Serbian Herald, September 13, 1946

              Ф
""ЈЖВИЗВВв 1
ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО
СРПСКИ ГЛАСНИК АДРЕСААДМИНИСТРАЦИЈЕ "СРПСКОГ ГЛАСНИКА"
У БОРБИ ПРОТИВ 200 Adelaide St W.
ФАШИЗМА! Toronto 1, Ont
SERBIAN HERALD TELEFON: WAverley 9947
Цена годншиој претплатн за Каваду 4 долара, ва пола Authorised as Second Class Matter under the
год. 2.50. За иностранство, год. 5.00, пол. под. 3.00. НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 КАНАДСКИХ СРБА No. D. N. 764. March 12. 1942
Год. 6. Број 344. Цена једнои прпмерку 5 цен. TORONTO, ONTARIO, TUESDAY, SEPTEMBER 10, 1946. Price per copy 5c Vol. 6. No. 344.
ПР0В0КАЦИЈЕ ПР0ТИВ
ЈУГОСЛАВИЈЕ HE
ПРЕСТАЈУ
У прошлп четвртак прпсиден je од стралс Јутословела
да се спустн један грчкп војни авион којп је летео пзлад
југословенског терпторпја недалеко од грчко-југословелс- ке
гранпце код Јјевђелпје. Посада авпона, којп је био наору-жа- н
п у коме је нађен фотографскл апарат, ухапшеиа је.
Београдскп листовп, ппшућп о томе кажу да је то бру-талн- о
поврећлвадо југословенског терпторпја од стране
грчкнх војних авиона. Танјуг, југословелска ловпнарска
агеицпја дала је следеће саопштеие:
"У јутро 5 септембра, око 5.40 часова, грчкп "спигфајер"
прешао је угословенско-грчк- у граллцу п ушао 15 кпломе-тар- а
у југословенскп терпторпј. Овај авпон летео је пзлад
ђевђедпје п Југословенн су отворплн палбу и оборплн
авпон 2 кнлометра од грчке гралпце у 6 сатп ујутро.
Друга два војна авпона којл су долетелп нз Грчке,
отворплп палбу на Једиипце које су чувале стражу иад
авпоном, са ци.гем да унпште сваки траг о повређиваиу
југославеиског терлторлја."
За ово поврећлваие југословеиског терпторнја грчка
мопархо-фашистпч- ка реакцнја даје исто o6jamiueite као
што га дају и другн поврећпвачп. II она каже да је авнои
залутао због лошег времела. Међутлм, та тврд!ва је тако-ђ- е
и толпко глупа п прозпрна као п све досадалик о "сла-бо- м
времелу". II Југославпја има авпјацпју. II ltemi авло-н- ц
праве лтове, али још нп један није залутао преко једне
од iteiinx седам граллца. Амерпчкп п ханадскп авпонп, на
прпмер, праве летове преко леденог каладског севера п
лема да залутају. А ко може тврдптп да су опаснпја летс-it- a
иад супчапом среддом и источном Европском него ла
Севвриом полу?!
Терминн "залутаваие" н 'лоше време" ппак нпсу лс-тачн- п.
Али то лутшм је полнтнчко лутаае реакцпје а лоше
време је лоша полнтпчка п дппломатска пгра светске реак-циј- е.
Питересаптно је да актујући претседипк грчке монар-"хб-фашпстнч- ке
владе, чпја"властпочпва иа"потпорп брп- -
талско-амерлчк- е рсакцпје п која се у својој унутралнмј
п хполлој полптпцп ослаЈка на ту ргакцпју, Стплпанос Го-нат- ас,
каже да је обарање грчког авиона од страпе Југо-славп- је
"зваллчлп нзраз онога што смо впделн уиапред —
a то су јурословенскн захтевп протпву наше земде"! Ово је
глупле од свега. To другпм речпма зиачп овако. "Најбо.ш
доказ југрсловнскпх агреснвннх циљева је то, да када год
нлша треба да ставе прптнсак за своје захтеве, мн поша-дем- о
паше авноне да лете нзнад јбнховог терлторлја да
пзвпђају терен како би онп лакше могли лзводпти својс
опсрацпје! Алн Југославнја у то не верује. Она неће да
дозволп ип грчкој нп ма којој реакцпјп да повређује иен
терпторлј, аену сувереност, lteity част п iteny лезавпслост
јер је оиа за то платлла велпку цсну!
