Serbian Herald, October 22, 1946

              ж-- CTPAHA 2
Српски Гласник
(Serbian Herald)
Published twice weekly at
200 Adelaide St. W. — Toronto 1, Ont.
By Srpski Glasnik Publishing Company
In the Serbian language
Proprietors
Излази сваког уторка н петка.
Са ппсма и чекове треба слати на:
SRPSKI GLASNIK"
ZOO Adelaide St. W..
Toronto 1, Ont.. Canada.
Рукописи cc не epahajy.
Допнси без потписа ce не примају.
НЕК0ЛИК0 РЕЧИ НАШИМ
ДОПИСНИЦИМА
До сада су нашн допнсницн иаписали
лзвсштајо о раду у припрсмама за кампа-и,- у
ношшс н чланства у органпзацпјо. У
iicRiiM од тих нзвсштаја, који су оглсдало
рада оргаинзације, истаклс су појодино
стварн пишс, у искнм ман.с. али узсто свс
зајсдно оии су бнли бољи н вишо их је
било опог пута исго ваљда нкад у раиијим
кдмпањама.
Мсђутим, сада со готово всћ прсшло на
испуљавањс обавсза н иланова, прсмда
јо одрсђсн ирви нопсмбар као почстак
кампањс. Иа ту чињсиицу заиста нисмо
склонп да критнкујсмо онс који су учннн-л- и
тај "ирскршај"! To јс нсшто што за-служ- ујс
само похвалу. Али има јсдна
ствар коју сматрамо за нсдостатак на
којн жслнмо указати дописницима. Тај
нодостатак јо у томс, да cc у дописима
има склоност нспустнтн оио што јо важно
за свакн доннс.
Колико јс всћ одржано ссдиица орга-иизаци- ја,
одбора и груна, гдс јс оргаии-заци- ја
подсљсна па грунс, као што јо то
случај са Ниндсором и Торонтом; колико
јо иађсно нрстплата на новину у разпим
мсстнма и колико добнисио новнх члаиова
у оргаппзацију; колико јс људи који су
нашлн тс прстнлато п који најактшшијс
радо у свсму; колико jo у томо раду бнло
толико пгодних момсната у дискусиЈама
и одлукама, колико су одушсвл,сн.а иока-зал- о
читавс груис н појсдинци и, најзад,
колнко су всћ нмалп заслуго појсдннцн,
а сво то мало јо до сада истакиуто у до- -
пнспма.
Нома готопо јсдног дониса у комс пије
нзражсно зашто со са таквим полстом идс
у ову кампа.у и зашто влада толико оду- -
шспљсње. Ту сс подвлачи заслуго ношшс,
НОШШО
де-з-а
обадвога за цсло ликатиостн
10ССЉСШШ1ТВ0. TBI
ирпзнаљо иовшш оргаипзацијн, што }Q
врло добро. Урсдннштво со томс радујс,
али occha при томс ман.каиост и празни-н- у.
Та празшша јс у овомо што помсиу-см- о
Када би у доппсима дали слику рада,
како јо оргапизован, ко јо иоказао највч-ш- о
шшцијативс, највншо активности итд.,
такви дописи ималн би дуило всћу прод-нос- т.
Нма особа којо су тако окрстио, тако
имају згодан прнступ људима кад тражо
ирстплату или разгопарају с људнма, кад
дискутуЈу иека пнтан.а на ссдницама, кад
прсдају какав извсштај, кад прсдају прст-пла- ту
повсрснику, да би било то како
добро номсиути у допису нско њсгово рсчи
п лн нску оссбниу која јс само н.о-м- у
или н.ој својствсиа. Трсба да допис и
иовина будс, колико јо год .могућс, слнка
л.удин рада којн н,у држе. ucralni
л.удо и Н.ИХОВС за орга-ннзаци- ју,
a no само заслугс новчнс ор-ганпза- цијс
за и.чх, иоглсдати "мсдаљу"
са обадпо страно!
Ми нмамо добар обичај да кажсмо:
"Нанш врсдии другоии и другарицс". илн
томо слично, мало кад нли иикад нико
но зна ко су ти иашн вредни другови
другарицо свс док то ис пзађс јодиом у
iiajcyxonapniijoj форми, таблици илн он-шт- см
списку нмсна. Нсто тако, ако со
искога поцснс, нс иавсдс со шта јс
урадно, колико илн како.
