000191 |
Previous | 2 of 4 | Next |
|
small (250x250 max)
medium (500x500 max)
Large
Extra Large
large ( > 500x500)
Full Resolution
|
This page
All
|
- СТРАНЛ 2 Српски Гласник (Serbian Herald) Published twice wlcly br Srpild Glainik Publishing Company—proprietor In the Serbian lanauag at: 200 Adelaide St., W., Toronto 1, Ont. Излазп сваког уторка п петка Сва писма п чекове треба слати на "СРПСКИ ГЛАСНИК" СЛУЧАЈ ПОПА ДУБАКА Нрс пзврспог рсмсна у Америпу со доклатпо из Рлма један праиослашш iioii-пздајн- нк но нмсну Мломир Дубак. Овај пои Дубак сарађипао јс с Нсчцмма и Нта-лијани- ма за цсло врсмс рата. Он јс бпо њпхов ncpiiii слуга — iluxodh страшии злочшш над народом Црпс Горо нису му у томс нн пајмаи.с смотали. Лпст папрсд-нн- х амсричких Срба "Слободпа Роч" об-jam- io jo нсдавпо чнтав инз докумсната ко-j- ii говорс најубедл.шшјс о и.сговом издај-ств- у одиосио љсговој саради.н с nciipnja-тсгим- а, а у издан,у од 19 јуна доноси још један докумснат за који, како пзглсда, ии-ј- о зиао још пико осим Свстог Арх. Си-ио- да у Ксограду. Тај нови докумснат јо исшто у што би .мало ко могао и иовсрова-т- н када бл долазио са којс другс стране a no од Систог Сипода a то јс, да јс нон Ду-б- ак док jo fino у Риму прсшао п у католцч-к- у всру. 0 томо сс гоиорп у службсиом ли-с- ту С[шскс Иравослапнс Цркво "Гласни-ку- " у нздаљу од 1 маја. У Нзссштају о ра-д- у ссдпица Свстог Архијеројског Синода одржаиих у Псограду између Г марта п 3 апрнла под рубриком СЛУЈКПЕНИ ДЕО, ка:ко со нзчсђу осталог: "Уу.чол.еи jo iipoocnchriiu Крископ Ачо-ричко-Канад- ски госиодни Диоиисијо да подпссо изиоштај да ли јо тачно да јо ири-мн- о у возу свога клира јероја МИО.МНРА ДУПАКА. односио да ли му јо позиато да јс опај свсштеншс IIPEIIIAO У РИМ.У У ШОЛИЧКУЦРКИУ." У псзи с тим "Слободна Гоч" измсђу осталог пишс: "Слободиа Реч" јо нодавно објавила читан низ доку.мсната пз којих сс види да јо помснутн спсштеиш: Дубак. као уред-iiii- i: нацистнчког листа иа Цетин.у (за прс-м- о окунације) — "Црпогорскн Пјосишс". naJTCiiiibP cnpaljiinao са Исмцима u Нта-лијани- ма и да јо ради то сарадн.о. прсма рсчима ратиог злочппца Лотииа "СТЕ-КА- О 1ШАНРЕДИ0 ПЕЛШШ УГЛЕД КОД ИТАЛНЈАНА". Још смо подпукли оио Ду-бако- во рочи којима on иели да jo "ХНТ-ЛЕРОИ- А ИОГ.ЕДА У ПСТО ИРЕМЕ 11 110-ПК- ДА С1М1СК0Г ИАРОДА." Нарочнто смо пстакли да јо тог u таквог спсштрпика нримио у опдашњу риархију познати из-дајп- ик сриског народа. рпископ Дноинси- - јс." Овај mi праиослапаи ии католик или it католшс и прапослапац. моам пладицч Диоиисију и друпш сазипачнма срнског-иссриск- ог копгроса битп од врликр памо-1- ш у ,састаил.аи.у резолуција и одрођипа-ц.- у лииијо. јор јр ои јодан од до сада још ротких личногтн Moby еа.швачима који су бнли у пмосррдној саради.и с хитлоропци-м- а гдр со у нракси могао научитн томр ло-сл- у. Ништа лато што ои мри.а поро као циго кои.о! ИЗПЕТИ ЗА СРПСКИ ГЛАСНИК До сада смо обаврштонн само из 11р-лаи- да, Хамилтона и Моптроала о прииро-мам- а за излето у корист Српског Гласпика. да Си со осигурало н.огопо фииансирањо до mylio кампаи.р. Мсђутим. тробало би да су о томо иодузоло Н01ИТ0 сво оргаиизацијо. Ми са oniiM исрлимо iiotcptutu cue na-me оргапизацијс и пријатрље. да јо лотна ссзона када ср могу одржата ти нзлстн вр-л- о кратка na no бн требало чскатн да со гпо лтто iiainpp сшшш па да опда трк го- - порпмо о рату за ношшу. Нарочито :кслн-м- о скрстти па то па:кп.у Торонту. Hum-cop- y it Панкуврру од којих ср. као п уиек. iiaJBiiino очркујо. Алн то опрт пр зпачи да мап.о оргаппзацпјо тррба да глодају шта ho it колнко ho учппитп who. Нраво је. u потребно јр да радчмо спп колико ко мо-п;- о, а искустпо јо показало да u малс ои-гаппза- цпјр могу учшшти добар носао. To су парочпто показало наше малр органи-ј- о у Норт Колоорну и Чадаму. Нмамо онда ман.с оргапизацијо у Крк-ла- нт Лску. Калгарн. Нораида н Малартик. Нопокада и one оргаппзације покажу нека бол.о а иока лошнје рсзултатс, али мора сс рсћи да опр поиекад потпупо испадну пз комбипацпје у актнппостима за иовн-н- у. Нарочито су склоно' да заномаре н да слабо шта учине оргапизација у Норапди п Малартику. Нико о н.нх no очскује да учипе колико учшш једна псћа органнза-циј- а, алн трсбало би да учинс онолико ко-лн- ко могу. II пс само организације. исго бн моглин трсбали ла учипс нсшто паши н опн другови н пријатељи пс и нијс мо-гу- ћс одржатп пикник, има другах начина. Ми о опом говоримо нс зато што смо со na то научнли, него зато што јс то по-трсб- но ако ћсмо да осигурамо иовину. ИЗГРАДЊА ПОПАЉкНИХ СЕЛА И КОТАРСКИХ МЈЕСТА - НАША ОЗБИЉНА БРИГА -- КАЖЕ МИН. ГРАђЕВИНА HP ХРВАТСКЕ ћАНИПА ОРАЧИћ Уочн нове 1947 годиие маршал Тито. познвајући на још веће папоре и полет у изградљи ратом опусгошепе земле, рекао је између оста-- лог: "СТНОГИМи UUli 1U-ДНН- Е СВНМА У РАТУ ПОСТТАДАЛИМ РОДО-ЉУБНМ- А КРОВ НАД ГЛА-НОМ- "! Овом познву иаршала Тп-т- а, као што се впдп пз соа-кодневп- пх вестп у везц угу-uai- ba на пспуиаваое Иетого-диш11-ег плана, парод и на-род- нс властн одазвалн су се. Уноредо са нзфадиом нових железничких ируга, са из-градн- лм iioBiix фабрпка, елек-- трнфикацпјим н општом нз-гради- лу, приступпло се свој-ск- п н пзградњи новпх syha. У псзи са изградоом кућа ТАИЈУГ од 20 јуна допоси вест из Загреба у којој се па-ж- е: "Ове годиис грађсвнц-ск- а делатиост у HP Хрват-ско- ј знатпо he прсманштк прошлогодишљу. Тако he се one године подићи само у Ли-ц- н, која је тешсо иастрадала за орсис рата, преко 8,000 ку-h- a. За нзградљу овпх cyha утрошнћс се сума од нреко једне мнлнјарде дннара. Не-лн- ки део радова oGanuhe ста-иовнп- ци п омладина,добро-nukiin- u радом." Ллн да би наши чнта-(iii- ii добнлп слнку и са как- - иим се teuicohaMa боре на- - родие власти, доноснмо (ндс прсглед тога проблеиа (д страпе Стапка-Наннц- е Опачнћа, мшшстра грађеви-и- а IIP Хрватске објавд-сно-г у "Срнској Рнјечи". Миннс-та- р ОпачнК гаже: Истогодмшан плап индус-трнја.111заци- јс и електрифи-кациј- с, односно опште из-град- ше је поставл,ен- - За крат-к- о прнјеме 6nhc донешен Нс-101ид1!