Serbian Herald, July 11, 1947

              - СТРАНЛ 2
Српски Гласник
(Serbian Herald)
Published twice wlcly br Srpild Glainik Publishing
Company—proprietor In the Serbian lanauag at:
200 Adelaide St., W., Toronto 1, Ont.
Излазп сваког уторка п петка
Сва писма п чекове треба слати на
"СРПСКИ ГЛАСНИК"
СЛУЧАЈ ПОПА ДУБАКА
Нрс пзврспог рсмсна у Америпу со
доклатпо из Рлма један праиослашш iioii-пздајн- нк
но нмсну Мломир Дубак. Овај
пои Дубак сарађипао јс с Нсчцмма и Нта-лијани- ма
за цсло врсмс рата. Он јс бпо
њпхов ncpiiii слуга — iluxodh страшии
злочшш над народом Црпс Горо нису му
у томс нн пајмаи.с смотали. Лпст папрсд-нн- х
амсричких Срба "Слободпа Роч" об-jam- io
jo нсдавпо чнтав инз докумсната ко-j- ii
говорс најубедл.шшјс о и.сговом издај-ств- у
одиосио љсговој саради.н с nciipnja-тсгим- а,
а у издан,у од 19 јуна доноси још
један докумснат за који, како пзглсда, ии-ј- о
зиао још пико осим Свстог Арх. Си-ио- да
у Ксограду. Тај нови докумснат јо
исшто у што би .мало ко могао и иовсрова-т- н
када бл долазио са којс другс стране a
no од Систог Сипода a то јс, да јс нон Ду-б- ак
док jo fino у Риму прсшао п у католцч-к- у
всру. 0 томо сс гоиорп у службсиом ли-с- ту
С[шскс Иравослапнс Цркво "Гласни-ку- "
у нздаљу од 1 маја. У Нзссштају о ра-д- у
ссдпица Свстог Архијеројског Синода
одржаиих у Псограду између Г марта п 3
апрнла под рубриком СЛУЈКПЕНИ ДЕО,
ка:ко со нзчсђу осталог:
"Уу.чол.еи jo iipoocnchriiu Крископ Ачо-ричко-Канад- ски
госиодни Диоиисијо да
подпссо изиоштај да ли јо тачно да јо ири-мн- о
у возу свога клира јероја МИО.МНРА
ДУПАКА. односио да ли му јо позиато да
јс опај свсштеншс IIPEIIIAO У РИМ.У У
ШОЛИЧКУЦРКИУ."
У псзи с тим "Слободна Гоч" измсђу
осталог пишс:
"Слободиа Реч" јо нодавно објавила
читан низ доку.мсната пз којих сс види да
јо помснутн спсштеиш: Дубак. као уред-iiii- i:
нацистнчког листа иа Цетин.у (за прс-м- о
окунације) — "Црпогорскн Пјосишс".
naJTCiiiibP cnpaljiinao са Исмцима u Нта-лијани- ма
и да јо ради то сарадн.о. прсма
рсчима ратиог злочппца Лотииа "СТЕ-КА- О
1ШАНРЕДИ0 ПЕЛШШ УГЛЕД КОД
ИТАЛНЈАНА". Још смо подпукли оио Ду-бако- во
рочи којима on иели да jo "ХНТ-ЛЕРОИ- А
ИОГ.ЕДА У ПСТО ИРЕМЕ 11 110-ПК- ДА
С1М1СК0Г ИАРОДА." Нарочнто смо
пстакли да јо тог u таквог спсштрпика
нримио у опдашњу риархију познати из-дајп- ик
сриског народа. рпископ Дноинси- -
јс."
Овај mi праиослапаи ии католик или
it католшс и прапослапац. моам пладицч
Диоиисију и друпш сазипачнма срнског-иссриск- ог
копгроса битп од врликр памо-1- ш
у ,састаил.аи.у резолуција и одрођипа-ц.- у
лииијо. јор јр ои јодан од до сада још
ротких личногтн Moby еа.швачима који су
бнли у пмосррдној саради.и с хитлоропци-м- а
гдр со у нракси могао научитн томр ло-сл- у.
Ништа лато што ои мри.а поро као
циго кои.о!
