Serbian Herald, November 01, 1946

              Јф
--fV'
4
СТРАНА 2
Српски Гласник
(Serbian Herald)
Published twice weekly at
200 Adelaide St. W. — Toronto 1, Ont.
By Srpski Glasnik Publishing Company
In the Serbian language
Proprietors
Нзлази сваког уторка и петка.
Сва писма п чекове треба слатв на:
SRPSKI GLASNIK"
200 Adelaide St. W.,
Toronto 1, Ont., Canada.
НЕВЕРОВАТНА ДРСКОСТ "СРБОБРАНА"
Да "Србобран" клевећс, да измишља и
да рига отров против нопс Југослапијо и
Совјетсгсог Савсза из даиа у дан за послсд-ilii- x
нсколико година, to jo познато сваком
ко га узпма у рукс. У љсму со малошта
можо наћи изван тога. Гадн тога нијс за
никога изнснађсљо кад у сму нађс н
такво ствари о иовој Југославији каквв сс
тсшко могу и замислнти. Али да плачо и
проклињо дан када су Нсмцн очишћснн
нз Бсограда, то нс бн био могао ннко очс-кива- ти
н од њсга. Но зато што јо ваљда
чудио да on то жали, uch зато како смс
да будо тако отворси и тако дрзак иа да
то кал;с. Јср ннјо истина да oiiii за кога
јо то намснсно, ако њсговом заслугом п
мрзо иово, стаис, да у исто прсмо жало
за Исмцима што су отсраин из зсмљо.
Могу многи чланови Српског народног
саисза мрзотн маршала Тнта, пошто о
н.счу но знају друго исго што ии "Србо-бра- н"
кажс, алн нс могу да воло зликов-ц- о
нацисто који су им клалн њиховс нај-милн- јо.
Иа ипак су сс фаншсти иа управи Срп-ск- ог
народног савсза и на уродништву
"Србобрана" одважнли да дају одушса
сиојој жалостн због "нссрсћо" што јо по-га- ио
и крпаво нацнстнчко копнто прсста-л- о
да гази наш народ п зсмлу. Да скииу
ттогод тсрста са срца ти фашнсти иско-ристн- ли
су другу годинш.ицу ослобођсна
Псограда. Иослодњи нацистичкн отпор у
Бсограду, као што јо познато, сломљсн јо
20 октобра 1944. Град јопроглашси осло-бођсни- м.
Српски парод Псограда изашао
јо сав тога дана на улнцс којо су сво било
иуно. Слављо и пссољо народа, посло чс-тп- ри
годнно страшног роистпа под наци- -
спша, посло всшала и стрс.Ђана, посло
снловаља и сваког попижапања, Ппло јо
нсописиво. To jo cno у слнкама видсо itch
огроман број ii оннх амсричкнх Срба од
којнх то "Србобран" јако кријо и чупа.
Али "Србобран" у свом уводнику од 23
октобра кажо о томо дану слодсће:
"Двадссстн октобар 1944 дан жалости
за Бсоград и српски народ. . . Двадоссти
октобар 1944 прстставла за Бсоград н
српски народ #најцрн.и даи у нсторији
Срба."
Он страшио проклнњо тај дан иссс.га,
ио само сриског народа у Београду, нсћ
по цслој зам.ги; и нс само весс.га сриског
народа, bcIi и свнх народа Југослпвије.
Нстпна јо да јо то уједио Сио п црни дан
за нскога, али тај нско бнло су Хнтлсрово
хордо, Нсдпћ и iiicrona остала издајиичка
н срамиа дружина, Мнхаиловић н другн.
To jo Сио црнп даи н дан жалостн и за
крвавог Напслића и осталс усташко зли-ковц- с,
јср јо то био знак да nclio ни они
дуго. Гио jo to uprni даи, разумс сс, и за
срнско фашнстс око "Србобрана" са Фо-uiliO- M
на челу.