- ши.и план itatne Pctty-блик- е, која he, у оквиру са-вел- шг плана. прсд све лас и.шијстн сонЕретнпје задат-1с- с. Граћевинарство у прпој годнии плапекс изградис црепуло је пуинм тсмпом, п ево, у пспупо два мјессца, мокалало сс да је плап реа-ла- н. Опдје свг, углавпои, радп о објектпма већсг прнврсд-но- г значаја, т. ј. o6jcetu3 wju he служптп пепОсрсдио у подпзаиу прпвреде чптаве Јсмге. Мп сио за тај дпо градње aita.ni готову грађев-н- у машппу. т. ј. јака п упгра-и- а градље предузећа. соја сии нојачалп пребацпважеи стручмка u.i адашшстрацп-ј- с у опсратппу, пабзвкои гра-ђсвииск- ах уашппа, п т. д. Оспи ових осповппх радо-н- а. нед иамж се па.1азп за-дат- аи да изградпио о. г. око 13000 сеоскпх доова, пево-шк- о стодина кућа за колонп-ст- е у СлавонпЈп. да рпјешп-- м дио стапбепог пробдема у mi ;лстрпск'пи цситрпна, да u.irpa.iiiMo станбене зфаде за чимопникг II намјештенике у Неропаш иш мг. ми суо кргнуш иј Всофада у 11.40 прс подие а стпглц смо исто-г- а дана у Сарајево у 10.30 а вече. На свој тој прузн ми је-д- па мала пн велнка hynpnja пнјг оста.1а неразрушсиа. a га је пруга гласовига са уно-гп- х hynpnja в тунела, a сада нпгде нема нп Једне да ннјс пбповксва. II езо што у Бео-град- у восв сваса удивд тра-гов- е рата, тако н свакп крај name землл воси то страшво обиллжје. Бој се водпо сву-д- а. Код сваке ћуврије Немцн су дпзх1в карауле ва су в ка-рау- ле и ћупрвје н Немци л?-т- е ш у зрак. "Ено вндиш. оно тп је "споневик ТанаскЈ-- Раји-hy- ", рече вв једав сапутниБ it омсрп прстоу на ппрамнду која беше на једном брегу близу Чачка. Јест, пуалп смо уп доста Pajnha од Косова ва доданас, a in вишесмо лх цуалп у ово-м- е рату него да је све осгале бнло сакупитп скупа. Селлци улазе у воз а офп-цпр- п ti војнпцп п фаћапп пи-та- ју нх како је ллтпиа. Онв одговарају мрко: "треба кп-ше- ". Свак се иитсресује за .1TBHV. У Сарајеву је тсшко itahn преноћпште, а морао cay преноћити јер није бпло ве-з- е за Зеленпку. У Хотелу пи-та- х ууслнуана, улађег чове-Е- а. за собу. "Нева hoehe, не 'СРПСКИ ГЛАСНИК" ;есетак котарепа, који су бп-1- и нотпуно cpaBibenii са зем-л-ом- , да поправпмо велнк.1 број попаллпнх сеоских шео-ч- л н другнх социјалних, кул-Tj-рн- нх и здравствеппх обје-каг- а. Само мали дио овог посла бпла су у стању, радн своје преоптерећецостн, узети гра-ђев- на предузећа, дочпм за о-гро- маи дно, а нарочнто нз-фад- шу попаљеинх села ра-спја- на шнром Републнке, м смо моралп стварати новп фаћевипСЕи апарат. Негдје су сгворепи фађев-- н II одбори састављепп од претставника фроптовских оргапнзацпја, фађсвпе упра-ве- , котарска грађсвна преду- - зећа, а негдје су окруаспи фа-ђевп- и одјели самн, преко прнвредннх одјела у котару, почслн органнзовати припре-uu- e радове. У Лнци је овај проблем иајтсжн. Зато је тамо оргапи-зован- а, неке врсте, осружиа фађевннска днрекција, као оператнвио тиЈело којс he из-водн- ти град.е преко trcrrap-скн- х грађевнпских секција, грађевнпских радчнх фупа у селниа и нкдивидуалним по-годба- ма. Овај ачнн рада, према свнм изглсднма, иајвн-ш- е обећава. Органнзација је чврста н днректна. Окрузн са иаиом попал.ености, као на up. Загреб, Пјеловар, Нараж-дн- н п другн, yenjehe извршн-т- н свој задатак иреко грађев-нн- х одјела и приврсдних одјела у котаревима. 11ајслабије ствар сојн у осрузнуа са nehon попалл-ност- и гдје су створеин фа-hcBiuiC- Kii одборн од пЈ)етстав-ник- а фронтовских оргаииза-цнј- а чији чланови имају ра-зп- е своје дужиости, н редов-и- о у ово одбору фнгурирају рспрсзентатнвио. За овако слсккеп и замашан писао изградас понал.еннх ссла — за који иам је остао врло мали број стручних ка-дро- ва. за који трсба пронз-вест- н н прикупнтн на тсре. ну ајвсћн дио фађсвннских материјала, за који морамо, ако га желнмо свршнти, iiahu одговарајуће ијесто свасом појсдииоу човЈеку, жсни, оуладиики. од којих he сва-к- п други радитн, у иеку ру-к- у, стручпн посао зидзја, те-са- а н т. д. — потрсона је цпјсла оргапцзација чпје се руководство, слпчпо фађев-по- н прсдузећу. ttehe тргати на друге пословс, пего стаја-т- п као запета пушка а обсз-бјећпва- то добру евндепцпЈу којои he пратптп развптак посла. Граћа за дрвеое конструк-цпј- с дозпачепа ie у шуиама п феба је довупп на гради-лишт- е, тамо гдје еиа шума одобреп је коитпигепт. Осид тога, дпо црпјспа. стакло, екссрп rtuhc додпјеллвн од странс шанскпх коунспја. Осталп и iiajBehtt дио треба импппестн на тсрепу. Мате- - ИЗ МОЈИХ ПИСАМА ма, етк и уа једпа am ту hy-ва- м за министра ћеда Ка no-p- a. Иоручно је". Matut се no-pe унннстра, tiahu he минп-ста- р лако, дај ти иенн соСу a ако мплистар дође, собу hy оставити отклунаиу оа кад има два кревета може он нс-т- о спавати, вслну ја. Собу сам добио а мннистар ttitje дошао. У јтро сам кренуо кући. Трамвај од Capajeea до ста нице увек је пун. На једиој фамвајској стаивцп youa je једна жена вдачућн са ное-заио- у рукоу. Једав се Kane-Ta- n диже и направн ној ve-ст- о it ппта una се догодндо. Она нсприча, како је приме-тил- а да се деца nrpajy са бо-Со- м коју су нашли у травп, потрчаи и отела нм бомбу; боуба еЕсплоднра.1а ч разне-л- а ној руку. Капетан је хра-бр- н а спрота жена п дале пла-ч- е, — прпзорп какви сс рет-к- о где уогу впдетп. Саио воглед саи бацно на npyty Шауац-Сарајев- о. Како се ту радв то је чудо над чу-дцу- а: Свака брнгада Ерај ce-de засадила заставу, па моу-ц- и и дсвојсе — пе знаш ко-ј- а је лепша, лете, носе, пре Bphy, дпжу и зидају да је уи-ли- на гледатп. Благо зем.