ИЗПЕТИ ЗА СРПСКИ ГЛАСНИК
До сада смо обаврштонн само из 11р-лаи- да,
Хамилтона и Моптроала о прииро-мам- а
за излето у корист Српског Гласпика.
да Си со осигурало н.огопо фииансирањо до
mylio кампаи.р. Мсђутим. тробало би да
су о томо иодузоло Н01ИТ0 сво оргаиизацијо.
Ми са oniiM исрлимо iiotcptutu cue na-me
оргапизацијс и пријатрље. да јо лотна
ссзона када ср могу одржата ти нзлстн вр-л- о
кратка na no бн требало чскатн да со
гпо лтто iiainpp сшшш па да опда трк го- -
порпмо о рату за ношшу. Нарочито :кслн-м- о
скрстти па то па:кп.у Торонту. Hum-cop- y
it Панкуврру од којих ср. као п уиек.
iiaJBiiino очркујо. Алн то опрт пр зпачи да
мап.о оргаппзацпјо тррба да глодају шта
ho it колнко ho учппитп who. Нраво је. u
потребно јр да радчмо спп колико ко мо-п;- о,
а искустпо јо показало да u малс ои-гаппза- цпјр
могу учшшти добар носао. To
су парочпто показало наше малр органи-ј- о
у Норт Колоорну и Чадаму.
Нмамо онда ман.с оргапизацијо у Крк-ла- нт
Лску. Калгарн. Нораида н Малартик.
Нопокада и one оргаппзације покажу нека
бол.о а иока лошнје рсзултатс, али мора
сс рсћи да опр поиекад потпупо испадну
пз комбипацпје у актнппостима за иовн-н- у.
Нарочито су склоно' да заномаре н да
слабо шта учине оргапизација у Норапди
п Малартику. Нико о н.нх no очскује да
учипе колико учшш једна псћа органнза-циј- а,
алн трсбало би да учинс онолико ко-лн- ко
могу. II пс само организације. исго
бн моглин трсбали ла учипс нсшто паши
н опн другови н пријатељи пс и нијс мо-гу- ћс
одржатп пикник, има другах начина.
Ми о опом говоримо нс зато што смо
со na то научнли, него зато што јс то по-трсб- но
ако ћсмо да осигурамо иовину.
ИЗГРАДЊА ПОПАЉкНИХ СЕЛА И КОТАРСКИХ
МЈЕСТА - НАША ОЗБИЉНА БРИГА -- КАЖЕ МИН.
ГРАђЕВИНА HP ХРВАТСКЕ ћАНИПА ОРАЧИћ
Уочн нове 1947 годиие
маршал Тито. познвајући на
још веће папоре и полет у
изградљи ратом опусгошепе
земле, рекао је између оста--
лог: "СТНОГИМи UUli 1U-ДНН- Е
СВНМА У РАТУ
ПОСТТАДАЛИМ РОДО-ЉУБНМ- А КРОВ НАД ГЛА-НОМ- "!
Овом познву иаршала Тп-т- а,
као што се впдп пз соа-кодневп- пх
вестп у везц угу-uai- ba
на пспуиаваое Иетого-диш11-ег
плана, парод и на-род- нс
властн одазвалн су се.
Уноредо са нзфадиом нових
железничких ируга, са из-градн- лм
iioBiix фабрпка, елек--
трнфикацпјим н општом нз-гради- лу,
приступпло се свој-ск- п
н пзградњи новпх syha.
У псзи са изградоом кућа
ТАИЈУГ од 20 јуна допоси
вест из Загреба у којој се па-ж- е:
"Ове годиис грађсвнц-ск- а
делатиост у HP Хрват-ско- ј
знатпо he прсманштк
прошлогодишљу. Тако he се
one године подићи само у Ли-ц- н,
која је тешсо иастрадала
за орсис рата, преко 8,000 ку-h- a.
За нзградљу овпх cyha
утрошнћс се сума од нреко
једне мнлнјарде дннара. Не-лн- ки
део радова oGanuhe ста-иовнп- ци
п омладина,добро-nukiin- u
радом."
