Serbian Herald, December 02, 1947

              СТРАНА 2 'СРПСКП ГЛАСНШ? Петак, 28 новембра, 1947.
Српски Гласник
(Serbian Herald
Published twice weekly by Srpiki Glasnik Publishing
Company— proprietor in the Serbian language at;
200 Adelaide St., W., Toronto 1, On I.
Нзлази сваког уторка и петка
Сва пнсма п чекове треба слатп иа
"СРПСКИ ГЛАСНИК"
200 Adelaide St. W.,
Toronto 1, Ont., Canada.
ОПШТИНСКИ ИЗБОРИ И КАНДИДАТИ
Што co niiuic ii ближс примичу град-скн-опишш- ски
избори води сс активинја
пропаганда. Та пропагаида је дполнчна.
Јсдиа јс за добробит народа, за нижс так-с- о,
за иормализовањс цопа животннм иа-мирниц- ама,
за иобољшањо градског про-мот- а,
за снижаван.с цена млску, а да нла-д- а
дајо субвсицију на рачун вслпких кор-пораци- ја.
To су напрсдпи радппчкн каиди-дат- н.
који траже и објашњапају спојс
прсдлогс да су усвојиви и ирпхватлишп
за nclmiiy народу. Друга пропаганда jo
протип радничких интсрсса, иротнв про-грсс- а;
протнв свсга што је у корист рад-нн- ка
н малоиродавача.
Ислика ј важност имати радничко
прстстапнико у градским Одборима. У мио-г- о
случајсва градскн илн онштински Од-борн- ици
могу вмшс урадитн нсго радиич-к- и
прсставннцн у нарламснту. Зашто?
Нросто зато, јср су иа ссдннцама град-cfci- ix
одбора на днсвнам рсду увск свако-дисп- но
нотрсбо као вода, гас, малонрада-ј- а,
онштииш! порсз, станарина ирирсз
итд. To прсма томс, ако лмамо iuiiuo до-бр- их
градских и ошнтинскпх Одборника
бол,с п лакшс протурују се у користнаро-д- а
добри и кориснн прсдлози, а народ то
пратн бол.о иего рад ировннцијалног или
домшшонскогпарламснта, јср миоги сма-тра- ју
да јо оио ирсвисока политшса за
н.нх. баром јсдаи дсо тако мисли, док ло- -
кална Управа јо, нарочнто за малог обрт-ии- ка
илн тргопца важннја исго сво другс
устаиовс, it зато како рскосмо тај рад они
пратс.
Да со нобн удалили од прсдмета о ко-3- 10
смо казалн да јо лакшо иа локалиим
ошитнискнм н градским нзборцма нашим
иапродним Одборницчма нротурнтн ирсд-ло- го
исго у парламситима. II то јс тачио.
У градском Одбору ирсдлаже, рецпмо у
Тороиту Стурт С.мит да со отиорн иншс
игралишта за дсцу. да со уродо или отворс
пови паркопи. или да со изгради свратишта
и пронојшшта. To дабомо у доста случајо-и- а
иијо градска унрава Торонта усвојила,
али јо локалпа штампа то забглсжила. да
.in она то нолела или ио. I! што се догађа.
iianpoiiui Одборннк лодижр иа јавним лш-тппзи- ма
опст то питаи.о н кроз иппродпу
штамиу. обичии л.уди п жрир који со ис
Паво много нолитиком дижу со п плтсрс-суј- у
со за ову ствар. и тражо од градског
Одбора да jo успоји. Тако со логодило mho-i- d
иута у Торонту. да су продлози Стурт
Смита. који јр бно игколлко пута алдсрман
ii иосло контролор одбачсни. да бн пх иосло
гсоизерпатлшци илн либоралци нод лри-тиек- ом
јапиог мнрња гами продлагали.
To дабомо linen ino донч;ло у и.нхоиу ко-рн- ст
плп популариост. али волш; дсо ну-бли- ио
знадо и то, да је стаповитп лрсдлог
цродложол од страно напродног Одборнл-к- а.
Тако u нротнв својр вољо рсакциоиар-Ш- 1
озборилци ирсдлажу лредлоге ианрод-ни- х
Одборпика.
Лок со јр нрочуло да ho млско носку- -
н н
а с
н
и
п
—
а
а—
п
в
бивши јо о
п
- .. осам II М I'll III 1?l lVll.l, IV--'l.l Ifl „V... ..W.- i - -
ua млску. uu noiii aumijy за скупл.ање
сто хн.гада лотписа којо he послати на
пладу. Ову всст јр забслолгила и локална
штампа. иако гарклстнчки нли подру-г.тчив- о,
али јр она то била прнмораиа забс-лсжнт- н.
Даклс. пажио јо да иарод зна ко- -
добро. а ко му је протшшпк. У!
овом случају добро народу жоло и paio за
то добро напрозин раднички
који су всћ били ово гозино разним
локалиич упрагама. п онп који иа иово
каишаују.
У колнко ci obic узоло Стурт Смита у
Торонто. то ннкако нс значи ла дру-г- о
rpa'ono илн мостаииа иоузпма у обзпр.