Пнтаресантно јо како "Србобран" гово-р- и
о даљим борбама, нослс ослобођсља
Поограда. Пошто јс иајнростијнм изразима
искално мржњу протии Совјотског Савсза
и маршала Толбухина п његовс славно
иојскс коју, с иравом, сматра пајвсћим
кривцсм што су 04iiiiihciio нацистичкс
зисрн но само из Београда н Југославнјо
псћ п пз осталих зсма.га Епропс, "Србо-бра- н"
кажо: "Од 8 маја (1945) џунгла се
излила свс до Трста плавећи и хрватскс
и словсначке крајеве. . . И да не би мар-шал- а
Алсксандра . . . да запрети акцијом
савезничких дивизија, Тито би продро са
законима џунгле и на саму талијанску
територију."
Такођо јс нитсрссаитио, да "Сриобра-нов- "
уводннчар нпгдс у том чланку ии са
јсдном рсчи ие иомиље Нсднћа и Иаве
лића, mi Рунника, словсначког издајника
н злочннца. Он је постапио ствар тако
као да ту нијс нн бнло пикога вишс већ
српски народ на јсдиу, а њсгови "непри-јатсљ- и"
Народно-ослободилач- ка појска
Југославнјс и Црвсиа армнја а другу
страну!
Што со напрсдиих и дсмократских амс-ричк- их
н канадских Срба тичс, они нс-ма- ју
ништа протнв тога да "Србобран"
спаљујочтсрст са срца. Нас јбсгово плака-њ- с
за Нсмцима радујо, алн јс то срамота
за хнљадо чланова Српског народног Са-вс- за,
јср он још увск парадира као орган
тс српско установо.
Светозар Марковић
Светозар МарковиН је ум, воља п срце каквп се
могу роднтн само у најбучннјим п најодговорнпјпм
епохама у хисторпјм иароднпх револуцпја. Он је бпо
н остаје понос и слава не само српског народа, ieh п
свих балканскнх народа п чптавог прогреспвног чо-вјечанст- ва".
У прекретнпк н најодговор-нији- м
епохаиа у хнсторнј
народа, у хисторнји револу-цнонари- их
иародннх покрета,
нужно се рађају н формнрају
луди чијим је имспима н дје-ловаа- ем обилежена поједина
споха, рађају сс бескомпро- -
мисни оорци н челични ка-рактс- ри. Појава Светозара
Марковнћа у Србијн пада у
доба препорода, у условниа
кад на Балсану тек почпма-ј- у
сазријеватн економскн ус-ло- вн
за прслаз од феудалног
па кагшталистмчки начнн
произсодис, у времену кад је
иа Западу буржоаско-демок-ратск- а
н нациоиалпа револу-циј- а
већ била скоро изврше-н- а.
За Србнју, као и за чптав
Палкан у вријенс Милоша н
Михајла, у доба терора и са- -
моволл, у добу оременнтом
екоиомскпм, социјалшш и
политпчкнм превнраанма, лп-чио- ст,
ријеч и дјело Свстоза- -
ра Марковића постали су раз-вијоре- на
борбена застава.
Опај чврсти и дос1.сдш1 ре-иолуцно-
нер
и оштроумни те-оретн- чар,
с иужно условле
нии тсоретско-утопистички- м,
нсмаркспстичким гледаљима,
у развнтку напредие тсорнје
н нраксс у нашии рслацнја-м- а, био је како се изразно
Т. Навлоп, "далеки н геии-јалн- и
претсча иаших народ-ио-ооободилачк- нх
покрета."
Гдје сс је родио Свегозар
Марковић остало је неиозиа--
то н no ciioj ирилипи нс he
се iiohn н и утврднти. Три
мјсста — Јагодниа, Нишевцн
и Зајечар — с иодјсднакни
аргумеитнма долазе у обзир
да буду мјеста .егова рође-а- а.