У псто вргме, епглеско-америчк- а реакцпја ле престаје
са својпм терорпстпчкпм п провокатлвнпм акцпјама. На
демолстрацлје Југословеиа одржале на дан двеју слав-лл- х
годшшшца, аигло-амерпч- ка полпцнја у Трсту п Го-рн- цп
отворпла је палбу у масе. Југословенскп п пталпјан-ск- и
демократскн народ прослављао је тпм демонстрацијама
дале партпзаиског ослободнлачког устанака у Јулпјској
Крајпнп п дана пталпјансте капигулацпје 1013 годпне.
Канадско-амерпчк- а штампа ипшта не јавла колпко је
бпло paitemix особа које су узпмале учешћа у прославама,
одлосио за време напада, алп впдло нстпче како је paiueno
шест амерпчкпх војипка п једаи елглескп офпцпр. Са овпм
реакција xohe да докаже крпвлу тог народа, као што чшш
и у вези са обарааем амегшчклх авпона. Mvrnu. mn ra
овпм, за сваког ко иоже да мнслп својом главом доказује
поред осталог п то, да она не воли сенал-- е на дане када је
народ полазпо у борбу против фашпзма, на дане када је
фашпзам дожнвео свој слом. Она бп раће впдела прослав-.гал- е
похода Мусолшшјевпх црнокошу.гаша на Рпм!
Обавештења исељеницима
Замол.елп смо од Соцпјаллог аташе-- а прп амбасадм
ФНРЈ у Вашплгтоиу да донесемо следеке
САОПШТЕЊЕ:
У "Службенои лпсту ФНРЈ" бр. 56 од 12. VIL 1946 г.
објав.гела је Уредба о ocuiuaity Управе за пседенпк-е- . Упра
ва за пссгеиике је орган Мпнпстарства рада ФНРЈ п у iteity
надлежност спадају овп постовп:
1) npiinpeuaite п организоваие повратка псе.генпка;
2) правла заштига пнтереса псел,елпка, ноеленпка-по-вратнпк- а,
ипховпх породлца п сроднпка:
3) одржаваие културио-просветнп- х веза с псел.енп-цпм- а;
4) Boheite централне мпграцпоне сгатлстпке, катастра
ласе.га п музеја п
5) ллформатпвло-посргдовн- а служба.
Упозоравају се свп пселелпцп као п псе.геннчке ор- -
ганпзацпје да се по свпм rope лаведеллм плттпма могу
лзравло обраћатп на Управу за лселеллке у Загребу (Пал-мотлће- ва
ул.), а парочпто у пословпма прпватио-правн- е
заштнте, репатрпјацпје, посредоваЈва п у тражеиу разлпх
обавештеи-а- , јер he тако лајбржпи п лајкраћлм путем до- -
БУГАРСНА ЈЕ ОД САДА НАРО-ДН- А
РЕПУБЛИНА
У гласању које је прове- - ннчку мопархпју, играо на- -
дено у иеде-i-y о септемора, родла кола и певао народнс
иарод братске Бугарске,
3.801,100 протнв 171.000 гла-сов- а
одгласао је за Републи- -
ку а против монархнје.
Тиие јс учнасн крај ко-бурш- кој
издајничкој днна-стиј- и
која је, у служби Не-иа- ца
и доиаће реакцнјс у-ги.ста-
пала
бугарскн иарод н
паноснла му велнку срамоту
увлачећп Бугарску у рат иа
страни Иемачке а против
своје словенске браће и са-везпи- ка.
