Serbian Herald, September 30, 1947

              jy СРПСКИ ГЛАСНИК АДРЕСА
"СРПСКОГ
АДМИНИСТРАЦИЈЕ
ГЛАСНИКА"
ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО
200 Adelaide St. W.
1 У БОРБИ ПРОТИВ
Toronto 1, Ont.
ФАШИЗМА!
SERBIAN HERALD TELEFON: WAverley 9947
Цева годишлој претвлатн i Кжнаду 4 додара, ва пола НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 СРБА
Authorised ae Seco&d С1ам Matter under the
год. 2.50. За жнострансио, год. 5.00, пол. грд. 3.00. НАНАДСКИХ No. D. N. 761 March 12. 1942
Год. 7. Број 446. Цева једвок пртсерку 5 Цн. TORONTO, ONTARIO, TUESDAY, SEP. 23RD. 1947. Price per copy 5c Vol. 7. No. 446.
"ЗА МИР И ПРИЈАТЕЉСТВО НАР0ДА
ПРОТИВ ПОТПАЉИВАЧА HOB. PATA"
TEKCT ЗНАЧАЈНОГ ИСТОРИСКОГ ГОВОРА АНДРЕЈА ВИШИНСКОГ
Следеће je текст значај
ног псторпског говора Ли
дреја Вишннског, претсед-нпк- а
совјетске делегације
на заседану Генералне
скупштпне Ујединлних а-цл- ја,
који је одржао пред
скупштнном 18 септембра
у Флашпнг, Њујорк. Ради
важностп овог говора доно-спм- о
га у целости, а радн
тога што је доста дугачак,
донећемо га у наставцпма.
Говор је објављен у "Њу-јор- к
Тајмсу" преведен са
руског, а мн га прводимо
са Епггеског. Тај значајнн
говор гласп:
1. Прошла јс година даил
од нрвог заседап.а Гспсралне
скушптинс. Потребно је ба-цн- ти
поглсд иа пут који се
прошао отада н учниити ана-лнз- у
рада којн je нзвршсн у
току тог врсмена од страпе
Ујсднљсннх иацнја. сумира-т- и
изпссис резултате н изло-жнт- и
могућне псрспсктивс.
Свака делсгација, сваки
члан Уједин.еннх нација нма
за дужност да изпрши својс
обавсзс без нрсдрасуда н
свестап својс всликс одго-ворнос- тн
у овој стварн која
захтева потпуну jacnohy, об-јектнвн-
ост
it noiiiTiinaiuc no
in lie која cc мора стапитн из-иа- д
свега.
Бацајућн свој ретросискти-ва- н
иоглсд (гледајуНи у на-за- д)
совјстска делегациЈа мо-р-а
изјавити, да јс у току оппг
врсмсиа које обухвата опај
пзвсштај бпло озби.ших ha-задова- нл
у актнвностгша Ујс-диисц- их
нацнја. Ова назадо-паи.- а
морају сс истаћп и нме-нова- тн
са свом одлучношћу и
доследношћу.
Она су у велнкој мсри рс-зулт- ат
т е н д е и ц н ј е тако
уцливних члапова Организа-цнј- е
Уједин-ени-х нација као
што су Сјсдииенс Лмсричке
Државе н Пелнка Гританија,
да искориштавају организа-цнј- у
у интсрссу iliixobc мале
групе без noKjaiiaiui пажае
појачању међународие сарад-ib- c
на бази прннцниа Hone-л.- е.
Нолптика употрсбљаван.а
Органнзацнјс од стране појс-дпни- х
држава у сврху постн-заиан- ,а
iliixobiix пластитих се-бнчи- их
и уско зашшкмпих
иитерсса, доводн до поткопа-ван.- а
престижа Органнзацнјс
једнако као што се догодило
са ж!лоснои усноменом Л li-re
нација.
