Serbian Herald, October 28, 1947

              јЛСљ ~1АагШ&ЛшШЊЊ8Ш1вМ&Ша&а1еЈЛ&-1&-г- ~ --- ~-
Уторак, 21 октобра, 1947. "СРПСКИ ГЛАСНПК" СТРАНА 3
Чедо Вуковпћ ОДМЈЕНА
w
(3)
— Зиаш ли ти ону пјесму о прошломе рату? Ону, де,
како су коприве спасиле народ од глади, те их треба мета-т- и
на олтаре и чпгати им литурђнју. Чини ми се амо вели
овако: "Иоцроеше старци ка угарци". Па нешто мислнм —
и ми смо, ево дошли ка угарци. Прегорјелн смо, оладпли
се н, сад, слободпо нас могу запрстати у црпу земљу.
— Што су те јутрос неке црне мнсли спопале? А ие аш-сли- ш
о томе да he Miipain доћи пз војске. Ожеииће сс,
пропјсваће паша кућа. . .
— Мучи, не бенавн! Hehe се on брзо вратнти. Још оп
таио треба. Војска — то је све. Још ђаво пе спава.
— Прнмиче се пјесма, чујеш лн? — рече баба Стапија
u исправн се, погледајупи преко живице и врзипа у прав-ц- у
одакле је долазила пјесма.
— Шта рече? — прнпнта Вељо.
— Ирнмиче се, велнм, пјесма. Лпјепо пјевају, чппп ми
се л.епше но ми кад смо бнлн младп.
— Е? д.еише, велнш?
Веу се није слушала пјесма. Beh га је бно обузео
умор. Отежале су wy п руке, акамоли мотика у рукама.
Изнад густс жнвице, која са обје страие ограђује уску
п врлелетиу стазу, појави се нзјпрнје застава. Бнло je мнрпо
оиуштена у мириом јутарљем зраку. За заставом се орнла
песма:
Ој народе, нс бојмо се гладп.
Када аша омладииа ради!
Заставннк узмахцу заставом на једну и другу страпу п
иодврисиу. Платио звнзиу кроз ваздух н пуче као бич. А од
некуд, ваљда са зачеља колоис, зачу се узпсмиренп глас:
— Еј, пс varan заставом, paciiopithem је на драче!
Вел.о и баба Станнја стојалн су иа иивн н гледалн како
аастава ошгоро снјсчс паздух. Угледалп су, иза заставс, ка-к- о
над жнвнцом, ту и тамо промаспс вршак мотике, прс-Сннс- п
преко рамсна.
— Лду а рад! — зачудн се баба Стаппја.
— тес, иду на рад, као у сватопе.
Одједном, на дну Псл.ове н.иве, гдје у ссосси иут увирс
усса стаза, изби омладипац са заставом. За н.п м пагрну
груна дјевојака н младппа.
Гора јечи, а камен.с звопи, —
Иду нашн радин батал-опн- ! — Иду к пама — прошапта збуи.сиа баба Станијз.
.II обоје се, несвјесио, саГпушс и наставише полако да
конају, као да не пиде омладииу. Стидљнво су оборнли очи
н, у очекивап.у, дјетни.ски дрхталн од узнемнрености.
Попут жнвс бујенце, која н узбрдицом хита, стиже ои-ладинс- ка
радпа чета до Вел-ов-
е лпвс.
— Добро јутро, чика Всллсо! — грмпу Шадо, плавоокп
барјатар. Испод посувраћспих иогапнца дрхтали су му го-л- н
поцрн.слн листопн ногу.
— Добро Mit дошлн, млађаријо! — рече Пелл, пошто се
усправн н ослони на држалпцу пободеие могике.
— Јсстс лн се уморили? — упита звонкпм гласом једра
алн блиједуи.ава Л1аша, убрађека црном марансгм за једнн-цс- м
братом.
А може ли сс камен уморитн, ciiiieo? — уздахиу Вело.
Комапднр радие четс, Здравко, издпојп се из групс, за-га- зи босим погама у свјеже ископану землу п стаде прсд Нсл.ом. Ово високо вижл-аст- о момче, за главу га је иадвп-снвал- о.
— Старино, дај мн ту нотпку.
