Serbian Herald, May 17, 1946

              Српски Гласник
(Serbian Herald)
Published twice weekly at
200 Adelaide St. W. — Toronto 1, Ont.
By Srpski Glasnik Publishing Company
In the Serbian language
Proprietors
Излазп сваког уторка и петха.
Сва ппсма п чекове треба слатп на:
"SRPSKI GLASNIK"
200 Adelaide St. W.,
Toronto 1, Ont., Canada.
ПИТАЊЕ ИРАНА И CABET БЕЗБЕД-Н0СТ- И
Јсдна амсричка нотша пишо o идупој
конференцнји спољних министара Амс-рнк- о,
Соијетског Савсза, Пританијс н
Француско, која сс одржава сада у Иарн-з- у,
иа кажо да ирстсташшци Амсрико и
Прнтанијс иду на тај састанак спрсмии
да урадо сис а само нс оно што јс у ннтс-pcc- Y
мипа. To сс мо;кс pchii и за зассдањс
Сапста бсзбсдностн Ујсдшшшх нацнја,
којо јо сада у току у Њујорку.
Уиркос сиоразуму који јо постнгиут
измсђу Совјстског Савсза н Нрана и упр-косто- мо
што ни Нран ни Совјстски Савсз,
ради тога што су постнгли задовољапајупи
споразум, тражо# да со интањо Ирана
скино са дисвног рсда, члановн Савета, a
иод воћством британских н амсрнчких
прстставиика опст су са всНином гласова
одгласали нротнн продлога француског
иротставиика да сс то пнтан.о скннс с
Днсвног рсда у Савсту. Оин су одгласалп
са 8 нротнв 3 гласа да питање Ирана
остано и даљо на днсвиом рсду до G маја
it да тада Нран и Совјстскн Савсз поднссу
извсштајо о томс да лн јс њихов сиоразум
провсдсн у жнвот. За скидан.о са днсвног
рсда тога пнтања, којо јо рсшсно совјст-ско-нраиск- им
споразумом, гласали су са-- мо
иротсташшци Фраицускс, Но.ђско п
Совјстског Савсза. Совјстскн прстставнш:
Аидрој Громнко и овом јо приликом изја-ви- о
да нсћс учсствовати на зассдашу
Савота када со говори о томо питању, којс
jo pciiKMio. On jo на зассдању 22 анрила
изјавио:
"Обзиром на споразум измсђу совјстспо
п иранско владс о свим Ш1таи.нма која
су постојала измсђу њих, н обзиром иа
иовлачсн.о од страис нранско владо њсног
апола који јо бно иодисшси Савсту бсз-бодиос- ти,
дслсгација Соијстског Савеза
сматра да јо одлука Савста бсзбсдности
да задржн иранско питањо на свом днсв-но-м
роду у супротиостн Повсљи Уједшг.п-ни- х
иација. Гади тога, сопјстска дслсга-циј- а
но сматра могућнм да иастави узи-ма- ти
учсшпа у дискусији иранског инта-њ- а
у Савсту бсзбодиости."
Ово надгласаван.с у Санету бсзбсдпости
noTCcha на слнчно иадгласшкш.с Макснма
.1итвинова у Лпги иација. Ако амсрнчки
и британски нрстсташшци наставо да рс-шав- ају
питан.с само aimi-совјстск- ог ка-ракт- ера
п прслазити прско питања као
што јо нитањо фапшстнчко Шианије, ако
u дал,о наставс иодушрансм фашистн-чки- х
рсжима п окуплпшо фашистичких
остатака у сви.м зсмљама, оида со свсг
панста ио можо надатн да ho битн иоштс-!c- ii
од још јсдног свстског рата. Овај став
Вританијо и Амсрнке ciliiio jo окуражио
фашнсто у Нталији и нацпстс у Нсмачкој,
као п у другим зсмљама. У прошли уто-ра- к
италијанскн фашнсти нскопали су
лсшииу Мусолшшја н код отворсно ракс
оставилн инсмо у комо кажу да ћо Мусо-лини- ја
join иоснли у ковчсгу ио улицама
Гима и да ћо Пталпјани nhii за н,им и
љубнтн га. Нстога дана су нацпстн пзвслп
јодну нацчстпчку дсмоистрацију са сво-јо- м
свастиком, иаговсштавајући паскрс-iiyho'XiiT.ic- pa.