гн која тзев оиладпву рађа. Тешко је оппсагн ocehaje који човека обузму када до-- - „ Ј-- -- ч= јД-- - iStw4-- B pnja.ie треба пскорпшћаватм марои доброг господара, а па-рочн- то рационално трошптн дрво, пазећн свака коуаднћ као суво слато. Трапспорт катерпјала ва фадплпште је такође озбнл-п- а ствар, алп ту пам остаје, псто као еод уатерпјала, да добром органнзацијом itcso-рпстим- о сва средства која по-стој- е. Овој оргаипзацпш морају бптп главпп ослонац оуда-дппс- се п друге фроатовске оргаппзацнје, јер је без њих tieyoryhe замислнти успјех. Онп требају, у везп са опс-ратпви- пч плапох фаћевнп-ск- е оргапазацпје, спстекат-ск- н мобилпсати све што ио-ж-е радитп, а сад су већ на фадплпшту, грађевппсса ор-гапизац- пја yoju бпти спрем-п- а да пх прими и да се по-са- о одвпја сао да пстн раде свзеи дап- - Органнзацпоно п радпо ис-куств- о хн.гада омладппаца & омладннЕН, феба пскористн-т- и на овоу раду. Осим тога пајвећу 6pitrj-- и највпше труда мора уложнтп сам власник куће it iteroBO со, иарочиго село мора прп-онут- н ако се ради о породн-ц- и погиаулих бораца и дру-гн- х жртава фашнзма соје не-ма- ју радне снаге. За ову брнгу постоје оз-бпл.- ш1 ирастнчни разлози. Држапа је за нзфади.у попа-1ии- х села у Хрватској дала, сзуо у овој годннн, једну милијарду дииара. Ту се очи-туј- е брига иароднс властн за иопаллпа сма. Али, ако зна мо да у Хрватској треба пз-градн- ти преко сто хпддда по-иалсп- их кућа и господарСЕНх зграда, то претставлл тешке мплијардс што практичег. прппреда зеилл tie 6tt могла датп у ппз годипа. Значн, мо-рам- о nahii начнп да радимо брзо н јевтпио. Са соцнјал-itor- , екоиомског н здравстве-но- г стаповишта пије свејсд-и- о nit дрнгавп, ии селу, н по-једин- цу, xoheuo Л1Г изфадп-т- и попа.гепа села и друге но-иену- те објектс за 4 илн за 10 годпиа. To значп да нам ttn-ј- е соеједно xoheuo л сеоску syhy, Еоја вормалво кошта 120.000 двиара, сафадити за 30.000 дпвара. С друге стра-п- е. то звачп да оноус, којп впје дошао, према овогодпш-an- y могућпостпма в ујерплу, ове годппе ва ред, ппје све-јед- во xohe лп доћп до годпне влп за десет годпна ва ред. Пзфадњом попа.геног госпо-дарст- ва сама породпца постз-ј- е способнија за прпвређпва-и.е-, no6o.viuaajy се адрав-ствен- п услова н. разумднво. екоаонске снаге шарода рас-- Одатле иронствче да је у пптсресу в посфадалнх в ве аострадалвх доуаћпвстава, да својскн воиогиу взфадв.у □ да се тај восао брзсе в јев-тваа- је взвршв. Помеву1Ју једву вегжтввву лазв кућв пос.те 20 годвва. Доста се тога нроаевило Мајка остала млада а сада се-д- а старвца; брат остао дете, сада је оакеаен. Глдав крчх! Kjrhy: фн вале југосло§ен-ск- е застаи всгаквуте ва ид-но- у месту, tycJe исе крај бардака. а ва звду стоји ру чвв вез еа ватввсох: "Славу славиу светога Стевава." Тавве стварн можете виде-т-в у макој кући у уоме селу. "Ва збвлл cp6yjie, велвв ја брвту. а оа велв: "Jeer, и ндемо брзо в одлучво воввв жнвотоу у вовој Југоелавијн н веруј да вас гуслс в бардак ае сметају.'' Најласше в вајбак вв у своме селу хожете ввдетв рвд народне власги в вову демо-кратвј- у. Ја сам врао да he бпти уного баље него вре, алв да he овако бвтв в ова-к- о се брзо подвћв ред, слобо-д- а. задоволство нада в л.убав према заједвавп, ја то ввсав веровао. Касо је дево креву-л- о. како вланирано и како се радп у зеулв овој — ово he бптп вравв рај ва зевлв кроч кратко вријеме. Верујте да је пре у уојој Суторпвв бпло 6 жандара а у блпсгој околвци 6 жандарсЕнх касарва. Сада на читавон тове водручју не-в- а нп једне постаје ни. јед-но- га стражара; сахо у срес-ко- у иссту Хергдегвовом вма 3 нлн 4 уомка и то се зове милпцпја. Наш је варод сам iidjany, iinrpeiuiio схватаљс i.nje нсгдје влада читавим се-ло- м. п то нажалост у сслу гдје се то пе да оправдати, у којеу је већ 1942 год. свс из-па- д 15 годпиа иоснло пушку, гдје нпје бпло издаје, и гдјс се дапас са одушепл,си,ем ом-ладп- ва јавлл за Омладниску пругу. Увраво је нссхватл.и-во- . да у том селу, на згарнш-т- у воред воднгпуте колнбе која служи за сЕлаилн гла- - ! ве вод кров алн н нншта дру- - го. пе вмдцш nit комада дрвс та (тамо гдје би га могло бн-тп- . пн било каквог фађсв-по- г натерпјала којн сс за врпјеие зпме могао прнпре-мпт- п. А иајважпије је — до-бив- аш одговор, па државд he паправитн . Познтнвпо је да оп внди брнгу државс 31 овај проблсм п да има иопјс-pett- e у своју државу, али је пегатпвпо н баца гадиу лд-г- у па локалио фронтовско ру-ководс- тво н НО-с- , да тај чов-је- в пе зпа колиса јс понаљс-иос- т у Хрватској, it што бн значпло да свн стојс па зга-риш- ту са руЕама у џеповима п чекају готов кл.уч у рукс. С друге стране колнко би мп били сада наиријед и тех-ннчк- и н матернјалио, да јс свзеи пострадалн домаћип, јЧ noyoh фроитовских орга-ипзациј- а, кроз зиму павушо па згариште било каквог ма-тернја- ла. Ту нсгатнпиу поја-в- у трсба из оспопа нскорије-ннт-и. Учнтељ и вођа ианшх на-род- а, творац Истогоди11Ш.сг плана, друг Тито, показао јс велику брнгу за поиа.гсна села, влап је обсзбјсдно вс-лп- ка срсдства, n баш to no-p- a потаснути спе иас да уло-жим- о све своје снагс и да no-pe,! осталих послопа, пријс пет година збришемо траговс згаришта и стпориуо здрава и за господарски напрсдак спкобпа доуаћннстпа. СТАНКА.1АННЦА ОПАЧИћ ЗА ШТО БОЉЕ IICKOPII. ШТАВАЊЕ РУДНОГ БОГАТСТВА Београд. — На зассдаи.у llicnyya Централнс управе Савеза рударских радннка Југославије, соје јс започе-l-o у Псог]аду, распрапл-ан- о је о мерана за што бод.е ис-корпшћав- ане рудног богат-ств- а зем.гс. 11етогодишн.н плав предвнћа tionchanc tipo-изво- ди yr.Ki ti желдоа за блвзу 3 пута у одиосу на 1939 годпну, иангапове руде за око 11 вута, aio&a близу G вута, птд. Нарочпто је нс-тагву- та потребз увоћеља нор-м- в у свииа оиви рудппцпва где ове ве востоје, затим ор-гавпзов- аое стручппх течајс-в- а радв што бом--г оспособ-иваљ- а радвпка. У првнх 5 весецв ове годвие рударсеа мвдустрвја Југославнје нз-вршв- ла је свој пропзводпп задагав са 100%. ссбн воставво закопе п не фебају уу етражс. Добио рат в слободу it заборавно на бомбе u пушЕе. У нашој ву-Н- н о зиду внси пушка; "Шта је ово", ја пигам иатер? — "To је ЈКнвкопа. Нако имају још веколико момака у сслу, храју, a.i цсса се ађу у вућа злу нетребалеи. . "Имате лн coahe? Ко no-сред- ује кад мвлпцијс неуа у оаћнвн ?" — Нема сппко, душе ми, a да се сп мало it порнјеча, то одмах уиире мгди н оллади-ва- . а сад бв иско хтсо да се парвичн, знунеуо одуах На-род- вв одбор, ва суд ниео не вде. знсто је бокатима (адво-катим- а) пувла погнбија". Моја Суторнна бнла је јсз-ф- о вартизапа свс околипе, i уој засеов — срце Суторнне — дао је 50 бораца. Доста их је дочекало иободу. To су монцн као ватра жпва. Јаки н внсоеи н пауетии. Они раз-говара- ју о спровииауа, којс морауо увозити, о дувану л памуку, "о прузн Н1амац-Са-рајев- о и о својиу впиофадн-уа- . У уојој Суторпни itta љу-д-п Еоји вмају земл) a у псто време су у државпој служби ; то нашн моуци не воле: "Је-дн- о или друго" веле онп. "уп не ватимо гле,ат запуштеие впнофаде, иама треба вино и дуван". Јест, време куле т!