Serbian Herald, January 09, 1948

              1
т
СТРАНА 2
Српски Гласник
(Serbian НегаШ
Published twice weekly by Srptkl Glaenik PublUhing
Company— proprietors in the Serbian language at
200 Adelaide St., W., Toronto 1, Ont.
Излази сваког уторка п петка
Сва ппсма п чекове треба слатп на
"СРПСКИ ГЛАСНИК"
СВЕ ВОЂЕ С Н ОДБРАНЕ ПРО-НЕМЦ- И
Карактеристнчно јс да се на чслу та-козв- апо
данашњс Српске народнс одбра-н- о
налазо људи који су свн вслнки иро-Псм- ци.
Пладика Велнмировнћ о комо пи-ш- о
С. Нукаловић иалази сс данас код Дн-оннс- ијо
н Фотипа. Оин зајсдно са Младс-но- ч
ЈКујопићсм, гсстаповцсм Дубаком и
британскнм конзулом Hiiuh. IIciuihcM, ко-ј- н
пишс у "Србобрану", и друпша, кројо
нолптнку Српско иароднс одбранс.
Нладнка Нслнмпровић јо иро-Нсма- ц.
On no само да јс иадахнут духом Фрндрн-х- а
вслпког исго таиођо п Хитлсра. Нокрај
тога, on jo свршио католичку богословнЈу.
Прирошо јс oina што је on у доба ослобо-1;с- ња
нашсг народа од исмачкнх завојсва-ч-а
U заузичања власти у своје руко aio-р- ао
да божи из зсмл.о н што сс ставио иа
волство СНО у Амсрпци.
Константин Фотић јс одапно позиат
као вслпгси пријатсл. иациста. Он јо и ол;с-ir.- cn
Нсмицом. СтојаднновнН. којн јс оли-гр- ао
јодиу од liajitclnix улога у прсорнјсн- -
тацији спол.110 политико у старој Југосла-виј- и
прсма Исмачкој сматрао јо Фотиип
као нсноколобивог пријатсл.а Гсбслса и
Хитлсра п pant тога га јо иоставио за ам-баспо- ра
у Нашиигтон. Даклс, ои јо ср-ц- см
и лушоч иро-Иема- ц. От, образоваи.а
СИО on jo Н.0Н 1ПС0ЛОШКН вођа у Амсрнцн.
Нладнка Дионисијс јо такођо познат
као иро-Исма- ц. Он јо присии прнјатсљ
Фридрихопнх "потамака" — ФотиНа, Ло-uili- a,
Jliyjoniiha и других. У прсмо када со
суднло палбнскупу Стснлицу за злочнно
којо jo почшшо иад иаподом, за иасилно
прокршаваш) хпл.ала Срба у католпчап-стг- о
Диописијо јо отлучно устао у одбрану
Стсшшца п самим тимр јо одборио сво њс-го- по
злочиио иат сриским паролом. Ириа
Дубака, који јо нрсшао у каталичгсу цгк-h- v
у I'iimv. постапио јс за иароха у Лака-ваи- у.
а тај нсти Дубак био јо члан помач-ј;- о
тајнс обапештајпо службо — Гостапао.
Дионисијп jo jciaii од лухопппх по!а СНС
IToti
, Мпомпр Дубак jo иаЈизразитији
ппо-Нсма- ц. Па прсме рата он јо, урсђуЈМш
"Цпногорски ијеспшс", сво својо знан.о
стаппо у службу нсмачких окупатора н на-стој- ао
ла тсолошкн нррпасипта народ ста-в- н
га нод уплип Иомаца. а што шиио ола-л.- н
од гпојих слашшх тралицнја, од сло-врпст- ва
и Русијо. Као што јо рочсно, он
јо био н члаи Гостапоа и убраја сс у рат- -
ио злочмнцр. Caia jo on у Лакавани нарох
и јотан од духошшх нођа Српско народио
одбраио.
Ратии злочинац уМладон JKyjoniih. по-г- а
јо напошн суд Србијо осудио на смрт
pain нзчајо зочовиио и разн пелнких kpii-мнналн- их
трла. нзбогао јо пррд нароишм
Ш.СВОМ зајодно са иомачкии окупаторима
U усташама. Caia со иалази у Сјодшвсшш
Државама и ои са Фотпћом н другим одрс-bv- jo
иолитнчку лииију Српско народио од-бпа- но.