На другу руку, нсзадово-л-авајућ- с
стан.с стварн у Ор-ганнзац- ијп
Уједиаеннх на-ци- ја
које негативно делује на
иезнн престнж, резултат јс
nritopiicatKi Органнзације од
стране rope поменутих држа-в- а
које покушаваЈу да изва-ђај- у
низ практичних мера из-ва- н
оквира Опганнзацнје
Уједињених нациЈа и са отсу-тнош- ћу
потребиих обзира
прсма iioj.
iIIotpe6no јс скрснути паж-а- у
па озбпл.иу опасност која
је створена за Органнзадију
Уједнпенвх нзцијз таквол
псаишком која пијс у самас-иост- и
са припцвпмма Повеле
и са цил,свима н сврхом од-рећсп- ич
од стране Ујсдпас-пв- х
нацнја када су успостав-лал- с
органнзацију.
2. Међу иајвааспнја вала-доваи- л
у акпгвностнма Орга-цнзацн- је
Уједшкенвх паци-ј- а.
мора се иа првом мссту
помепутн везадовагавајућс
cxnahaifce одлуке Генералие
скупштине од 14 децевбра
194G о општој редукцпјп ва-ору;ка- ид.
Рсзолуција о уннверзалпој
паор)-жан- л, усво
ена једиодушпо од етрапс
'епералне скупштнпе, oiro-вар- а
внталинм пптересима
унлпона народа који упркос
свршетку другог светског ра-t- a
још увек посе бреме вој-iiit- x
трошкова и тешка брсме-и- а
у всзи са непрекидним по-Behaii- -ем
паоружап.а.
Одлука о општој редукци-ј- и
naopyacaiia усвојепа од
Тстране Скушнтипе је у исто
време израз тежна н захтева
слободолубивпх народа за
успоставу трајиог мира и ve-ђупаро- днс
сигурпостн, израз
захтева днктираннх патљама
тих народа које су они пре-трпсл- и
и жртвама које су да-л- и.
Због овог иарочнтог разло-г- а
горе помеиута одлука па-нш- ла
је на дубоко одобрава-и.- е
код народа целог света
који су се надалн иезнној
потнуиој реализацији (оства-рси,у- ).
Нпак, те паде нису
оствареис.
АМЕРИКА II БРИТАНИЈА
НИСУ ЗА РАЗОРУЖАЊЕ
Ирстставиици Сједшиеинх
Амсричких Др;кава п Велике
Пританнјс, за врсме када су
учии-сн- и покушајн да се пз-ло- жи
у оквиру Савета безбсд-пост- и
и у Компснјн за конпсп
циона.тио наоружеис прак-тнчн- с
мере за оствареае одлу-к- е
Генералнс скупштпне о
ошптој рсгулациј" и редук-циј- и
иаоружаиа, предложили
су таквс услове за редукцију
у наоружаљу којн иису мо-г-ли
нсго резултнрати неуспс-хо- м
да се оствари rope номс-нут- у
одлуку Скупштине.
Читава активност ауеричк
н британске делегацпје у Ко-мнси-ји
за коивепциоиално
паоружан.е, сведочи да Сјс-диас- нс
Амернчке Државе н
Вслнка Брнтаипја in"" v вол.не
да се разоружају пекзда ст1?-в- е
кочпицу на оствареие раг-оружа- ша,
lino даје разлога за
забринутост мсђу слободол.у-бнвн- м
народииа.
Левннова нзјава коју јеао
у Саутнорту да on uehe н1ш
дал.с у разоружаваиу, служи
као уверл.нв одговор иа пи-таи- .е
о разлозима за нсзадо-полдвају- ћс
стаи.с ствари у по-гле- ду
оствареља одлуке доне-шен- е
на Скупштпии о редук-цнј- н
наоружаи.а.
Недавиа пзјава од стране
Трумана у Негрополнсу, у
којој јс претссдник пагласно
да војне снаге Сједпиеннх
Држава нмају да сс одржава-ју- ,
док ннје рекао ии јсдие
рсчи о обавезама да се учипи
редукцнја оружапих спага
које су иа себе преузеле Ује-дш.е- не
нације у сагласности
са одлуком Гсиералне скуп-штин- е,
говори о томе.