— Мотпку, е? Ама чскај, како то "дај мни? Какав је то
вулум ?
— Мора сс, чика Ве.го, слушатн команднр чете. — до-ба-цк неко нз гомпле. Остали сс тихо засмијлше.
— Анагс ма вас бнло! Ево ти мотиес.
Здјшвко дохватн нотику и окреиу се чети.
— Мићаие, куд сн сс затурио?
Пз групе нсеочи босоиоги дјечак. Огвореио плаве јасве
очи гледалс су нстремпце команднра. Нспод слободио па-хсрс- пе тптовке пјенушала се бјеличаста воврчава коса, са
гдлтким залпском иад сампм челом.
— Тн иемаш мотике, је лн? — упита Здравко.
— Пемам
—— ДКро,зсјие,левјоа?тнЈлмсоатмикев.ећСатмрои сдпа, нкаапудзаа,стпорпемцеалекпопазоа. ау.
— А еолпко тн је година — упнта Иељо,
— Трииаест.
Паба Стаинја је, смјешсћк се, гледала оудадипу кзео се спрсма да загази у густо зелепило аиве. Као да је опи-jCMiu- a. Ннје нм зиала ш ријечи pchu. Нти пх е поздра-нд- а, ипти се захвалплз.
Мп —cvoЕд. ошшлтио сдтае вванс тиуз всатшалеи?ан—ве рнечстејсбрлаамгоо. Здравео. —
— Ама. чекајте, можсмо мн н самн. . . Има п друшх етцпма трсба — збуасно ПЈтомуца баба Станија. Алн су се нене ријечн нзг)-бнл- е у буци веселе омладп-н- е. ch ССвпио суготсеовa,grрpаnдoоснспорезмагаллсидазоа рмаодт,икаум. оглЈсалMноnhnavnKDкtоfјнue]-е-
ну углачапу држаднцу и покушавао да сијече пабујалу тра-в- у гамо вицом itime.
—— ЈЈеессммоо. лјнссгмоото!ви? — упига Здравко чету.
— Само МирЕо ош није ioyo опаике.
среди—ну!Ништа зато — почиаемо! Барјактаре, saetaey на
Момче са заставом, поскакујући час лијево час дес-н- о, тобоже да не би газно кукуруз, одјурп до срсдпне нпвс лиакптоо~бмодеГблабезадасатј,Савтвуар.нанжјује. га племена — рече Пело, мпувшп
се м—оичАадштпооксрнпсјстпалеа!? Потрчп, донссн ону бопу ракије да
— Ама, неће хтјетн, знам ја. . . II код Мплића miiecv...
сгдаасмолмађпаЈрарричејпсд.икБаПдаеблтачи Сиjaтаонкбнаажјзарс.смм!сре—мдлалсјуувзићддирижапннсишпмјтсо.лаплондгеаопчшоутлоракпколо
--оvце.t - ~jwj jC uiuu лао што нспе глсдати младе ппашн- - Ппл,.,,:, —. . т.ј — иаирмј.сд! — рече већ павикнутш
Магаа се осмјехну н попријети му прсто. па лако сту-п- и лнцан,апордиуЈдсадр.алEа jtjiemоtaд пнр.еннеогмапруанмоег. Кн адувсиејепкјенвеаклаоко—тгпјжевпа-ол-га лреаддииjeол.о иК—аадлрнсацедуп.нлгТараајд.етаобба—цгеснеогдрпаоолсватуаклjeлпах,6. aсАпteулпстооидслмоајсетмхааллнјоахкј.ссае.К1аечдестсое р-- ке каоуу кнреиклуостнраршапшуирперпапзхннноуч.пју напрегиуто гледала нскуд
лС..7~ J"poт? — оворплн су свн, не — може заборавптп ЈС ПИЈе.Су ЛиР"и. Ннјесу јој прплазплп да је Tjciiie. .Јиали су да je рнјечнма не могу утешнтп. Она je hy-Teh- ii, чlчпiунeаиЈрнсетнлG.иМлцiзiо.Јаид1,иотунргбдоогоасоплктдоааогjл.гавeанлзонзаонjдаулyнлплиоiззрpу. ечojтонсдcoауонаiнnаипјксмесреуотаргппдзеабааарсиогннтоллманхцоенмвмадраг.а.аутлпп.зЗјжзвуаослаткмувлосаеиккдлвоМкадзо..аоггаокуигбабнрссадиаунеатл,казоојаоазнудск.пззгпооеоојсСниплпвзmајвн.е]иiидеiдцаpпирoокнsмасvеоие постзту. Uaia ипве. Она he. као постаџпја npohn баш по-ре- д To сзпапстазвнеа.јуК. адЗаснтаанвђуе смаимпоетitоeк,рапкооммплозввајећседомје. окиаоа усвмпајтеоЕа.