Млалеп јо излао др:каву и народ
Нсмпима. јор јо, нараино. и ои про-Но.ма- ц.
Др. Димнтријо JiOTiili бно jo iccna
Хитлоропа рука у Југославији. Нз Гјои-њсии- х
Дрлсапа најтошње всзо с Љотипсм
iioiiwanao јо Лука Крпстифоровик Лука
јо као старогсроц у ОЛД Јодаи од глашшх
осшшача и вођа Српскр иаролнр одбранс.
Оп јо позиат но само као про-Игмл- ц. рго
н као присни пријатр.т. усташо Путкопића.
Ои је учрствовао и иа тајним састанцнма
, са усташама и мачрковцпма када су из-рађив- алн
иацртс програма за зајсдннчко
дслопаи.о протни нове Југослаинјо.
Кранко Иокнћ. caiaiuiMi сскротар
СНС. тако1)0 јс joiaii од руководплаца СИО.
Гпаш;о jo joui из Ириог свотбког рата по-зн- ат
као нријатол. Аустријо п Фран.о Јо-си- фа.
On jo join у оно доба агнтовао за
Аустрију н шнрио мр:киу против Србнјо
i;oia jo лавала отпор аустро-иечачки- м ос-пајачи- ма.
У Другом спетском рату служпо
јо оним полнтнчким групама којо су било
на странн Хнтлорово фашистпчке осови-н- с.
On, као п свп такпп. узпма у заштиту
изчајнипо којп су со бнли продали Нсм-цн- ма
у току рата н који н дапас кују, уза-лу- д.
плаповс за папад на свој народ.
Псти јо случај н са већином мањих во-- ђа
Српско паролис одбрапс, н л::;х у Сје-лпљсп- им
Државама н ових у Капади. Вс-ћи- на
од Ш1Х сс радопала свакам успсху
Хптсласвррозвпопкпсо. јс'кс п жслслн су да on побе-д- и
Прнррлио јо да су свн овакви људн,
који су палахнутн духом јсднс страпс рс-акцпопа- рпс
силс, ујсдно и пријатељу свпх
другнх рсакциопарппх снла у ипострап-стп- у,
у овом случају — Турскс.
Исврт на борбу за формирање
радничког покрета у Србији
ЛАЗА СТЕФАНОВИћ
Радиичкп покрет у Србијн,
чнје је постојатБС и борба има-л- о
BCTiiKii утецај иа форми-раа- е
п борбу радничкнх по- -
крета у bocmi и лерцегови-пи- ,
Максдонпји, Војводини
и добрим делом у Хрватској,
приближапа се својој педссет-годинибиц- и.
Нарочшо место
у нсторнјп формирлн.а и бор-Ј- е
српског радиичког покрета
заузимају "Радаичке нов l-ine",
које су сс први пут поја-внл- е
пре пуних педест годп-н- а. Оис су однграле велису
улогу и у ствараау Комупис-тнчк- е
партије Југославијс, у
ibeiioj идсолошкој борбн про--
тнв издајства, колоборацио- -
низма и цснтруматтва, и бор-б- и
против версајске Југосла-виј- е.
Кад су се "Радинчке нови-нс- "
првн пут појавиле у Ср-би- ји
је всћ ностојала раии-чк- а
класа са нзвеснин бројем
ипдустрнског пролетарнјата.
Број најамипх радника из-нос- ио Је око 70.000, или пре-к- о
20% од тадашисг укуниог грађанског стаиовннштва,
am се радништво, због реак- -
цијс н терора, join nine могло
констнтунсатн у своју само-ста-ту
скономску поииич- -
ку организацнју.
Србнја је у то времс била
млада буржоаска држава. Ibo-м- с
је увслико домонирао
профитсрскн интерес круииог
капитала. Њеп упоз износио
је 1897 годнне иедесет, а нз-в- оз
шсздссст милиона златних
дпнара. Државни буџст ире-бацив- ао
је седамдссст милио--
иа дниара. Услед државних
већ из-ј- на пореза, добијалн
носили вишс стотнна милио
иа дипара, Србија јс rpuaia
у каиатнои ропству европ-ciai- x
банкара и финаџсиЈсра.