Али нска сс овс иапоменс нс узму тако
као да с пГч хоћсмо да ка:ксмо да или "дај
нотиуну слику свсга или мируј од
па но шшш о ничем". од тога. To
би тск бнла иајвс-h- a Чрсто пута
ии онај комс јо занат itiicaibc, пропустп
како оно кажу наиш Личаин "устрнжака",
можс да обухвати свс што јс потребно
А би сс то онда могло тражити од
оног ко ради у фаирнцн, рудннку, илн на
ком другом тешком послу, а послс тога
митннг, забава н слично, да онда
да стави у допис свс што у њсга нрн-пад- а.
Јасио јс да нс можс, јср умораи
човск нс нп да мисли о свсму нн да
cc com свсга. Алн, с другс странс, када
бн уооичајио нлн узсо то као свој начнн
много би лакшс напнсао н много
бржо јсдаи допис ного ако нс покушава
да со ecru акцнја људн који их извађају.
11 кад ппшсмо, нс традшмо најлспшс рсчн
да њчх унессмо у допнс, иого најбоља
дсла, јср у тражсњу рсчн изгубн сс
вида дсла.
ШШШШШЛшШЦЈЛшЛШшШШШШ1ШЛ11ша.-шљ~ш~ш—~~-- .-
КАlКirОuiСirЕmРАОЗАВЈИСЈДАЛUАTИDiЗi,ДЛАГЈНБАИ1ЧАКА11 ПЈРШОВПЕАјПГААЦНАДА ПоЛитичк
БОРБОМ ПРОТИВ НЕПРИЈАТЕЉА САЧУВАК ЈЕ НАРОДНИ МОРАЛНИ КАПИТАЛ
(Заннм.гнв и поучаи чланак
из Kiture Саве Косаиовпћа
"ШТА СЕ МОГЛО ВИДЕТИ
113 ЕМИГРАЦИЈЕ")
Постао сам упннстар Спаб-дсвап- а
у влади 27 марта 1941
год. У Београд сам стигао из
Загреба у ноћп 27 марта и са
станице отишао равно у Ирет- -
седннштво владе на седницу.
Први пут сам тад видео гепс-рал- а
Сн мов и ha и Бого.губа
Il.uiha, док саи све другс мн-нист- рс
позпавао од раније.
Пз одуневлеп.а, којс сам осе-ha- o
цео даи, од кад саи чуо
за преврат, првн утисак ип
је био разочарап.е. Атмосфе-р-а
није одговарала ономс,
што сам очскивао. Нлада је
бнла хстерогеиа, а дух је бно
укочен. Два генспала — Си
мовић и Илнћ домннира
ЛН СУ. УСКИ КруГ IMIXOB,
вндсло се мало касније —
спадали су само Нипчип и
Слободап Јоваковнћ. Иолити-чк- и
л.уди бнлп су искако раз-бијен- н,
по неки јако бојаж-л.н- п
н устрашеп. Мачека ini-ј- е
бнло, н Хрватн су сс осе-ha.- ui
иелагодпо, прнмеНива- -
ло сс. На ссдиици na којој је
био прнсутан ii бан Хрватске
Шубашпћ, изјав.гсно јс свс-чаи- о
да се споразум о ства-pait- y
Баиовине Хрватске
сматра за основ и даје се уве-реи- е,
да he бити поштоваи.
Нндело сс, како је уожда ве-hiu- ia
тнх л.удн у ствари доб-ронаиср- па,
алн скоро нзваи
iipcwena, пе виде1ш брзнну
којом се догађајн разпнјају.
Да су догаћаји спорнје нш-л- и,
уобличпла бн се можда
једиа цслина од оних којн су
билн сродннјн ио поглсдима,
илн барем у отиору ирсма
двојицн прспотептлнх гсие-pai- a,
алн се зато ннјс нмало
времсна. (U овомс сам join у
Псограду опширно разгова-ра- о
са Боком B.iajnhey).