Ллн да би наши чнта-(iii- ii
добнлп слнку и са как- -
иим се teuicohaMa боре на- -
родие власти, доноснмо
(ндс прсглед тога проблеиа
(д страпе Стапка-Наннц- е
Опачнћа, мшшстра грађеви-и- а
IIP Хрватске објавд-сно-г
у "Срнској Рнјечи". Миннс-та- р ОпачнК гаже:
Истогодмшан плап индус-трнја.111заци- јс
и електрифи-кациј- с,
односно опште из-град- ше
је поставл,ен- - За крат-к- о
прнјеме 6nhc донешен Нс-101ид1!-
ши.и
план itatne Pctty-блик- е,
која he, у оквиру са-вел- шг
плана. прсд све лас
и.шијстн сонЕретнпје задат-1с- с.
Граћевинарство у прпој
годнии плапекс изградис
црепуло је пуинм тсмпом, п
ево, у пспупо два мјессца,
мокалало сс да је плап реа-ла- н.
Опдје свг, углавпои, радп
о објектпма већсг прнврсд-но- г
значаја, т. ј. o6jcetu3
wju he служптп пепОсрсдио
у подпзаиу прпвреде чптаве
Јсмге. Мп сио за тај дпо
градње aita.ni готову грађев-н- у
машппу. т. ј. јака п упгра-и- а
градље предузећа. соја
сии нојачалп пребацпважеи
стручмка u.i адашшстрацп-ј- с
у опсратппу, пабзвкои гра-ђсвииск- ах
уашппа, п т. д.
Оспи ових осповппх радо-н- а. нед иамж се па.1азп за-дат- аи
да изградпио о. г. око
13000 сеоскпх доова, пево-шк- о
стодина кућа за колонп-ст- е
у СлавонпЈп. да рпјешп-- м
дио стапбепог пробдема у
mi ;лстрпск'пи цситрпна, да
u.irpa.iiiMo станбене зфаде за
чимопникг II намјештенике у
Неропаш иш мг. ми суо
кргнуш иј Всофада у 11.40
прс подие а стпглц смо исто-г- а
дана у Сарајево у 10.30 а
вече. На свој тој прузн ми је-д- па
мала пн велнка hynpnja
пнјг оста.1а неразрушсиа. a
га је пруга гласовига са уно-гп- х
hynpnja в тунела, a сада
нпгде нема нп Једне да ннјс
пбповксва. II езо што у Бео-град- у
восв сваса удивд тра-гов- е
рата, тако н свакп крај
name землл воси то страшво
обиллжје. Бој се водпо сву-д- а.
Код сваке ћуврије Немцн
су дпзх1в карауле ва су в ка-рау- ле
и ћупрвје н Немци л?-т- е
ш у зрак. "Ено вндиш. оно
тп је "споневик ТанаскЈ-- Раји-hy- ",
рече вв једав сапутниБ
it омсрп прстоу на ппрамнду
која беше на једном брегу
близу Чачка.
Јест, пуалп смо уп доста
Pajnha од Косова ва доданас,
a in вишесмо лх цуалп у ово-м- е
рату него да је све осгале
бнло сакупитп скупа.
Селлци улазе у воз а офп-цпр- п
ti војнпцп п фаћапп пи-та- ју
нх како је ллтпиа. Онв
одговарају мрко: "треба кп-ше- ".
Свак се иитсресује за
.1TBHV.
У Сарајеву је тсшко itahn
преноћпште, а морао cay
преноћити јер није бпло ве-з- е
за Зеленпку. У Хотелу пи-та- х
ууслнуана, улађег чове-Е- а.
за собу. "Нева hoehe, не
'СРПСКИ ГЛАСНИК"
;есетак котарепа, који су бп-1- и
нотпуно cpaBibenii са зем-л-ом- ,
да поправпмо велнк.1
број попаллпнх сеоских шео-ч- л
н другнх социјалних, кул-Tj-рн- нх
и здравствеппх обје-каг- а.
Само мали дио овог посла
бпла су у стању, радн своје
преоптерећецостн, узети гра-ђев- на
предузећа, дочпм за о-гро- маи
дно, а нарочнто нз-фад- шу
попаљеинх села ра-спја- на
шнром Републнке, м
смо моралп стварати новп
фаћевипСЕи апарат.
