Serbian Herald, May 18, 1948

              т
т
л Т1тШШШЈШ0шшжтш
СТРАНА 2
Српски Гласник
(Serbian Herald)
Published once weekly by Srpski Glannik Publishing
Company— proprietors in the Serbian language at:
200 Adelaide St., W., Toronto 1, Ont.
Излазп сваког уторка
Сва пнсма н чекове треба слатп на
"СРПСКИ ГЛАСНИК"
СТРАХ ПРЕД ПРОГРЕСОМ
( Пренос са стране 1 )
као "црисиим угрожапан.см", као "кому-ШЈСТичк- им
iiqci!;i.cx" н "тоталитарнзмом".
Мсђутаи, историја СССР доказала је
спапомс да она нс интсрисншпо у туђс
зсм.ге, да ие шаљо оојску. оружјо н ратни
Matcpiija.! нигдо ван својих граница, као
што интериснишу п шал,у Амррика и Гри-тани- ја
у Грчку, Кииу, Турсву. Налсстииу;
као што iiiiTcpnciuiiuy у унутранш.а ннта-и.- а
Нталијс, Француско. Белгпјл, Холанди-ј- о
II као што су вршпли шпнјунажс у Ју
гослапији, Чехословачкој, liyrapcicoj, Ио.ђ-ск- ој
и радили на обаран.у народипх нласти.
Комунисти у Нталпји лсгалинм, избор-iiii- M.
iivtcm cv добили iipano a to су заслу- -
а:нлн и у рату на ouapaibe фашпзма у Нта-лиј- и
и помагаи.о савсзиика, да учсстнују у
нлали Комунисти у Фраицуској су изаш-л- и
у лзборнма као пајјача партпја. Алн
зато су иластодршци из Наипшгтона уно-трсби- ли
ciio Moryho иутсм диртктнс нитср-пснци- јо
да ucTiiciiy камуписте из иладс,
иако су они дошли у иладу усташшм на-чино- м.
Иар јс 10. онда, руска скснаизија?
Ако народ Нталијо bpIhiiiom гласона иза-бср- с
Иародни фронт иа пласт — комуиис-т- о
— лсвс социјалпстр, ирстсташшкс рад-ничк- нх
снмдииата, којп броје нррко П ми- -
лиона члаиоиа. лове рсиубликанцр — зар
јо то руска скснаизија и комуннстнчка
диктатура? Или је то диктатура и грубо
наснл.с оиих. icojii одузимају влагт из ру-к- у
опима којо јо народ изабрао? Или јо
диктатура оинх који унапррд ирото да he
интсрвонисатн п иастојатн иутем снле да
спрсчо иароду на иоту којим jo кренуо к
ирогресу? Иар инјо рксианзија опих ко-j- ii
оспајају базо по свету. који иитррвоии-ш- у,
који иретр? Лар нијо тоталитарнзам
баш оиих који гушо слободр спојих иаро-д- а
п настојо да лпшо слобода п трковина
спих иарода који су изашли пободницн иад
0С01ШН0М У КПЈ)0Ш1?
Ако народ у Нталији у изборнма иза-бср- о
ncliiiiiy cnojiix нротсташшка и успо- -
стаин ciiojy иародну дрмократску иласт u
иа тај иачии ставл Италију у ррд .мирол.у-бшш- х
зомал.а — којс ho ср зајодио борн-т- н
за мир п ирогрес — зар онда no би би-л- а
груба, наснлпа, интррионција. диктату-р- а
н фашистичкн поступак онпх који би
то спрсчаиали п оирмог.хпавали?
Народн имају ираво да стаил,ају иа
власт кога хо1и Само то им ср ицаво пс
да у свим землама. To u сада показујс
лвашнша проиагапда из Нлшппгтопа н
Лондоиа, п а и из Отаво у одиосу иа итали-јанс- кс
изборо као и ио нитан.у Францускс
U Грчкс.