Таква познцпја коју су зау-зел- е
Сједш1.С11е Државе п Be
лнка Пританија у погдеду ре-дукц- нје
наоружанл и одсут- -
Лоидоп, 22 сепгекбра. —
Совјетски радно н штампа са
ветовалн су данас Лксрнкап
цнма да се сете шта су дожн
cm пацпстн. Совјетскн ра
дно посветио ie своје комеа
таре углавном заседачу Гсне-ралн- е
скупштннс УЈедпњг- -
инх нацнја и нарочито рсагп-pais- y
Сједнаеннх Држава иа
товор Андрсја Пишниског,
помоћног мнннстра сподлшх
послова Совјетссог Савеза и
вође совјетске делегације го-ј- и
је одржао у четвртак прсд
Скупштпном.
Цнтнрајућн нзвештај Тасса
радпо Моссва каже да је
штахпа Сјсдииенпх Држам
простим н личппм
нападпма па дслегацвју Сов-јетск- ог
Савеза, "ие обазиру-п- и
се ни ва пајосвовнир
правнла прнстојности." Сов-јетск- н
војни лмст којн со
гатампа ка немачкох језику
у Берлину ппше да би Аме-рикан- цп
који желс рат са Со-вјстск- нм Савезол направплп
велнку грешку када би поми-слпл- п
да бн унапред извојс-ва.- ш
победу.
"Лмериканци. каже новп-н- а.
да су веиач-к- и
фашпсгн када су пошлиу
рат бнлн убеђенп у своју
uoh. А како су онп свршилп,
то свак зна.и
Совјетскн радио бродкесто- -
ности познтнвннх резултата
у penianaity проблека означс
ннх у резагуцнји од 14 де-цембј- та
1946, даје повода,
као што смо поиенули, onpaL-дан- ој
забринутостн н узбу-ђеи- у
обзиром на могућности
успешног ncnyibeita прсузг-то- г
задатка ; убрзаваи-- с иао-ружап- .а,
уклучив атоуско, и
војне прнпреме некнх војпо
и екоиоискп iiohiiiix држава,
нарочито проузрочава шнрен.е
ocehana узбуђености и забрн-нутост- н.
To поткопава веру у искрс-нос- т
мнро.губипнх деклара-цнј- а
и изјава о одлучности да
се будуће генерацнјс учннс
слободннм од тешкопа рата.
Нарочито незадоволдвају-h- e
стаи.е стварн са ставл.а-ire- u
изван закона атомског к
другнх главних тнпова ору-жј- а
масовпог ушпптапап.а,
ствара нарочиту забрнпутост
код мнлиоиа обичног парода. I
Забрннутост јс утолико вн-ш- е
оправдапа због разлога
што је атомско оружјс оруж-ј- е
напада и агресије. Послс
годину н по дана рада Atom-ск- е
комнснјс, ниједан од за-дата- ка
који су јој поставл.енн
у резолуцнјн Генсралпе скуп-штпн- е
од 14 децембра 194G,
не cauo да mije био звршсн,
него инје било пи најиан.ег
прогреса у испундван.у тих
задатака.
Совјетска влада са своје
страие подузсла је пнз кора-к- а
са циллм да допрнпесе по-3iiTHBH- Qu
peraeiwy тога .пнта-it- a.
Оснм тога и у додатку
својим предлознма о заклучс-it- y
међународне конвепцнје
за ставллис нзваи закона
атомског и другнх типова
главног оружја за масовно
унпштаваае, Совјстска влада
је поднела иа разматран.с
Атомској комиснји предлог
којп се одпоси па главне Јд-ред- бс
за међународну контро-л- у
над атомском снергијом.