Негдје су сгворепи фађев-- н
II одбори састављепп од
претставника фроптовских
оргапнзацпја, фађсвпе упра-ве- ,
котарска грађсвна преду- -
зећа, а негдје су окруаспи фа-ђевп- и
одјели самн, преко
прнвредннх одјела у котару,
почслн органнзовати припре-uu- e
радове.
У Лнци је овај проблем
иајтсжн. Зато је тамо оргапи-зован- а,
неке врсте, осружиа
фађевннска днрекција, као
оператнвио тиЈело којс he из-водн- ти
град.е преко trcrrap-скн- х
грађевнпских секција,
грађевнпских радчнх фупа у
селниа и нкдивидуалним по-годба- ма.
Овај ачнн рада,
према свнм изглсднма, иајвн-ш- е
обећава. Органнзација је
чврста н днректна. Окрузн са
иаиом попал.ености, као на
up. Загреб, Пјеловар, Нараж-дн- н
п другн, yenjehe извршн-т- н
свој задатак иреко грађев-нн- х
одјела и приврсдних
одјела у котаревима.
11ајслабије ствар сојн у
осрузнуа са nehon попалл-ност- и
гдје су створеин фа-hcBiuiC- Kii
одборн од пЈ)етстав-ник- а
фронтовских оргаииза-цнј- а
чији чланови имају ра-зп- е
своје дужиости, н редов-и- о
у ово одбору фнгурирају
рспрсзентатнвио.
За овако слсккеп и замашан
писао изградас понал.еннх
ссла — за који иам је остао
врло мали број стручних ка-дро- ва.
за који трсба пронз-вест- н
н прикупнтн на тсре.
ну ајвсћн дио фађсвннских
материјала, за који морамо,
ако га желнмо свршнти, iiahu
одговарајуће ијесто свасом
појсдииоу човЈеку, жсни,
оуладиики. од којих he сва-к- п
други радитн, у иеку ру-к- у,
стручпн посао зидзја, те-са- а
н т. д. — потрсона је
цпјсла оргапцзација чпје се
руководство, слпчпо фађев-по- н
прсдузећу. ttehe тргати
на друге пословс, пего стаја-т- п
као запета пушка а обсз-бјећпва- то
добру евндепцпЈу
којои he пратптп развптак
посла.
Граћа за дрвеое конструк-цпј- с
дозпачепа ie у шуиама
п феба је довупп на гради-лишт- е,
тамо гдје еиа шума
одобреп је коитпигепт. Осид
тога, дпо црпјспа. стакло,
екссрп rtuhc додпјеллвн од
странс шанскпх коунспја.
Осталп и iiajBehtt дио треба
импппестн на тсрепу. Мате- -
ИЗ МОЈИХ ПИСАМА
ма, етк и уа једпа am ту hy-ва- м
за министра ћеда Ка no-p- a.
Иоручно је". Matut се no-pe
унннстра, tiahu he минп-ста- р
лако, дај ти иенн соСу a
ако мплистар дође, собу hy
оставити отклунаиу оа кад
има два кревета може он нс-т- о
спавати, вслну ја.
Собу сам добио а мннистар
ttitje дошао.
У јтро сам кренуо кући.
Трамвај од Capajeea до ста
нице увек је пун. На једиој
фамвајској стаивцп youa je
једна жена вдачућн са ное-заио- у
рукоу. Једав се Kane-Ta- n
диже и направн ној ve-ст- о
it ппта una се догодндо.
Она нсприча, како је приме-тил- а
да се деца nrpajy са бо-Со- м
коју су нашли у травп,
потрчаи и отела нм бомбу;
боуба еЕсплоднра.1а ч разне-л- а
ној руку. Капетан је хра-бр- н
а спрота жена п дале пла-ч- е,
— прпзорп какви сс рет-к- о
где уогу впдетп.
Саио воглед саи бацно на
npyty Шауац-Сарајев- о. Како
се ту радв то је чудо над чу-дцу- а:
Свака брнгада Ерај ce-de
засадила заставу, па моу-ц- и
и дсвојсе — пе знаш ко-ј- а
је лепша, лете, носе, пре
Bphy, дпжу и зидају да је уи-ли- на
гледатп.
Благо зем.гн која тзев
оиладпву рађа.