Дописиици каиадске и а-мер- нчке
штампе јавлдју да
је потоиак и "лрсстолонасле-длик- ",
малн Слиеои, пома-жућ- л
својој иајцп да пакује
и одлазн, рекао да јс задово-лл- п
ИЈто he се ласкоро внде-т- и
са својии италијанскнм
рођацчма, са својпм дедои
13лкторои Емалуелом, бив
шим кралм Нталлје и дру-го- м
родблном у лзбеглиштву.
Вероватло да се томе ра-ду- је
и бугарски народ ис
иаас лего мали Снмеои!
Пзбори су проведени у
лајвећем реду и у вессл.у.
Никаквих ннцидената iuije
бнло а ларод јс, као mjyro-словеиск- и
народ када је фор-иал- ло
збацно своју издај- -
У псдељу 8 септембра че-лич- ни
радлнци у Хамплто-л- у
којн се палазе ла штрај-к- у
Beh два месеца за повише-it- e
плата, одбилл су предлог
федералие владс о повишн-цам- а
н штрајк да.ге иастав-љај- у.
Влада, која је после
пзбнјаиа штрајка преузела
индустрлју под своју кон-тро- лу
и водн преговоре с
радлицииа ла место компа-нпј- е,
одступнла је од свог
ранијег става да сс плате пе
могу повиспти више од 10
дентн ло сату л предложнла
je сада повишеае до & i'Z
целти. Радиицц стоје код
свог захтева за повишење од
15 12 цеитн во сату. Одлу-к- а
радлика бпла је једноду- -
шиа. Ннје бнло једнога рад-ппк- а
којн бн дигао руку да
пристаје на полуду владе и
лн Једлога који inije гласао
за захтев од 15 12 цеитн.
У понсделлк 9 септембра
проведсио је гласае по овом
предлогу владе у друга два
вслика челлчла предузећа, у
којлма je штраЈК такође со
ллдал, у Су Селт Мери и у
Сиднн, Нова Скошиа, којих
резултатл још ллсу лозиати.
Мећутии, сматра се да he ре-зулг- ат
бити лсти као л у
Хамллтолу.
Некашко стотлла феде-рал- ле
п провллцлјалпе по- -
која je таио дошла
са сврхом да лаводно чува
'ред л закоц' a у ствари да
разбпје штрајк, налази се
још у Хамллтолу.
ФАРМЕРИ ПОМАЖУ
ШТРАЈК
Фармерн околпие Ханл-тон- а
довозе ва толе воћа к
поврћа штрајкашлма. Фар-иер- л
којл довозе ове покло-- н
е храле кажу да ово uuje
лншта влше лего "блти до-б- ар
сусед"! У санои почетку
са песме ла улпцама coqinje п
других места Бугарске која
су била свечапо окићена.
Георги Днмнтров, просла-ВЛ.СЛ- И
првоборац протлву
фашизна п воћа Комуиисти-чк- е
партнје, одржаоЈе говор
у коме је рекао да Бугарска
леће блтн Совјстска репу-бллк- а.
Он је рркаоа је прн-вати- о
властлиштво које је
стечеио полислнм радом до-звол,с- но
л да he стварно би-т- и
заштићавано, a основии
фактор у Републнцл he бнтп
лародна већнца. Диктатурс
лећс блти лнкакве, рекао је
ои.
ПРОТЕСТВУЈЕ
Нред
одржа-л- е
поводои говора
Брлса,
ПОМОЋ ОМШДИНИ ЈУГОСЛАВИЈЕ ЗА ИЗГРАДЊУ
ОМЛАДИНСКЕ
ВЕћЕ КАНАДСКИХ ЈУЖНПХ ОДОБРИЛО
10 ХИЉАДА ДОЛАРА
одбор Већа Јужлих Словела
својој последнлј седнлцн одобрпо је суму од 10 хпллда до-ла- ра
"омладллску пруту" Брчко-БаловпК- и, коју
омладпла Југосдавпје.