Пладе су у Србији често на-да- ле
it образоване ио
поједшшх свропскнх баикар-ски- х
коизорција и финанси- -
ckiix груна. з to je сриси
буржоазија била врло "иа-предн- а"
кад год јс у пн-тап- .у
ннтерес капитала н баи
кара. Још јануара мссеца
1874 године, српска буржоа-знј- а
је донела "Закои о пот-иомага- шу
индустрискпх пре- -
"демократском социјализму" Атлија
Под гораин пасловои мос-ковс- ка
"Правда" објавл.ује
чланак у коме се каже:
Иођа Лабурнстнчкс страи-к- с
Велнке Бритаипје Лтли,
одржао је 3 јаиуара опширан
говор прско радиЈа.
Шта је хтео нсприча у
свом говору лабуристнчки
Нре свега, он је хтсо да
убедн своје слушаоце да Ие--
ш La bpiiTaiiiija под управом
десинх лабуриста спроводи
специјаиш дсмократ- -
сси социјализаи . Да би се
могло провсрнш да ли се
лабуриста поклапају с
дслииа, ДОВ01.НО ј господи-н- у
Клсмснту Лглију поставн-т- н
интаи-е- : Ако себс иазива-т- с
социјхтнстима u демора- -
тима, шта сте учинилц за
попншсис pexiHe иадннцс
британскнх радннка? Како се
борнтс против лнфлацијс-- и аовишеаа цена? Јссте ли
.'ha.ni порезс каншадистн-ма- ?
Нн на јсдио од ових и сли-чни- х
плтан-- а господни Атли
it лабуристичка влада, па чн-је- м
се челу он налази, ие мо-г- у
дати нокатсн одговор.
Уствари. познато је да се,
пошто лабурнсти за време
свог двогодишњгг господарс--
на инсу извршлЈи своја обе-haii- a,
нагло погоршао ате-ријал- нп
положај радпшга, да
je у брптанској привреди за-в.илх- та
велика криза која је
дирепна послсдлца завнсно-ст- и
од САД, у коју су Атлп,
Бсвни и компаплја, ропски
се покоравајући америчкок
лмлсрлјаллзму, ставти
Бриганију. Није тешо
уверити се да бучне фразе г.
Атлија "дорим сва-ко- г
човека" нс вреде ни прс-бпје- не
паре.
Животнн услови британ
трудбепнка у послерат-но- м
периоду непрсстаносе нс
горшавају. Непрскмдно сма-itei- bc жлвотлог стандарда
британских радшиса је,
свега, последнца огромног пс- -
аш#.г ттд#' ,
-- S.J iKtaussss
"СРПСКИ ГЛАСНИК"
дузећа" Под маскои "развнт-- За њииа су дошлц картели , сати. и то не само код "бал
ка домаће ипдусгрнЈе", управ
.гачи Србнје грабилн су оп-штенарод- но добро, да бн то
заграбл.еио добро лсво н дес-н- о
давали прпватиим капита-листнм- а.
Од заграблеиог на-родн- ог
добра, например, они
су дали 3.000 хектара богатс
шуие, пашиака н ливаде па
Рудннку капиталнсти Вај-ферт- у,
чијн наоружани стра-;кар- и
н чниовнпци мпсу далп
селдци va uii да привире иа то
велнко добро.
У доба појавс "Радничких
новнна" у Србнјн је бнло 13
рудннка, 72 разна индустрнс-к- а
предузећа, 172 млина н 10
пивара. Уложсни капта.1 са-м- о
у млнновнма ппебаппвао
јс десет милиона злаших дн-нар- а.
Србија је 1897 године
увезла прско 1.200 комада ни-дустрис- ких
и ио.хопрнврсд-ми- х
машниа. Железничка
мрежа нзиосмла је преко
500 кшометара. Иостојало јс
Српско бродарско друштво,
са капиталом од прско пст мн
лпона дннара. Било јс 8 др
жавних н 69 приватнах нов
чаиих завода и оанака, са ка
питалом од прско 35 милноиа! дииара
дииара. шпкс су веп тада,
кроз зајиовс и кредите, дубо-к- о
иродирале у приврсду и
бсзобзирпо је сисавале. Њн-хо- в
промст у 1897 години бно
је близу две мнлијарде злат-liii- x
дннара. Власннцн рудии-к- а,
шума и индустрнскнх пре- -
дузепа ужнвалн су огромнс
повластнце, које су им оснгу- -
равалс пс само всликс профи-те,вс- ћ
и екхтра профите. Оии
су ослобођани иа 10-3- 0 годи- -
зајмопа којн су тада од су
:кел.и
бно
да
вођа?