Ако народи cupoiicKiix зомл.а хо1р иро-мсн- е,
ако. иослр страдан.а и иустошрња j
рату, xohc да ср ослободе квислинга и ркс
илоатацијо. да обнове својр порушрцр зрм-л- (
н крену иа нјт ркоиомског ирогворитс-т- а
II оснгурају споју слободу п црзавпг-нос- т
— ко има онда легалпо ираво да им
то омста? Иар када народи Евроир xolic да
се избавр из скономског мизориог стан,а u
социјаличх иепрапда. ако xohp да жнве v
слободи н псзавнсносл! — зар јс то "руиса
комунистичка ркспаизија". или диктатлра
комуииста уопштр? Насилр п ркгпанзнја
мо:кр бити само од гтраир оних који нд-сто- је
да стану на том путу иврода п да га
ставо под своју ркономску п НОЛИТИЧК)
власт, као што ср сада чшш са гтранр го-до1- ш
имнорнјалнстичкр групр.
Гади тога и долази до одузимаи.а гра-baiicKi- ix
права и лшиапан.а дрмократских
слобода народа у овнм зел!лама. Ради тога
и долази ондр до пеописивр рксплоатациј
радннх .маса. до дизања високих црна и
хараигр протнв радиичког покррта. Цнл.
амернчких импорпјалиста јр поробл.ава-љ- р
свста. освајанр свртских пијаца. рат-ни- х база п то све путсм застрашпваља и
под нзговором борор "против комунпстич-ко- г
иицч?ња." Иод тим изговором и кроз
владајућс кругове Палстрпт ставља н Ка-на- ду
у спој орбит, под своју атаст.
Ова отворона прртља н застрашива11.с.
отворсна инторвснција у друге зсмлс и
тррор иад радничким покрспша који сс
вршн у Каиади п САД — позива свр рад-нич- кс
н дсмократскр снагр иа још јачи от-по-р,
позива на јодинстврнр акнијр у ooi-б- н
за очувањр мира и дсмократијр. за гра-baiiC- KC
слободр п дрмократска права на-род- а,
које снаго ср нсћр н нр могу вишр
укочнти и и уставити никаквнм гилама
'Itftft'fHitfflsff ,,г- -
, п- -
i i
. iinir -.'.--..."
Оотвариие се огромни привредни лораст
СССР у четвртом петогодишњем плану
(Наставак)
За пст годииа биће пуш7с-п- е
у рад стапице и агрсгатн
са укупннм каиацитетом од
11 мнлиона и 700 хилдда ки-лова- та
нли Ссз немамо 7 пута
оигас него што је у своје вре-у- с
прсдвиђао план ГОЕЛгО
да уведс за 10-1- 5 година. Ка-пациг- ет
елсктроцситрала lie
се 1950 годинс удвостручиш
у поређсо,у са 1940 годнном.
Пораст капацитста слсктро-цептрал- а
нрестижс обиову н
развитак других грапа ниду-стрнј- с.
. .
У цнлу оЛсзбеђснл цсло-куп-ие
иародпе приврсдс са-времеи- пм
машипаиа, пстого
ДШ1Ш.Н плап (у СССГ) ПЈед--
пнђа nocehaac пропзводпс
усђаја два пута у поређељу
са предратннм. . .
За иотрсбс транспорта lie
npoit3Bo,it.a магнстралипх ло-комотм- ва
1950 годннс изпсти
до 2.200 — пораст од 2,4 пута
у иоређсиу са гли годином,
двпосовннскпх вагона за 150
хи.1лда — 2,5 иута вишс од
производн.с 1947 годинс. Иот-пун- о
сс обиавлдју бродогра-дилппп- ш
заподи и коопсрнра-н- а
рпсдузеНа. Граде сс ноип
заводп за пронзводљу разлн-чити- х
тнпопа бродопа за мор-ск- у
н рсчну флоту. Нроизпод-и- л
аутомобила he доИи 1950
10ДШ1С до 500 хилдда, или у-nch- ana
сс нрема 1940 годнпс
3,4 нута. . . Нронзводи-- а трак-тор- а
he 1950 године, у ирвом
реду за ноллпривреду. изне-т-и
112 хилдда — 3G0't прсма
1940 годинн.
За текстилиу ипдустрију
проииводпл машина he сс у
nojieoeay са нрсдратник нн-но- м
учссверостручитн. . ,
Ноучно је упоређсас размс-р- а
разнпјан.а производи.е иа-шн- на
— алатл.ика, које нред-пиђ- а
иопн истогодншн.н плаи.