Ова помоН биће Извршлом Народ-л- е
Београду, под чпјнм руководством град-it- a
ове лроводп.
одбор Beha је такође свесрдлу
каладскоц одбору омладпле, којп је овпх дала
нарочнгу кампаиу помои омладшш која радп
прузи.
РАДНИЦИ ОДБИЛИ ВЛАДИН ПРЕ-ДЛО- Г
0 РЕШЕЊУ ШТРАЈКА
лнцлје
штрајка догаао је једал фаЈ
мер пар кошара поврп.ч
"да помогле неколпко деча
ка ла штрајкашкој
Другог дана дошлп су другп
фармерл у уллску дворану
л у разговору штраЈкаши-м- а
реклп: "Зашго ле дођете
да обпђете по леколпко нас
(фармера) чешКе. Летпла ов:
годпле је врло
Неколлко штрајкаша по-шл- л
су да облђу фармере л
резултатн су пулн троковл
којл довозе ла толе храие.
Један од штрајкаша који је
лшао к фармерлиа, ђап Мак-све- л,
рекао је: "Ја сам бпо!
Тражимо бродове
У члалку под ласловох
"ТРАЖИМО
ЈУ ИРЕДАЈУ НАШИХ
БГОДОВА 113 АМЕРИЧКЕ
ОКУНАЦНОНЕ ЗОНЕ'
"liUl'iiA" лсшче да je овзј
захтев Југославнје дошао
лосле мпогобројллх другпх
захтева л меморандума.
-- У члалку пстпче да је
nuiaibe облове саобраћаја ра-то- м
тешко опустошеле Југо-славлј- е, 6iuo пл
таше у лрвим месецлма после
ослобођеаа. Због тога је пн-та- ле
враћаил овпх пловплх
обЈеката, kojii претставллју
лајвећл део југословенског
рсчног лловлог парка, блло
од огромле важпортп Југо-славлј- у. Новчала штета коју
је Југославлја претрпела у
последњој годлпи због лепс-корлшћава- иа
овлх
као п због плаћаи.а особлл,
лзиосл преко 339,000.000 дп-лар- а.
Та штета само је иалп
део one прлвредле ко-ј- у
је Југославпја
због тога што овл лловлп об-јек- тл
ллсу учествовалп у об--
ловл зеи.ге.
блти потрсбне податке и обавештева.
Обавештени смо да ће од 1 октобра о. канцела
рије Посланства Ф. Н. Р. у Отави, бити пре
заинтересовани да дс иавлјп.
ПОЉСКА
ПРОТИВ ББРАНИТЕЉА
НЕМАЧКЕ
Варшава, 8 сепгембра.
ауерпчком амбасадом у Јзар
шави ПО-1СК-
И ларод одржао
је протестне демолстрацлЈс
внчућл : Доле са бранлте-љпм- а
Немачке", доле Ми-колајчик- ок
— шаљите ла-за- д
у ЛопдонГ
Овс демонстрације
су амсри-чко- г
државпог сскретара
којц је одржао леки
дац а у коме je рекао да оие
делове територнја који ,су
дати Полској Нотсдамсклм
споразуиои треба paTiiiii
Неиачкој.
ПРУГЕ
СЛОВЕНА
Извршни Каладскпх ла
за пзгра-hyj-e
достав.гепа одбору
Омладпие у се
пруге
Извршнл обеНао пог-пор- у
по- -
кренуо за
са
стражл."
са
добра"!
се
централио
за
објеката,
штетс,
претрпела
г.
са
га
ла
прпмљен (код фармера) ра
шпреллх руку. Ово је бло
лајлакшп посао кога сам
пкад лмао да свршпм. Док
сам обпшао некпх 20 фарме-р- а
злао сам да ће то блтл
успех." ,,
У пеколлко случајева фар-иер- и
су поклолнли члтаве
алве поврћа штрајкашлма.