из Котаре фади. И. Мрачгевић Петак, 27 јуна 1947. Политички преглед МЕМОРАНДУМ ВЛАДЕ ФНРЈ САВЕТУ БЕЗБЕДНОСТИ Београд. — Влада ФНРЈ објавила је текст Меморандума ynyheitor Савету безбед-иост- и у вези са провокацпјаиа ионархофа-шпст- а на југословепсЕој фапицп извршеппх 12 н 13 јуна, из чега се јаспо впдн да опи цсти којн су нзазвалн хаотнчпо стаие у Грч-к- ој настоје да мзазивају оружапе сукобе ва југос-10венск- ој фавици, што претставха без-обзнр- ио кршеае освовпих прппшша Пове--л Оргаиизацпје Уједпаепих пацпја. Вла-д- а ФНРЈ обрапа се Савету безбедвоств са захтевои : Да се лроведе хптна авкета ва тпцу ме-с- та у смнслу члава 32 Повед Уједввуепих нацнја. н а оспову извештаја Авкетне коми-снј- е Савета безбедности. У Мемораидуму се дал каже да су југо-повенс- ке власти повеле апкету па лицу ус-ст-а, која је непобитио уставовцла да је 12 јуиа извршеп артвлернЈскв вапад са фчке стране нз правца села Акнпџали на село Ниеолнп на југосиовенској тсрнторији, ко-ј- е се налази 1200 м севсрно од језсра Дојран. Ликста је такођс установнла да су 13 јуиа у 4.30 часова ујутро два фчка авлоиа пре-летс- ла југословснску фаннцу. Једап од овнх апнона митрал.нрао је погрзннчпу ка-рау- лу број 130 којом приликоу је погннуо командант карауле заставник Милош Јан-kobii- Ii, док су дпа борца раи-ена- , Дутан Лу-бпн- ко п Серафим Мтошевсвн. У Меморандуму се затпу наводе пзјавс очевндаца. Сведочснд очевпдаца н осолнос-т- и под којима су нзвршсии ови папади јасио иотпрђују кривицу и одговорност оннх који су их очниили. Југословеисса пофаннчиа караула патазн се 160 метара од ганице и чако јс видлнва. У иофаничном пределу би-л- о јс све мнрио п mije било инкога осни страже. Читаву noh од 12 на 13 јуни иа грч-E- oi стпаии пладао је потпупи wttp. Под тасвиу условима — подвлачи се у Меморандуму — јаспо је да ови иападн претставлдју намсре и смишлпе провока- - Затим се у Мсморандуму говори о про-гокациј-ама нзвргаеним за последпл четири мсссца од странс т1чких уоиархофапшста. ЈугословснсЕа влада јс увек скреталз пажн.у 1рчкој плади на прововапнје које фчки вој-ин- цн врше па фаници. У том сунслу је ју-гослове- нскн мнинстар сволннх послова ш jiapTa нодисо иоту фчком посланетву у Бегн граду, докје 15 апрнла преко југословснскор пгкгламстпа у Атипи уложио протест фчкој владн због 110НОВ.М.М1ИХ поврсда југословен-ск- р тсриторије. Међути, пастојанд југо-ctoneiiC- Kc владс дз се прсстапе са пофапич-пп- м провокацијама са фчсе страве осталз су без рсзугтата. Грчвп војввцм су 5 априлл отворнли ватру па југословенсву стрзжу еод коте 150.15 мзја код сета Bia,wja п 21 взја испал.ена су два топовска метка вз jyrocio-венсЕ- у тсриторију. Исто тако бвле су тешкс повреде југословспског ваздугапог просто-р- а: 20 аирила u 11 п 15 маја фчки аввоии прслета.ш су југословевсгу фаппцу u при-лико- м тавва два врелетааа отваралв ваф нз мнтралеза у подручју Иеласвце н Кожу-х- а. Међутпв, ваввд од 13 јува во својој дрс-К(ст- и п последицама врвазилазв све до-гадан- ии нападе п вровокацнје. Стога југо-повепс- ка шада изражава бојазаи да бв ове провокацвје у будућиостн ичгле прпкпти такав Езрзггер да вретстав.ка озбплло уфо-жава- мл ипра п веђувародве свгурности. У Меморапдуму се затвв каже: "Посватраиа у цслоу свлопу сптуацнја пзазвава иптер-вепцнјо- м оружапон п вавтвчкои од Сфа-н- е стрзппх сила у Грчвој после рата вао н пеогповзпа импутапвја грчве владе п про-вокаци- је с фчве страве, у свстлостп систе-уатсв- пх папорз фчке владе да огсдаљаЉе одговорпоств за отворевв фађавсви par у Грчкој са правих крпвапа ва суседпе землл. Ови папади претставллју опаеан покушај распирпвааа међувародввх трвеаа." Вада ФНРЈ такоће екреће пажљу Саве-т- у безбедпоств да су овп вровосаторсси иа-па- ди нзвртепп у току вроведуре за мирио pcuiaBaite споровз. која парочпто повепзва одговорпост фчве владе. Овв вапади по-сазу- ју да фчвз влада ввје се обратвла Савету безбедности с пачерои да мврво решв си-туаци- ју. пего ie настоЈа-т-а да вскорвстп ор-га- ие Уједин.еш1Х нација у сврху заоштрава-tu- a уеђунзродиих односа. ПИТАЊЕ РАСЕЉЕНИХ ЛИЦА HAPII3. — На конфгргниши за штампу кију је одржао са npf гставрвннма домаће п страпе штампс. саветиик југооовенске ам-баса- дс Дупав ПГакота рекао је између оста-to- r да папори Југостовенске владе да пра-виш- о реши пптаие paceieHRX лиид и рат-ни- х злочиваца паилазе ва велвсе тешкоће код англо-ауерпчв- их огупаавовпх власти. Он је нстаЕао да Влада ФНРЈ не може пре-h-n преко 4iitteiutna хао што је терористичга делатиост неизручених ратних мочииаца у Пта.1ији и у западнии зонама Неуачсе и Аустрије. јер таква ситЈ-ациј- а воже" само шкодитв добрнм међународпиу одвоспма и мирагубивој сарадкв. ЈугостовепсЕа влада сиатра — подвукао је саветпнЕ ШаЕота па крају — да he усЕоро добнти увереие од влада САД и Велике Бритапнје о проуенп става и даће ове владе убудуће вривењвватв методе воје одговарају прну.гепиу обавезама у погледу ратпих зло чинаца. У противноу случају угословепска влада биће приморава да ј-чи- ни енергачне дпплоуатсЕе кораве. 1 3 if
Object Description
Rating | |
Title | Serbian Herald, July 11, 1947 |
Language | sr |
Subject | Serbia -- Newspapers; Newspapers -- Serbia; Serbian Canadians Newspapers |