са ирсдратиом 11])Оизп()дк.им.
У 1937 годипп се у СССР
ироизводнло 30 хилада мдши-н- а
за сечсн.с мстала. Л Tpcha
ијатилтка је нредвн1;.ала про-нзвпдњ- у
до 70 хиллда. По
повнм пстогодишнси плаиу
производил машипа-алатхн-к- а
новсћава сс два ијтз у по
peeiby са 1937 годином.
ПрОПЗПОДИнП високп - пропз-пиднн- х
агрегатнпх n спсцн-јаиш- х
машниа-алат.шк- а кон-цс- м
нјатпл-стк- с (1950 годппс)
прсмашићс 9 I! ио пута иро-илвад- њу
1940 годиие. Тиме h?
цсо парк машина за гечте
Mtrrxia у СССР-- у порасти 1
м union и 300 хнллда. илп
npcBiicuhc ириблпжпо за 30
писто парк мап)нна-алтл,и- ш
С'јсдип,с1111х Лмеричкнх Др-жа- ва
1940 године. "() тпмс јс.
— говорио у свомс ]н-фера--
ту
па зассдаи.у Ирховиог сов-јет- а
друг iloaiifcriirui!. —
прослаш седмогодпш№пце
Гллснпка, на
срдачно захва-луј- е,
Најважнпја
су следећа:
je
да ce масовна
чланова нашпх брат- -
СРПСКИ ГЛАСНИК"
највеличаиственија о с it о в a
технпчЕоскономскс
CCCI и дал.сг прогреса
у гранама пародие прн-вреде- ."
To јс у областн рлзвнтса
црне металургнје, горивно-спергич-не
нндустрнје п про-нзводи- -с
машипа у новох пе-тогодиш1- 1.см
плапу Совјетског
Савеза.
Тако, писац о развит-к- у
друге нндустрије да he та-ио- ђе
у производии разних мс-та- ла
учииити вслнби скок
Производил бакра uoncha
he се за 5 годииа 1,6 пута,
алуминијума 2 иута, магнезн-јум- а
нута", никла 1,9 нута,
олова нута. цннка 2Ј5 ну-т- а. Нроизвода хемиске ин-дустр- ијс
нремаша у цслини
предратну производау 15
(зпачн за један it по пут),
а фосфатиих ђубрнпа два пу-т- а,
азоти!Х ђубрива 1.8 иу-т- а
и калијсвпх 1,3 пута. Про- -
нзводил синтетичпог
треба да се 2 пута
у иоређси.у са 1940 годином.
Нроизводил цсмента a CTaicia
iipcnnciihc иредратни
1.8 пута, сланца 2 нута и цре-и- а
4 иута. Пзпоз тсхннчког
дрпсга npcuanuihe 1940
годнне за 59%. . . Нов иораст тсшке нндус- -'
трпјс, коју обезбеђује четвртп
ШКОЛЕ Н0В0Ј П0ЉСК0Ј
ИЗ ЧАСОПИСА "СЛОВЕНСКО
СЛОВЕНКИ KOrvllITET ЈУГОСЛАВНЈЕ У
Прсузимаисм власти од
стране народа, у Но.гсспј је
дошло до битиих промсна пе
само на паштпчкои н екчшом-ско- м
нол.у. н iia просвет-ном- .
За неиунс годнне
постпјаил иародие власти,
И0.1.СКИ просвстпп систем се
у измспио и учпнно
крупан корак папрсд.
II р и нции ограничености
mi.Dionaiun iittiiMcibiiBaii је у
редЈ)атиој Ilatck'oj voxia
јачс iiero ли у ма којој зсм-- ш.
Ннше школе и уннверзн-тст- и
били су искл.учнва
гнлсгија "шлдхтића", а
оснопне школс могла су носе-1ваг- н
раДкичка и сс.тлчка
дсца. Лли ирсдратнн пагскн
систем
се не ограпнчсиошг!)
приступа па школс и i
него ввеоким увв- -
саме наставе. Ове шкохс
биле су далеко од иародл; у
јс омладииа васпитава-н- а
у иротпвиародном духу.