Канадски донисник Халтон,
јаиљајући о томс из Гсча кажо да нма у
Нсмачкој 500.000 доиро оргаинзопаних
нациста којн су нзвели ту дсмонстрацнју
Скоро бн сс. могло jchu, да чланопи Саве-т- а
бсзбсдностн, са својим испријатсљскнм
ставом прсма демократскпм народпма, иа
јодпу страну, и ?а својпм прнјатељским
стапом нрсма фашистичким рслшмима п
фашистима, помажу нскопаваљо Мусоли-нн- ја
н паскрсавањс Хитлсра.
Амернчка и канадска штампа поводом
овога надгласавања воли да пишо како
јо то иадгласаваљс пораз Совјстског Са-вс- за.
Та штампа "иаучнла" сс ствари
постављати на главу, па јој со нијо mi
чудитн. Надгласавањс Совјстског Савсза
нијо пораз за Совјстски Савсз, нако јс
упсрсно протпв Совјстског Савсза, всћ је
то пораз за органпзацпју мнра, пораз за
сам мир, као што јс то било и про овог
рата када су Мсовјетским поразом" у Лн-г- и
нација датс одрсшсие рукс Јапану у
Ианџуријн, Мусолинију у Абссшшји, a
каспнјо и Мусолниију н Хитлсру отворено
руко у Шпаннји. To ннјс бно пораз за
Совјстски Савсз, иако јс он много платио
то гласањс, већ јо то бно ударац и праг.
за свстскп мпр. ,
Експозе маршала Тита о спо
љној политици Југославије
III.
Да би се овдје н овога пута
лсправилс неправде којс су
учлљеле ЈугославпЈн, влада
је поставила први пут своје
захтјевс за исправку границе
према Аустрији у Корушкој
н Штајсрској својом потом
ynyhciiOM савсзничким влада-м- а
другог ловембра 1945 го-ди- не
ловодои нзбора За пар-ламен- ат
н провинцијалнс са-бо- ре
у Аустрнјн. Југославел-ск- а
влада стала је на стало-виш- тс
да јс nmaice будућс
полнтнчке прннадности Ко- -
рушке сталио пнтаи-- е о комс
треба да одлучн Колфереп-циј- а
мира н да би спрово-ђе11- е
избора за Аустрнски
парламенат за Словсиску Ко-рушк- у
зиачнло у том случају
као нрејуднкс за коиачиу од-лу- ку
о припадностн спорис
територије, због тога јс Југо-славепс- ка
влада тражила да
се нзбори у провннцнјалис
саборе не спроведу на тсрн-ториј- н
CioBCitcKe Корушке л
Штајерске гдје Словенци са-чиљав- ају
један всликн дио
ibcuor стаиовништва. 18 феб-руа- ра
1946 годние југославен-ск- а
влада упутила је Конфс-реици- јн
мшшстара нностра-ни- х
постова у Лондону јсдан
меморандум у комс јс носта
внла своје тсриторнјалне за- -
хтјсвс на гсографскнм, етио-графск- ии
at скоиоискии раз
лозииа. Ubou лсправком гра-ин- це
Југославија б добила
110.000 становннка југосдо-вснск- с
народностн. II поред
те нсправке граинцс остало
би још 70.000 Југославсна у
АустЈиији. Аустрнска влада у
погледу овог нашег правед-но- г
захтјева показујс дух ко- -
ји јс био карактернстнчан за
Аустрнју у нрошлости, када
сс је проводнла наснлна по-лити- ка
дспацнопалнзацнје.