У исправаиа крагујсвачке
гимназпје стојн да јс Спето-за- р
pohcii у Зајечару. Сам
Светозар озиачава.Јагодцну
својим родиим мјсстом. Дап
itcroBa poheita је — 9 cciitcm-бр- а
1846. г.
Осиовну школу, прва два
разреда, Свстозар Марковић
noxaha у Рскавцу, а сшједс-h- a
дпа у Јагоднии. Ннжу гнм-назн- ју
свршава у ЈСрагујевцу,
а вншу, од 1860 до 1863 го-дм- нс
у Псограду. Затии се у-пнс-
ује
на Тсхннчкн факул-тс- г
Нслнке школс у Кеогра-д- у,
одакле 1866 г. одлази, као
сгнпснднст, у Истроград да
настави студнје.
Какво јс било н-его-
во шко-ловаи-- е,
каквн су билн профе-сор- н
ii какав су псдагошки
метод прнмјеи.ипали на учс-iiiiK- P.
Свстозап ie ппикмзло v
ауштграфском чланку "Ка-к- о
су ас васппталн". Систсм
школс н обукс иијс бно такав
да развпја код ћака лубав за
зиаи.см него је школу претва-ра- о
у мучилнште.
У Летрограду Светозар
Марковпћ боравн блнзу трн
годние. Упнсан је на Техин-чк- н
факултст. Поравак у Ру
снји значајан је за (орми-paiu- c
ibcroBiix тсоретскнх по-глс- да
и мазнранл. Годнне
1869 npctasii у Цнрих да про-дуж- и
тсхннчке студнјс, алн
се ту дешава јсдан значајаи
иоиеиат на аеговои жнвот-но- м
путу. Због свог објавле
ног чланка "Српскс обмаис"
губи стнпенднју, прекида
студиј н nacTan.ta свнм спо-ји- м
снагама и голсмим сло
собностима, Јсволуционарнн
рад.
Њсгов тадаш ii.ii став јаспо
је сам окарактерпсао у ппсму
Лнтонију Хаџаћу, тадашм-е- м иредсједипку Главног одбора
Уједии.ене омладннс српскс.
У uiicuy каже: "Менн је н
сувише тешка п уска та згра-д- а
у којој се дапас гуши срп-ск- и
народ и ја сам отпочео
борбу против ite. Моја кан-жев- иа
радоа je n сувпше ма
лена да бн о itoj ниао uito
говорнти: гек кад сам но по-во- ду
члаика '.'Српске обмане"
добио пнсмо од шпшстра Ма-Tiih- a,
које вдм је познато, ја
сам сасвнм репшо да је мој
познв публпцистпка. Одмах
саи оставио инжш1.ерство са-сви- м."
Започео се пут иегове до-сгед- не
и бескомпромисне
кљнжевне п паттпчке борбе
н истодобно прогона од стра-и- е
властн.
из шваЈцарске се враћа v
Србију, алн одмах 1871 г. мо--1
'СРПСКИ
ра радн полнцијских прого
на, да бјежи у Нови Сад. У
Србији је одмах развио всли-к- у
активност. Учествује у ра-д- у
и руководи, као члаи бео
градског одбора, Уједиаену
омладину српску. Сарађује
у Нобратимству , органнзу-ј- с
занатлнјске задруге којима
иосвећује миого труда и мно- -
го времена. Брло мпого са-рађу- је
у иапредном окладии-ско- м
листу "Паичевац". За
тнм пок-pch-e први соцнјалн-стичк- н
лнст у Србпји цРаде-ник- ".
Нрвн број "Раденика"
нзншао је 1 јуна 1871 г.
Око годину даиа нровео јс
у смиграцијн у Новом Саду.
II овде је развио врло живу
и велнку активност. Међу за-иатлнја- ма
пропагнра ириврс-дп- о
оргаиизовано задругар- -
ство, мсђу ђацнма виших раз-ред- а
гнмиазнје роповиједа
соцнјалистичке идеје, с јед
ном груном већ готовнх соци
јалиста покрсће соцнјалисти
чки лист "Јсдиакост", учест-вуј- е
у раду на пационалнои
ocio6ohcn.y српског карода
нспод турског феудалнзма и,
увнјек и нспрсстаио, врло
миого студнра п нншс.