Сасвим је разумшво због то-г- а
што су погске широкс на- -
јидис масе с псмовереп-е- в глс
'Ско језш..аеве
прослави ''Српског Гласника,Ј
спајању наших братских Савеза
седнице органнззције GK Срба у Порт Колборн
Сматрамо да је погребно да секретарпјат,
речемо о нашој седнп- - јн he руководитп сасвпм
органпзације СК Срба у радом заједшккп. Пре-Пор- т
Колборн која је ма томе спровешКе се у прак-н- а
14 марта на фарми код тлчном раду cnajaii нашпх
другова Томе it Марпје Ут- - Савеза п Bha у је-вп- К,
тако да би и друге наше дан општн покрет нашвх псе-органпзац- пје
знале што мп .eiuiLa до конвенцпје као вр-радп- мо. 'ховног тела иашпх Савеза п
је бпла доста до-- 1 Beha. која he одредптп да.гнп
бро када се у правац нашег рада.
оiiбoзiaиррдаадвјлео достадаина.шНпха пследа-- -- д Јаw опдоммаохК пдрепцсету.
нпцц је бпо прпсутан с j „ за KOj је nOMOh
п наш Главнп председиик канаСкпх јухипх Сло-Ср-ба друг Нпкола мнж покренуЛо од
Biih пз Торонта. Друг јо д а 0мј пЛеменп.
нншешН нам је помогао дос- - [тп ВсКд мп верујемо Aah
та у дпскуспјп п расправп о По Кодборну нашпх покрета п 'рд1£ n0„ohn:
Српског чему му
наше чланство
што нас је пссетво.
nuiaiwa на овој
седнпцп била Ир
седнпца
нсзавпс-пост- и
свим
каже
2,7
2,6
пу-т- а
ннво
ниво
Beh
трп
мпогимс
llpll
само
просиетни
спуо
вншс
ром
ic.iia
мс-ц- п
noccheita,
тај
Нванвше.
спајану
Tpehe, прослава
дпшнпце Српског Гласнпка
да се одржп заједнвчкп са
другарскои органпза
СК Срба у Веланду у
во. cnaiaiw нашвх бпатскпх 'апрплу м-есец-
у у Увграјпнскомј
јужнпх
прослава
trsvMooHor нарол — узгтп jnemha наша
Српског Гласнпка. омладпнска тамбурашга дру--
ll лтп nnraunua
решено сл-:деће- :
Прво, сазове
унапред.
каучу-к- а
uoncha
Свднпца
седмого- -
нашом
цпјом
друштво "Стобода" пз Велан
да п наше младо тамбурашко
друштво Порт КоЈборна.
За ову прославу пзабрап је
скпх Савеза п месног Beha заЈелнпчкп одбоо од ооганп
КЈС на Еојој he се пзабрати СК Срба Веланда п
петогодишап плап, дозволпћс
да се упуте у реоне, који су
бплп под немачсом окупацп-јом- ,
колнчнпе иа-шип- а,
мета.та, дрвета, цемеп-т- а,
стакла, горнва u да се у
кратком року обпови ппхова
ирнвреда.
Нораст пронзводие иашпна
ц хемнске индустрпје дозво-nh- c
да се испуни веома ва-жа- н
задатак обезбеди по-л-опрнвр- еду
лракторика, ком-оајннм- а,
сложепнм по.%опри-врсднн- м
маппшама, као п мп-перали- нм
ђубрпвнма.
и раније, у првој, дру-г- ој
it ipehoj пјатилетцп фор-сира-ни
развптак тсшке ннду-стрн- је
је осиова учвршћсља
техпичко-скопомск- е псзавпс-лост- н
СССР и јачаае асгове
адбраибене способпости.
"Кез брзе обпове тешсс пн-дустри- је,
госорио је а зд-ссдаи- .у
Врховног с о в ј е т a
СССР друг Познесснски,
lie може сс учврстити техпн-чк- о
сконоиска незавнсност
Задоцнитн у том nowy
зиачи нзгубитн one мате- -
ретпоставке, коЈе су
нам обезбедилс у псрноду
Ргаџбинског рата војнпчку.
скономску и политичку иобе-ду- ".
, Тсшка иидустрпја, која сс
ponehana, обезбсдиће yaobeitc
Ј'апредне техннке у свс гра- -
БРАТСТВО" КОЈЕГ
НЗДАЈЕ
БЕОГРАДУ
заједипчкп
Јбратскпх
hi из опих школа.