Наша Федератнвиа Нартд-н- а
Рспублнка ЈугославиЈ1
прнзната је до сада од свих
влада са којнма смо нмалн
односе. Што се тиче одиоса
нашс земл-- е са Сјсдии.еннм
Аусрнчкнм Државана који
су билн увјск иајкорсктннјч
дошло јс до мааег нсспора-зум- а
услијсд тражеил Сјсди
itciiiix Амернчких Држава да
Југослапнја прнза свс оба-всз- с
прошлнх влада. Плада
ФНРЈ обавсзана закл.учком
AlJHOJ-- а у Јајцу, новембра
1943 годинс да пре нснита н
рсвлдира обавсзе којс су пре-узсл- с
разне смигрантскс вла-д- е,
одговорила Је на ropiue
тражеас владе САД да при
ма међународне обавезе са
резерпом док их е проучи.
У могућиостн сам да изјавим
да је влада нсшиала обавсзг
ранијих југосчавенскнх вла
да н да садашиа влада ФНРЈ
лрииа те обавезе према СА(.
Сматрам да је тимс до краја
уклоаса нсспоразум и омо-ryhen- a
нотнуна нормалнза-цнј- а
нс само дипломатских
односа иего и скономске са
радас са САД.
Са BC1UKOU Британијом на-ш- а
је влада стално настојала
да однос будс што корсктин-ji- i
u у цил.у даљсга зблнжм
наших земалд паша јс влада
ирнхватнла сугестнје владе
Вслнкс Бритаиијс и послала
тамо тргоаннску дмсгацнју.
Наша трговннска делсгациЈа
сада у Лондону прсговара о
робпоу и платном проиетл-- ,
као it о обавезама којс су
пропзашле пз рата, Споразум
са иеколпко до сада иернјс-шеии- х
питаиа бићс добар ос-но- в
за будућс одиосс између
нашнх двију зсна.тл, убрзаћс
л ојачата нашс привредие вс-з- е.
Нзмеђу Француског парода
н народа Федератнвне Наро-дн- е
Републпке Југославије
постоје старе нриЈателлкеве-зе- ,
које се базнрају на зајед-ннчк- ој
борби у току првог
и другог CBjeTcicor рата и па
културшш везаиа, које од
вајкада постоје нзмсђу на-uii- ix
иарода. Наша влада же-л- н
најтЈенте л најпрнјател
скпје односе са францускни
пародом на политпчком, кул-турн- ом
н економскои полу,
ллп иажалост морам примје-тит- н
да у попеким за Југо-славп- ју
животнии Ш1тан.нма,
како француска влада тако и
претставннцп Француске у
неким организацијама Уједп-ibeni- ix
иацнја не показују
разумјеванл. Морам да под-вуче- м
да држаие нзвјесиих
одговорнпх француских кру- -
CPIICKII ГЛАСШ1К"
ДРУГИ ДЕО ЕКСПОЗЕА МАРШАЛА ТИТА 0 СПОЉНОЈ ПОЛИТИЦИ
гова по таквии осЈет.гнвии
питан,има за Југославију нпје
у соаду са нрошлошпу, са
прошлом сарадаои и заје-дннче- ом
борбом против нстих
иепријатсља. Ио, Ја вјерујем
да he се уклонитл и тс смег-it- e
и да he пзмеђу Југослави-ј- е
и Францускс поново ио- -
CTojain пуна сараднл.
са 1'умунском посгојс
добри односи. Успоставл.ени
су ионово редовнн днпломат
ски одиосп са доласком у на- -
шу зсмлу румунског амбаса
дора. Ностој,и доста жива раз-мс- на скоиоиских добара што
свс скупа претставла јаку га-рапц- ију
да he одиоси нзмсђу
нашс земл-- е н Румунске бнти
н да.гс пајсрдачнијк.
Југославија носматра са
снмпатнјаиа наиорс Mabapcce
пладе да успостаљи чим боље
односе са Југославнјом, јер
је то н наша жсга да измсђу
наше двијс суседне земл.е по-сто- ји
iiaJTJeniiLa сарадња у
сваком иогледу.