Тешко је оппсагн ocehaje
који човека обузму када до--
- „ Ј-- -- ч= јД-- - iStw4-- B
pnja.ie треба пскорпшћаватм
марои доброг господара, а па-рочн- то
рационално трошптн
дрво, пазећн свака коуаднћ
као суво слато.
Трапспорт катерпјала ва
фадплпште је такође озбнл-п- а
ствар, алп ту пам остаје,
псто као еод уатерпјала, да
добром органнзацијом itcso-рпстим- о
сва средства која по-стој- е.
Овој оргаипзацпш морају
бптп главпп ослонац оуда-дппс- се
п друге фроатовске
оргаппзацнје, јер је без њих
tieyoryhe замислнти успјех.
Онп требају, у везп са опс-ратпви- пч
плапох фаћевнп-ск- е
оргапазацпје, спстекат-ск- н
мобилпсати све што ио-ж-е
радитп, а сад су већ на
фадплпшту, грађевппсса ор-гапизац- пја
yoju бпти спрем-п- а
да пх прими и да се по-са- о
одвпја сао да пстн раде
свзеи дап- -
Органнзацпоно п радпо ис-куств- о
хн.гада омладппаца &
омладннЕН, феба пскористн-т- и
на овоу раду.
Осим тога пајвећу 6pitrj-- и
највпше труда мора уложнтп
сам власник куће it iteroBO со, иарочиго село мора прп-онут- н
ако се ради о породн-ц- и
погиаулих бораца и дру-гн- х
жртава фашнзма соје не-ма- ју
радне снаге.
За ову брнгу постоје оз-бпл.- ш1
ирастнчни разлози.
Држапа је за нзфади.у попа-1ии- х
села у Хрватској дала,
сзуо у овој годннн, једну
милијарду дииара. Ту се очи-туј- е
брига иароднс властн за
иопаллпа сма. Али, ако зна
мо да у Хрватској треба пз-градн- ти
преко сто хпддда по-иалсп- их
кућа и господарСЕНх
зграда, то претставлл тешке
мплијардс што практичег.
прппреда зеилл tie 6tt могла
датп у ппз годипа. Значн, мо-рам- о
nahii начнп да радимо
брзо н јевтпио. Са соцнјал-itor- ,
екоиомског н здравстве-но- г
стаповишта пије свејсд-и- о
nit дрнгавп, ии селу, н по-једин- цу, xoheuo Л1Г изфадп-т- и
попа.гепа села и друге но-иену- те
објектс за 4 илн за 10
годпиа. To значп да нам ttn-ј- е
соеједно xoheuo л сеоску
syhy, Еоја вормалво кошта
120.000 двиара, сафадити за
30.000 дпвара. С друге стра-п- е.
то звачп да оноус, којп
впје дошао, према овогодпш-an- y
могућпостпма в ујерплу,
ове годппе ва ред, ппје све-јед- во
xohe лп доћп до годпне
влп за десет годпна ва ред.
Пзфадњом попа.геног госпо-дарст- ва
сама породпца постз-ј- е
способнија за прпвређпва-и.е-,
no6o.viuaajy се адрав-ствен- п
услова н. разумднво.
екоаонске снаге шарода рас--
Одатле иронствче да је у
пптсресу в посфадалнх в ве
аострадалвх доуаћпвстава,
да својскн воиогиу взфадв.у
□ да се тај восао брзсе в јев-тваа- је
взвршв.
Помеву1Ју једву вегжтввву
лазв кућв пос.те 20 годвва.
Доста се тога нроаевило
Мајка остала млада а сада се-д- а
старвца; брат остао дете,
сада је оакеаен. Глдав крчх!
Kjrhy: фн вале југосло§ен-ск- е
застаи всгаквуте ва ид-но- у
месту, tycJe исе крај
бардака. а ва звду стоји ру
чвв вез еа ватввсох: "Славу
славиу светога Стевава."
Тавве стварн можете виде-т-в
у макој кући у уоме селу.
"Ва збвлл cp6yjie, велвв
ја брвту. а оа велв: "Jeer, и
ндемо брзо в одлучво воввв
жнвотоу у вовој Југоелавијн
н веруј да вас гуслс в бардак
ае сметају.''