Date | 1947-07-11 |
Type | application/pdf |
Format | text |
Rights | Licenced under section 77(1) of the Copyright Act. For detailed information visit: http://www.connectingcanadians.org/en/content/copyright |
Identifier | SerbiD4000147 |
Description
Title | 000191 |
OCR text | - СТРАНЛ 2 Српски Гласник (Serbian Herald) Published twice wlcly br Srpild Glainik Publishing Company—proprietor In the Serbian lanauag at: 200 Adelaide St., W., Toronto 1, Ont. Излазп сваког уторка п петка Сва писма п чекове треба слати на "СРПСКИ ГЛАСНИК" СЛУЧАЈ ПОПА ДУБАКА Нрс пзврспог рсмсна у Америпу со доклатпо из Рлма један праиослашш iioii-пздајн- нк но нмсну Мломир Дубак. Овај пои Дубак сарађипао јс с Нсчцмма и Нта-лијани- ма за цсло врсмс рата. Он јс бпо њпхов ncpiiii слуга — iluxodh страшии злочшш над народом Црпс Горо нису му у томс нн пајмаи.с смотали. Лпст папрсд-нн- х амсричких Срба "Слободпа Роч" об-jam- io jo нсдавпо чнтав инз докумсната ко-j- ii говорс најубедл.шшјс о и.сговом издај-ств- у одиосио љсговој саради.н с nciipnja-тсгим- а, а у издан,у од 19 јуна доноси још један докумснат за који, како пзглсда, ии-ј- о зиао још пико осим Свстог Арх. Си-ио- да у Ксограду. Тај нови докумснат јо исшто у што би .мало ко могао и иовсрова-т- н када бл долазио са којс другс стране a no од Систог Сипода a то јс, да јс нон Ду-б- ак док jo fino у Риму прсшао п у католцч-к- у всру. 0 томо сс гоиорп у службсиом ли-с- ту С[шскс Иравослапнс Цркво "Гласни-ку- " у нздаљу од 1 маја. У Нзссштају о ра-д- у ссдпица Свстог Архијеројског Синода одржаиих у Псограду између Г марта п 3 апрнла под рубриком СЛУЈКПЕНИ ДЕО, ка:ко со нзчсђу осталог: "Уу.чол.еи jo iipoocnchriiu Крископ Ачо-ричко-Канад- ски госиодни Диоиисијо да подпссо изиоштај да ли јо тачно да јо ири-мн- о у возу свога клира јероја МИО.МНРА ДУПАКА. односио да ли му јо позиато да јс опај свсштеншс IIPEIIIAO У РИМ.У У ШОЛИЧКУЦРКИУ." У псзи с тим "Слободна Гоч" измсђу осталог пишс: "Слободиа Реч" јо нодавно објавила читан низ доку.мсната пз којих сс види да јо помснутн спсштеиш: Дубак. као уред-iiii- i: нацистнчког листа иа Цетин.у (за прс-м- о окунације) — "Црпогорскн Пјосишс". naJTCiiiibP cnpaljiinao са Исмцима u Нта-лијани- ма и да јо ради то сарадн.о. прсма рсчима ратиог злочппца Лотииа "СТЕ-КА- О 1ШАНРЕДИ0 ПЕЛШШ УГЛЕД КОД ИТАЛНЈАНА". Још смо подпукли оио Ду-бако- во рочи којима on иели да jo "ХНТ-ЛЕРОИ- А ИОГ.ЕДА У ПСТО ИРЕМЕ 11 110-ПК- ДА С1М1СК0Г ИАРОДА." Нарочнто смо пстакли да јо тог u таквог спсштрпика нримио у опдашњу риархију познати из-дајп- ик сриског народа. рпископ Дноинси- - јс." Овај mi праиослапаи ии католик или it католшс и прапослапац. моам пладицч Диоиисију и друпш сазипачнма срнског-иссриск- ог копгроса битп од врликр памо-1- ш у ,састаил.аи.у резолуција и одрођипа-ц.- у лииијо. јор јр ои јодан од до сада још ротких личногтн Moby еа.швачима који су бнли у пмосррдној саради.и с хитлоропци-м- а гдр со у нракси могао научитн томр ло-сл- у. Ништа лато што ои мри.а поро као циго кои.о! ИЗПЕТИ ЗА СРПСКИ ГЛАСНИК До сада смо обаврштонн само из 11р-лаи- да, Хамилтона и Моптроала о прииро-мам- а за излето у корист Српског Гласпика. да Си со осигурало н.огопо фииансирањо до mylio кампаи.р. Мсђутим. тробало би да су о томо иодузоло Н01ИТ0 сво оргаиизацијо. Ми са oniiM исрлимо iiotcptutu cue na-me оргапизацијс и пријатрље. да јо лотна ссзона када ср могу одржата ти нзлстн вр-л- о кратка na no бн требало чскатн да со гпо лтто iiainpp сшшш па да опда трк го- - порпмо о рату за ношшу. Нарочито :кслн-м- о скрстти па то па:кп.у Торонту. Hum-cop- y it Панкуврру од којих ср. као п уиек. iiaJBiiino очркујо. Алн то опрт пр зпачи да мап.о оргаппзацпјо тррба да глодају шта ho it колнко ho учппитп who. Нраво је. u потребно јр да радчмо спп колико ко мо-п;- о, а искустпо јо показало да u малс ои-гаппза- цпјр могу учшшти добар носао. To су парочпто показало наше малр органи-ј- о у Норт Колоорну и Чадаму. Нмамо онда ман.с оргапизацијо у Крк-ла- нт Лску. Калгарн. Нораида н Малартик. Нопокада и one оргаппзације покажу нека бол.о а иока лошнје рсзултатс, али мора сс рсћи да опр поиекад потпупо испадну пз комбипацпје у актнппостима за иовн-н- у. Нарочито су склоно' да заномаре н да слабо шта учине оргапизација у Норапди п Малартику. Нико о н.нх no очскује да учипе колико учшш једна псћа органнза-циј- а, алн трсбало би да учинс онолико ко-лн- ко могу. II пс само организације. исго бн моглин трсбали ла учипс нсшто паши н опн другови н пријатељи пс и нијс мо-гу- ћс одржатп пикник, има другах начина. Ми о опом говоримо нс зато што смо со na то научнли, него зато што јс то по-трсб- но ако ћсмо да осигурамо иовину. ИЗГРАДЊА ПОПАЉкНИХ СЕЛА И КОТАРСКИХ МЈЕСТА - НАША ОЗБИЉНА БРИГА -- КАЖЕ МИН. ГРАђЕВИНА HP ХРВАТСКЕ ћАНИПА ОРАЧИћ Уочн нове 1947 годиие маршал Тито. познвајући на још веће папоре и полет у изградљи ратом опусгошепе земле, рекао је између оста-- лог: "СТНОГИМи UUli 1U-ДНН- Е СВНМА У РАТУ ПОСТТАДАЛИМ РОДО-ЉУБНМ- А КРОВ НАД ГЛА-НОМ- "! Овом познву иаршала Тп-т- а, као што се впдп пз соа-кодневп- пх вестп у везц угу-uai- ba на пспуиаваое Иетого-диш11-ег плана, парод и на-род- нс властн одазвалн су се. Уноредо са нзфадиом нових железничких ируга, са из-градн- лм iioBiix фабрпка, елек-- трнфикацпјим н општом нз-гради- лу, приступпло се свој-ск- п н пзградњи новпх syha. У псзи са изградоом кућа ТАИЈУГ од 20 јуна допоси вест из Загреба у којој се па-ж- е: "Ове годиис грађсвнц-ск- а делатиост у HP Хрват-ско- ј знатпо he прсманштк прошлогодишљу. Тако he се one године подићи само у Ли-ц- н, која је тешсо иастрадала за орсис рата, преко 8,000 ку-h- a. За нзградљу овпх cyha утрошнћс се сума од нреко једне мнлнјарде дннара. Не-лн- ки део радова oGanuhe ста-иовнп- ци п омладина,добро-nukiin- u радом." Ллн да би наши чнта-(iii- ii добнлп слнку и са как- - иим се teuicohaMa боре на- - родие власти, доноснмо (ндс прсглед тога проблеиа (д страпе Стапка-Наннц- е Опачнћа, мшшстра грађеви-и- а IIP Хрватске објавд-сно-г у "Срнској Рнјечи". Миннс-та- р ОпачнК гаже: Истогодмшан плап индус-трнја.111заци- јс и електрифи-кациј- с, односно опште из-град- ше је поставл,ен- - За крат-к- о прнјеме 6nhc донешен Нс-101ид1!