Дпректор публпцптета за
штрајкаше, Алф Редл, рекао
је поводом ове noiiohn н со-лпдарно- стп
фармера са рад-илцли- а.
"Ко је год рекао да
су фармерп протлвллцл рад-нпк- а,
тај је за спгурло мо-р- ао
битп луд."
наше
НАЈХИТНН
Југославије
Осврћућл се ла лзговоре
којнма су аиернчке властл
одуговлачиле предају овлх
објеката, "БОРБА"
лодвлачи да се овде очлглед-л- о
радл о тежлл да се овл
бродовл лскорлсте у цнљу
поллтичког прнтпска ла Ју- -
гославпЈу.
Мц нпсмо очеклвалл —
ппше '"БОРБА" — овакав у-цеалв-
ачкл
став према лашој
земл.л као до јучерашаем
рашом савсзллку. Нлсло то
лп моглл очеклватп, јер сии
веровалп у разле дсилараци- -
je о пзградип послератлог
света, о поштоваи-- у лезавлс-ност- н
иаллх ларода, о помо-h- u
опустошеллм савезллчкпм
земллма у илховој изградал.
Уместо тога дотло је до бе--
зобзлрвог прптпска л уцеил
вала са цпл-е- м да се огранн- -
чи ваша независност л да
иам се ламетле у пашпи ла
цполалллм водаиа олакав
режлм какав желе земле које
вемају па Дуиаву ллкаквлх
оправданлх ввтереса.
Оваквн поступцл лреиа
једпом савезллку којл је то-лл- ко
дао у заједлпчкој борбл
протлв фашлзма, де могу се
дзвестл у соад лл са међу--
вародлли ставоу лл са савез- -
мештене На СЛедећу адресу: 319 Queen St.. Ottawa. Ont. нпчком обаг-- ом према Југо- -
толе се сви ово приме siiaiua.
пловллх
ЈЕГЕЈСКА МАКЕД0НИЈА
Под насловом "ЈЕГЕЈСКА
МАКЕДОНИЈА" београдскл
лисг "Б01Т.Л" од 27 августа
објавлла је следећл члаиак:
llauioj јавиостл је већ по-зл- ат
страховлтл терор којл
лонархо - фашлстпчкс бапде
спроводе у Јегејској Макс-доллј- л.
Хллдде лзбеглица
Македонаца л грчклх дсмок-рат- а
живн су сведоцл убл- -
става л паљсвлла Koje моиар-хо-фашистнч- кл
балдлтл спро--
воде лад наишм браћом. Taj
терор се парочлто лооттрии
у лоследие време када про-дал- е
конархо - фашлстлчЕе
К.ШКС, које ллсу могле да ла-1- ;у
дубљег корсиа у грчком
лароду, локул1авају да очл-ст- с јсгејску Максдоилју од
Македонаца л грчклх демок-рат- а.
Баш овлх дапа слрово-д- л
се акција "чнпшел.а" и у
Јегсјској Максдоллји — го-р- е
десетлнс села, ублјају сс
желе л деца л iicmoIiiiii стар-ц- л,
као у најстраховлтлјс до-б- а
лсмачке окулацлјс.
1фајсвл у којима сс лрово- -
дл ларочнто жсстокл тсрор,
а којл су лозлатл лод лазл-во- м
Јсгејске Максдонлјс, у
стварл су етллчки део лашег
максдолског иарода. На Бал-кам- у
леиа краја којл бл лрс-жлвл-ав- ао
у току jiodiijc ис
торнје тако суров терор као
што je onsj који је лретрпс-л-о
македонско сталовллштво
од грчких имлерлјаллста.
