕШКО", ЈЕ
МО У СПЛИТУ
бродогра
бродогра-дилишт- а
џџш,Ш№Џлгт
хвалио па раду који су уло-жил- и
у оспособлаваау бро
дова. Маршал је взразио на-Д- У
Да he радвици Силнта, a
парочито радпицн бЈиздог])а-дилншт- а,
нзвршаватв м па
да-t- e све задатке који сс бу-д- у
пред иих поставлалв.
Зашв је наршал рекао:
"Ја знам да је вама можда
тешко, шго још немате све
што је потребно да пмаге.
Алп ја знам всто тако да сте
вв сеснв тога да мв тек
стварамо услове тога бо.гег
будупег жввота icojn чека
радничку класу в све осталс
спнове нашвх парода Зато
прнопнте свп на рад, дајго
од себе што вше. Нека вам
то буде дозвпка, јср радекл
тако an радате за болу бу-дуИно- ст
своју, своје дјеце и
чигаЈог народа паше земље.
А вн знате да Југославвја
нпје више оно што је бвла
првје. Ваше бродоградали- -
ште нлв нека фабрвка нпје
ише тамнвца раднвка у ко-ј- ој он упропасти своје вај.
бо.ге годвне, Па опда под
старост ае зва где he н од
тега he жвветв. Данас вп
cnapaie себв болу сутраш- -
1шцу, боду будућност у ко-ј- зј
Иете знатп зашто и гдг
улаггте свој труд. Далас вв
знате да here u под старосг
ужпвагп благодатв тога тру-д- а која данас дајете олштој
народној заједнацв."
На повратку пз бродогра-двлишт- а
иарод је одушев.1с-н- о
поздравлао uapuia.ta Тита
приликом проласка кроз ула-ц- е.
"СРБОБРАН" ИХ HE
ИЗНЕВЕРАВА!
Ире неколнко даиа радио
и шгампа објавалп су тужбу Батиапа, која је дошла аз
Рина, да се тобоже убија ка-толнч- ке
попове н прогаоа
цркву у Југославијв. "Ли.
Србобраи" од 29 јула, на пр-в- ој
страиици, добро рекла-ипш- с
ту ватнкапску оптужбу.
Само продужа, "Србобра- -
-
I