- ши.и план itatne Pctty-блик- е, која he, у оквиру са-вел- шг плана. прсд све лас и.шијстн сонЕретнпје задат-1с- с. Граћевинарство у прпој годнии плапекс изградис црепуло је пуинм тсмпом, п ево, у пспупо два мјессца, мокалало сс да је плап реа-ла- н. Опдје свг, углавпои, радп о објектпма већсг прнврсд-но- г значаја, т. ј. o6jcetu3 wju he служптп пепОсрсдио у подпзаиу прпвреде чптаве Јсмге. Мп сио за тај дпо градње aita.ni готову грађев-н- у машппу. т. ј. јака п упгра-и- а градље предузећа. соја сии нојачалп пребацпважеи стручмка u.i адашшстрацп-ј- с у опсратппу, пабзвкои гра-ђсвииск- ах уашппа, п т. д. Оспи ових осповппх радо-н- а. нед иамж се па.1азп за-дат- аи да изградпио о. г. око 13000 сеоскпх доова, пево-шк- о стодина кућа за колонп-ст- е у СлавонпЈп. да рпјешп-- м дио стапбепог пробдема у mi ;лстрпск'пи цситрпна, да u.irpa.iiiMo станбене зфаде за чимопникг II намјештенике у Неропаш иш мг. ми суо кргнуш иј Всофада у 11.40 прс подие а стпглц смо исто-г- а дана у Сарајево у 10.30 а вече. На свој тој прузн ми је-д- па мала пн велнка hynpnja пнјг оста.1а неразрушсиа. a га је пруга гласовига са уно-гп- х hynpnja в тунела, a сада нпгде нема нп Једне да ннјс пбповксва. II езо што у Бео-град- у восв сваса удивд тра-гов- е рата, тако н свакп крај name землл воси то страшво обиллжје. Бој се водпо сву-д- а. Код сваке ћуврије Немцн су дпзх1в карауле ва су в ка-рау- ле и ћупрвје н Немци л?-т- е ш у зрак. "Ено вндиш. оно тп је "споневик ТанаскЈ-- Раји-hy- ", рече вв једав сапутниБ it омсрп прстоу на ппрамнду која беше на једном брегу близу Чачка. Јест, пуалп смо уп доста Pajnha од Косова ва доданас, a in вишесмо лх цуалп у ово-м- е рату него да је све осгале бнло сакупитп скупа. Селлци улазе у воз а офп-цпр- п ti војнпцп п фаћапп пи-та- ју нх како је ллтпиа. Онв одговарају мрко: "треба кп-ше- ". Свак се иитсресује за .1TBHV. У Сарајеву је тсшко itahn преноћпште, а морао cay преноћити јер није бпло ве-з- е за Зеленпку. У Хотелу пи-та- х ууслнуана, улађег чове-Е- а. за собу. "Нева hoehe, не 'СРПСКИ ГЛАСНИК" ;есетак котарепа, који су бп-1- и нотпуно cpaBibenii са зем-л-ом- , да поправпмо велнк.1 број попаллпнх сеоских шео-ч- л н другнх социјалних, кул-Tj-рн- нх и здравствеппх обје-каг- а. Само мали дио овог посла бпла су у стању, радн своје преоптерећецостн, узети гра-ђев- на предузећа, дочпм за о-гро- маи дно, а нарочнто нз-фад- шу попаљеинх села ра-спја- на шнром Републнке, м смо моралп стварати новп фаћевипСЕи апарат. Негдје су сгворепи фађев-- н II одбори састављепп од претставника фроптовских оргапнзацпја, фађсвпе упра-ве- , котарска грађсвна преду- - зећа, а негдје су окруаспи фа-ђевп- и одјели самн, преко прнвредннх одјела у котару, почслн органнзовати припре-uu- e радове. У Лнци је овај проблем иајтсжн. Зато је тамо оргапи-зован- а, неке врсте, осружиа фађевннска днрекција, као оператнвио тиЈело којс he из-водн- ти град.е преко trcrrap-скн- х грађевнпских секција, грађевнпских радчнх фупа у селниа и нкдивидуалним по-годба- ма. Овај ачнн рада, према свнм изглсднма, иајвн-ш- е обећава. Органнзација је чврста н днректна. Окрузн са иаиом попал.ености, као на up. Загреб, Пјеловар, Нараж-дн- н п другн, yenjehe извршн-т- н свој задатак иреко грађев-нн- х одјела и приврсдних одјела у котаревима. 11ајслабије ствар сојн у осрузнуа са nehon попалл-ност- и гдје су створеин фа-hcBiuiC- Kii одборн од пЈ)етстав-ник- а фронтовских оргаииза-цнј- а чији чланови имају ра-зп- е своје дужиости, н редов-и- о у ово одбору фнгурирају рспрсзентатнвио. За овако слсккеп и замашан писао изградас понал.еннх ссла — за који иам је остао врло мали број стручних ка-дро- ва. за који трсба пронз-вест- н н прикупнтн на тсре. ну ајвсћн дио фађсвннских материјала, за који морамо, ако га желнмо свршнти, iiahu одговарајуће ијесто свасом појсдииоу човЈеку, жсни, оуладиики. од којих he сва-к- п други радитн, у иеку ру-к- у, стручпн посао зидзја, те-са- а н т. д. — потрсона је цпјсла оргапцзација чпје се руководство, слпчпо фађев-по- н прсдузећу. ttehe тргати на друге пословс, пего стаја-т- п као запета пушка а обсз-бјећпва- то добру евндепцпЈу којои he пратптп развптак посла. Граћа за дрвеое конструк-цпј- с дозпачепа ie у шуиама п феба је довупп на гради-лишт- е, тамо гдје еиа шума одобреп је коитпигепт. Осид тога, дпо црпјспа. стакло, екссрп rtuhc додпјеллвн од странс шанскпх коунспја. Осталп и iiajBehtt дио треба импппестн на тсрепу. Мате- - ИЗ МОЈИХ ПИСАМА ма, етк и уа једпа am ту hy-ва- м за министра ћеда Ка no-p- a. Иоручно је". Matut се no-pe унннстра, tiahu he минп-ста- р лако, дај ти иенн соСу a ако мплистар дође, собу hy оставити отклунаиу оа кад има два кревета може он нс-т- о спавати, вслну ја. Собу сам добио а мннистар ttitje дошао. У јтро сам кренуо кући. Трамвај од Capajeea до ста нице увек је пун. На једиој фамвајској стаивцп youa je једна жена вдачућн са ное-заио- у рукоу. Једав се Kane-Ta- n диже и направн ној ve-ст- о it ппта una се догодндо. Она нсприча, како је приме-тил- а да се деца nrpajy са бо-Со- м коју су нашли у травп, потрчаи и отела нм бомбу; боуба еЕсплоднра.1а ч разне-л- а ној руку. Капетан је хра-бр- н а спрота жена п дале пла-ч- е, — прпзорп какви сс рет-к- о где уогу впдетп. Саио воглед саи бацно на npyty Шауац-Сарајев- о. Како се ту радв то је чудо над чу-дцу- а: Свака брнгада Ерај ce-de засадила заставу, па моу-ц- и и дсвојсе — пе знаш ко-ј- а је лепша, лете, носе, пре Bphy, дпжу и зидају да је уи-ли- на гледатп. Благо зем.