нски
рс-ч- и
no-- г
жнвит
скнх
прс
право оесплатног прсвоза
спровина и готове робе на др-л.авн-
им
;1сслс311нцама; заштн- -
павани су од кош.урепцнЈе
внсоки царнпама итд.
Иод окрнлсм пшрокнх по-властп- ца
п концесија, у Ср-би- јн
сс врло рапо појавлуЈу
каинталистички картслп, са
цил.ем днрпговап.а цсна и
ради Сорбе иротнв радиика.
Лрвн картс-- i у Србнји ство-рил- н
су 1895 годиие бсоград-ск- и
велетрговцн памука н ша-мнј- а,
(мараиа), који су од-ма- х
поднглн цеиу својој роби.
О К.
Бе-ли- ку
кс потипшс алгло-амсрпчк-ог
м о ii онолнстнчког капитала
који истиче новс агреснвпс
плановс ii плаиове ратних
авантура. Лабуристнчка вла-д- а
тражи начин за решаваас
прнвредннх TcniKoha — с је-д- не
страпс дал.лм иасртајем
на жлпогллх стандард радни- -
чкс к.1асе, а с друге — рачу-itaiy- ha
па америчку "iiovoh".
Мсђутим, ношто амерпчки
капиталисга бесилатно ни-ш- га
не дају, и пајмаи.с нису
запнтересованп да бритаиска
привреда изађе нз хроинчие
сризе а бриталскн каииталис-т- н
н е жсле да се лишавају
својнх прихода и привилегн-ја- .
Атлијева влада све тсшко-h- e
прсбацује ва леђа трудбс- -
nuira.
Иосле рата у Беликој При-таниј- н
су всћ леколико пута
суан.иЕана слсдочанд жлвот-ни- х
иаилрлнца. Увсдене су
иотрошачкс карге за хлсб, па
чак н за кромпмр, за пјонз-вод- с
Еоји и it за врсме ]лта
ннсу били 1ац110нпсани. Зна-ти- о
су сман.ена слсдоианл ма-CHo- ha
и меса. Посрсднн по-ре-зн
на најпотребннје арти-к.1- С новећапл су ча 1.5 (јсдаи
и по) пута, док су нстовреис-н- о
морезн иа капиталпстичлн
вишак прихода укинутп и за-менс- ип
блажнм, "лормалш'-јим- "
порезо. На тај вачпи,
чињсинце показују да рсалиа
(стварна) иадшша бритав- -
ских радника нснрестано ова-д- а,
цене за најпотребпиЈ
предуегс расту, порсзи на ка
питалистпчке прпходе ие по-сто- је.
. . па, ко he вам, госпо-д-о
лабурнсти, после свега то-г-а
повсровати да спроводлте
демократију и соцнјалпзаи !
О каквој се "соцпја-шо-ј прав-ди- ",
коју истпче господии
Атлц, иоже roBopiuu, када се
дев десетипа opiuaiicnux
прадрећа иалазс у рукаиа
капиталиста, 1ада цслокунио
велпкнх трговаца стакла, гво-жђа- ра,
дрвара нтд. Овај "ро--
дагубнви" гест крупних тр-гова- ца
одиах су прихватнлн
индустрнјалци. Убрзо је до-u- uo
до ocmiBaita картсла мли- -
нара, несара, штампара, циг
ларских капнталлста и дру-гих- .
Цнглари су одмах по ос- -
ииваау картела поднглн це--
не цнглама од 26 на 40 дниа-р- а.
IkhntioM картсла руково-дил- е
су банкс. Д1ссарскнм
карте.том, напрнмер, владала
је Мссарска банка. Захвал.ују- -
пи картслнма улппара и ме-сар- а,
мссо и хлеб у аграриој
и сточарској СрбиЈи билн су
све до.рата 1914 годнне скуп-л.- а
иего у миогни европским
индустрнским зеиллиа.