Нпак, предлог је папшао
на отпор, углавпом од страпе
Сједннсннх Држава. Сједи-iteii- e
Ауернчке Државе, веру--
јупи да he one паставити да
врше монопол над атомскпи
оружјем. одупиру се свакои
покушају да се демонтира ро-стоје- ће
залнхе атомских бом-б- а
п да се и.нхова далл про--
пзводн.а ставн нзван закопа.
У исто време. Сједни.еис
Амернчке Државе системат-ск- и
повсћавају пропзводи.)-таквп- х
бомба.
(Наставак па странп 2)
вао je чланак из совјетске но-вн- не
"Извјестија" у коме лист
оптужује С"једии.сне Држав;
да покушавају претворитг
Гснерину скупштнну у аре-н-у
диплохатског рата.
"Нзвјестија" дал.е кажу да
he Совјетски Сапез браннти
интересе слободол.убих зе-ма- ла
н спречнти "шеталачко
ocBajaite" Сједињсннх Држа-в- а.
Новииа каже да Сједин.е-н- е
Државе желе да пониште
моћ вета у Савету безбсднос-т- и
зато да бн се могле реши-т- и
оиог што се у агресивнни
круговнма у Америцн сматра
као запрека и.иховој паттн-ц- и
дпктвраил.
Дописнпк ''Лондон Тајмса"
О.Х. Праидон у свом чланку
из Ihyjopica, објапллном у
лоидонсену листовима у ра-н- ну
издањпма а касније no
вучен без o6jainibeiui. пнше:
""Непомирл.ивп став Русијс
прсма Сједин.енпм Државама
ја сматрам да је Сазнран на
великом прог)есл који је Ру-сп- ја
учинпла у развптку
атомске енергнје. Ја сам чуо
да he кроз неколнко дана би-т- п
објављено у Москвп коли-к- и
је прогрес Руснја учпни-л- а
на naiy атомског развнт-к- а
— објавоу која нма за цил
да запаи.н свет." (Пре не-kaiii- wo
дана један совјетскн
претставппк нзјавно је прсл
ДМЕРИЧКИ ИМПЕРИЈДЛИСТИ ЗАБОРАВЉАЈУ СУДБИН)
ФАШИСТИЧКЕ НЕМАЧКЕ, КАЖЕ GOBJETGKA ШТАМПА
прибегла
заборавлају,
ГРОМИКО CE ПРОТИВИ ПОКУШДЈИМА ЗА РЕВИЗИЈУ МИ- -
РОВНОГ УГОВОРА C ИТАЛИЈОМ И ПРЕНАШАЊУ ПИТАЊА
KOPEJE HA ГЕНЕРАЛНУ СКУПШТИНУ
Лек Саксес, Њујорг, 21
септ. — Управхачки одбор
Гснералне CKyniui„HC Уједи- -
аених нација са ua.iou вспи- -
ном гласова препоручио je
да се на скупштини поведе
пуна расправа р ублаживан,у
мировног уговора с Нтали-лнјо- м.
Гласаи.е je било 4 пре-и- а
2 и предлог је усвојен са-м- о
зато uito се осам земала
које се не слажу с таквол рас-прав- ом
уздржал од гласаиа.
Сједниеие Америчке Др-жав- е,
Празилија, Мекснко н
Куба гласале су, за тај пред-ло- г
н ibiixoBii гласовп били су
ДОВОЛ.НЦ зато шта Бритаинја,
Француска, Книа и пет дру-гн- х
земала нису xtcic да се
изјасне за ни прртив нако су
пред тим изјав!Цс да нитанс
није зрело за днскусију.