— -- :уииинаиж?джиим
Научни преглед
ИЗДИЗАЊЕ II СПУШТАЊЕ КОПНА
Модерна геолошЕа истра- -
згиваиа довела су до сазна-а- л
да облицн и граннце ко-пн- а
U мора нису стабнлни,
већ су подложни разннм про- -
мспама. иостоји нарочнтн
оделлк гсолоптје, тзв. исто-рис- ка
геологнја, соја се бави
проучавааем догађаја и уза-стопн- пх
кроз које је нрошла
паша земљина кора у току
свог развптка. У разним гео-ЛОШК1- Ш
врсмеиима великн
комплекси Землине површи--
не дошлн бн под море, да би
се касиије опет нздпглн. Mu-cin
се да је томе узров стално
хлађење и сЕуплаие Зем.шне
коре. Опа се витие нли маае
колеба, а тај процес траје
још и данас. Да је то тачно
показују стеие које се налаз
дапас далеко иа копну, а иа-ста- ле
су очевидно таложсаем
у нскадашаем мору. А оиет
далеео па пучипи Атлаиског
Оксапа из велпких морсвнх
дубипа извучеии су комади
степа, за Еоје је јасно да су
се могле кристалнсатн само
иа коппу, дак-i- e под утицајсм
ваздуха.
II делови Југославнје у
разнпм гсолошкии срама бн- -
ли су покривенн морем.
1фечи.ациЈа у околини Бсо-гЈ1а- да
могу се, на пример, на-ћ- и
морспе шкат.ке, пужеви,
алге, коралн, па чак н зубп
ајкула.
Исторнска геологија про-уча- ва
жнвотпшскс н бнл.ис
остаткс, тзв. фоснле, у поје-дини- м
счојепима којч су иа-стал- и
таложеп.см нскадаш-ие- г
мора. Према томе се од-рсђу- је
релатнвна старост та-ев- ог
доба, тојест геолошка
сра. Ако псдостаје некн cioj
са својнм снецифнчним фо-силн-ма,
значн да јс у извсс-н- ој
геолошкој сри ту бнло
конно. To oMorj'hvje да се
начиис карте, из којих се вн- -
ди какав je био расноред коп-н- а
и мора у нзвесном геоло-шко- м
добу.
BIIHETIIHE ШУМЕ
Доказаио јс да су и дапас
join у току процсси који мс-аа- ју
изглед земл.ншнс iiobjv-шни- е.
Коино се нли постепе-п- о
диже изнад морске повр-шпи- е,
илн nocTciieiio тоне у
море. Најбол.е сс то запажа
по обалама, тојсст линијама
које одвајају море од кониа.
11зднзаи.е морссе обалс у
Европи јс најбол.е занажено
у Скаидпиавијн н Шгсотској.
гачупа сс да се срсдпл део
Скандннавнје од леденог до-б- а
до данас издигао за нскнх
300 метара. To издпзање п
сада траје, а пзноси оео једап
сантиметар годншие. Оео 80
од сто СЕандииаваца жпви па
земљишту које се за послед-ibit- x
дссст хпллда годииа нз-диг- ло
из мора.
Јужио од ссанднцавске зо--
не издизаил процес je оор-ну- т,
тојсст зеилл тоие. Север-п-о
и БалтнчЕО Mope погрп-вај- у
извеспе врајеве, који су
још у блисвој прошлостн би-л- и
копно.
Занимлив доезз спуштапл
копна дају пам у Палтпчком
Мору "Впнетине шуме" из-ме- ђу
старог словепског Руја-н- е
и дзнсеог острва Мепа.