О паразитском исисаваљу
народне привреде и зсмл.е од
dpaiie капиталиста свсдочи.
проифт Српске npiiBiueroBa-н- е
пародие баике. Акциоиари
ове Санкс непрестаио су по
"Закону о издаван.у Санкно-та- "
вук.1н добит од 20 милио-н- а
дииара, док ии је стварно
уложсни капптал изиоспо
свега четнра милиоиа 952,000
Ус.1ед овс паразнтске ииду- -
стријалпзадије у Србнји је
дошло до иамог и великог
осиромашавааа радиих маса
градова и ссла. У доба покре- -
тааа "Радннчкнх иовииа" тј.
1897 године, у Ксограду је,
напримср, према порсскии
пријавама, 175 лица бнло вн- -
ше од двеста пуга богатнЈе од
једне четвртние београдских
грађана. A 38.000 најамних
радника у градовниа у Србп-ј- н
niiaio је прско четрнае
иута маае прихода од град- -
ске буржоазпјс. Међутим, ова
- i rfitiif пШ) оеде м оо- - -- ~.,ј -- t
Пил.--, t.i.ha.laPo ica.utia- -
-- "—-—- — -- - — — Ј-- — — - џ--
у — -- - w — — —_.._,
jep капиташсти лажно
претставллли своја богатства.
Тако је београдскн трговац
Јсфта Павловић прпјавно
iiuaite у вредиостн од 80.000
дниара, а кад јс умро, судска
компслја нашла је да иу има-iu- c
врсдп два иилиопа злат-- н
их дниара.
Ногожај најамннх радника
био је ропски. Радно врсмс
иретало се од 14-1- 8, па н 20
чаннм улазои амернчкпх ба-пак- а.
О таквии "ситнпцама" као
што је јсднака иаграда за јс-диа- ки
рад, која лпас још нк
до сада иије спроедена у ла-буристи- чкој
Белмкој Брита- -
iiiijii, нема шта више ни да се
каже. Лабуристи воле да се
иохвале како су спровелц на--
[ цпоналнзацпЈу, се главне
гране индустриЈа, тобож, не-прсста- но
ii постепено прета-рај- у
у "друштвену" имовнну.
При тои каже Лтлл, "мп пе
жртвујемо слободу". Он
саио заборавио да кажс кагву
"слободу .
Да откриЈуо тајну: дабу-ристич- ка
вЈада је нацновали- -
зовала у току своје двогодиш-н- е
владашне само енглесму
Сжнку индустрнју углл. О-н- а
у стмри даје хаанталнсги-м- а
слободу. . из михове
бнвше иховмне измач нрм- -
ходе којс им j 3arajaMioM-л- а
влада. Ето, што устмри
значк дглу "непрчггана и
носгепена" нацмоалмзација
иа лабурнстачки начик. Поз-нат- о
ј да ј емгЈеска бкнка
у стмри век одиино бил. дс-фаг- то
владин Лабу-рнст- н
ј OMohy coj
"нацноналнзацијс" иретворн-л- и
у владик орган де jypc.
Лабуристичка иацноаалаза-цлј- а
емглеске банке заиста
прстставдл фнктввау меру,
коју су некн брктански лис--
товн с правом окарастериса-л- н
као "ивтелектуално обма-и.лва- це
бпрача".
Овасва рсфорха вема ннчег
што би лнчнло ва соцвјалв
зам, пошто велвсе трговачкс
банке, које финанспрају вв
ЛУСТТ)Н1- - п тогожнну- - ocratv u
сти ве увреде". Лабуриств
бреме тешкоћа пада ва ?' дми ласннпима рудввка
раднвчке сада за вмпе- - °г?1' и? У изно"
рИјаЛИСТИЧКу СВОЉНу ВШИТИ-Г-- Ј W" инср- - _.„..- - . - Јлиига. Шта ввше.
корпштавана л-удск-
вх и ма- - трудиеивцп, када пуднии .