У Новом Саду наинсао јс
свој вслнкп рад ' Рсални пра
вац у науци н жнвоту", затнм
нрву Kibiiry ''Начела иароднс
скоиомије", ату је н завршно
своје најболе и најоригнпал
нијс дј&1о "Србија на Исто- -
ку . марту 1873 г. пјнјтјс-ра- н
је нз Новог Сада, одаклс
одлази у Сријсмскс Карлов-ц- с,
гдјс се задржава свсга мјс
ссц дана. У апрнлу 1874 г.
враНа сс поновно у Србију.
Носшјс кратког одмора у
Арапђеловцу и Јагодннц Све
тозар одлази у ЈСрагујевац. У
Крагујевцу преузнма урсдин
штоо иолнтнчког листа "Јав-лост"Иб- ог
својнх револудио
парпнх чланака у листу Све-тоза- р
је уханшсн н нзвсдеи
иред суд. IIpBOCTciieiiu суд
осудно га јс иа годииу u по
дана затвора, а виши судови
cxaihiuii су казиу иа дссст
мјссеци, не одр-жан- и
нстражпи затвор. Казиу
је издржао у иожаревачкој
казииоиици под врло тешкни
условима. Пз затвора јс изи
uiao као тешкп болсснпк, до
краја исцрпл.ен и тубсркуло-заи- .
У Пожарсицу јс много ра-ди- о
м писао. Ту је иаставио
да ннше другн дио "Наче-t- a
(Наставак са стране 1)
ГЛАСННК"
урачунапши
за офаничеи--е нли укидаае
вста стварио део иолитике
која и ма за ци.г постишуће
доимиације једне груие др- -
жапа, предвођених од странс
иајјачнх снла, над друпш
снлама."
Молотов јс рскао да је Сов- -
јсгскн Савез прпправаи да да
Ујсдин.смни нацпјама пуис
податке о својии оружаиим
снагама у другнм землдиа.
Алн он јс захтевао да то нсго
учние н друга савезннци, вс-.ic- hii
да Брнтаинја и Сједи-н.сн- с
Државе немају оправ-дан-- а
за противл.си.с совјет-ско- м
прсдлогу од прошлог
мессца за истражпваас коли-к- о
ко има војске у туђпм зе-м.га- иа
од стране Савста без-бедиос- тн
Уједниеипх нацнја.
У всзн са интааем фашистп-чк- е
Шпаније, он је рскао?
"Извссне велпке спле, ре-ка- о
је он, прсузеле су па себе
(у савету безбедиостн) мо-рал- ну
одговорност за пропу-штаа- е
да се подузме асцпја у
везп са опасинм леглом фа-шпз- ма
у Европи.
врсте авантура све док ие
своје вратове.
туторству
над мапдатипи
народне скономнјс , који се
потпупо без трага нзгубио.
Ио изласку из затвора наста-вн- о
је с радом у "Гласу јав-ност- и".
Л1сђутим, нз полнтн-чкн- х
разлога убрзо јс дошло
до расЕидан--а с овнм листом.
Светозар Марковнћ, нако
тешко болсстан, покреће но-в- и
лист у Крагујевцу, "Осло-бођеае- ".
чнји је први број
изишао 1. јануара 1975 годн-н- е.
Светозар, исцрпл-е- н 6aic-uih- y,
иије могао дуго да урс-hy- je
овај новн лнст. Нослије
двадесет дана свог уредннч-ко- г
рада одлазн у Беч да тра-ж- н
лнјека. Бечкн лијсчиицн
утврдилн су туберкулозу у
црнјевнма и стоиаку. Све је
било касно.