Прстставник Счвјетског Са-ве- за
Андреј Громико нроте-ствов- ао
је протир е одлуке
У расправи niiVaii-- a ra-iii-јане-
ког
мпровцог уговора
совјетскн претставник Гро-мн- ко
рскао је да ово нијс
првц пут да су Сједипене
РДДНИЦИ ЋЕ ПОВЕСТИ БОРБУ ЗА ПОВИШЕЊЕ ПША
И ЗА ИСТРДГУ ПРЕТЕРАНИХ ЦЕНА И ПРОФИТЕРСТВА
Торонто. — Велика уиија
аутомобнлскнх радпика прн-дружи- ла
се ч1гтавом низу
другнх организцција, чији
број се повећав из дана у
даи, са захтевом да се од стра-н- е
властн подузиу одређенс
акцпје по иитан.у претерано
пооишеннх цеиаг! ,профитср
ства. Концем ирошле иеделе,
говорсћи о тии питаљина
претставник ове уппје ауто-мобц.гск- пх
радника ургирао
је на 1Санадскн копгрсс ра-д- а
комс јс прнсаједиаена та
унија, да поведс опште зс-мал.- ску
канпаау за повнше-а- е
илата. Таква lavnaiua обу-хватн- ла
би 350.000 радника
органнзованнх само у ток
Koiirpecy.
Ова питаиа поднгиута су
на коиферепцнји која се одр-жа- ла
у Торонту п ва којој je
ирнсуствовало 50 делегата пз
десетак разнпх градова Он-тер- иа
н 1Свебека иретставга-jyh- ii
прско 60.000 радннка у
a у т омобнлској индустрији.
Конфереиција јс пздала ош-тр- у
опомену, да he "гривпиа
Сутра, 24 септембра у Ха-милт- ону
почние годпшиа ков-венци- ја
тред енд Лебор Кок-гре- са
Канаде, а конвснцијд
Канадског коигреса рада које
јс млађе радннчкотело, почи-н.- с
6 октобра у Тороиту. На
овнм
he око 1.500 делегата гоји he
прстставлдти нен1то око 900.- -
000 организиваних канадских
радиика у ова два конгреса.
У везн с тив конвенцнјака
народни посланнк у онгсрис-ко- м
паргамеиту и један од
старих радннчких ођа Ј.Б.
Салсберг, аписао je чланас
у "Дејлп Трибјуву" у коме
нстиче да раднуни данае мо-ра- ју
внше него икад битв
опрезни н свеснп своје одго-ворнос- тн
у борбп за мир в
демократиЈу. На аима је
главпа одговорност, каже
Салсберг. за ствараие једин-ств- а
радника, фармера п про- -
На суђеау Kjje је одржаг
у Торонту концем прошле
недел.е поводом взбацпва-- а
некагпко породица вз сгано-в- а
v којнма су досада жвв-л- е.
Један од овпх који са сво-јо- и
породицом не зва куда да
крене в где да се свестп, ре-ка- о
је на савет суца којв вх
ynyhyje да подвгву питаве
Генерхшов скувштивом да
би па напад атомскон бом-бо- и
са једне стране могло би-т- н
одговорено атовсков бо-бо- м
с друге стране).
Лмгрнчке Државе покушале
да заобиђу своје обавезе у
моворима и споразумима за-кл.учеи- им
са Совјетскнм Са
везок од свршетка рата.
"Тешко да се join и масти-л- о
на пошису Сједнаеннх
Држава овог уговора н one
веп подижу питаие ревизнЈС
истог , рекао je 1ромико. Un
je опоуенуо да иокушајм за
ревизију уговора с Италнјоч
тек иекашко дана пошто јс
нсти ступио на снагу, "uehe
побољшатн" уогућности за
споразум велпких сила о мн-ровн- им
уговорнма с Немач-wo- m
н Јапаном. Америчка
кампања ставлл1иа npumcas
на Совјетски Савез, каже
Громико, бесмнслена је ч
"осуђепа на неуспех".
Исто тако као што сс про
тивио расправн питааа Грч
ке. вета, Марталове "малс
скупштине" и мировног уго- -
вора са Италнјом, Громнко се
жестоко борн такође и про-tii- b
npeiiouieita за распразу
питаиа Kopeje у Геиералну
скупштнну.