НИСМО БИЛИ СПРЕМНИ
КАД ЈЕ-НЕПРИЈАТ-
ЕЉ
НАВАЛИО
заслуго организацијо за новииу П : Спата паштпка, због
оргаиизацију а иашс стуације, није
lia наЧ1Ш ОДИЈС си . сс расираилдла у пленуму ис
и
горо.
и
н.сгову
Трсба
заслугс иовину и
и
а
и
у
и он
света
Далеко
лудост.
не
откуда
тај мо-:- ко
можо
писања,
н
из
__ . i
го у одбору шефова. Запре- -
nainhcii.c je пзазвало, кад се
чуло, да сс покушава датн ту-мачен- .е,
како је преврат од
27 марта пмао само унутраш-и.е-па1нтнчк- у
тенденцкју, a
нс сполпо-полнтпчк- у, како
сс инсли да he нталијански
послакик брапитп владу од
Хитлера итд. Hiumih je тра-жи- о
са CiiMoniiheu п Плићсм,
да се мобн.шзацнја не објав-луј- с.
да cc пе изазнва Нема-чк- а
птд. Кад сам добио опла-inheit- e
да епакунрам нз Вој-подн- не
стокове жпта н inehe- -
ра, дошао ми је геиерал Не-uiu- h,
шеф шпендатурс, да мн
у нме војске протумачи, како
се не требам брппутн за нре-во- з
и уопште сав посао, јср
је ту војска, која he својом
оргапизацијок то најболс нз-вест- и.
Даи раннје а седпн-1Ц- 1
владс, министар војнп
Нлић изјавпо je са nyuiiu ау-торптет-
ом:
"ЈСажу, да наша
војска инје спремна. Пстина
је, ,пема свако дугме, а.ш je
довол.110. Уосталом има сире-i- a
за 250.000 војпика у Ai-баипј- н,
н ми је можемо пма
ти за дссет дана. Као Напо-лео- н
што је рекао, при пре-лаз- у
преко Vina: Војници,
to je вашс! Тако hevo п ми."
Пошупо iicnocBchenii, као
што nac je пећипа бпла, мо-ра- ли
cnq бити nunpeciioiiii-pani- t.
У недсгу 30 марта, бно сам
у Загрсбу, да уверпи Мачека,
kai.o je потребно да идс у
Београд. У нме н-егов- о, нсту
iioh, са Miiov је отпутовао
Komynih за Београд. 1'езул-та- т
тога је бно долазак Ма-чек- ов
и заклетва, у петак 4
aupiua. 3 априла бнла je no-мед- нл
седннца целе владе у
Пеограду, на којој је Снмо-oii-h
пзвестио, да је стап--е не-промеи- еио,
да је тешко, али
да ннје критично. Нсту ре-ченп- цу
је поиовно осам дана
касннје, на последљој седни-ц- п
комплетне владе у зеи.гп,
13 априла, код Сарајева.
У суботу 5 апрнла од; 5 до
9 часова, одржана је седпп-ц- а
шефг а, на којој су бплп
присутнн: Симовпп, Мачеч
Нинчпћ, ILinh, Слободап Јо-ванов- ић, Јевтић, Куловец,
Шутеј н Грол. Расправллло
ce о сио.гној ситуацпјн, на
којој су одлучно прогпв ратд
. i
'СРПСКН ГЛАСНИК"
бнли нарочнто Мачек, Куло- -
вец и Нннчнп птд. Ј псто
време, у Мнннстарству уну-TpamiL- iix
дела, осталн мшш-стр- и
расправ.гали су о попу-iLeit- y
бапских иеста, јер је
Сииовпп тражио,да буде пре-пуште- но
11.ему п Нлићу то
решеи.е. To вече било је прво
замрачеас. Око 11 сати у
nohii, био сам no познву Де-мокра- та
у кући Божс Марко-вић- а,
где су били Грол, Вла-jn- h
н Добра Лазаревип, прет-седн- нк
Пеоградске општине.