Светозар Марковпћ нз Бе-ч- а
креће у Далмацију увјерсн
да he сс опорапнтн на сунча-ио- м
југу, али га у Трсту нз-да- је
снага. Умро је 26 фебру-ар- а
1875. Умро је "ирвн чо-вс- к
у Србнји којн је присту-пн- о
једиом тешком и мучном
и иапорнок раду за преобра-жа- ј
друштва, Сорбн за оства-peit- e
(Беселпн
Маслсша)
"Онај који ннје готов да
се за свакн атом својпх
убеђена жртвује ,нек се не
зов представнпком народ-нп- х
мислп".
Светозар MAPKOBHIi.
Од првог објав-гено- г члаи-к- а
С в е тозара Марковипа
''Српској онладшш" до ifcero-в- е
ирсране смпти у тршћан
ској батиици, нјхјшло је све-r- a
седаи годииа. Негов гра-нит- ии
лнк, iLcroeo дје-t- o ре-полуцион-
ера,
теоретнчара, а-гнта- тора
и пропагатора, оста-л- о
је вслнко, свпјетло u го-лсм- о
н живи још ii данас,
јер је у својој основи
Бугарски иапре-дин- к
филозоф Тодор Павлов
у сврјој студнји "'Светозар
AlapKOBiih", roBopchit о "кри-тнчарнм- а"
Свстозара Марко- -
випа, измспу осталога, саже
"Христо Ботев и Свстозар
Марковип су за својс врнЈс-и- с,
uc. upcciajyhii ни за мо-мси- ат
да буду утопистички
соцпјалнстн, потпуно правнл-и- о
разумјелн офонин рсво-луционар- ни
значај како та
дашљег ссллштва, занатлија
и радне нителнгенције, тако
и нац1101гх111о-револуционар-н- нх
покрета у својој и свим
оста.1нх балкаискни зем.има.
Иако нису бнли леи.лиисти
(у оно врнјеие онн то инсу
н ii могли бити), захва.гујућн
својии матсрнјалистичко-рса-листпчкн- м
поглсдима па свп-је- т
и богатом револуциопар-iioj- i
нскуству, onhe узсвши,
оии су правилио ријешили то
Молотов јс рекао:
"Може се мпслпти да неко
прорачунато спречава успо-CTas.iei- we
савета туторства
(Уједпиеппх нацпја). One су
(Уједшине нацпје) ггћ про-пусти- ле
близу две годпие a
да не успоставе савет тугор-ств- а
којп бп бпо позван да
подузме кораке за олакшаи
жпвотиих услова народа који
настаиују мандапте тгрпторп-ј- е
Велпке Брнтанпје, Фран- -
цуске, Белбнје, Аустралпје, OMOryhn
не Афрп. . .
Индпја п Нидоиезпја —
"Крајле је време да се прп-зиа- ју
оправданп захтевп Ни
дпје. Псто Холандпја
мора прпзнатн правеДност за-хте- ва
народа
Велпк спле — 'Мп
да постоја прплпчан број ме
тода са којпма јаче соле могу
ставлтп прптпсак на друге
државе. . . Добро је сознато
такође, да доларп п фупте
штерлпнзп нпсу увес огрз-ннчр- нп
на домаћу потрошиу,
нарочпто када је пзтребнз
прпбгћп 'доларској дпплома- -
тпш пако слио. ое "Ако се велике спле, које цпмо, у сврху постпгиућа од-с- у
пргдводнле борбу протпв ј Говарајућег респепа пра фашпстпчкпх агресора буду д0ларској демогратпјпТ'
дсержнаалепозтапЈеодрнуо дпр.уогпсхланмајцуићјпа,) дотакавш„ ссСтоадчгошвоар. а Мгое- -. спрече да ипхо.п редовп бу-- .
поцепанп, оне he моћп дЈ
да учине миого у сузбпЈану . СтпЈ
тппаот.в.ае..ћаИннп,ахтг,п--н-но-евзпамсптппохтражапп-е--- јј ајхна[а пЈпуталоавцмMebyHap0. л--"-- ц- рпма вп hexe-осетпт- п мудру )У даћ се слободне за[ ов СоИетског Са- -
сломе
О међународном
територијаха
соцпјализма."