за било гакву нндустрнску
затегнутост која бн могла
ус1едитн као резултат влади-и- е
акцмје укидааа контролс
цена којој су следилс драс-тнч- не
повншице цена, uopi
битп отворсно поставл.ена
тамо гдс прнпада, на владу н
групни бизиес"
Behe аутомобнлскнх рад-нн- ка
је такође поставнло за-хт- ев
да се одржи специјално
заседаич: парламента, који
треба да подузме акцију за
cstaueiLe цена на висппу на
којој су биле прошле годинс.
У всзи с тим поменуте су на-рочн- то
ценс артнкала као
што су хлеб који је одједном
поскупио за три цента про-гал- е
неде-ic- , млеко, брашно,
масло, јаја пгд.
У нзјави Beha каже се да
у већннн случајева "повнше-н- е
цене не зпаче ништа ип
впше ии natte иего профнтер-ство- "
и захтева се од дохинн-онск- е
владе да успостави др-жав- ну
комисију за истрагу
еоправданог повишеаа цс-па- ."
гресивног народа уопшге у
тој заједннчкој борбн.
Говорећи у свом чланку о
домаћим проблемнма народ-н- и
посланнк Салсберг каже:
"Радннчке конвенције саста-ј- у
се када крупни бизпес про-вод- н
вапад на животнн стан-дар- д
народа алармирајућом
брзинои. Ценескачу брзином
ракете, а куповна снаш пре- -
cyiHyje нагло. Ирофити opyje
до небеса. Зем.м се гони брзо
ва ивпцу економсЕог сло-м- а.
Звајући да he таква по-Јиги-ка
изазвати опште про-тес- те
и (курбу, всмллосрдни
профитери посушавају да
скрену пажну народа у дру-го- м
вравцу. појачавајуНн ан-тиЕомуввст- ичЕу
к а м п а н,у.
Лажв, клввете и извртаае су
главва н,ихоа роба ва тржи-шт- у.
. . У тове овв употрео-.гавај-у
к.1асичне хвтлеровске
методе. . .
к.д градсЕог контролвог од-бо- ра
:
Изгледа да ј свеједво да
лв шта говорвте ила ве, вп-ш- та
ве номаже. Контролнп
одбор взгдеда да је впше за-интерсс- оеав
о путевпма него
за чоеечанство.'
Ништа оввв породицава
нвје помогдо водвошеие па
суду доЈЛ-уенговав- пх доказа
да је град Торовто, односно
градсса управа, обећао да he
наћн азлаза за саабдеваае са
становпма в да твх станова
сада вева.
КОНВЕНЦИЈЕ РДДНИЧКИХ КОНГРЕСА КАНАДЕ
конвенцпјзнаучествова
ПИТАЊЕ GTAH0BA ОСТАЈЕ БОЛНО ПИТАЊЕ
ЗА МНОГЕ ГРАЂАНЕ
МИ СЕ НИСМО ОДРЕКЛИ ТЕРИТОРИЈА КОЈЕ СУ ЕТНИЧКИ
НДШЕ, КАЖЕ ЈУГОСЛДВИЈА
Београд. — Бсоградски лп-јобјав- по је декрет којнм се
стовн поздравнлн су у увод-пи- у
чланцнма присаједш1-ен.- е
Пуле, Истре н Словсначког
Прнморја ФНРЈ. БОРБА
подвлачн да je у Јулијској
Крајини у борбн иротнв фа- -
ишстпчкнх пталнјаиско-иема- -
чких освајача погннуло 42.-80- 0
л-уд- и, остало је 7.000 ин- -
валида, а преко 3G.000 кућа
оштећеио нли уннштено.
"Западин нмпернЈалисти —
каже да.ге БОРБА — у току
више од двс годнне спрсча-вал- н
су наше становинштво
у овни областима да ужипа
нлодове своје победе, иостнг-ут-е
после толико напора.
Онн ннсу окуииралн ове об-ласт- н
п н на позив становии-штв- а,
нити да би штнтнлн
слободу, правду н дсмократи-ју- ,
нитн да би осигурали пра-всдн- о
решеп-- е питаи.а коме
ове области трсба да рнна-дн- у.