Најласше в вајбак вв у
своме селу хожете ввдетв рвд
народне власги в вову демо-кратвј- у. Ја сам врао да he
бпти уного баље него вре,
алв да he овако бвтв в ова-к- о
се брзо подвћв ред, слобо-д- а.
задоволство нада в л.убав
према заједвавп, ја то ввсав
веровао. Касо је дево креву-л- о.
како вланирано и како се
радп у зеулв овој — ово he
бптп вравв рај ва зевлв кроч
кратко вријеме. Верујте да је
пре у уојој Суторпвв бпло 6
жандара а у блпсгој околвци
6 жандарсЕнх касарва. Сада
на читавон тове водручју не-в- а
нп једне постаје ни. јед-но- га
стражара; сахо у срес-ко- у
иссту Хергдегвовом вма
3 нлн 4 уомка и то се зове
милпцпја. Наш је варод сам
iidjany, iinrpeiuiio схватаљс
i.nje нсгдје влада читавим се-ло- м.
п то нажалост у сслу
гдје се то пе да оправдати, у
којеу је већ 1942 год. свс из-па- д
15 годпиа иоснло пушку,
гдје нпје бпло издаје, и гдјс
се дапас са одушепл,си,ем ом-ладп- ва јавлл за Омладниску
пругу. Увраво је нссхватл.и-во- .
да у том селу, на згарнш-т- у
воред воднгпуте колнбе
која служи за сЕлаилн гла- -
! ве вод кров алн н нншта дру- -
го. пе вмдцш nit комада дрвс
та (тамо гдје би га могло бн-тп- .
пн било каквог фађсв-по- г
натерпјала којн сс за
врпјеие зпме могао прнпре-мпт- п.
А иајважпије је — до-бив- аш
одговор, па државд
he паправитн . Познтнвпо је
да оп внди брнгу државс 31
овај проблсм п да има иопјс-pett- e
у своју државу, али је
пегатпвпо н баца гадиу лд-г- у
па локалио фронтовско ру-ководс- тво
н НО-с- , да тај чов-је- в
пе зпа колиса јс понаљс-иос- т
у Хрватској, it што бн
значпло да свн стојс па зга-риш- ту
са руЕама у џеповима
п чекају готов кл.уч у рукс.
С друге стране колнко би
мп били сада наиријед и тех-ннчк- и
н матернјалио, да јс
свзеи пострадалн домаћип,
јЧ noyoh фроитовских орга-ипзациј- а,
кроз зиму павушо
па згариште било каквог ма-тернја- ла. Ту нсгатнпиу поја-в- у
трсба из оспопа нскорије-ннт-и.
Учнтељ и вођа ианшх на-род- а,
творац Истогоди11Ш.сг
плана, друг Тито, показао јс
велику брнгу за поиа.гсна
села, влап је обсзбјсдно вс-лп- ка
срсдства, n баш to no-p- a
потаснути спе иас да уло-жим- о
све своје снагс и да no-pe,!
осталих послопа, пријс
пет година збришемо траговс
згаришта и стпориуо здрава
и за господарски напрсдак
спкобпа доуаћннстпа.
СТАНКА.1АННЦА
ОПАЧИћ
ЗА ШТО БОЉЕ IICKOPII.
ШТАВАЊЕ РУДНОГ
БОГАТСТВА
Београд. — На зассдаи.у
llicnyya Централнс управе
Савеза рударских радннка
Југославије, соје јс започе-l-o
у Псог]аду, распрапл-ан- о је о мерана за што бод.е ис-корпшћав- ане
рудног богат-ств- а
зем.гс. 11етогодишн.н
плав предвнћа tionchanc tipo-изво- ди
yr.Ki ti желдоа за
блвзу 3 пута у одиосу на
1939 годпну, иангапове руде
за око 11 вута, aio&a близу
G вута, птд. Нарочпто је нс-тагву- та
потребз увоћеља нор-м- в
у свииа оиви рудппцпва
где ове ве востоје, затим ор-гавпзов- аое
стручппх течајс-в- а
радв што бом--г оспособ-иваљ- а
радвпка. У првнх 5
весецв ове годвие рударсеа
мвдустрвја Југославнје нз-вршв- ла
је свој пропзводпп
задагав са 100%.