гн која тзев оиладпву рађа. Тешко је оппсагн ocehaje који човека обузму када до-- - „ Ј-- -- ч= јД-- - iStw4-- B pnja.ie треба пскорпшћаватм марои доброг господара, а па-рочн- то рационално трошптн дрво, пазећн свака коуаднћ као суво слато. Трапспорт катерпјала ва фадплпште је такође озбнл-п- а ствар, алп ту пам остаје, псто као еод уатерпјала, да добром органнзацијом itcso-рпстим- о сва средства која по-стој- е. Овој оргаипзацпш морају бптп главпп ослонац оуда-дппс- се п друге фроатовске оргаппзацнје, јер је без њих tieyoryhe замислнти успјех. Онп требају, у везп са опс-ратпви- пч плапох фаћевнп-ск- е оргапазацпје, спстекат-ск- н мобилпсати све што ио-ж-е радитп, а сад су већ на фадплпшту, грађевппсса ор-гапизац- пја yoju бпти спрем-п- а да пх прими и да се по-са- о одвпја сао да пстн раде свзеи дап- - Органнзацпоно п радпо ис-куств- о хн.гада омладппаца & омладннЕН, феба пскористн-т- и на овоу раду. Осим тога пајвећу 6pitrj-- и највпше труда мора уложнтп сам власник куће it iteroBO со, иарочиго село мора прп-онут- н ако се ради о породн-ц- и погиаулих бораца и дру-гн- х жртава фашнзма соје не-ма- ју радне снаге. За ову брнгу постоје оз-бпл.- ш1 ирастнчни разлози. Држапа је за нзфади.у попа-1ии- х села у Хрватској дала, сзуо у овој годннн, једну милијарду дииара. Ту се очи-туј- е брига иароднс властн за иопаллпа сма. Али, ако зна мо да у Хрватској треба пз-градн- ти преко сто хпддда по-иалсп- их кућа и господарСЕНх зграда, то претставлл тешке мплијардс што практичег. прппреда зеилл tie 6tt могла датп у ппз годипа. Значн, мо-рам- о nahii начнп да радимо брзо н јевтпио. Са соцнјал-itor- , екоиомског н здравстве-но- г стаповишта пије свејсд-и- о nit дрнгавп, ии селу, н по-једин- цу, xoheuo Л1Г изфадп-т- и попа.гепа села и друге но-иену- те објектс за 4 илн за 10 годпиа. To значп да нам ttn-ј- е соеједно xoheuo л сеоску syhy, Еоја вормалво кошта 120.000 двиара, сафадити за 30.000 дпвара. С друге стра-п- е. то звачп да оноус, којп впје дошао, према овогодпш-an- y могућпостпма в ујерплу, ове годппе ва ред, ппје све-јед- во xohe лп доћп до годпне влп за десет годпна ва ред. Пзфадњом попа.геног госпо-дарст- ва сама породпца постз-ј- е способнија за прпвређпва-и.е-, no6o.viuaajy се адрав-ствен- п услова н. разумднво. екоаонске снаге шарода рас-- Одатле иронствче да је у пптсресу в посфадалнх в ве аострадалвх доуаћпвстава, да својскн воиогиу взфадв.у □ да се тај восао брзсе в јев-тваа- је взвршв. Помеву1Ју једву вегжтввву лазв кућв пос.те 20 годвва. Доста се тога нроаевило Мајка остала млада а сада се-д- а старвца; брат остао дете, сада је оакеаен. Глдав крчх! Kjrhy: фн вале југосло§ен-ск- е застаи всгаквуте ва ид-но- у месту, tycJe исе крај бардака. а ва звду стоји ру чвв вез еа ватввсох: "Славу славиу светога Стевава." Тавве стварн можете виде-т-в у макој кући у уоме селу. "Ва збвлл cp6yjie, велвв ја брвту. а оа велв: "Jeer, и ндемо брзо в одлучво воввв жнвотоу у вовој Југоелавијн н веруј да вас гуслс в бардак ае сметају.'' Најласше в вајбак вв у своме селу хожете ввдетв рвд народне власги в вову демо-кратвј- у. Ја сам врао да he бпти уного баље него вре, алв да he овако бвтв в ова-к- о се брзо подвћв ред, слобо-д- а. задоволство нада в л.убав према заједвавп, ја то ввсав веровао. Касо је дево креву-л- о. како вланирано и како се радп у зеулв овој — ово he бптп вравв рај ва зевлв кроч кратко вријеме. Верујте да је пре у уојој Суторпвв бпло 6 жандара а у блпсгој околвци 6 жандарсЕнх касарва. Сада на читавон тове водручју не-в- а нп једне постаје ни. јед-но- га стражара; сахо у срес-ко- у иссту Хергдегвовом вма 3 нлн 4 уомка и то се зове милпцпја. Наш је варод сам iidjany, iinrpeiuiio схватаљс i.nje нсгдје влада читавим се-ло- м. п то нажалост у сслу гдје се то пе да оправдати, у којеу је већ 1942 год. свс из-па- д 15 годпиа иоснло пушку, гдје нпје бпло издаје, и гдјс се дапас са одушепл,си,ем ом-ладп- ва јавлл за Омладниску пругу. Увраво је нссхватл.и-во- . да у том селу, на згарнш-т- у воред воднгпуте колнбе која служи за сЕлаилн гла- - ! ве вод кров алн н нншта дру- - го. пе вмдцш nit комада дрвс та (тамо гдје би га могло бн-тп- . пн било каквог фађсв-по- г натерпјала којн сс за врпјеие зпме могао прнпре-мпт- п. А иајважпије је — до-бив- аш одговор, па државд he паправитн . Познтнвпо је да оп внди брнгу државс 31 овај проблсм п да има иопјс-pett- e у своју државу, али је пегатпвпо н баца гадиу лд-г- у па локалио фронтовско ру-ководс- тво н НО-с- , да тај чов-је- в пе зпа колиса јс понаљс-иос- т у Хрватској, it што бн значпло да свн стојс па зга-риш- ту са руЕама у џеповима п чекају готов кл.уч у рукс. С друге стране колнко би мп били сада наиријед и тех-ннчк- и н матернјалио, да јс свзеи пострадалн домаћип, јЧ noyoh фроитовских орга-ипзациј- а, кроз зиму павушо па згариште било каквог ма-тернја- ла. Ту нсгатнпиу поја-в- у трсба из оспопа нскорије-ннт-и. Учнтељ и вођа ианшх на-род- а, творац Истогоди11Ш.сг плана, друг Тито, показао јс велику брнгу за поиа.гсна села, влап је обсзбјсдно вс-лп- ка срсдства, n баш to no-p- a потаснути спе иас да уло-жим- о све своје снагс и да no-pe,! осталих послопа, пријс пет година збришемо траговс згаришта и стпориуо здрава и за господарски напрсдак спкобпа доуаћннстпа. СТАНКА.1АННЦА ОПАЧИћ ЗА ШТО БОЉЕ IICKOPII. ШТАВАЊЕ РУДНОГ БОГАТСТВА Београд. — На зассдаи.у llicnyya Централнс управе Савеза рударских радннка Југославије, соје јс започе-l-o у Псог]аду, распрапл-ан- о је о мерана за што бод.е ис-корпшћав- ане рудног богат-ств- а зем.гс. 11етогодишн.