тсрвјаливх плвора ради Ј социјалнстичка стоја н годишн.и врв-аодржава- иа
с шешаром у пред све (Пренос 3)
канскпх струка: опаичара,
абаџпја, терзија, ковача нтд.,
всћ и код "европских" стру-к- а:
машнипста, ложача, ма-шин-брав- ара,
грађсвинских
столара н др. Ирн tone су
иаднице падале. Проссчна
иадница, по звапичпој ста-тпстп- ци,
од 1,32 паре дииар-ск- е
у 1S91 годнни, опала
на 1,21 пару дииарску у 1897
годиин.
Радницн правилу
добијалп новац, nch тантузс
(сарте), за су могли ку-пи- тн
робу у фаСричкнм кан-тииаи- а,
где је иста продавана
за 20 до 50 посто скунље.
На је годпшас страдо-вал- о
600 до 900 радннка, а од
гладн је умирало но лн- -
ца. У 3cu.ii! iie што нн-ј- е
постојао никакав закон у
радннка, всћ јс
број параграфа Крнвкчног
Кралсвиис Србнјс био
упереи против радипка. Срп-ск- а
буржоазија ннјс призна-вал- а
пролетарнјату чак
право молби н жалби, које јс
нризиавала осуђеним разбој- -
ннцима. Бсоградски Ирвостс- -
пенн суд осудио je 1898 год li-ne
грађанина Драгншу Лаи-чевн- ћа
на шсст мсссци затво-р- а
због iioniiiciinaii.a првс
радиичкс иетнцнјс Народпој
скупштшш, у којој сс говорн
о бедн, canipaiby и бссправно-ст- н
радника и захтевало
гласа за иролетарнјат.
р о тиврадиичка психоза
обухватнла je у пуној мсри н
Суржоаске научнисс и нрофс- -
соре Бсоградског уииверзнте
та. Ohii су уиорио раснрсда
ли тсорију о itciiocTojaiby рад
miiaibay Србији и ти
je разлика измеоу ui пп"и—ага—чм in nun
{,„% ,i.m иеобуздаиих
су
да
је
да
на
орган.
су
гаоанто.
је
листа. Др. Liiua лозашш,
професор Унивсрзитста одго-вори- о
јс као миннстар иарод-н- е
прнвреде 189G годиис на
жалбу једие дслегацнјс всза-- 1
IIOC1CHIIX радниса: " Лко пс-ма- те
што да радпте, а вм
на прескачнте Лвалу".
тадашљл корифсј буржоаскс
полнтпчке скоиомнје, профс-со- р
Беофадског уипвсрзптс-т- а
Др. Mn.iiih РадоваповиН
пројектовао ссаидалозии
средаевсковни "Закон о рад-нлма- ",
који је српскн iipoic-тарија- т
тек восле го-дп- на
тешке борбе, дсмонстра-цлЈ- а
н сукоба с иолпцлјом,
успео да скине с диевног рс-д- а
Народнс скунштине. Чак
и 1902 годнве, кад је држав- -
на сташстнка забележнла 78G
вогибија иа раду и 40 умнра
на од глади, у штаипи и На- -
родној скупштини зујала je
теорија о iienocrojan.y радии-чко- г
у Србијн.
Владнн оргаи "Днсвпнк"
пнсао је тада: "Има nch пс-колл- ко
година како се у на-ш- ој
јавиој речн водн рачуна
о нскаквои раднлчком пита-н- у
у Србнји. . . Нема у нас
раднпчког nuraiba, и, Богу
хвала, те га исиа. Ми лмамо
друго јсно питаше;
нерадннчко. , . л рагутин
Стамснковић, мннистар ирав-д- е,
взјавио јс у Ссиату 1901
године: "He слажси сс стим
госнодо, да у Србијн трсба
омладнну заштнти од сувиш-но- г
его, малротив, ми-саи- м
да бл требало бринути
кко he се та омладлла уну--
тити, па ахо т]сба н патсрати
да се нависнс на тачан и ис- - тЈјан рад."
Тако су уиравлачи у
СроПЈИ мислнли п го-војж- лн
орадиицмна и раднн-чко- ј
Еласи, Српсси пролста-рн}а- г
морао је поднети мио-г- о
жртава да освојл ссби лра-- о
синднкалног организовала
в право политичког удружн-л&н- л,
је буржоазија дот-л- с вћ децепнјама свестраио
ужввала. У борбл за та сле- -
меитарна права српског про- -
лстарнЈдта, водспу улогу г
рале су "Радничке новнне".