Раснравлдло ce о ставу, који
he заузсти Мачек, у стучају
да Нсмци иреко Бугарске иа-ва- лс
на Солун, и xohe ли Ма-чек- о
хтетн сматратн за "ка-зу- с бсш". Разпшлн смо се
ис очекујућн пишта нарочи
to. (У емнграцнји смо тев
сазпа.1и, да су Симовић н
liiimiih ceh у петак бнлн
извештеии са впшс страна, и
го од војних аташе-- а из Бер-лин- а
и Лисабона н од енглс-ск- е
владс, о претстојсћем а-па- ду,
којн јс скоро иа минут
тачно претказаи).
Бомбардоваае 6 априла за-тек- ло
нас је сасвим непрнп
реи.гепе. Сазнао сак око 10
cam, да треба да ндем на
Авалу. Тамо сам нашао ве-hni- iy
чланова владе. Вратно
сам ce у град иоиово, да но-куп- пм
још неке прнјател.е,
коЈе нисам до нодис могао
нзвссти. Кад сам касно послс
подие, иоиово дошао на Ава-л- у,
нашао сам CiiMonnha, који
мн је на моје ннтап--с одгово-ри- о:
"Свс је добро. Хнтлер
ово ннјс очекипао, a ии јс-см- о.
Показало се да је паш
плаи тачан. A nohac смо пот-нпса- ли
уговор са Русијом.
Влада he бита у Ужицама."
ДЕЗОРГАНИЗАЦИЈА II
ПЕТА КОЛОНА
Дезорганнзација се све вн- -
Поводом тридесетогодишњице Кочића
ПЕТАР СЛОБОДУ
Нстар 1Сачи1, српски kilii-жсвни- к,
родио се па Раткову,
срцу Зиијаља, усред Бо-сапс- ке
Крајине. Стара народ
па пјесма крајншка с иоио-со- м
cnoMiutc од Змијана Рај
ка којц je са својим Змијаи-цим- а
учествовао у боју иа
Косову. Нослнје Косова ч
послпЈС пада Босне под Тур-к- е,
Зипјаае је свс до "Оку-нацнј- с"
(када је Аустрнја
окупирала Босну — С. Г.)
Ж11ВЈС10 у H3IIIIUHOU поло- -
жају. II Васо Ilcianih сио- -
MIUI.C да je опо за све Bpnje-м- е
турскс владавпие пмало
своју парочнту с.1ободу. Змп- -
jaibe re iinje дало никада
Турчпиу нокметнти. Борило
се оно п мудрошћу u храбро- -
uihy, и фермапима к удутле-мам- а
турскнм, гннуло је од-6njajy- hn
насртаје бегова Џи-nuh- a,
ara I;yiiniuiiha н дру
гих. У тој борбн, отнмап.у,
надмудрпваљу пстицала сс н
породпца Кочпћа,
Аустрија је Змпјаице пок
ueriua п изједпачпла с дру-гп- м
ккетниа. Стога je баш
па Зиијапл' толика била жнва
же.1л за слободом. Зинјање је
зна-i- o да сс за слободу трсба
борити, зиало је н како се
борн. Баш у те године по-чет- ка
KMCTouana одрастао је
Иетар Кочнћ. С1ободарско
Змијаи.с је у н.ега нреточпло
све својс успомене, све своје
же.ге и сву своју снагу. Но
традициј" своје породпце,
дао се па школе. 1Нколова1е
је иод тућппскои владавннои
знало миоге .гуде прсраднтп,
омекшатн ,одбити од мислн
it тсжпл свога краја п паро-д-а.
Петар Кочић je био от-иор- ан
прека тим утпцајима.
On je до смрти остао врлетан,
чврст и упораи Зипјаиац. До
краја живота je on nocno ра-ibci- iy
душу бунтовиог кмета
Србипа који се никако не
може да пзкнрн својим naio-жаје- м
н којц се бори за сло-бод- у
свом својом снагом.
Пзнад свега, on мрзи Ау-стрнј- уж
окупатора, којн с пра-во- м
јачега дошао у оја
ђепу Босну да је пороон. Ко-4ii- h
не подносп туђина, па
не подпоси пнкога ко са ту-hiut- ou,
окуиаторои, ииа везе.
On не прашта чниовницпиа
Ноицима, Чеснма којн су
дошли као слуге окупатора.
Крнво uy je иа one Лпчане
којп долазе као жандараш,
финанцн, лугари. Сви онн у.