Са Грчком наши су одно-с-н
пормалнн, а.ш наша влада
будно прати процсс који сс
тамо одвија. Било бн свакако
од огроине корнсти за тра
јаи мир н сарадау Балкан-скн- х
народа ако би Грчка
преброднла што прије своју
кризу и грчкн се иарод мо
гао користитн благодатима
истшЈСкс демократије којс је
on cBOj'iiM жртвама и иати.аиа
занста заслужио.
Од УНРЕ јс наша зсмла
до сада примнла вслнку ио-mo- Ii
баш у најтсжии даннма
за ирехрану цашсг становии
штва, јср јс наша земља ус
лиЈед ратног nycTouieiba п
злобнс нрошлогодншие сушс
у многни дсловииа остала
скоро потпуно бсз хране за
стаиовииштво. Псто тако ио-iio- h
УНРЕ јс имала пслииу
uoj)iict и за обнову нашс зе-ил.- с.
HoMoh УНРЕ наи јс и
дал.е нсопходца баш због ro-pe
наведсних разлога,
Наша дслегација баш сада
се налази у Атлаитнк-Ситн-ј- у
на копфсрснцији УНРЕ па
којој је Југославнја изабраиа
за члаиа Цеитралног комите-та- .
Надамо се да he рјсшеае
овс коифсрснцнјс бити иово-Л.И- О
за Југославнју, јср је
она јсдиа од првих иа скали
разореннх н онустошеннх зс-иал- л.
Са Албаинјои н Отачествс- -
МОЈИХ ПИСАМА
Недавло лашу валкуверску
колонлју посетио јс мајор
југословслске војске и чл-liouH- iiK
лашс амбасадс у Па-шипгто-
иу,
друг Бранко By-KCin- h.
Млад јс то и лрлја-за- и
човек. Лсло говорл л зна
доста. Прошао је страшлу и
велнку школу. Мало је :ки-вл- х
још, од олих што је ло-чм- о
борбу кад јс Иукелић
почео.
Рсче нам у говору: "Гле-дајт- е
да отрглете са зла пу-т- а
заведену 6pahy. Нодство
ibiixoBo зло чнли а сироиаш-н- л
радннци то лс впдс. Нн-длт- е,
хрватскн фашсти пншу
да Југославлјом само улрав-ллј- у
Србл, да су Србл главла
benepa.iii у војсцк; тако је
веле Арса, Коча, Нска и дру
ги а Хрвата у олште лема"
Срлски }ашнстн оиет говорс:
"тамо је Тлто, Рлбар л оста-Л.- П
а Срба тамо у општс ле-иа- ."
Ах, зашто пх олл што лх
следе не уплтају: "па за бо-г- а,
кад иема Срба а лема Хр-ва- та
и ueua Словснаца, па ко
и м је врат слоино?"
Говор је бло доста дуг a
после говора луди поставлд-л- л
разна iniTaiba. Нско запи-т- а:
"а шта нисллш Бранко за
ово што прлјете лекн да he
Југоставнју напанутн иа про-xehe-?"
Одговор: "Бл оии када би
смелн и када би влдели да
могу да што лаправе, алл
зиаду они добро да ко у Ју-гостав- ију
такле да га лојео
вук. Видиш мп како ухватис-м- о
Дражу, па ол умаршпра у
Београд са једалаест брада-тл- х
злочилаца а ие са сто хн-лл- да
како је Фотлћ пророко-ва- о.
Кога ларод хвата дуго се
сакривати не можс".
— Нма ли колико усташа п
четилка што се Kpnjy iio Ју-гослав- ији
?