У 1895 када јс Карлиуи
ллчло лслнтлвао број сталов
ллштва Максдоинјс у тако-звал- ој
Јегејској Македоиијл,
северно од лшшјс Драмо-Со-лу- и
- Орфалски заллв-ушћ- е
Me?era55pt)jiriije"etaHbBftiV
штво билн су Максдолцл.
Тада је било 354.000 Маке-допац- а,
196.000 турака, С8.00О
Грка и 63.000 друглх ларод- -
лостл. А1аксдо11ци су Олли у
алсолутиој uchiiiiii.
Јегејска Максдоллја у тур
ско врсме била јс лоделела
у 21 казу (срез). У uchiuiu
тлх срезома Македолцл су
бллл најбројилјл. Што се
тлче Солуна, у л-ем- у је било
10% Максдоиаца, 13% Грка,
50% Јевреја и 27 процелата
осталлх лародлостл. Све до
Балкалсклх ратова, л лорсд
крулллх догађаја, као што
је Илллденскл усталак 1903
годиле, етилчка сллка Дегеј-ск- с
Македонлјс остала јс лс-т- а.
Македонцн су билл у ал-солут- лој
вспнлл. Алл од 1913
годлле та слика јс лочела да
сс мсла. Тада је грчка вој- -
ска лобила десетллс хлллда
Македонаца. Нрема lvapne-џлјеп- ој
анкетл ла Балкаиу,
она је разорлла 101 ссло, по-лалл- ла
16.000 Kyha. Наместо
тлх лзбсглнца дошли су грч-к- л
ллл гркофллскл Аромунл.
HaJBehe стллчке лромепс
лзазвало је обавсзло лрсссла-ваи- е
лзмећу Грка л Турака,
node грчког лораза у Мало]
Азлјл .1902 н Лозалског уго-во- ра
1923 годнле. Тада су
Турцл лротералл у Грчку све
xpnuihaiiCKe сталовлике (ме- -
hy којлна нма лајвлше Кар-маллј- а,
Грка, Јермела, Кур--
да н друглх ЈСавкаскнх ларо-да- ).
Великн део тога сталов-ллштв- а
нассгел je у Јегејској
Македолији. Грци су у Тур-ск- у
протералп све Мухаме-далц-е
(Турке) a са ifcima и
Македолце Мухамедалце, A-i-балц-
е,
Аромуле. Прсма Бу- -
гарској статистлцл од 190
шпе протерано je у byrapcicy
69.449 ЛГаксдолаца, алл тај је
броЈ ве!ш, јер лису узете у
обзлр лзбегллцс које су се
населлле у околллу Струмн-ц- е.
.Међутлм, л после годп- -
АТОМСКА ЕНЕРГИЈА
Лек Суксес. — Група лауч-пл- х
савстника аиеричког
претставилка у омлслјл за
колтролу атомске елершје,
подлела је пзвештај у icoae
се каже да је сада могуће
правлш електрлчле стапицс
noiiohy атоискс епергије.
Нроизводил електрлчне слер-гпј- с
ла овај лачлл бпла бл
за 26 no cio скулља лего што
је упо!ребл.авааем угљела.
ле. ластавлела су иселваил
Македолаца. Носле овог рата,
у коме су се лаша македон-ск- а
брапа херојскл борнла
раме уз раме са грчким пат-рлотлм- а',
лолархо-фашлст- л су
лстералл у Југославију и Бу-гарс- ку
око 20.000 Македона-ц- а.
У пркос свпх тих прого-л- а
(upoTcpiiBaiua, иселлваи.а,
убистава), Македолаца је ис-тсра- ло
и ублјено око 150.000
од 1913 годлледо сада.
У току 1941-194- 2 нашп пар.