После oc.io6obcita. пародне
inacTii посветнле су велнку
паж11у шсола н уопште кул-турн- оу
уздизаку широкнх на-родн- пх
ctojeea. Шеолс су по-'та-ле
приступачне за свг.
Алн. народпс власти су и
иаишлс ла пуно тсшкоги,
што је сасвим рлзуи.гиво ако
се у виду да је рат и ту
(оставно за собом вслису пу-Но- ш.
У свом днв.гем иадипа- -
hy иа Нсток и настојау да
fiito бам ociir)pajy полски
простор" за себс, хитлеровдп
qv снстсматскн упнштава.и
универзитете. бвб.1но- -
jiCKc. лабораторнје н друге
Просветне установе. За вре-м- е
рата побвјево је осо С0%
нолхкс нтелигенцпјс. Наро-чпт- о
ВС.1НГИ г)битцн нанети
универзшстс, и карасге-le- y lutatava п
ко-неш- то
одржа-- ,
всрзитетпма. лнтлеровгди су
у; евом бесу рушвлп не саао
1И1СОЕГ школе и унпверзвтсте,
цего су пллчка.1в в увишта-ва- ш
н.нхоу пковппу. Где с
год стппи. патила су кавгс
rtoje еу би1е внсаве ва sav--
,iair иа 1.де који су H3iain- - друго одио- -
0 и
Са
сним
узме
1Ш наад
СК
Нва- -
гада
Као
зсм.ге.
ов-д- е
iKaie.
Порг Колборна. Дан када he
Јсе прослава одрхатп 6ahe ја
but накмадно преко наше
ттамп п огласа. Порт Кол-бор- н
в Веланд he в овом прн-лвко- м
достојно врославпш
седмогодпшиицу С р п с к о г
Гласмвса.
Још једно важно ввтаие
које смо пма.ш је то: Да се
набаве од Главиог пзвршног
одбора кппге за вашу омла-дпн- у
да учп чптатп п ппсатн
ћприлпцу п наш језпс Тако-h- e
да се набаве кнпге за про-учава- не
п сгарвјпх.
нам је врло потребпо. Исто
тако да се обратп naxiba оно-м-е
делу нашег плаиства које
стабо посеКпва седнпце своје
будуе учних
стоЈп К
чуна. Онај члан tojn ве no-cehn- ia
апше седнвца не
платп своје чланарпне смагра-h- e
се слабостојеКп чдан
према томе, мп hevo бвтп
прпспленп да такве члавове
брвшемо вз
Савеза јгдну општу органп-- . раднпчкои дому. Ова просла
зацпју канадсквх Сзо- -' ва се предвпђа да he бвтп је- -' ?™в°х£.1 л. 9.1п9илгмп$п' седнв.
ена.Друго,помоћдецпуЈу-(Дн- а ча"пда сГлопнхолачп
гославлји. Tpehe. што вх је пкада бпло у овоме
седмогодпшвпце пзлаженл п месту, на којој се предвпа t ~Ј ~ ~ ~ .1. ..':::
за I Да he два
rnf9 ' _L
пз
зацвја пз
—
—
—
-
—
ЈШЈалне
нма
I
нас што
1 ...
органвзацпје
захва.гује п хахемо сахо та
ко: другарвца друже Утвпћ
наставпте, па he мо доћц
таио впше пута, алв 6nhe нам
драго да докете еод нас
сваЕо доба.
У пме Одбора за штампу.
Драган Шесто, секретар
не народнс привреде. Оружа--
пе спагс Совјетског Савеза бп
he сиабдевенс најиовнјом вој- -
иоч тсхаиком.
С a д a ш ib и истогоднпш.н
план предвиђа "врло всликп
програн развнтса лаке н лре- -
хранбсне нндустрије. У 1950
години треба да буде нроиз-геден- о
4 милијардс и 686 ми- -
лпона метара иамучннх тка-ннн- а,
159 иилиона it 400 хи- -
ллда вунсних ткаиниа, 240
мкшоиа пари кожне o6yhc.
Ha тај пачин 6nhe обноп.гсн
премашен прсдратни ннво
произподне грана тскстилис
и лаке иидустрнје. Истовре- -
мепо he битн одлучпо no6o.t-ш- а
избор квалитст пронз-поди.- е.