Међу рибарима давпо посто- -
ји скаска о тој шумп и о див-но- м
потоиулом фаду. Занста
је отЕривепа прастара шука
иа морсЕОм дну, а на дубипи
од 35 до 40 метара. КарзЕте-рнстнчп- о
је да дрвеће Виие-тнп- е
гауме иије полегло, већ
стоји усправпо! У дубипп од
четрдесет метара нема тала-с- а,
Еао нн распадаиа. Због
тога је ова шума, која je по-тоиул- а
после ледспог доба,
могла да се одржи до данаш-п.е- г
даиа. Старост јој се ра-чу- на
на 20.000 година. Катка-д- а
морске струје избаце па
обалу црно дрвено стабло
обавијеио мулеи. Када рнба-р- и
нађу то чудновато дрво,
које инје ни јела пн храст
већ неко прастаро дрвеће, ка-ж- у
да долази из "Впиетиннх
вргова". Тнме онн мислс иа
шуму коју виде у дубини ка- -
да je вода иирпа и прозирна.
Нотонуле шуме запажепе
су и у Северпом Мору, изне- -
ђу лелголаида п ФрнзиЈе, a
мпслн се да су доспеле под
море прс иешто више од 3.000
годнна.
СПУШТАЊЕ КОПНА МЕ-Њ- А
ИЗГЛЕД КОИТИ.
НЕНТА
Сиуштанс копна у послед-II.O- J
геолошкој ерн зпатно је
изнснило облнк коптииепта,
Европе. Тако Енглссел неса-д- а
нпје била острво, већ је са-чпн.ав- ала
северозапаДни из-дан- ак
свропског коитииента.
Услед cnyiiiraita фраицуске
обалс Каиала, које нзпоси
три сантиментра годпшае,
nccysiiLiiBO je утврђепо да се
Какал створио сталним спу-штаие- м
тереиа кроз хнл-ад- е
годииа.
Ушће Рајне падазлло се иј--
езо ашво волно 6nhe.
Свп се порећаше дном п.иве.
— Навалп, љута агратијо! — внкиу Mnhan одушевл
но, пе чесајућн да Еомаидир да зпак за почетав.
Свп прспуше у смнјсх н, уз бучпн жагор, заејекоше ap-se
мотике. Кренуше. Уз лави, пријатпи звеЕет, спуштале су
се и дизале мотпве, сагнбала се млада тпјела. Посе воге ура-плл- с
су дубоЕо у меку свјежу земљу.
— Нсправлдј лијепо струкове. Треба свакп да ти стојв
еа свијећа — учила је Маша Мнћапа. коме је била велика
част што је уграбно мјесто до постаџије,
Зпам ја то. — рсче Mnhan, — да пам послије пе сажу:
радилн другоме, па претурили како бн.10,
— Ночни једну, Еомаиднре! — довпкиу несо.
II ЗдравЕО поче. Сви прпхватпше.
Нде Тнто преко Романије,
преко Ромаппје. . .
— Одјевну пјесма долппама н брдима. Од]еи1у члк до
густих бзЕовпх u боровнх шума. Одјекпу према Зелетпву
и ИревиЈн, прско села у пристранцнма, гдје сг шарене аивеј на
од чедлдп. ка згарнштнма Еупа, са еојпх одЈСЕују удардп
чскића п сјекирз.
А Пело стао н слуша пјесму. Слуша п, чпии се, не мв-сл- и
nit о чсму. Најсдпом осјети, како му се оешто скупи
под rpjov, као кад je npituuo прво пнсмо од сппа из ој-ск- е.
Заигра му јабучица. II очн му се мало овлажише.
Он се обазре и тек тада спази украј нпве недалеко од
себе дјечака н дјевојчицу. Оп пн npnhe, тск да бп вешто ре-ка-о,
да би се отргно осјећаанма.
— А што сте ви догалп?
— Мп смо водоноше — одговори брзо дјечак.
— Воду носимо прашпоцпма, да нам ппјесу жедии, еад
припече. . .
— Е, а ео вас је звао да дођете?
Дјечак одмјерп старца од главе до nete. II, сао уврв-јсђен- о.
рече:
— Нптта тп. дједо. пе знаш. Мп смо пноппрп.
сједе гомнлу' камепл. ie ! I вадпо п пзнпо сз ипве.