— 1ало, сасвим иало. У
груплцама од 5-- 6 скупа што
се сакрлвају no nehiuiava
ном Бугарском постоје нај
срдачннјн одцоси. Са Алба-нијо- м
rniauo и тргопннски
уговор н постоји нормална
измена добара. Бсз обшра на
нспријател-ск- и став Бугарске
опозиције према Југославијн
нашн односи са Отачественом
Бугарском базнрају се на пе- -
иоколебивој рпјешеиостп на
рода Југославије н Бугарске
да продуже путем koju одго
вара ituxoBHM тежњама, т.ј.
неразрушивои братству и чв
рстии везаиа.
Са великим Совјетскпм Са- -
везом одиосп наше зем.ге су
одличнн. Они су узајамно
срдачан н потпуио одгова-рај- у
тежњама наших парода
да иихова судбппа буде чвр
сто повезана са судбииок иа-ро- да
Совјетског Савеза. Ио-сто- ји
пуна сконоиска, кул-тур- на
н политичка сарадн.а
нзмсђу паших двнју зсмалл.
Нарочнто иораи, подвуКи ог-ром- ну
помоћ, особнто полн-тнчк- у
HOMoh коју нам пружа
Совјетска влада у свик пнта-1!.нм- а,
која тапгирају ннтере- -
се иаше земле. Уговор о прн
јател.ству н оузајаииој помо-h- n
пзмсу Југослав.ије н Со-вјетск- ог Савсза заиста нала- -
зи своју пуиу примјсну у
сваком погледу. Исто тако
створени су ваирсдно срдач-и- и
одиоси и сарадиА са оста- -
лс двнје славсиске земл--с По.гском н Чехословачком.
Са по.гскои је недавно ство-рс- н
трговински уговор о 113-мјс- ни
добара, а сада за ври
јемс мога пута у Наршаву у
цнљу прмјателске посјстс
братске наи зсмлл, ии смо
створнлн уговор о иријател--
ству и узајаипој поиоћн.
Брло срдачан иријеи кене
и мојнх сарадцнка у Варша- -
ви н потпуиа јсднодј-шнос- г
у гледању на проодеме који
сс тичу обнју зсиал-- а показа-л- н
су да је овнм уговором по
нрвн пута нзмеђу Југославн-ј- с
и Нолхке створена исраз-рушнв- а
всза нзмеђу народа
Југославнје и народа Полскс.
Наш долазак у Чсхословачку
н боравак неколико дана та
мо оставио је код нас неза
боравну сшку ваарсдие ср
дачиости и .губави чсшког it
словачког народа прсма наро- -
дииа лаш
лзмијелили
о која во.гујстс
обје
ИЗ
Злате код лас доста nehn-л- а
— Чаруга се крио леколи-к- о
гОдлиа".
— Прнчај нам како смо по~
везанн са Русијом ?
— tin млого ни иало, вел
колнко треба. Са се
лако повсзатн. Знате ии да
су 6paha Русн, кад су дошдн
да лам помошу ослободлтн
Беофад, у лађама покрај то-ло- ва
п кулицпје a
пшеннцу да се наш
лрехрапи.
како црсве кооперишу
са ловом JyrociaBiijou?
— Српска црсва (са ма.глм
лз}-зетко-
и) лде стопана ларо-д-а;
прсмда и ту попо-в- а
кад бн их ухватлли треба-л- о
бн обесети. Католичса
црква стојн друкче. Зфешл-л- а
је и Отаџблни. Мн
н данас имамо прсд судом
н педесет тих попо-в-а,
ле зато што су попови,
seh зато што су глалп народ.
Католичса црква uopahe no-ста- ти
црквом
he је народ оставлтн. Особлто
како је нађена на Каптолу
усташка варод је ја-к- о
огорчен лротвв Стелин-д- а.
— Чнташ ли Србобрап, вп-дл- ш
шта оџо чудовнште
плше"?
— Чптам, его баш у једаом
видим где кажу Да
Тито прессгава Србе на сл-л- у.