Прсхранбеиа нндустрпј!
(овде је реч само о индус-трисси- м,
не о другпм про-нзводим- а)
лрсба да 1950 го-ди- ас
пронзвсде до 1 милноп
и 300 хн.гада тона мсса, 275
хкллда тоиа масти, милио-н- а
н 200 хнллда тона рнбс, 2
милиопа н 400 хилдда тона
mehepa. 19 килнона тона бра-uiit- a.
У 1950 години 6nhc ире-itaanh- cii
прсдратии нппо npo-изводи- -с
mcciiiix пропзпода,
iiBOTiiibCKor h 6ii.i.nor улд,
uiehepa, посластичарских npo-извод- а.
Предратнн обим лова
н прсрадс рибе 6nhe достиг-Шастава- к
па стмани 3)
У
одлпковао
гамПан.у
неопходпс
emu са собом. Гшблпптскс и
1абораторије уипжтенс су за
509' негдс и за 80%. llt.v
ска је у току рата изгубила 30? професора н иаучиих
раднпка. Да бц oiicuoryhiMii
шкаЈовамс нол.скс оиладипс
и да бц лрипремили терси зд
каспије замишл.ему гсрмдии- -
зацију HaicKc, хнтлсровци '
су пошуно затпа)аш it one
внсоке tiiKate уиипсрзнтетс
које нису бплн упнштпли.
Све је то учнннло да су
iiobCKe пародпе Biacru нан-шл- е nocie oc.io6obeu.a и у
овом иоглсду на упо тсшко-h- a.
Трсбало је обповптн шко-л- е
нарочито впсокс школс и
уипвсрзнтете н брзим тсмном
отпочсти с радом како се
надокпаднло изгубдлчт врс-м- е. С друге страпе повн жи-во- т
прслазак ка илаиску
ирпвреду, — трогпдшшм! тан, захтсвао је нове кадро-ве- .
а нарочпго стручне, који
су и време рата нзпшулп ла
4ровгу позадинн илн пас
по коицеитрационнм логори-ма- .
Напослстку Tic6a.m ie
взвриштп рсформу с м о г
шш.1ства о дати му cacaitM
другв правац, то јсст иотпуно
га реоргапнзовати. Ово јс бц--1- о
нарочнто актуелно на ии-cosb- m
школана и унивсрзи-тстим- а
гдс је стари просветни
шсЈоассв спгтем имао јои.
увесутнцаја.
Јот одмах послс завршет-к- а
рата ирмстушмо се обно-г- в
нзградап школа, иаро- -
чвто впсоевх ткола ymi-веЈвите- та. Тако Иолхсл дапас
нма 38 високпх шсата и уин-ерзите- та
док их јс ире рата
нма-- 28. Unix noxaba ош
83.000 студенага. прсма 48.000
xHta.ia колнко их јс било прс
Јвта. IIteja плапу one године
he се унвсати нрвн ссмс-сш- р још 26.000 студеиата та-к- о да he укунан број студе-наг- а
нзноситн 109.000. Ид
1.000 становишга долазило јс
нјчг рата 1.4 студеита, док са-д- а
дсмазн 3.2 студснга. Нсто
тако повсћао се н број профс-- 1
асппспата. јер су мла-л- н
аснстентп п дпценти поди-гнут- и
у анг нрофссора. IIo.v
ска има данас преко 5.000 на
органвзацвје, да у на- - радника.Нре рата бц- -
оо.г о томе водвтв ра- -' ' ио.мгкој и катедрк
п
в
органчЈацпје.
у
в
мп
п Вп
у
н
и
а
2
а
н
а
б
о
а
п у
а
в а
и
па
и
док их сада нма 1.470
Uactasia на впсокнм школа-м- а
и универзнтетма узсла јс
сасвим другн п]авац. Студсн
тн се аспшавају у народнои
духу. a ii3MciLenii састав унн-верзвтетс- ке
омладппе још he
нгае доприиети повсзиваи.у
академгЕе оиладиие с ндео-шглјо- н
u напорнма радмог
најМЈда. Иарочито ислпка ла-жл- а
nocBehyjc се томе да сс
овс мколе што вишс прнблп-ж- е
животу и да ое добију
праггичап зпачај. Ради тога
је основам и велиЕп број по-литехни- ка.