н плав предвнћа tionchanc tipo-изво- ди yr.Ki ti желдоа за блвзу 3 пута у одиосу на 1939 годпну, иангапове руде за око 11 вута, aio&a близу G вута, птд. Нарочпто је нс-тагву- та потребз увоћеља нор-м- в у свииа оиви рудппцпва где ове ве востоје, затим ор-гавпзов- аое стручппх течајс-в- а радв што бом--г оспособ-иваљ- а радвпка. У првнх 5 весецв ове годвие рударсеа мвдустрвја Југославнје нз-вршв- ла је свој пропзводпп задагав са 100%. ссбн воставво закопе п не фебају уу етражс. Добио рат в слободу it заборавно на бомбе u пушЕе. У нашој ву-Н- н о зиду внси пушка; "Шта је ово", ја пигам иатер? — "To је ЈКнвкопа. Нако имају још веколико момака у сслу, храју, a.i цсса се ађу у вућа злу нетребалеи. . "Имате лн coahe? Ко no-сред- ује кад мвлпцијс неуа у оаћнвн ?" — Нема сппко, душе ми, a да се сп мало it порнјеча, то одмах уиире мгди н оллади-ва- . а сад бв иско хтсо да се парвичн, знунеуо одуах На-род- вв одбор, ва суд ниео не вде. знсто је бокатима (адво-катим- а) пувла погнбија". Моја Суторнна бнла је јсз-ф- о вартизапа свс околипе, i уој засеов — срце Суторнне — дао је 50 бораца. Доста их је дочекало иободу. To су монцн као ватра жпва. Јаки н внсоеи н пауетии. Они раз-говара- ју о спровииауа, којс морауо увозити, о дувану л памуку, "о прузн Н1амац-Са-рајев- о и о својиу впиофадн-уа- . У уојој Суторпни itta љу-д-п Еоји вмају земл) a у псто време су у државпој служби ; то нашн моуци не воле: "Је-дн- о или друго" веле онп. "уп не ватимо гле,ат запуштеие впнофаде, иама треба вино и дуван". Јест, време куле т!из Котаре фади. И. Мрачгевић Петак, 27 јуна 1947. Политички преглед МЕМОРАНДУМ ВЛАДЕ ФНРЈ САВЕТУ БЕЗБЕДНОСТИ Београд. — Влада ФНРЈ објавила је текст Меморандума ynyheitor Савету безбед-иост- и у вези са провокацпјаиа ионархофа-шпст- а на југословепсЕој фапицп извршеппх 12 н 13 јуна, из чега се јаспо впдн да опи цсти којн су нзазвалн хаотнчпо стаие у Грч-к- ој настоје да мзазивају оружапе сукобе ва југос-10венск- ој фавици, што претставха без-обзнр- ио кршеае освовпих прппшша Пове--л Оргаиизацпје Уједпаепих пацпја. Вла-д- а ФНРЈ обрапа се Савету безбедвоств са захтевои : Да се лроведе хптна авкета ва тпцу ме-с- та у смнслу члава 32 Повед Уједввуепих нацнја. н а оспову извештаја Авкетне коми-снј- е Савета безбедности. У Мемораидуму се дал каже да су југо-повенс- ке власти повеле апкету па лицу ус-ст-а, која је непобитио уставовцла да је 12 јуиа извршеп артвлернЈскв вапад са фчке стране нз правца села Акнпџали на село Ниеолнп на југосиовенској тсрнторији, ко-ј- е се налази 1200 м севсрно од језсра Дојран. Ликста је такођс установнла да су 13 јуиа у 4.30 часова ујутро два фчка авлоиа пре-летс- ла југословснску фаннцу. Једап од овнх апнона митрал.нрао је погрзннчпу ка-рау- лу број 130 којом приликоу је погннуо командант карауле заставник Милош Јан-kobii- Ii, док су дпа борца раи-ена- , Дутан Лу-бпн- ко п Серафим Мтошевсвн. У Меморандуму се затпу наводе пзјавс очевндаца. Сведочснд очевпдаца н осолнос-т- и под којима су нзвршсии ови папади јасио иотпрђују кривицу и одговорност оннх који су их очниили. Југословеисса пофаннчиа караула патазн се 160 метара од ганице и чако јс видлнва. У иофаничном пределу би-л- о јс све мнрио п mije било инкога осни страже. Читаву noh од 12 на 13 јуни иа грч-E- oi стпаии пладао је потпупи wttp. Под тасвиу условима — подвлачи се у Меморандуму — јаспо је да ови иападн претставлдју намсре и смишлпе провока- - Затим се у Мсморандуму говори о про-гокациј-ама нзвргаеним за последпл четири мсссца од странс т1чких уоиархофапшста. ЈугословснсЕа влада јс увек скреталз пажн.у 1рчкој плади на прововапнје које фчки вој-ин- цн врше па фаници. У том сунслу је ју-гослове- нскн мнинстар сволннх послова ш jiapTa нодисо иоту фчком посланетву у Бегн граду, докје 15 апрнла преко југословснскор пгкгламстпа у Атипи уложио протест фчкој владн због 110НОВ.М.М1ИХ поврсда југословен-ск- р тсриторије. Међути, пастојанд југо-ctoneiiC- Kc владс дз се прсстапе са пофапич-пп- м провокацијама са фчсе страве осталз су без рсзугтата. Грчвп војввцм су 5 априлл отворнли ватру па југословенсву стрзжу еод коте 150.15 мзја код сета Bia,wja п 21 взја испал.ена су два топовска метка вз jyrocio-венсЕ- у тсриторију. Исто тако бвле су тешкс повреде југословспског ваздугапог просто-р- а: 20 аирила u 11 п 15 маја фчки аввоии прслета.ш су југословевсгу фаппцу u при-лико- м тавва два врелетааа отваралв ваф нз мнтралеза у подручју Иеласвце н Кожу-х- а. Међутпв, ваввд од 13 јува во својој дрс-К(ст- и п последицама врвазилазв све до-гадан- ии нападе п вровокацнје. Стога југо-повепс- ка шада изражава бојазаи да бв ове провокацвје у будућиостн ичгле прпкпти такав Езрзггер да вретстав.ка озбплло уфо-жава- мл ипра п веђувародве свгурности. У Меморапдуму се затвв каже: "Посватраиа у цслоу свлопу сптуацнја пзазвава иптер-вепцнјо- м оружапон п вавтвчкои од Сфа-н- е стрзппх сила у Грчвој после рата вао н пеогповзпа импутапвја грчве владе п про-вокаци- је с фчве страве, у свстлостп систе-уатсв- пх папорз фчке владе да огсдаљаЉе одговорпоств за отворевв фађавсви par у Грчкој са правих крпвапа ва суседпе землл. Ови папади претставллју опаеан покушај распирпвааа међувародввх трвеаа." Вада ФНРЈ такоће екреће пажљу Саве-т- у безбедпоств да су овп вровосаторсси иа-па- ди нзвртепп у току вроведуре за мирио pcuiaBaite споровз. која парочпто повепзва одговорпост фчве владе. Овв вапади по-сазу- ју да фчвз влада ввје се обратвла Савету безбедности с пачерои да мврво решв си-туаци- ју. пего ie настоЈа-т-а да вскорвстп ор-га- ие Уједин.еш1Х нација у сврху заоштрава-tu- a уеђунзродиих односа. ПИТАЊЕ РАСЕЉЕНИХ ЛИЦА HAPII3. — На конфгргниши за штампу кију је одржао са npf гставрвннма домаће п страпе штампс. саветиик југооовенске ам-баса- дс Дупав ПГакота рекао је између оста-to- r да папори Југостовенске владе да пра-виш- о реши пптаие paceieHRX лиид и рат-ни- х злочиваца паилазе ва велвсе тешкоће код англо-ауерпчв- их огупаавовпх власти. Он је нстаЕао да Влада ФНРЈ не може пре-h-n преко 4iitteiutna хао што је терористичга делатиост неизручених ратних мочииаца у Пта.1ији и у западнии зонама Неуачсе и Аустрије. јер таква ситЈ-ациј- а воже" само шкодитв добрнм међународпиу одвоспма и мирагубивој сарадкв. ЈугостовепсЕа влада сиатра — подвукао је саветпнЕ ШаЕота па крају — да he усЕоро добнти увереие од влада САД и Велике Бритапнје о проуенп става и даће ове владе убудуће вривењвватв методе воје одговарају прну.гепиу обавезама у погледу ратпих зло чинаца. У противноу случају угословепска влада биће приморава да ј-чи- ни енергачне дпплоуатсЕе кораве. 1 3 if |
Tags
Comments
Post a Comment for 000191