тлзалскл поверепици су лич-л- о
вршллл попис максдои-скл- х
лородлца у Јегејској
Македоллјл л по лоузданпм
подацлма лзрачуналл да Ма
кедолаца тамо лма још око
250.000. Улоређел Склцовк-вл- м
бројем овај број одгова-р- а
стварлостл. Македопци
члле н далас у Костурском
срезу 72% становинштва, у
Лернлскои 76,9%, Нодел-ско- м
54,8% лтд. За ову област
сллчлс лаводе даје л 'Тизус
Кактлс". Ио л,ену у 200 ссла
ас л II ii 180.000 Македонаца v
KOMiiaimiiiu масаиа, логлавл
то у округу Лерлиу (80%
стаиовллштва су Славспо
Македолцл), Костуру (76%
стаиовллка), а затлм у окру-г- у Неле л Козала'. Ако се
узиу у обзлр л срсзовл у ш
Јима Максдолцл ле сачли-ав- а ју апсолутну већллу лего Јс-латив- лу
Bchiuiy, олди број од
250.000 (који смо лавелн) у
сваком случају је зиатло вс-h- u. Чак mi иаЈрсакциоиарни-ј- а
дссллчарска штамиа, као
"Etiiiikoc luipiiKiic", ле оспо
рава ве.1лки број Македоиа
ла y lereicKoi .Макслотпн.
Oirje утТрбЈу-оТгГјЗВ-Да
1У4о годллс лнсао да у Jerej-ск- ој
.Македоллјл лма 120.000
Македоиаца.
Шта могу да очекују лаша
6paha од далашаег режииа у
i рч кој г
Најловлјл терор који се
слроводл у ГрчкоЈ само no-тврђ- ује
да монархо-фашлсти-чк- е
балдс лродужавају оиај
чудовшшш терор који су лро-води- ле
рсасциоларнс. хдике
у прол1лостл, а којл је усве-ре- л
ла то да потпуно нстрс-б- и
и уллштл лашу 6pahy у
Јегејској Македоплјл. Маке-дол- цл
у Грчкој лс уживају
алсолутло и л к а к в а права,
алма је забраи-си- а употреба
лацнолаллог језлка чак л код
кућс. He лостоје ллкакве Л1а-ксдолс- ке
лиголе. Олемогуће-л- е
су ма какве легалие јшхо-в- е
поллтлчке оргаллзацлје.
Шоолллстлчке Јстлке покуша-вај- у
да расллре иржиу Грка
л друглх лародлости лротнв
Македолаца м да разбију
брагство које се стварало у
току ослободллачког рата.
Алл даиас прека тој реак-цлопарл- ој
грчкој иоллтлцл
ле стојл стара Југдславлја у
којој је максдолскл ларод бно угнетел, као л другл ла-род- и, већ деуократск-- а Југо-слави- ја
равлолравлих ларо- -
да. Македонцц којл су се у
грчклм лартлзапсклн одреди-м- а
борллл за своје ослобоће-а- е,
с правом су очекнвали да
he оваЈ рат доиетл анма, у
духу прокламацвја вслнких
савезллка, право да се опрс-дел- е
л уједлле са осталом
браћои. Олл су с лравом оче-клва- лл
да he се лајзад Маке-долск- л
ларод уједилнти и
отргнутц лспод туђинског
ропства. Алл су само Маке- -
годлле лз Јегејске Македо- - долцл у Југославпјл, у зајед
те
ници са братсЕлм лародимт,
остварллл своје лотпуло ос-лобође- лл. II док се у ларод-л- ој
Републпцл Македоллји
расцветава ловл лациолаллп
жпвот, с друге страие иаше,
гралицс, лаша брапа пате под
јармоу монархо-фашнстичкн- х
бапди.
Но којсм ослову — када је
овај рат воћел сем оста-io- r, a
радл оелобоћелл ларода лс-п- од
тућллског јариа л ituxo-во- г
прлсаједлилвалл тамо где
је веппла лацлје? Грчки нм-псрпјалл- стл
леиају ликаквог
л]ава да да.ге држе Македо-лц-е
под својим јариои — оли
се више ле могу лзговарати
да Београд л Софлја угаета-(Прело- с
ла стралн 4)