"Радпичке вовнпе" појавл
ле су се првп пут 20 (7) ав- -
! рила 1ђУ7 годвве у beoi-раду- .
да.гс у рукама врвватнвх лв-- ; -- 1" јс уређввао Рсдакциони
ца. Нацвовализацвја пндус- - одбор, у мме се иалазпо н
тријс угља је спроведева та-- 1 Јован Скерлпћ. Излажеау
коке ва вачвн да се кааптали-- , раднпчках вретходао
лећа
к.тасе,
1W ™"Fa
власнвви- - пдапају аа 6fUU
земл влада Ванн велакп
нмперпјхшстнч- - руцн на стоани
по ннсу
које
раду
35-4- 0
само
корист вслн-к- н
закола
ни
пра-в- о
II
ничког
ндн-т- еA
je
мпогнх
niuaiba
питањс
рада,
Кра- -
_СЛна
које
повина
je ласт Соцвјалдемократ ,
која је бпо покрспут 1895 к
угушев 1896 године, Међу-iii- u,
лзмсђу аега и радпичках
новлна постојала је знатла
разлш.-- а . Соцнјалдсвократ
Петак, 13 фбруара 1948.
Политички прегледјј
ПРЕМИЈЕР ДРУ НИЈЕ ИСПУНИО ОБЕЋАЊЕ
ПО ПИТДЊУ СТДНОВА
У свом уводннк Торонто ДеЈЛи Стар"
од 9 фебруара пишућн о проблему ставова
у Каиадн осврпуо се и на o6ehaiba премпјс-р- а
Друа која је давао за време нзборне кам-пап.- е, а која joni ннје нзвршно од како је
дошао а власт. Ио питашу nojiaibKaita ста-во- ва а у всзн тога "Стар" нзмеђу осталог
пише:
"Да је ннтаас градае стапова рад Опга-рнј- е
признао је н садашп премнЈеп.(Дру)
док још iinje бно на властп а радећп да до-ђ-е
на власт уз nonoh пнза спецнфичних обс-hai- w. Један од Друовнх o6ehaita био је ка-к- о слсди: 'Образоваће се у Онтарнју Комв-слј- а за станове да нзрадн плаи програма за
велико подизаи.е Kyha no свој провлпцији сл
цилсм да се створи рада у времс преобра-жај- а
(прсображаја ипдустрије са ратпе на
мирлодопску нроизводљу) н нстодобно да
сс прнведе kpajy иезадовољавајуће прнлн-к- с
станова у многнм крајсвима Оптарије.
"Комисија ппје никада образоваиа", ве-л- л
"Стар". "Ирограм mu'e чак ви пзплЦвван.
06chan.e je потпуио забачеио, сао и већина
других од 22 тачкс" Друова oCehaiw. Иро-винци- ја иије учиннла нпгата. II не радн ни
шта.
Нскн дап. . . К.Д. Хао, мииистар трговинс
н грађепниа у 1Саиадн, обећао јс помоћ Он-тариј- н. Оп је рскао да he нзградити 4.000
Kyha у Торонту уз рсиду од 27 до 37 долара
месечно само ако провнпциЈа да земљнште и
ако општнна прнстане да даде одводие цевн,
icanaie. осветлен.а, шкате н друго. Ово спа
да иод провипциски н општпнскн устав."
Шта се овде види јестс, да запста Влада
нрсмијер Друа уопште нијс водпла бригс о
томс iiiTo нема ин бтзу довогпо стапова
у провиицнјн; да Дру није испупио своја
обспан.л која је дао иароду за време пзбора,
и да то и сам Стар осуђујс. Истлна, ои преу
встичапа обећа.а Хаова, јер ии домнплол-ск- а
втада пије no овом пнташу готово ппштл
учпиила ако сс vtmc v обзир да Канада трс-б- а
најман.с 200-3000- 00 пових стапова па да
се задоптс потребе народа- - са становнма.