О друговн мојц ! Зар тре-б- а
иекога силити да оставн
гладпа и попалеиа села Хср
цеговине, Црне Горе u Дал-маци- је
па да пде п прихвати
землу у плодне крајеве п да
се усели у лепе пемачке
— А што vnctnni за ове лу-д- е
што су члавови "Одбра-ие"- ,
лма ibHx што сипа
зове копилавои зато јср
је постао офпцпр у југосто-вслск- ој
војсцп?
— Заииатплп се људн сами
до сиоразуна и то до врло
лаког споразума јер су се на
ша гледишта подударала, да
створнмо нсто тако уговор о
приЈателхтву и узајаниој по-uo- hn нзнећу иаше двнје зем
л.е. О томе је пздата дскла-рацнј- а,
а уговор he сс у иај-скорн- јс
врнјемс иотписатн у
Београду.
Ствараие билатсралиих у-гово-
ра најпрпјс са Совјег-скн- м Савезои прошлс годинс,
а сада са Ио.гском и Чехо-словачко- м,
не претставлл нн
шта друго нсго логичну нос-.геди- цу
исдавнс прошлостн,
када су ове три братскс нам
зсмл бнле исто тако нанад-пут- с
као it Југославнја од нс-то- га
непрнјатеља, — пемач-ки- х
фашистичких хордн и
ibiixoBiix сатслнта. Ови уго-вор- и
претстављају логнчиу
посг.еднцу оиог крв.т.у зане-чаћен- ог
бзатства ста-вснск- их
зсиалл у току нро- -
шлога рата. Ови уговорн л
створсии су са цилем да се
уклони опаспост агрссијс н
угрожаваил мирног развитка
наших зсмалл. Овим угоио-рим- а
ннсу угрожснс другс зс
м.гс. Ови уговори нису смст-н- а
За ствараас слнчннх уго-вор- а
н са другнм зсмллма. II
на крају, ови уговорн рст-ставлл- ју
ваирсдио всипс ирп-ло- г
мнру, јср прстставллју
снажиу брану против свих
непрпјатслд иира н иоджига
ча рата.
Другови послапицн,
Ево, ја сам овдјс no iioryli
iioCTii нзложио у iiajicpahiiM
цртаиа смјсрницс иашс ваи.
скс иолнтнкс. Нзаио сам са
ио Јсдан мали дии оиих тс
niKoha иа којс ми иаилазимо.
Ло, ја ииак морам да нагла
сим да улркос свсга дананш--а ФНРЈ ужлва у свијету код
мнро.губивих ларода огрои
ле симпатнјс. Нлјс ил иот.
рсбло овдјс лзлагатл збо!
чега су тс слмлатије. Морам
саио да кажсм да су лародл
иаше зеилс заслужили те си-миати- јс,
али да he лх знатп
н цнјсинтн.
Нодиоссћи овдје ла рати-фикацл- ју
уговор о ирнјатсл.-ств- у
н узајамиој са
братскоу паи Иолком, ја
сам увјсреп да 1етс ви нотвр- -
Југославлје. П у Прагу дитн тај акт, дубоко вјс- -
iiit смо глсдишта pyjyrtu да тлмс потлупо удо
разилн tiiiTaibiina тан- - тсжаама лаших ла
гл1ају зем.ге. Даиии смо рода.
лма
братои
товарилн
иарод
А
нкамо
пх
лароду
стотину
народпои нли
од
ризница,
ли
пздаку
ку-h-e?
рође-но- г
нзшфу
иомоЈш
собои (доста ibiix) онротш1.а
— јадлн л.уди од necpche су
утеклн овамо — зашто сс лс
заплтају: ради чега? Опамс-Tiih- e
се оил. Тешко сс свађа-т- н
са иародом. Ко год лркосл
Отаиблнл Kajahc сс.
— А вндиш Бралко, вод-ст- во
"Одбраие" све вишс бје-сн- л
?
— Јест ко губн онај сс л.у-т- и,
лека бесле. Бол.с јс да сс
л-у-те олл а лс мл.