— Код овакве млађарије неће плакатн — рече он
сам за н загледа се у омладинсву чету Еоја је брзо од- -
мпцала наприЈед. 1ледао je са л.убављу свакп notpet. Алп му ее стато задржавао на бјмоЕОсои дјечак.
који жпво узмахује мотиком, трудећи се да пе изостане иза
осталнх. ПЈегаво лпце већ је умаззо б.татом, утирући зној
прлавпм рукама.
Сунчана румен спшла је већ пиз Конове, рахтла се
прево пространпх гора, н веп.захватнла вршке јабука крај
Всгове куће.
— — шапну баба Стаппја, спустившп се до Велд.
Ои се трже од itena — Доппјела сам ракије... Само...
— Шта "само"?
II ео—д HMeiuмnоhгaу ппхнјпесуудпхгтпј.елЗпн.ам. .дане ппју, нал.утпће vn cf. — Тп увпјсЕ једпо те псто: нпјесу хтелп, ппјесу хтелп...
— To je истнна — нпјесу хтјмп f He ппју онп. као што
си тп са дружппох пио.
Вело је погледа благо п одмахпу pyrou.
— Де. тп сад бранп ! Тобоже — више волшп но ја!
Чело Вукошћ
ueby Евглеске u Норвешке,
гамо где је сада Догербанк.
Тамошлп плпћаци усред мо-р- а,
толпко оиаспи даиас за
пловндбу, потпчу по свој
пралпцц од огромвпх блат-пп- х
п пешчаппх паплавина
да-1ек- о разрачвапог Рајнн-но- г
ушћа. Геолози су успе- -
ли да утврде да је Темза, као
п друге реке источног дела
Бритавпје, пекада била лсва
притока Рајпе. Француска
река Сеиа текла је далеко па
запад, а уливала се у ОЕсаи
иегде јужмо од Ирске.
Услед спуштапл
огромпи комплекси северо-западпо- г
дела Европе дошли
су под море, а тај процес ии
данас још nuje завршсн. Зна-ти- п
делови Холанднје за сра-змер- но
кратко време утонулн
су за пет мстара, п услед тнх
посрета паста-i- o je ЈоЈдерско
Језеро. Међутпм, Холанђани
упорпо бране своје угрожепс
провппције паспппма, а по--
пегде гата впше успсвају да
отму од мора pamije изгублс
ие областн.
залпву уарнене, Kpaj
оба-i-e Претаие у ФрапцусЕој,
за време осеке се пута
назнру ругаевпие Јада Ilea,
који je потоиуо у петом ве- -
ку. II иа другој страни Фраи-цуск- е,
код Марселл, запажени
су, дубоко у мору, остацн нс-к- е
старе рпмсве варошн.
У Topitoj Нталијн је утвр-ђеи- о
топуће равнице рске
Пада. Спуштзпл сс запажају
и на нашој обали Јадраиу,
где се у морској дубиин јас-п- о
внде остацн рнмскнх на-сеобии- а
и калдрмисаних пу-тев- а.
У Далмацнји има уто-нул- нх
ушћа река и долииа, j
Еојииа су сздз морски канали
н драге. Балканско паЈуостр-в- о
се врај Црног Мора нз-диж- е,
а крај Јадрзна суишта.
Истн случај јс и са острвом
Критом (ГрчЕа) чија једна
стрзна тоне у море, а друга
се диже.
У СТАРИЈЕМ КВАРТЕРУ
ЕВРОПА ЈЕ БИЛА У КОП- -
НЕНОЈ ВЕЗИ СА АФРИ- -
КОМ
СЕРАВНСОВ ХРАМ У
ПОЦУОЛИМА
Појединс оба-1Ск- е тачке мо-г- у
наизисиичпо да се спу-шта- ју
или изднжу. Леи прн-ме- р
за то претстављају оста-ц- ц
Серапнсовог храма код
Поцуолија у близшш Напу-л- а.
Тај храм, еоји је сазидао
рпмсЕП владар Марко Ауре-лпј- е,
у впше хахова је всћ
долазпо под воду п поповио
се пздвзао. Стубови, писопп
вреЕо 12 метара, пзбушени су
од какепоточине, соја живи сао у мору. Крајсм прошлог
веса храм се палазно па су-во- и.