ше показивала Осећала с
пета колона н помањкаие све-г- а,
што је најпотребније.
Предузнмале су се мере, али
без ефекта. Дата је амнести-ј- а
за полшичке кривпце, a
већ раппје на првој ссдиицн
владе укинути су раднп ба-талл- ни
код војске, алн амне-стнј- а
у Хрватској ннје извр--.
шсна.
Како сам раније навео, по-след- п.а
седннца владе зем-.г- н
одржана је 13.апрнла у
манастиру Часпнх сестара
код Сарајева. На овој седни- -
цн, CiiMOBiih je поновно сво-ј- у
речеппцу: "Снтуацнја је
тешка, али није крнтична".
На пнтане министра Баиа-шш- а,
__
да ли је предвићена
још једна одбраибеиа лшшја
— Херцеговнна, Црна Гора,
Санџак — СнмовиН је катс-горнч- ки
одговорно, да јест, и
да he ту ненрнјател. битн за-уставл- .ен,
ако ие буде зауста-вл.е- н
на реци Боснн нтд. Кас-ни- је
се испоставнло да je Beh
тада, 13 апрнла, Синовић иа-ред- но
генералу Калафатовн-hy- ,
без niiTaiLa владе, да нз-врш- и
капитулацнју.
14 априла, влада је путо-вал- а
за Никшић. Ја сах обн- -
лазно ннз места у лерцего- -
вшш и стигао саи у Никшнп
тек 15 аирнла пред подне. Нс-т- о
тако Буднсављевнћ. Офн- -
цир, којп је стајао на цестп,
упутпо ме је одмах на аеро-дро- м.
Тамо сам видео журбу.
Iliunith са кофером у руцп,
кад мс јс вндео зачудио се:
''Иа зар и Ви идете? Нана јс
рекао Чубриловић, да Вн п
Будисавллвић ncheie iihu."
Тск тад сам сазнао, да је ка-питулац- ија
и да се одлази.
На Нинчнћево пптање. одго-ворн- о
сам: "Пде ли влада, да
симбатмчкн прстставлл Југо-ставпј- у.
нли нду поједници.
— ЗА
у
у
Боснп нодржавају туђу власт
која јс доннјела чудну и
правду оличепу у
"иалиграпиуа" пред којпма
је пречп н јазавац пего бо-санс- ки
кмег. У Шваби Кочпћ
видп naJBehe зло, префип-си-о
и закучасто кога се трсба што
прпје отрести.
Кочић је тврдн Србпи, Ср-б- пп
кмет. Сматрао је да иема
слободе за Србина док је
куетства. Стога он не прашта
српској чаршпјн, српскпу га-зда- ма
којц ce унре с окупа-топо- ч
и желе По- -
jay н рпјеч аутопомнја толн-к- о
му је гадпа, да је Давид
ие уоже нп да нзговорн. Ко-чн- ћ
Србе оштро лучп у двоје.
С једнс страпе је кусг, народ,
поЈ)Об.ки, поппжсн, осироуа-ше- н
кога "гулн н ала врана".
С друге су CTjaiie онп којн
су се сауц од иа
рода, од куета, па се пога-ђај- у
с окупатороу, траже ау-тон- оу
it ју it "права од оке по-к-е,
од поке оку, од аршнпа
оршип it по — како када".
Чак uia.iy своју дјецу у твап- -
ске Bojue школе. ту нсту
груну меће КочиИ u ненарод-и- е
попове. П сам је поповске
а.ш !.подвала крупппх
пз KOje су свсипсипцп гипу
.in с народоу к за народ. Кад
cv Турцн псјеклп попа Снуу
li04iiha "впсоко су шикнул!
улазовп вреле крви нз врат-ииј- е
жила н понрскалп ђу--м
и ш it ha чардак. To су за
Ko4iiha прави пооови. ва он
не прашта уногама сојц се
лако унре с тућнноу сауо да
могу од народа, од кмета Ср
бина да исцпједе што внше
пара. Кочнћ вели: '"Владике
накрпвише наеро кауплавке
и ударигае у страну . . . од
парода. II Bjcpa нам носрну.