Оин су довсли cnoje
inviie да би штитнлн својс
гличне иптсрссс, да би изазва- -
ли новл сукоб Meijy народи-м- а
и, најзад, да би сирсчнли
CTanqniniuiTBO овнх областп
да чува и развнја успсхс задо
бнјснс у Народно ослободч-лачко- м
рату."
БОРБА нотом износи мерс
које су англо-америч- ке вла-ст- и
упсле у овнм областима
одмах по свом доласку, н ка-ж- е
да су оне биле упсрепе за
потпуно угушнвам--с народне
во.ге, правде и лсгалностн.
"Што се тиче екоиомскс
ситуацпјс у овни областима
БОРБА — Ан-гло-амернка-
нци — каже даге
су створили
потпуии хаос и угушили ии-дусгр- ију
у Трсту, Тржпћу,
Горицн ,и Нулн. Они су иа
овај начин напелп огромну
штету становништву овнх
градова, осуднвнш га на бс-да- н
жнвот.'
Нодплачсћн вслнку радост
парода Југославије због овог
нстормског доађаЈа — приса-једињеи- а
зоие Б, н дсла зопс
А, Југославијн, БОРБА кажс :
"Данас слзвиуо даи ирисаје-дип.еп- .а
са браћом коју су до
сада западни нмпериЈалистп
држа.1и одвојсис од нас. Алн
не заборавимо ни за трену-та- к
да још нма Словснаца и
Хрвата ван иаших граннца
У ссверозападној Истри, Ттр-ст- у,
С.1овеначком Ириморју,
Тржнћу, Горицн, Каналској
дашни и Бепешкој Словсин-ј- и.
Мн се нисмо одрекли овнх
тернгорија којс су стничкл
паше."
БОРБА у заклучку пстнче
како he скономском поднзаи--у
овнх об-iac-ni
номоНн читаиа
Југославнја. Природно богат- -
ство овог краЈа и радни хс-роиз- ам
И.СГОВОГ народа даће
добре илодовс."
ПОЛИТИКА у уводпои
чланку износи дуги и тешки
пут које је стаиовшиитво
овнх области морало дапре- -
ђе док je постигло свој вс- -
лики can — iipncaje,viiLCH.e
Југославији.
ПРОШИРЕЊЕ ВАЖНОС- -
ТИ УСТАВА II ЗАКОНА
НА НОВОПРИКЉУЧЕНЕ
ОБЛАСТИ
Београд. — Нрсзндпјум
Народнс скупштние ФНРЈ
ОМЛАДИНА 113 1ШДО-НЕЗИЈ- Е
У ЈУГОСЛАВИЈН
Београд. — Груна делега- -
та омладнпе нз Пндонезијс,
Еоја је учествова-i- a на Свет-ско- м
овладинскои фестивалу
у Ирагу, допутовала je у Бео-гра- д.
Чланови ове групе
претставлају два н no мили-ои- а
омладинаца органпзова-ан- х
у индонсжансков омла- -
д п н с к о и репуагиканско
копгресу.
Група ипдонежапских ом-ладпн- аца
вутује на омладвн-ск- у
пругу где he остатп 10
дапа.
"Мв жслиио да се упозпа-м- о
са омладпиом Југослапнј"
— нзјавво је вођа групе Су-гиов- о.
Борба југословенскнх
иарода ciya:n за прпмер пв-- ј
донежаиском вароду".
важпост Устава. закопа в дру--
гнх праввла прогаирује ва
тернторнје прнклучене Југо-славиј-н
по одредбама мнров-no- r
уговора са Нталнјом. За-конс-
ке
одредбе органа парод-ии- х
власти, објавленс па при-K-iy4eii- oj
терпгорпјн, задржа-h- e
своју законску свагу ако
инсу у супротиостн са југо- -
стовенским позитивниу зако
нпма.