Млого тога казао лаи јс м
рскао друг Нукелић. Мн сио
га лсио ислратлли a on се
још лелше захвално. На бал-кет- у
кога смо сирсмили у
ibcroBy част рсчс: "Ја зпам
да је ово .губав ваша npcua
вашој старој Отаибини. За-т- о
ја у лме Паше Отаџблпе н
Паше 6pahe у домовлпл, у
live iiajBehcra слла иашсп
народа Маршала Тлта и у
име мојс, лајсрдачлпје зах-вал.уј- ем
Југословслима 1Јан-куве- ра
за imixob ложртвова-m- i
рад кога су уложили за
свој ларод".
Било је ту л поклика и lie-c- ue
и кола — лашег лародног
кола — право народло весе
љс. Мислпо сам се: Коллко је
разлнка нзмеђу ове лосете и
посете четллка Тодоровл11а
коју је паправио "Одбрани"
у Јалуару о. г. Ми смо сази-вал- л
српску иародлу скул-штил- у,
па н ако "Одбрала-ши- "
нису дошлл. Друг By-кел- лћ
је јако желио да с lbit-v- a
разговара — а зашто и ле
бн, јер иа крају, боже мој, па
и нл смо Србп. Али јок, ли-с- у
оли дошлн; а лпсу хтели
да иас позову кад је Тодоро-вп- ћ
дошао — веп они с jliim
самли n join стража иа вра-та- .
Јесг, ко зло чНии — мо- -
ра да се spitje.
Ha скупштшш смо сакупп-л- п
за иаш мастрадалп иарод
преко $3000.00
П. Мрачевпћ
Петак, 26 апрпла 194t.
Политички преглед
КОМУКТИ И СОЦ.ИЈАЛИСТИ НЕМАЧКЕ
УЈЕДИНИЛИ GE У ЈЕДНУ ЛАРТИЈУ
Ирошлс НСДСЛ.С на колгресу ла комс јс
лрисуствовало 2.000 делегата Комулистлчкт
и Соцлјалнстнчка партлја Исмачкс ујсди-ллл- е
су сс у јсдну једилстгену иартију,
која се зовс "Уједнн.ена соцнјалнстнчка
лартнја". Ова ујсдиисла партнја прстставлл
више од јсдлог миллола члалова само у
источној золл која јс под окупацлјом Сов-јетск- нх
трула.
Новлларска агелцлја Јунајтсд Прсс јав-л- л
да "Добро плформксали круговн кажу
да Совјстскл Савсз всрујс да само јака
лартнја радилчкс класе можс ослгурати да
аитифалшстнчке слагс буду способнс да са-влада- ју
свако половно оживллвас иацн
зма."
Сви дслсгатл усталн су ла логе када
јс вођа соцнја.1иста Гротсвохл лружно руку
пођл комунлста Плку н рекао: "Ја сам дуго
чекао на овај моменат са којим се докон-чав- а
лаша братска борба. Наше руке nchc
лнкада вишс бит.и раздвојсне. Наш can о
једнистпу радллчке iciacc остварел је л онај
ко можс да види видсћс за nana мллиоие
соцнјалиста."
Одговарајући Ла тс реч,и вођа комунн
ста II лк јс рекао:
"Мн смо одговорин да повереие радликз
у Ујсдин.сној социјаллстлчкој партијл будс
олравдано. Наш велпкл задатак јс да ло-длгле- мо
лову алтифашистлчку Немачку
да обсзбсдлмо дсмократлју. Ми heuo учн-ллт- и
Ујсдпљелу соцнјалистнчку партију
лартлјом мнлиона."
Борбе ЈевреЈа и Британаца у Палестинк
Иссти из Јсрусаллма јап.гају о лападима
Јсврсја иа Брнталцс са ручлнм бомбама
бллзу Тсл Авлв жслсзллчке стаиице. Друга
Г]уна такозвалнх "тсрорлста" напа.1а је ла
лодицлску станнцу у Рамат Гаи н лред-rpal;- y
Тсл Авлв. Кажс сс да су оии заробпли
лзвсспе коллчилс оружја лз полицпске ста-ллц- с.