а сада је опет почсо да
тоне.
Вглпсе npoueue у послед- -
оој геолошЕој ерп догодиле
су се. а у тоЕу су н сада п иа
друтмтонтинеитпма ccw Ев-роп- е.
СловепачЕл пзучннк
Јосвп Антов Лушпн, члан ге-одетс- Ее
еЕспедвцнје на Ба-хамсЕ-
Пм
Острвима у Атлан-сео- м
Оееаиу, успео е да до-ка- же
да су та острва paimjc
билн врхова високих плани- -
Закпхлпве су вромсне на
афрпчЕом коитииенту. Зем-лиш- те
језера Таогап.нке на-ла- зи
се делнмично испод
огледала Пкднјсеог Океана,
а исто таЕО и језера 11асс.
Срозаван зсм.шшта образо-ал- о
је "источпо-афпичк- н
депциЈа спуштаил теренд
продужује се све до Мртвог
Мора Па-тестии-
и. Може с:
са рачупати да
he. у догледво геолошко до-б- а.
Један морсЕн рукав сао
Црвсно Mope, ппи кроз Аф
п нз oechv ко5е cboiiii. ткаиа нз- - РИЕ' Псто као л1би)а еојз
землл
себе
ппхов
поглед
Ево
гласа.
нх пх
коппа
често
reaioniKit прппада Афрнцп и
од које је одсмна Црвсннм
Морем и прпкл-учен- а Азпји,
6nhe још један да.гп део од
АфриЕе.
На источвој овали Азије
дилу се пз мора совјетсЕО по-луост- рво Канчатга, деловн
ИвдоЕвве сао м Малај- -
СЕа Острва. Према проучава-им- а
та геофафсЕа помера-н.- а
у Источној Азијп у уз-рочн- ој
везп са посретпма у
Од землотреса
толпко узвеиправана Кали-форннј- а.
п.тодна и рајска.
клпзп преиа западу брзином
од 5 до 40 сантиметара годи- -
шие. Апавјл Елизапа je тати-е- о
уоч.гива, да се пз авпона
запажа пресес кроз зем- -
лу.
Пета конвекција одведе СНС
опаким путем
У прошлпх 20 годнна одр-жат- о
је пст конвенција и сва-к- а
је бнла једна гора од дру-г- е
з овз је срамним поступ-ео- м
завршила свс остале.
Свака народна снуштииа у
овој благословл.еиој зем.ш
завЈ)шава свој рад са весељем
п бапкетом, а Пета коивси- -
цнја Српског Паподиог Са- -
веза јс почсла са бапкстом a
свршетак јој је био као вра-иам- а
са згаришта. Конвепција
је почела 8 септембра it прву
п главпу реч добио је српскп издајник
ФОТИН.
Нрема нзвсштају Савелкх
органа "Ам. Србобрана" Фо-ni- h
je изнео заслуге старс
управе, it иокушао је да бра-н- и
нихове иотрошке за про
паганду протпв Словенства.
По одрсђеном плану на сас-тап- ку
срнскпх нздајнпка
Чпкагу, за претседпика 1он-вснци- јс
нзабрат je IIEI'O
БУЛАТ, јср за такав посао
IIcKiih и icoMiiaiiiija niicy мог-л- п
iiahn подссппјс особе од
ncccpnior Нера, којп се од-рек- ао
своје роћсне деце, и
пљунуо је па српску крв. Та-кв- п
сс тнпопп бирају н тра-ж- е
међу хпладама, јер вечито
служс као нзврцпш органп
iiajupn-- e рсакције н корунци-онаш- а
којц на свсту постоје.
Коквснцпјз сс илјмпи.с iiii-тересоп- ала
за савсзпс потре-б- е.
Као што се видп пз "Ам.
Србобрапа" naJBiiiiie сс вре-ме- па
утрошнло слушајуЈш ла-ж- п
п клевстс којс су innocii-л- н
владшса Диопнснјс, Мн-хаи- ло
ДучиИ и разпп нздај-- н
и ц и који су утекли са род-и- е
груде од пародпог гпева.