Свс одредбе нталијапских
државнпх властп, као и савез-ннчки- х
окупацнопнх властп
ирестају да важе на сам дан
прик.1.учсн41 тсриторнје.
УЛАЗАК ОДРЕДА ЈУГО- -
СЛОВЕНСКЕ АРМИЈЕ
У ПУЛУ
Пула. — Јутрос, 16 сеп-тсмбр- а,
у 9 сатн јединице Ју-гословсн- ске
Арвнје угалс су
у Нулу, одушевл.сно поздрав-л.еи- е
од целокуииог станов-ииштп- а.
ИрсдаЈа града извр-шен- а
je по споразуму измс-ђ- у
југословенских н англо
акерпчкнх власти. У трспут-к- у
када су нрвн југоовек-ск- н
одреди утли у град, но-слсдп.- 11
одрсди англо акерич-кн- х
трупа н цивплне иолицп-ј- с
наиустилн су Нулу.
Нетпасстог септембра пос-л- с
подне, на неколико часова
пре свог одласка, цпвилна
иашција у Нулн ухапсила је
некашко rpapaiia Пуле због
мапмфсстација које су прирс-дил- и
због 11рикл.ученл града
Југославији.
НАРОД ИСТРЕ II СЛОВЕ.
НАЧКОГ ПРИМОРЈА ПРО-- "
СЛАВЉЛА ПРИСАЈЕДИ- -
ЊЕЊЕ ФНРЈ
Рнјека. — У свнм селнма и
градовива Исгре и Словсиач-ко- г
Приворја народ је про-слап- но
прнсаједшкеас ових
области угославији. Ссллцн
су окитили своје icyhe заста-вам- а
и зеленилом и истакиуте
су нароле које подвлаче зна-ч- ај
оовог нсторпског догађаја.
МНТИНГ СЛОВЕНАЦА II
ХРВАТА СА СЛОБОДНЕ
ТРШћАНСКЕ ТЕРНТО- -
РИЈЕ
Трст. — На в1П!п,ија1пву
културпог савеза Словепаца
н Хрвата у Шкедп.у је одржав
састапак претставиика удру-жен- л
it културввх оргапиза-цнј- а
Словенаца п Хрвата га
слободне TpnihaiiCKe тернто
рије. Састапку је присуство-вал- о
око 1000делегата п цпл
му је био оргаввзован--е ак
цијс за подвзаае довова кул-тур- е.
На првом месту, пзгра-дић- е
се Дом културе у Трс- -
ту и у ову сврху изабраи је
одбор од 80 чланова.
У и ме италијапског кул-турн- ог
центра, састанак је
поздравно Iletponn, којп je
лодвукао да девократски
Пталијави сматрају да јс нп
хова дужаост да учиие све да
би се омогућило слободио нз-ражав- аае
слопеначЕс гудтуре
у Трсгу.
На саетаику је такође од-дуче- ио
да се исто тако отпо-чи- е
са акцијов прикупллиЈ
прилога за изгпадв.у ових
домова културе.
ПРОКЛАМАЦИЈА СЛОВЕ-НАЧК- О
- ИТАЛНЈАН-СКО- Г
ОДБОРА ПУЛЕ
Пула. — Иоводом дефввв-тивпо- г
првкл.учеаа Пулг
ФНРЈ, градскв одбор слове-иачко-пталијав- ске
увије м5- -
Јавпо је вроЕДамацвју варо-д-у
у којој се взмсЈђу осгалот
гаже :
"Иосле дугвх годнва рва-в- е
борбе вротвв фапгвстпч-кв- х
окупатора п варварСЕог
имперпјалвзма, којв су пори-ца.1- и
плодове борбе иашвх
народа, данас нада в послед-а- и
оеов који вас је одвајас
од name мајке Хрватсхе, од
наше ФНР 1угославије.и
На Ерају градсЕв одбор
позива све грађане да полог-н- у
у извршељу тешкнх дуж-iiocT- it
обнавллил сеомоуског
жввота града.
i