које пемају ранг
фагупета. a у иојима се вас-пптава- ју
инжеаерп практпча-р- и Ucio тако настоји се да ce
(Наставак на страни 4)
Уторак. 23 марта 1948.
rstets'cecteicc'ctetc-ctrtic'Cicicccxxxireiexxicc'tt- t Политички преглед
ПРИПРЕНЕ ЗА ЧЕТВРТИ КОНГРЕС ЛМЕРИЧ-КИ- Х
СЛОВЕНА И ЕОРБА ЗА МИР
Њујорк. — Hoc it-- tace.uiba Цеитоалног
Дкосмтрнотснттау, Лнмреертнсчедкоигнк слЛопвоеисКкрожг нцккоингрпессаек-рст-уар I;ophe Пирвнскп одржалп су псдавпо
састанак са nobava словепскпх оргапизацп-ј- а у Чнкагу но niiTaiby прлпрена за Четвртп
коигрес амернчких Словеиа. Четжрти Koii-грс- с
амсричклх Словена одржава! ce у Чи-ка- гу 24,25 и 26 сситембра, cawo hceo.iiko не-дс-лл
пре прстседничких нзбора у Сједпас-ип- м
Државама.
Врсме и мссто за Копгрес одрећено је
лрсма одлукама Централпог Еомитета. Во-1-е
Словспа у Чнкагу усвојили су препоруку
Цеитраллог комнтета по томе nnraity иакоп
јс главпк секретар ПирнисЕи подиео изве-шта- ј,
да he Хотел Стнвенс у Чнкагу, најве-h- ii
хогел усвету, vohn датл доволло акочо-дациј- с
за Kourpec. Они којп су присуствова-л- и
заседаау иоздравили су што he ce Четвр-т- н
конгрсс амерпчких Словена одржавати у
ibiixoBou граду л сматрају да he то подићн
велико одушев.геае код огроипе nehnue Аме-рикапа- ца
словепског nopeua у Чикагу и це-л- ој
држави Плпној.
Све важие друге припреие за Копгрес ре-niana- hc
ce 17 л 18 апрша па копфсрешшји
којој fie лрнсуствовати п Злагко БалоковнК.
Конгрсс амсричЕих Словеиа за вреис
лрошлог рата однтао је историску улогу у
ратним палорлма Амсрике, у борбп протпг.
хитлеровскнх агресора. Он даиас чгра псто
тако паиспу н лсторнску улогу у борби за
внр л дсмосратију, сиецпјалио Еада рсакцнја
у СЛД води главпу хајку лротив ПЈКпрссив-ли- х
спага н лровосациЈс за међународлс су-ко- бс
и рат, угрожавајуЈш свстскн мир, зл
којии тсжс спи иирагубивп и дсмократски
лародл.
Па прсме л)ославс 50 годнна борбе на
родног вође Лио 1Сржпцког, претседпика
Лмсрнчког cionciicKor конгрсса v Детроиту,
Хеири Валас, Сенатор Пепер н Луј Адамић
су му упутилн чсстлТЕс л поздравс. Том
npiuiibov радпичЕс воћс и вођс прнаца лз
Дстроита 11)икл.училн cv сс ирослави коју
су ирпрсдили члановп lJ,ciiTpatnor комите-т- а
ЛСК.
За врсмс тс прославе, одиосно два дзпа
лослс и.е. одржавала сс н дводнсвна гоифе-рсици- јл
Централпог комитста, иа којој је је--
дногласно успојен Иаласов план за скопов
ску noMoh свим землаиа које су пострада-л- е
у рату. Нстоврсмспо Цснтрални е коми-тс- т
упутпо позив на свс Амернкпвцс сло--
Bcncicor ио)скла. да се окуне и изапу па кз-бо- ре
у новсмбру за мир п бсзбедпост.
У гсзи лљштичкс снтуацлје у САД и ла
плл.ппан.с па грађамсЕа itKta реакцнЈс, гао
н самс адмпнистрацлје лрстседника Трува
а, рсферисао je 1;ор?;е Иирински. Та рсак-циј- а.