Спака п иајмања прнмсдба
демократскпх дслегата бнла
је угушспа виком дрскзвзца,
којп Уцрави служс као што
су у стара нремеиа дервшпи
служилп пашама..
Самодржац Српског Народ-ио- г
Савеза, Бранш IIcKiih,
МАЛА КОД
КОЈЕ
ВАЖНЕ
Ниш Miiont onpamciiii
мостови дуж npyrc Bcoipai
— Скопл.е, у Цбарској дош-н- и,
онравл.сН11 рсзсрвоарп зд
iianajaii'C локомотнва дуж
нруга у Србнјн дсло су рад-iin- ca
Л1остовскс раднонпце
Ишпу, која јс прн повлачеку
окупатора била сасвпм разо-реп- а,
до ослобођсиз пезнат-н- з
no капзцитсту, а сада пгрз
велпку улогу у ннду--
CTplljlI 1 у И311рП1С11.у Исто--
годншп.сг плапа.
До ове годиис одс-icit- e моп-тз- же
нпје радпло Belie објек-т-е.
Међутпм, сзда ово оделе-н.- е
ii3pabyje два моста од по
25 метзра и један од 31 метар
за пругу liiixah — Jwiiiii. Гад-1ШЦ- 11
који раде у овом одел.с-iu- y
пребацклп су норму за
50% иројекту
иових надзорппка мостова
којп убрзалп убилежава-а- е
иатеријалз зз бушси.е. По-eha- ay
капацитета овог одс-лсп- .а
npiiiioMorao je велики
Еомпрссор којн je од npe pa-т- а
стајао iienoiip3iu.en. Уско-p- o
he cc завршитп пзградиа
рсзервоарз за станмцу
ски ЈПамац који he служити
за напајап.е локомоткпа iu
овој прузи.
У оделеау ковачннце изра-byj- y
се спнрална сврдла зз др-вен- е
нрзгове. Сзмо за Омла- -
ров , Kojit све више засеца I '4v11' I"tvft--r' ttmlJrkrtJrrJnnn nиtлaиiA,"t№in Jcu
афрички Еоитннент. Та Teii.iOIUPc"-i- ° Јллл коада свр- -
у
сигурношћу
непа
су
Калифорвпјп.
као
веома
КОНСТАНТШ1
у
у
су
дала. 2.000 кључсва, 2.000 пи
јука и нодбијача, стотипе м
стотине кл.учсва за ззвртас,
клештз за ношен.е шнпа и
прагова.
ie фаб-рик- а
вагонета у миппЈатури.
У tiopeheity са мсссцом јану-аро- м
и фебруаром ове године
оделеае браварнице удво-стручи- ло
је израду вагопета
Ранпје су бапдажн на осови-н- е
павлаченн
док се сада петнаест пута ви-ш- е
нзвуче помоћу хндраулн-чн- е
пумпе. Пзрада вагонета
је убрзана и тиме што се са-Biijai- t-e
vtionix делова врши
noMohy пресе која такођср
ради помопу хндрауличне
Днзаие н спугатаие Зем.ги-п- е
површпне врши се врло
полагано у току векова па се
зато п пазпва вековннм или
секуларшш. У току многнх
векова пастају, дакле, знатпе
проиеие, које битно утнчу па
распоред коппа и vopa.
Д.
пмао je ираво да на сваки
прпговор одговори, јер је Г)-л- ат
ст.уио к њему био икре-иу- т
u управлао је са Коншн-цијо- м
према Пекићевнн дн-ректпв- ама а наредбама Фош-h- a
и Дпоннспја.
Делегат Јово Поповнћ je без пкаквпх разшга насн iho
избачен зато што је тражно
да Савезни орган "Лм 1'рбо-бран- "
не наносп пашем наро-д- у
срамоту. УГи се Праико
Некић доказујућн како је де-нокр- ата
и како треба да сиа-к- и ниа једпако a цр-л- е
диктатуре ие трпи нијед-н- а
група народа к1ико то
трпп чланство СНС. ннти јс
за IleKnha uaiha шппјунажа
међу чланством него v вем"-- У Дужда у Венецији. За
случај који се одпграо са де
мократскпм делегатпма. од-бран- аш
прота. А ПоповиК
признзЈе да ппсу nuam гла-с- з.