вјера му није вјсра аио
не служн народу.
На крају, Кочнћ ие пашт1
ни снтниу слугауа тћпно-ви- м. He прашта Србнма сео-скп- м
кпезовпуа, којн су
парод због парског
vj-p-a.
Свп опи за Кочића ипсу
Србп иего Швабе, пздајнпци.
Те своје упстн наноспо је
Кочпћ у својцу дјелпуа, пје-суаи- а,
прпповпјеткама. На-ро- д
je то прпмпо, чнтао, a
Давпда Штрпца су многп се- -
л-а- цп зпали напаует.
Кочић не бп био правп Кра
jiiuiniii;, 3ynjaita, да ce уста-вп- о
сауо на nucaity пјесауа
да се спасу,' Одгопорно је:
"Онда ндите у авион са Хрва-тима- ."
Мотори на три авиона,
радилн су н свн су већ бнли
укрцатн. Стајао сам н раз-говар- ао
са иеколнко позна-ник- а
п ппсам покушао да у-he- v.
У to je из другог авиоиа
изашао један офпцпр н ре--
као мн : Господнпе миннстре,
ја сам Ваше место узео, изво- -
лнте yhu . Ја иеколико мину-т- а
отпутовалн смо.
17 априла, у Атшш, у по-след- њн
час, спречнли смо
Снмовићеву изјаву штампи,
у којој je био рекао, да је
хрватска издаја крива за
слом. To je Beh 11 апрнла на
седници владе на Палама рс-ка- о
генерал Илић, па и Сло-бода- п
Јовановић. Ја сам још
тада устао и рекао: "Сад се
пише нсторнја и факта трсба
метнутн на своје мссто. Хрва-I- H
су ушли у владу п сносе
одговорносг за рат. У владн
је снмболнчки
lyrociaBiija. . . Иоразу су ду-o.t- ii
узроцн — нажалост Ско-нл- е
je пало прије псго Заг-реб- ."
ПОКОЉИ КАО ОРУ1;Е
ПРОТИВ ЈЕДИНСТВА
Та нас је мнсао прогопила
за време цсле
Оии који су occha.iii одговор-нос- т
за стом, покушалн су,
одмах да је баце иа другс.
Оптуживаис — join прс дола-ск- а
HaBciiiha п страхота, ко-j- e
су у Хрватској почнпеае
— свих лрвата, јзвило сс од
мах, још у Југославијп, н на-pa.ie.- mo,
као што саи каспијс
тврдио - нрско Фотнпа, у
Дмсрици. Јасно јс било, да
се тим чшш кардппалпа no-грсш- ка,
која у ствари оиемо-гућав- а
рестаурацију Југосла-вијс- .
Пошло ce одмах на крн-в- и
пут мссто да
(Иаставак иа страни 4)
П.
КОЧИЋ БОРАЦ
нс-разумљ- нву
аутоиоупју.
издвојилп
нз-иевјер- плп
претстављсиа
смиграцијс.
оитужнпаља,
н прича о борбп п слободп.
Он је покретао иошшс, ос-нов- ао
је н поттпчку стран-ку- .
Она iinje била бројпа, алн
се због свога јавпог и бсском-промисно- г
програуа добро
освјетнла.
Нл тај пачнн, КочиИ јс
против ссбе у Боспп нзазвао
свс. Лустрнске властп су га
апсиле и прогоппле. Срби,
газде п многи поповп, урзп-л- н
су га. Највнше га је забо-.le-i- o
кад уу је једак Србпп
газда рскао: "Јсдпа чекаи да
одеш у апс". Мрзи.ш су га
бегови, are, и свп осталп иод
ЛустриЈоу.
У Кочпћево доба се нстом
форунрала радппчка класа у
Ikciui. Својоу 6op6eiioinhy,
својпу ставои освојила јс Ко-4iih- a. On je у раднику јасио
впдио једниог правог савез-m- i
wa босапскои киету. Стога
je Iv04iih поуагао радппцима
н чак учссгвовао у штрајко-впм- а. To je био нови разлог
да га властп лрогопе и апсе.
Н овога чврстог планипца
нздала је снага. Непрпјатс-.i- n
су били и сувнше Јакн.