рсво-луцнонарн- о.
тако,
Пндоиезпје."
руке
веза п непоколебпву волу за
појачање прпјатг.гства пзме-ђ- у
иарода по демократској
лпнпјп п сарадип."
ocHOBiio пнтан.е револуцио-иарпи- х
покретачкпх снага,
савезннка и резсрва у рево-луциј- н.
Обојица, а нарочиго Свсто-за- р
Марковнћ, учннили су и
у својнм нзлагаанма и мето-дау- а
низ гријешака како с
научно-статнстичкчз- г, тако и
са стратешко-тактичко- г поли-тичко- г
гледншта. "Кршича-рн- "
С в е т озара Марковића
даиас с великнм закашасисм
траже лупом свс те грнјешкс
да би од mix направнлп зак-луча- к
о onhoj погрепшој н-деолошко-метод-
олошкој
и со-циј1-1- 11
- полнтнчкој лиинји
великог срнског револуцноне-ра- .
Ннје то ништа чудно што
и данас по многин питаи-и-м- а лако откривамо грнјсшкс
у радовима Светозара Марко-внћ- а.
Много је чудинје, и уп- -
раво заднвл-уЈ-е — што je тај
велнкн дух свога вреисна, ка-д- а
још у Србији ццје било
оојектпвинх услова за ства-pait- e
маркснстичко-лснииск- с
партнје, стратсгнје н тактикс,
нпак но свим тнм осповии
пнтан.нма заузео позицнјс ко-ји- х
се, углавиом, пи ми да-м- ас
ие одричехо. Лако јс no-слн- јс
толнко вреисна крнтн-знрат- н
Гветозара МарковнИа.
Тешко је разумјстн и.сгову
вслнчниу не само агнта-тора-пропагато- ра
већ и као
соцмјалног оргапизатора н
полнтичара - рсволуцпоисра.
To што су Свстозар Марко-вн- ћ
и Ботсв учнннли у својс
вријсис, могли су учнпнти
саио л.уди којн имају ис само
велико срце, ие само гвоздс- -
ну во.гу н спрсму за борбу
и жртве, већ и једаи дубок
аналпстнчкн u синтстпчкн уи
којн је способан да нх орн-јеити- ра
у вслнбнм иитап.имл
и тепденцнјама свјстског и
бх1канског хисторијског раз-витка- ."
Нашн пароди у народио-ос.1ободилачк- ој
борбц протип
заједмичког нспрнјател-- а на-ш- ли
су, ио првн пут у хнсто-риј- и,
свој заједннчки иут, за-једни- чкн
иут са свнм c.io6o-долубиви- м
сиагама свијста
на челу са Совјетским Савс-зо- м,
Тај су корак иашн иаро-д- и
могли направити н за то
што су имали у својој прош-лост- и
всликог учнтеља Свето
зара Марковића.
К.
Ова бил-сшк- а изра1;ена јс
но студијама — Бесслин Ма-слсш- а:
Свстозар МарковиИ,
Издаи.с '.'Културе", Бсоград
1945 н Тодор Павлои: Свсто
зар Марковић. Нздаас "Кул-турс- ".
Београд 1916.
Загребачкн хрватски илу
чсгровани часопнс:
"ВИЈЕСНШГ.
ГОВОР ВЈЕћЕСЛАВА М0Л0Т0ВА
МИШЉЕЊА О МОЛОТО-ВО- М ГОВОРУ
О говору Вјећсслава Моло
това нзражепа су иајразлнчи-тнј- а
мишлеаа од странс ирст
ставшиса разннх држава. К"а-надс- ки
претставник Can Лорз,
рекао је да јс то био "врло
пхпреспван говор, о пнтаин-м- а
која се тпчу миого змалл.