ссбн воставво закопе п не
фебају уу етражс. Добио рат
в слободу it заборавно на
бомбе u пушЕе. У нашој ву-Н- н
о зиду внси пушка; "Шта
је ово", ја пигам иатер? —
"To је ЈКнвкопа. Нако имају
још веколико момака у сслу,
храју, a.i цсса се ађу у
вућа злу нетребалеи. . "Имате лн coahe? Ко no-сред- ује
кад мвлпцијс неуа у
оаћнвн ?"
— Нема сппко, душе ми, a
да се сп мало it порнјеча, то
одмах уиире мгди н оллади-ва- .
а сад бв иско хтсо да се
парвичн, знунеуо одуах На-род- вв
одбор, ва суд ниео не
вде. знсто је бокатима (адво-катим- а)
пувла погнбија".
Моја Суторнна бнла је јсз-ф- о
вартизапа свс околипе, i
уој засеов — срце Суторнне
— дао је 50 бораца. Доста их
је дочекало иободу. To су
монцн као ватра жпва. Јаки
н внсоеи н пауетии. Они раз-говара- ју
о спровииауа, којс
морауо увозити, о дувану л
памуку, "о прузн Н1амац-Са-рајев- о
и о својиу впиофадн-уа- .
У уојој Суторпни itta љу-д-п
Еоји вмају земл) a у псто
време су у државпој служби ;
то нашн моуци не воле: "Је-дн- о
или друго" веле онп. "уп
не ватимо гле,ат запуштеие
впнофаде, иама треба вино
и дуван".
Јест, време куле т!из Котаре
фади. И. Мрачгевић
Петак, 27 јуна 1947.
Политички преглед
МЕМОРАНДУМ ВЛАДЕ ФНРЈ САВЕТУ
БЕЗБЕДНОСТИ
Београд. — Влада ФНРЈ објавила је
текст Меморандума ynyheitor Савету безбед-иост- и
у вези са провокацпјаиа ионархофа-шпст- а
на југословепсЕој фапицп извршеппх
12 н 13 јуна, из чега се јаспо впдн да опи
цсти којн су нзазвалн хаотнчпо стаие у Грч-к- ој
настоје да мзазивају оружапе сукобе ва
југос-10венск- ој фавици, што претставха без-обзнр- ио
кршеае освовпих прппшша Пове--л
Оргаиизацпје Уједпаепих пацпја. Вла-д- а
ФНРЈ обрапа се Савету безбедвоств са
захтевои :
Да се лроведе хптна авкета ва тпцу ме-с- та
у смнслу члава 32 Повед Уједввуепих
нацнја. н а оспову извештаја Авкетне коми-снј- е
Савета безбедности.
У Мемораидуму се дал каже да су југо-повенс- ке
власти повеле апкету па лицу ус-ст-а,
која је непобитио уставовцла да је 12
јуиа извршеп артвлернЈскв вапад са фчке
стране нз правца села Акнпџали на село
Ниеолнп на југосиовенској тсрнторији, ко-ј- е
се налази 1200 м севсрно од језсра Дојран.
Ликста је такођс установнла да су 13 јуиа
у 4.30 часова ујутро два фчка авлоиа пре-летс- ла
југословснску фаннцу. Једап од
овнх апнона митрал.нрао је погрзннчпу ка-рау- лу
број 130 којом приликоу је погннуо
командант карауле заставник Милош Јан-kobii- Ii,
док су дпа борца раи-ена- , Дутан Лу-бпн- ко
п Серафим Мтошевсвн.
У Меморандуму се затпу наводе пзјавс
очевндаца. Сведочснд очевпдаца н осолнос-т- и
под којима су нзвршсии ови папади јасио
иотпрђују кривицу и одговорност оннх који
су их очниили. Југословеисса пофаннчиа
караула патазн се 160 метара од ганице и
чако јс видлнва. У иофаничном пределу би-л- о
јс све мнрио п mije било инкога осни
страже. Читаву noh од 12 на 13 јуни иа грч-E- oi
стпаии пладао је потпупи wttp.
Под тасвиу условима — подвлачи се у
Меморандуму — јаспо је да ови иападн
претставлдју намсре и смишлпе провока- -
Затим се у Мсморандуму говори о про-гокациј-ама
нзвргаеним за последпл четири
мсссца од странс т1чких уоиархофапшста.