РЕШЕ1БА КОНВЕНЦИЈЕ
Нзјпре је пзгласапа резо-луцпј- а
п послата владп п[м-тн- в
oiiiix Еојп су пшулн ла
спас Српства и Амерпке. До-jteT- o
je peiueiLe да се у СавеЈ
не прима пико ко се солида-рпш- е
са ндејом словепских
народа. Закл.учено је да се по-мог- ис
одржатн грчко царство
као п да помогцу и,нхопу но-в- у
домовипу Турск)-- , п спрс-м- е
се за папад из Руснју, да
се оснгурз повратак крз.т.1
Перз у Србпју, Зога у Албз-ниј- у
и Јованка за бугарског
кралд.
У "прплог" чланства реше-н- о
је да се управн иоднгне
плата, те да се сннзп болпа
потпора и да се поднгпс
уплатз иа "А. Србобран".
Рачуни су иримлч-н- н без ко-меита- ра.
и једпом речју, пред
члаиство је пзашла јасна слп-к- а
жа1осиог рзда и пооова-и- л
ibiixone срамне управс
ИЛИЈА ВУКМАНОВИН,
Лос Диђпес, Кашф.
НЕКАДАШЊА M0CI0BCKA РАДИОНИЦА НН- -
ША ДАНАС ПРЕТСТАВЉА ПОДУЗЕЋЕ ИЗРАБУЈЕ
ДЕЛОВЕ МОСТОВНИХ КОНСТРУКЦИЈА
naiuoj
захвзл.ују1ш
Босан- -
Оде1еп.ебраварпице
загријавааеи
пјиво,
пумпг Нни BaiidifTH с_ ia
50 km iui ia;i i.iKiini од oiiiix
наишега kojh c n.iabeiiii y
фебруару.
Прссе за iicnpaD.wii-- е n ca-Biijai- Le
лпхова, yraoniisa и
носача конструпрао je дво-стру- кн
ударнпк п вадзориии
јјостовз Владимпр Долошић.
Љсгове пресе су се повазал
као врло корпспе и оделеас
браварпице је израднло три
комада за фабрасу мостова
"Јасеапца" у СнедеревскоЈ
Палапцп.
Оделеи столарипце посн
прелазпу заставпцу подруж-ппц- е. Радвпцп овог оделепл
пзрадпли су за Оиладппссу
пругу 8.500 коиада колпца н
1.500 прозорссих срвла за то-пле- ае.
Оделеас вовппце и радио-ниц- а
СЕретвица спадају у
II a j а родуктивппја оделеаа
Мостовсес радиоинце. Сва
аихова пропзводпа отпрема
се iia Омладипску пругу. Ова
оделеаа иреуела су на себе
обавсзу дз до врзја овтобра
пспоруче прузи Шакац — Са-раје- во
100 свретницз и 18
укргатаја. Иорсд пред виђе--
I ннх СБретнипа н три усршта- -
ja soje je ова радионнца вз-ради- ла
у месецу аугусту. из-pabe- iio је још 13 скретиица за
iiiioniipCEy пругу.
У радионнци мостовау Ни-ш- у
педавно је одржап шесто-месечп- н
вурс за падзорниЕе
мостова, соји су посећивали
курсисти свих Ерајева иаше
земл. Сада се у радвоиици
одржава курс за плаинрап-- е н
дневпу евиденцију, а педавно
je отворепа и жсгезнпчЕа
uiKaia у Еоју је прпм.геио оео
стотину учениЕа.
А.С.
ИЗГРАДЊА ПРОСВЕТ-НИ-Х УСТАНОВА У HP
ХРВАТСКОЈ
Загреб. — У HP лрватској
изграђује се ве.тив број школ- -
сепх зграда предвпђепих Пе- -
тогодп mitii u плапом у еојсм
су за вародно просвећиваи.е
и подизаае средп,вх п ввших
кадрова oenrypane впвестп-циј- е
од 958 милиова дипара.
Сада се нзграћују 74 п по-прав- ла 220 основлпх niEaia.
док су 52 већ обновлве.
Исто таЕО поправлл се и 13
средаих школа п интерпата.
У подизап.у и обнови школ-сеи- х
Зфада знатву поиоН
npj-жај- у доброволнии радои
члаповн НФ.