Може се pehii, да lie битн по-треб- но
впше него што је су-герпр- ано
у резолуцнјн, да
јуж.' "ам а С"ГУР"°, Pf
знамо
иохла
ду
све
као
који свак желп."
Л. Д. Билгрес, кападски ам-басад- ор
у Совјетском Савсзу
и замсннк кападског делсгата,
рекао јс: "To je био најмуд-рпј- п
Молотов говор што их
је до сад одржао — н врло
агреспван."
Британски днпломати рск-л-и
су да је тај говор за iliix
разочајНЈае, "управо кад смо
трбалп да ybesio у нову фазу
сарадие."
Цо.мтеи ииннстар ипостра-пн- х
nodosa Пннцснти ilCn-uoBCK- it,
рекао je за тај говор
да je јасан н нмпреспван.
Члан холандске делегацнје
рекао је да ои налази тај го-в- ор
да је "у супротпостн са
бла гоиаклонои атмосферои,
коју су no аеговом itnuLreiby
Совјетскн делегати изграђнва-л- н
првих дана отвараља засс-дапл- ."
Претставницп Сједпи.е1шх
Држава сматрају да су совјст-се- и
предлозн за разоружан.с
допекле друкчији од идеје
разоруаганл нзражепе од
стране поЕојног прстседннка
Pi-ifi#4- To u invntv пптгтап
ниЕа Cjiiiteiinx Држава.
Петак, 1 новембра 1946.
" m m w + m m w m n Политички "преглед
УЈЕДИЊАВАЊЕ ИТАЛИЈАНСКИХ КОМУНИ-GT- A
И СОЦИЈАЛИСТА
ЈГталијански соцнја.1нстн и комуннсти
иостиглн су 27 октобра споразум за зајед-инчк- е ћс нм птоалј итснпчокреазуамк,цнкјео.јиОнсеи ссасстнојаидајоуд дSа
тачака, омогућити побсду у нзборима за
уставотворцу скупштнну, који he се одржа-ti- i ндућсг пролећа.
Објавл.с.с овог споразума, каже допис-ии- к ltyjopiiiKor "Дсјли Боркера", овлажило
Је иаде дссннчарскнх страпака, које су се
падале поцепу двеју радннчкпх странака. лрншпанска дсмократска страпка мислила
је да he јој такав поцеп омогућнтп домииа
Цнју у новој влади.
Посматрачн кажу да је овај споразум
одговорио иа најважпнје шгтаае у нта.1и-јанск- ој наттнцк од када је ИтхшЈа про-глаше- иа републнком јуна мессца. To пита-н- е било је: Да лн he сс соцнјалпстп п ко-муни- стн поцепатн ио мсђународнпм пита-н.им- а
н тако отворнти пут дссничарској вла-ди- ?
Социјалнстичко - комупнстнчки споразум претставлл комнромис нзмсђу левог н дес-и- ог крила Социјалистнчкс CTpanrq. Лсво
крпло одавно је заговарало уједии.еие со-цијалмст- ичке је дссио крнлои бнколмоунпнрсоттиичвк. с страикс, док
Зајсдно комуннсти и социјалпстн имају
толики број гласова и посланика у парла-мснт- у
којн суколанјкјаочанмпаојлуптXичpкiuаiihсaтrрicаiнcкiiа. дУемосакдарша-мт.-пој пталнјанској влади су 9 xpnrahancKiix'
демократа, 4 комуниста, 4 соцпјалиста и 2
рснубликаица.
Глапне тачкс споразума пзуеђу комупн
ста и еоциЈалнста су следсћс:
Уништеи.с спаког трага фашиза.
Учвршћсн.с дсмократске рспубликс и
ародннх мобода.
Индустриске реформе, нациоиалнзација
мопополнстичке нндустрије, банака, јавне
службс н успоставл.сн.с радпнчко-постодава-чки- х одбора у индустрнји која нсћс бити
пациоиллнзпраиа. ( Arpapiia рсформа, ликвидација великих
поссда и подела зем.ге ссмцима. као и про-шнрсм- .с
зсмл.ораднпчких задруга.