ЈугословснсЕа влада јс увек скреталз пажн.у
1рчкој плади на прововапнје које фчки вој-ин- цн
врше па фаници. У том сунслу је ју-гослове- нскн
мнинстар сволннх послова ш
jiapTa нодисо иоту фчком посланетву у Бегн
граду, докје 15 апрнла преко југословснскор
пгкгламстпа у Атипи уложио протест фчкој
владн због 110НОВ.М.М1ИХ поврсда југословен-ск- р
тсриторије. Међути, пастојанд југо-ctoneiiC- Kc
владс дз се прсстапе са пофапич-пп- м
провокацијама са фчсе страве осталз
су без рсзугтата. Грчвп војввцм су 5 априлл
отворнли ватру па југословенсву стрзжу еод
коте 150.15 мзја код сета Bia,wja п 21 взја
испал.ена су два топовска метка вз jyrocio-венсЕ- у
тсриторију. Исто тако бвле су тешкс
повреде југословспског ваздугапог просто-р- а:
20 аирила u 11 п 15 маја фчки аввоии
прслета.ш су југословевсгу фаппцу u при-лико- м
тавва два врелетааа отваралв ваф
нз мнтралеза у подручју Иеласвце н Кожу-х- а.
Међутпв, ваввд од 13 јува во својој дрс-К(ст- и
п последицама врвазилазв све до-гадан- ии
нападе п вровокацнје. Стога југо-повепс- ка
шада изражава бојазаи да бв ове
провокацвје у будућиостн ичгле прпкпти
такав Езрзггер да вретстав.ка озбплло уфо-жава- мл
ипра п веђувародве свгурности. У
Меморапдуму се затвв каже: "Посватраиа
у цслоу свлопу сптуацнја пзазвава иптер-вепцнјо- м
оружапон п вавтвчкои од Сфа-н- е
стрзппх сила у Грчвој после рата вао н
пеогповзпа импутапвја грчве владе п про-вокаци- је
с фчве страве, у свстлостп систе-уатсв- пх
папорз фчке владе да огсдаљаЉе
одговорпоств за отворевв фађавсви par у
Грчкој са правих крпвапа ва суседпе землл.
Ови папади претставллју опаеан покушај
распирпвааа међувародввх трвеаа."
Вада ФНРЈ такоће екреће пажљу Саве-т- у
безбедпоств да су овп вровосаторсси иа-па- ди
нзвртепп у току вроведуре за мирио
pcuiaBaite споровз. која парочпто повепзва
одговорпост фчве владе. Овв вапади по-сазу- ју
да фчвз влада ввје се обратвла Савету
безбедности с пачерои да мврво решв си-туаци- ју.
пего ie настоЈа-т-а да вскорвстп ор-га- ие
Уједин.еш1Х нација у сврху заоштрава-tu- a
уеђунзродиих односа.
ПИТАЊЕ РАСЕЉЕНИХ ЛИЦА
HAPII3. — На конфгргниши за штампу
кију је одржао са npf гставрвннма домаће
п страпе штампс. саветиик југооовенске ам-баса- дс
Дупав ПГакота рекао је између оста-to- r
да папори Југостовенске владе да пра-виш- о
реши пптаие paceieHRX лиид и рат-ни- х
злочиваца паилазе ва велвсе тешкоће
код англо-ауерпчв- их огупаавовпх власти.
Он је нстаЕао да Влада ФНРЈ не може пре-h-n
преко 4iitteiutna хао што је терористичга
делатиост неизручених ратних мочииаца у
Пта.1ији и у западнии зонама Неуачсе и
Аустрије. јер таква ситЈ-ациј- а воже" само
шкодитв добрнм међународпиу одвоспма и
мирагубивој сарадкв.
ЈугостовепсЕа влада сиатра — подвукао
је саветпнЕ ШаЕота па крају — да he усЕоро
добнти увереие од влада САД и Велике
Бритапнје о проуенп става и даће ове владе
убудуће вривењвватв методе воје одговарају
прну.гепиу обавезама у погледу ратпих зло
чинаца. У противноу случају угословепска
влада биће приморава да ј-чи-
ни енергачне
дпплоуатсЕе кораве.
1 3
if