Иак)д пе може да чека на нагађзИмТ, цего оп
icyhc трсба одмах
ОТВАРДЊЕ ГРАНИИД ИЗМЕЂУ ФРШОВЕ
[ШШШЕИФРАНЦУСКЕ
Какпа јс Шуманова втада у Францусхој
пнди се н потомс е само што јс повела пс-ирнјател- .ску
кампап.у протпв зсмл.е која јој
је пзпо'спала ослобођеи и пезависносг од
Пемачкнх импсријалиста — СССР-а- , пе ca-nto
no пнтипародној политмцн коју проводн
у својој земл.и, веп н по прлјатстскнк од
поснма прсма (ашнств Фраику у Шпаннји.
У прошлу суботу Влада врстседника
Шумаиа у Француској и Влада Францпско
Франка у ШпапнЈи изјавпле су да отварају
грапицс спојнх држава, које су бцтс затво
реис у ПОСЛСДП.С две годнне. Граннце су от-порс- нс
у понедсл.ак.
Затварап-- е граипца измећу Фрапцуск и
Шпапијс бпо јс резуттат одлуке Организа-цпј- с
Ујед1ш.сних iiamiia да све савсзивчке
државе — члапнце УИ прешиу длплочдт-ск- с
пезс са Фрапковом Шпапијом која fe no-маг- ата Осовину у рату протнв савсзиика.
ј Мпоге земАс су прекнпуле свс дипломатске
идиисс сл шпаппЈом а ч'раицуска je оида
блла н граиице затворила. 9 Алн поводом тога Француска федерацнја
желсзиичара нзјавила је да пи једап иезин
чопек ehe возитп железинчког воза у Шоа-ииј- у
геисралиснмуса Франка." Исто тако јс
пзавпла и Комупнстнчка партпја, а тагоћс
н Гснерална коифедграцпја рада. Ради torn
тај "потсз" Фарнцуске и Шпаиске втаде јс-диопрс-мсно "пада у потегакоће", вели Асога-јете- т
прес.
Новина деспнх соцвЈалнста оправдзм ту
ноштнкт Шумамове владе тиме, што пнсу
свс члапнцс Уједниених иација преЕиоуде
везу са Фрапковом Шиаилјо и да Фравцуо- -
кој сада треба подржаватн трговачке всзе и
с ilomc, Францусса пе воли Фравсов реш!м
као икада раиијс, каже та новина. To се ia
иста може гараптовати, одиосво да фраиаус-к- и
парод нс iioiM фашлстички ржим у Шиа-ппј- н,
a in ллак Шуманова Bia.ta ие останл
сс на Boi.y п рагпотжене Француског наро-д-а.
всћ на погу и распо1оже.с Францусвс,
пшанскс и спетске ррамије исто тагто и
тај гпццјатнгтнчкн тист који г1обрава во
1нтику Illvsrana о отваран.у гранииз са
Фраигппом Шпани)ом
мшони британскпг риднЖтвТуш- -
ЈУ ПРОТИВ "ЗАМРЗАВАЊА" ПЛАТА
Недавно je Брптапсса втада дпнрла За-ко- н
о "замрзавау" радничсих тата. Од-ма- х
накоп тога радааштво шнрои землс ус-та-ло
је нротав такве владине пдтуге и зах-те- ва
пе само да се забацп те одредбе, вего и
повашвцу плата.
Beh данас, 1 1 фсбруара, вротести у рад-пишт- ву
прошнрили су се на 37 разних стру-говв- их
радаачких сивдиката koir бројс
преко 3 малиона члавова. Вође Конгрсса
брлталсклх запатсквх синдпсата који броје
око 7 и no мнлиона члавства уложилп су
ПЈ)Отест сод Владе и нду иа преговоре са
Атлијем. Удружеп паучних радввка од
17.000 чланова траже подизан плате и заба-цива- ље
реакционарапх владпних одредаба
о 'замрзаваау" плата.
Иокрај иасовпог протеста милвона орга
низовапог британског раднпштва регвстро--
вао се п 21 послаппк у Иарламенту, леви ла~
бопнстн. iroia захтевап' ла се та одлука вла- -
# rttrtfin vn Mifiiik ti# vinnni.n ta Tit if iriTRkf
jc roBopao o K-iaci-ioj
,борби, борба мо.ке да попрпип jom „асоваији ч
(Наставак на странп 4) оштшпн карактср.
р,— -- гг 5 =#s ччг т 4ШШ
'Н
чif