Послије нрогопа, таановап.а,
лозе, one поповске лозс и сптнпх
Ни
допао je у душеппу болпицу
у 1лограду гдје je и ууро П
августа 1916 прије нсго што
се Посна ос.10бодпла.
Мпсао Кочићеву иарод је
носмо као своју, a to je опа
u била. Кад je у Боснп 1941
плап)о Јстаиак за слободу,
Кочићева ce lipajiuia јупачки
држала. Козара, под којоу је
Ko4Ilh IlfiOBCO дјстнп-ство- , п
Груеч, под којни ce родио,
били су чврсто н еосвојнво
жарпште устанка. У храбро-ст- и
Крајишаика бпло је- - и
ЈСочићева дјела, а тај борбе-н- п
народ, заједно с осталпу
вародпуа Југославије, рије-ши- о
је проблеуе за којс се
Кочпћ борио, па је Кочипа
п падвисио,
II фаишстн су 3iia.ni шта јс
Кочнћ за парод у Крајшш.
ирва анхова рефоруа у
Baita Луци бнла је да сруше
Кочпћев спомеиик. Међутнм,
нико ипје кадар да срушп оио
што je у души иарода. ICo4iih
he за вјекове остатн свпјстла
странниа слободарске нсторн-ј- е
народа у Југославнјп.
Брапко П. Сучевпћ.
(Српска Ријеч" од 23
августа о.г.)
. tfg %jWawMfe-- i
Уторак, 22 октобра 1946.
и преглед
КДДА СУ КОЊИ ПРЕЧИ ОД РАТНИХ
ВЕТЕРДНА
Ilporpecnniia демократска новнна "Капа-диа- и Трнбјуп", ппше у нздап.у од 19 окто-бр-а
бо..сопоmдиiTaрitаyчунстаапоовгар.адНиоивпснтаанокваажеза дкаоассс
нсго за .гуде који су ншлн у рат да се боре
за Канаду. Она паводи прнмер како се брзо
прпмпче довршеиу лепо rpabena штала за 10 кои,а н уз .у Kyhime за псе гснерал-uajop- a
Мап-- а у Огави, а затнм кажс:
обаЛламкаак(оу ивсигвеарзанпјпи Ековјриопсеу)? јуХрнилшдадлепinнixа
су без домова. Франклни Ханрати. вођа Уд-руже- п.а встерапа за стапове у Отавн. пзјаи.
л-у- је да je у Отави преко 500 встсрана којнма
су пу-лсп-
о потребпи становп. У Монтреалу је 6.189 ветсрапа поднело siai6e на "Вортаји
9х2а8узкпуићга". зУа Тдоомроовпет.уАGл0н0 укупћзагркаодјље псусуизгрса-ађеип- ос
од страпе 'Поргајм хаузннг", заузете
су. . молбс3) .1с9т9ојснмуенаархгеитвеир.апЗаа (mкоixјн нcеvмапоKднyеhлa.п najnУ", Х(акмоијелтпорпоунзвпордеидузсвћоедов"оНдпеше оцнсавли сур по-треб-нс Опо прсздаузегрћаедпм.уожсKyпhрaо),извоессттаије рзаазтнвоирхепо. цс-п- п
. . . што је довогпо за 58.000 Kyha на
годииу. Отава (влада) даи је "Нешопал
сур najn профитсрнма зпатно noBchaite
цспа, али опи остају па сабогерском седећем
штрајку.
Кон.ц имају ирсдност пред встсраипиа
и радинцима.
пр0113под.у и спречавају изграду Kyha.
Камктатнстнчкн профитсри задржавају
Мнипстар за рскопструкцију Хау п прст-ссдп- ик одбора за коптролу цсна Гордои,
пмају смслостн да тврде да се градил Kyha
лпсск"с.прспапа. Г. Хау кале: "Коктрола ннје
Стаиови остају најиужпије питап.е у зе-мл.- н.
Встсрапи и раднпцп морају добнти пред-пос- т
прсд Koiiiiua n ncnua гснсрала Man-a.- ..