Honiiiiicii-- e плата радинцима.
Усвојсн.с сиољне политиге за очувапс
мнра утсм колективие снгурности.
џ џ
Исст од 28 октобра нз Рнма јавлд:
Хн.гаде фашиста по целој Нталијн дс- -
мопстрнрало је да11ас заставама п бомбама.
Многи су нохапшени а стотине дрних за- -
става н других фашистичкнх сикбола поцс- -
иано је.
ПИТАЊЕ СЛОВОДЕ ШГАМПЕ У ВЕЛИШ
БРИТАНИЈИ
HchimoM гласова донешена je у бритаи-ско- м
иарламепту одлука да сс успостави го-мис- пја
за истрагу штампс. Одлуга је донс-ше- на
иоводом расиравс о штампи и поводом
рсзолуцијс коју је поднсо лабуритски по-слап- пк no niieiiy Дсвис, повинар.
У расправи Девпс је између осталог рс-ка- о: ''Ми изнутра внгае зпамо о слободп
штампе Hero иео друш — и ип сио година- -
ма иосматрали како та слобода ишчсзава."
On јс за врсмс расправе рскао да јс у Бри-тани- ји
потрсбно "најиаае осам милпона до-ла- ра за устаиовљее новипе. Једина ообо-д- а данас јесте слобода власника штампе."
У дискусијн је истакиуто да је бритап-ск- а
штампа коитролирана од страие круи-ии- х
прсдузепа, која не'дозволлвају да се у
нопнилна објавлује иего оно тто је ii-и-
ма но вол.11. Девнс јс навео пет питаиа у всзн
са нстЈ)агом KOjy_hc требати провестн ко-миг- ија
и то:
"1. Питаље власшГштва, коптроле и фн-напсира- м.а
зеиа.1ских и провпццискпх ио-вии- а, (новинских) агснција и часопнса.
"2. Размер до којег су се развилн Mohini
лапци новниа у мопођолскп новинско вла-снншт- во.
"3. Способиост независних зсмалкпх и
Mcciiiix новпна н часоипса да издрже компе-тнциј- у
са сппдикализованим предузећима.
"4. Уилив финансисснх н оглашивачспх
ирсдузсћд у доношсиу п забраапваау всстн.
"5. Пзвртаае и забраљпваљс бптпих чи-н.еии- ца
у домаћпм н спољпни вестнна.
ТГолиео је ободна штампа Брнтаппје
види се п из чнаенице да je овпх дана одго-вар- ао
пред војннм судом брнтански официр
Горле, зато што је написао један чланак у
бршансЕом nojnou листу у Палестиии крн-TiiKyjy- hii
бритапску полптису у тој земли.
Суђен.е je бнло у Каиру. Мајор P. С. Дуер,
бивше одговорно лице за брптански војнп
лист у Палсстшш, сведочећп на суду у ео
рнст офнцира Горле-а- , ресао је да је бпо
заиаи.сн када је чуо да је Горле ухапшен
због чланка sojer је паппсао у том листу
у јаиуару мессцу.
У-то-ме члаику због кога j'e бдговарао
пред војннм судок, Горле је сугерирао да
се иоведе истрага о брптанссој полптици
у Палестмик, и pesao je да би резултат те
истраге открло до сада непознате асције
бригаиске политике у тој зеили, соје бп бн-л- е
запач.ујуће као и открнћа на суду цаци-стнчки- м
ратним хточнпцииа у Нпрнбергу.
БритансЕа штампа днгла је велику буву
против одлуке о истрази како је оиа илап
сирана и Еако дстује, а познато је да пикад
ие ирестаје са "нстрагом" штампе Совјетског
Савеза, Пол.ске, Југославије, Бугарске и
других земалл Еоју пе Еонгоолпрају tpy-стов- н.