Разрушсми су путсви ссвсрло н јужио
од ПОЛ.ЛЦИСКС сталнце ла трн леста са цн лм прсссцана оних који лх слсде да би их
ухпатнлн.
У нсто врсмс, генералнн штрајк држав-лл- х
намсштслнка Палсстплс који тражс ло-IUUIICI- I.C својих плата каже се да he бнтн
ласкоро запршсн. Штрајком јс бло обустав-л.е- л
члтав жслезллчкл cao6pahaj у Иалсстн-л- н.
Трорзам се лоново оживљава
Од када је завршск рат са фашлстнчком
Нсмачкпи л Јапаном са победом Уједлп.с-лл- х
itaipija ОЖНПЛ.СНО је млого аптпсовјстске
и аитлкомулнстлчке нропагалде каква се
водила прс рата. Сада је лзашла лз штампе
и јсдиа "irona" киига Троцког. након шсст
годииа iLcroiic смрти. Ки.ига, коју је лздало
лздапачко iipcyschc "Харпср анд Продерс"
плшс како је Стал.ин крив за Лсњинову
сирт, зато што јс он хтсо да буде вођа иа
место Лсл.нпа. Канга сс, ларавло, млого
оглашава у канадској и амерлчкој штамли,
ларочито у конзсрватлвлој штамш!.
ПРВОМАЈСКИ ПОЗИВ СВЕТСКЕ СИНДИШ-H- E
РАДНИЧКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ
Светска фсдерацнја радлнчких слпдика-т- а
лздада је првомајскп проглас ла радии-чк- с
синдикате у свим зсмллма. У пЈогласу
сс позмва радништво света за учвршћсње
радличког јсдинства, а у исто време позива
one радлнчке улнје, које још лнсу прлса-јсд1ш.с- лс
федерацијн да сс присаједипе. У
лрогласу се подвлачи лужпост таквог јсдни-ств- а
за обезбсђсн.с дсмократпје, за благо-стаи- -с
народа и за очуваил млра у свсту. Федсрација позива за:
1. Нобеду наполппх слпбо.та.
2. Пулу победу демократије лад свим
формама фашизиа и соцнјалне реакцнје, 6ei
обзира са каквим сс лмепнма оиа прпкри-вал- а.
3. Потлулу дслазифпкацпју Нсмачке.
4. Правсднпју расподслу произведелог богатстпа и већу куповну снагу парота. 5. Обпову градова, доиова, фабрпка,
трапслорта улиштених рато. 6. Да сс OMoryhn спнм слободллм де-мократс- клм зсмллиа које пате од поосднца
рата да завију своје pane п да дођу о благо-сгаа- а
и cpche, путеи рада, за сав "cboi иапод. 7. Уа ефектпвну оргаллзацију У?ед1ш.с-ли- х иацнја за очуваас праведног л Tpainor
мн pa.
8. ITouoh свим оннм roin no нело скету
теже за грађанским стободама и стободама
радничшх силдиката као гато }е тпапгкн
релубликапскн парод, да лађу своју слобо-д- у
iii лезависност у сво!ој рођено землн.
"НУрогчлаассу зкаавдратасвеа ммекеудпеаћрпомдлиречтппмуас:товп
п спаге конзсрватизма, трујући мећупарод-л- у
атмосферу, уједпаавају да лите наооде
плодова победе изво1еваннх поблм ,тео-крати- је
лад фашпзмоч, светсга федерација
радипчкпх сипдиката ynyhyje свој апел па
свс радне масе.
"Радпици света, мушкарцп п жепе. мла-д- и
н стари, прпликом Првог ма?а 1946. ви
ћсте доприпсти raitpeiby радничког опнди-кално- г
покрета v свпм зеиллиа. ran силе
соц1малног лапредка и људског ослобођелл.
Кнвео мир!
"ЛСнвело једипство радлпка свста!
"Жпвсла Светска Федерација Радппчких
Слпдиката!
HTt7"t