"НОВА" ИНДИЈД НИЈЕ GE РЕШИЛА
БРИТАНСКЕ КОНТРОЛЕ
С. С. Мирајкар, прстставпнк Свсипди-ско- г
коигрсса радинчких сипдпката па кон-фсрснц- пји Међупародпогбироа рада у Мон-трсал- у, нзјаћио је да јс Ннднја н дал оста-л- а
иод бритапском контролои упркос спо- -
бруазрунмоаазикјоеји иjаe чпсолсутисгаиуНгеруи-о-зум еђу нхибрнитдану-сскпк-ех нмпсрпјалпста, по.кохе je ycnociaii.ic-и- а
нопа влада.
Индпја нијс пезависна", изјавпо јс он.
"Борба се дал.е поди. Све догле док остајс
ок-уиацно-
брпа итапскпх овфојисцкпаран, вблраснттанчсвкрнсто цуунсрријуа-лкиазау- аи
задржава споју власт.
"Хпидуска буржоазнја изуирпла ce с
империјалнзуом . . . узела све концеснје
које јс могла добптн. II док то прстставлл
h-ор-
ак напрсд, Иидија нуз join да постнжс
сноју пуиу исзавнспост. Борбу he сада уо-ра- тн
водптп другп слојсвц иарода. прсдво- -
усии од страпс радннка.
Мнрајкар кажс да он ие види yoryhno-ст-н
да he "нова уставотворна скупштнна би-т- п
у стап.у да нзрадн устав иа који бн прн-стат- н свп слојевн парода. 'Овај споразуу.
каже oir, јесте награда иуперијализму, н
рука империјатзуа. који ставла Хиидусе
протип Мус.шуапа и потстиче на непрсста-н- е
сукобс, може сс вндетп у свеуу."
У всзн сл уасовннм међусобицу поко-л.ну-.1
у којпуа je сауо у последп-- у недсм-- у дана логппуло прско петхи.тлда особа, вођа
ииднскнјс радника кажс да се ти сукоби
"Днгравају мсђу слојевпуа средче tiace, док
сс међу хнидуским и мус-туанск- им радни-штво- м
паставлд све веће братну.1.еи.е.
"Mycin мапски савез, рекао je on, орга-пизоп- ао јс директие уасовне акције против
(хиндуског) Копгреса. . . To je цил. брп-таиск- ог
iiMiiepiija.Tii3ya. Овај уасовни прн-тиса- к-, који бн могао бнтн упсреи против Бритапског пуперијалпзуа. употрсб1н је
да брат убија брата. "
"ПРАВДА" 0 ДОЛАРСКОЈ ДИПЛОМАТИЈИ
KovciiTapitniyhii о пашиигтопскоу нзпе-тта- ју
о турској нотн Совјетскоу Савезу по
пптаи.у Дардапе.1а, совјетскн коуентатор
Засуавскп каже у "Правди" од 20 остобра,
да јс та нота у стпарп ахернчгог порек-та- ,
од којс је сауо копнја постана Турској. Та пота ynyhena je Совјетссом Савезу
у везн са совјетским захтевом за пзуепу
моптро уговора о коптроли Дардапела. Сос-јетс- ки Сапез тражи да коптрола Дардапела
буде у рукауа Црноуорских зеуалл. док Сјс-дш1.е- ис Државе и Велпка Брнтапија, као и
no Hiuaity дунавске пловидбе. xohe да one
цуају слободпе руке тауо,
"Најзад, каже Заславски, где је Турска
ii где се налазс теснаци (Дарданелп) ? Мп
суо чули о доларској диплоуатпјп и о деуо-кратн- јп
долара. Можда географија долара
иочпн.е да се појављује у новој подст коп-тппеиа- та. Дпплоуатска творевипа (турска
пота) је превод амернчког Језика на турскн.
"Кажно је само то, да су у овоу лреводу
пзражепе све делпкатности — или би можда
бол.е било pehii сва бљутавост — амерпчког
говора."
Турска, која }е за вреуе рата стварно
била на страин Нсмачкс, и била под нема-чкп- и
окриллм, став.га се сада под ocpn.ie
амернчке н брнтанссе агресивие полнтикс.
Опа предаје сада то пптаље па решаваис
встикој Чствопци, у којој су тројица увек
за доларску диплоуатију.
IL
ш