рекао je on, навалује на rpabaiiccn пра
ва и дсмократске стободе нс само амсрнчког
парода. nch и па слободе л везавлеиостп па-ро- да
другпх зсмалл.
Па очувлп.с тпх лрава п побода, за очу-вап- .с
vnpa н безбедиостл, у борби за про- -
грес, морају сс ујсдипнтп свс дсиократскс
спаго и сви мпролубивн пародн. Toi ства-- ш
допршшси orpojiiui део ц чаеописОТА-ИН- К ЛМЕРПКЛИ". којсг шдаје Цсвтрал-m- i
комптст Лмернчког словсвсеог копгреса.
Па том заседаиу Центрадног сомнтетл
Еалетап fyophe Вучшшћ, севрстар Амерпч-iro- r
cionciiccor конгресз Заиадпе Пепсллве-пиј- с.
иодпсо је извсштај о огромвој улози и
активппстпна епјс лграју прогрсснваи aite-pii4- bii
С toneii it у изградм.11 н шпреи.у Вала-еово- г
ппЕрста у држави у (сдоввуа радоака
п иацкоиапшу групака.
"Дстроит I!i)x' , коуснтарвшућо о про-слав- п
50 годппа летнвног радз Лио Крзиц-ко- г
за ларод ц радпиштво, пише да Словепл
радници н црнци у Детровту претставхају
огроуцу спагу и да уогу nnsyhu вг!шпу гла
сова у лзборлуа.
У pcaotvunjii сс кажс о Паласу да аего-в- а
одлукз "да се каидкдује за претседпнка
Сјсдпиеипх Држава ва пезввисној лпстл
Tpehe партије зз вир н безбедвост. развесе-.уј- е
срца унлпова аксрпчЕих Словена. co
in су нгпрсгтано подупиралв 1'узвслта. . . Паласов ирог])ам је за нзградњу сталног ки-р- а
ла базп McbycoSHe сарадле в рвјвтел-стп-а
са иапшм ратннв еавезннцвиа у соне
ЛмерпЕашш словепеког порекла виде отввп
пзраз Рузвелтових вдеја и воп-гив-е tjy
je проподио за време и прг аптпфаотвствч-к"- г
1)ата ча с rf л.цр "
ГУЖВА У КАНАДСКОМ ПАРЛАМЕНТУ ПО
ПИТАЊУ СПЕЦИЈАЛНИХ ТАКСА
Fla taritaib flapiayeora v Отави 10 мар- -
та nacTaia јс читава Г)-ж-
ва п борЛа по пв-ан- .у 25% naTvpnRaiLa спепвја.твих тзесз.
Eoje ce предвиђају Лботовиу птаном Ова
спецнјатпа таЕса, коју Пар-тавена- т није уе-војп- о, павеће сс на пзвесну робу, која се уво-з- и
пз Сјсдпн.еп11х Држава у Канаду, сао и
па пова предузепа илп производе у ТСамадн,
Еојп би се косилп са Аботовпх п.1аноч, од-пос- по
којп се пе подударају са Марталовпм
плаппу н пптереспуа амерпчслх ЈбриЕана-та-.
Кад је бпла реч о тву таЕсава, лочеле су
ЕрптпЕе владе са страпе чланова нарламел
та па је ластала и гужва. ПредвнНеие тагсе
ot 25 посто у Аботовон плану ч.танови Св
Си Еф-- а у Пар.тамепту кажу да je to плега-ла- и
поступак, jep вх Парламенат нијс усво-in-o. 4as п Boba Еопзервативана као п Co-ши- ал
Ередпта протпве се таквом таксврАН,у.
Мппнстар флиапспја Лбот. тоу прилввом je
рекао, да "ппко још пије обавоаи да iuaha
ту таксу." Мсћутии. они впаЕ вду за тпу да
?с озаконс. TIcKopitnihaBajyhii TaKirr ситуа- -
rtnjy. Еопзерватпвпн су лочелп у иарламеп-т- у
да rtenafy п Иитсриаииовалу. одиосно
како доинспт: "Топонто Стара" Вордеи
Гп"пг netn- - "Комлнпстпчсу питерпацпопа- -
т " Curvpno пк je то грвп пт. а ла тц he
ji певати imn гата - тоћг гтт . п-цччит-
п