Осо јо учрљсио зато. пррш за сва-~к- п
rpat. за сваку опгатппу. па прома тамс
иијо иужно да со имсиујр појсишачно ог.а
или оиа. ппнлико су тако pelm јсшако;
услопн бороо исто тако. наропш каншла-т- н
нмају исте програмо. могућс разлпчпто
no iiMciiv прмлога. алп не у суштпнп.
iMixoBii про1лозн. сви iMixonn говори
н nponaraina управл.ано ]о за добро на-ро- да
10ТИЧН0Г мсгта и прлр I(anaie.
Кад нмамо напрсдних локалипх
Управа, оис могу олопатн v станопитом
случлју н по станопитнм ппрмозима и v
становитим п на пповшншјал-н- с
управо н домшшонску тс јс сто-г- а
од исопходно важности да бнра што
Под маском Плана" да потчнне свет долару
Економска скспапзпја амсричких монопола одавно
јс н добро нозната малим државама. Горкс нлодовс тс
спспаизије нрвс су окусиле државо Латннскс Ал1срнке.
Оиа јс отиочсла још у пролнлом пску нзвозом рслатнвпо
јсвтнно амсричкс робс. Иосло тога дошло јо до пзвоза
капитала, до заЈмова,
уговора. Нз свега тога јс рсзултнрало потчиња-вањ- с
приврсдо, а затим н полнтнчког курса, малнх др-л:а- ва
во.гн Нолстрита. Убсдљивс прнмсрс у том поглсду
можо да да газдовањо капнтала у Чилсу,
Вснсцусли, Панамн, Бразилији нтд.
Борба амсричких моиопола за освајањо робних
тржишта н нзвора снровина inije прсстајала mi за јсдзн
дан. Нођсна јс за врсмс рата. 1Нта вишс, користсћи
тсжак положај Енглсскс, Сјсдпњсно Амернчко Државе
потнснуло су јо потнуно илн дслнмнчно са тржишта Ла-Tiiiic- KO
Амсрнкс, Каиадо, Плнског Нстока, Кинс,
Још током последњнх пред-ратнп- х
година САД су про-изводи- лс
око половинс (48%
до 49%) укупие индустрп-ск- е
продувције кашггалнстн- -
чсог свста. У годанана рата
амсрички производаа апарат
попово је знатно порастао ita
Евасцу ратинх поруцбина.
Иродусција амсрнчкс ннд-стрн- је
порасла је више иего
двоструко. Наје се оскудева-л- о
у тржаштима за иласи-ран.- е
робе. Главна тржшнта
су устварн бојншта ко-ј- а
су гутала огромие количи-н- е
индустрискнх производа.
Приходи Moiionaia раслн су
сваке годинс, напорсдо
њиил раслн су апетити. До-ларс- ки
хсројн иочели су гла-си- о
да нзражавају своје тси
ас ка свстској иревластн.
Ио завршетку рата америч-кн- м
iiociuBintM .гудима наме- -
тнула се пензбежна
нлн да смаае пропзвод- -
tte, нли да тражс освајају
нова тржишта за ibiixoey ро- -
бу. Нс размишддЈупи дуго
онн су прихватнли друго рс-шсп- -с.
Иастојалн ставлл нзрађена
што бржс рсалнзују. На врата
je Bch куцала нова скономска
крнза: године брзо сс
попела кривулл баацростава,
нз месеца у мссец iioBchaea.ia
се нсзанослсиост, берза
чсшћс дож11ллва.1а грозни-ц- у,
у трговини године
inijc сс уопште појавнла уо-бичајс-
на
upaichiia живост.
Mono бц наравио, но-ћ- н.
путсм нрошнрс11н1 уиутра-НШ.С- Г
тржишта. тј. nytcn uo-Bcliai- ua
реалнпх зарада дссс-тин- а
мнлиона радннса
С1ужбсника подизаил иад-ниц- а
на једпој странн. сна-ibci- ta цсз Другој- - Алл iw
би зиачпло одрепп сс су
псрнрофнта, uito ппкасо не
спада у плапове капигалистн-чкн- х
моиопола. Стога опп
крспули правдсм макспмал
or прошпрсаа сполле ско-ноис- ке
експаизоје.
11о1ледн аиерачвох "баз-нисмен- а"
упутвдв су €& Е-ро- пи.
Овај коативеит раии-ј- е
претстамао гдавно тр-жнш-те
за нидустрвсст вро-дукци- ју Сјсдинввх Aaepav
ких Држава. Сада, пак, после
шсстогодмшнлг страхоттог
1та. Европа, опустошена од
хитлсровацд, јав.елла се ао-гледа- на
амсрпчкнх моиопола
као велвЕО за дужс
1ШТИ, ЈГоитролрр по-- ,! обсеево хржиште,
псо. ainiuiv ла го сиизр ла плала .гактом ннсу моглн да imj
". г.. 1чак ии колиннзаторп rt.'J" VJW..IVTM.II.I.I..,, 11,11,Г1."!. lll'ITI llll. MaeCTor BCKl
му жслн
кандидати,
оии у
со
се
јрр то
Спи
вишс
приликама
Пладу,
со
чак
бнла
алтсрна-тив- а:
1946
1947
крло
1ат је, додушс, донсо зна-чај- не
полнтвчког ли-к- а
Евроие.
мстоди старих ка1онизаторз
вншс ие могу да нађу приме-н- у
на cBiHjncKOM тлу. Лли аме-рич- кн
нолитмчарн изхнслилп
и разра,1нлн, извршујући
во.1.у ионопола, новс, усавр-шсе- с
етоде економске н мо-лнтич- ке
ексаанзнјс срачуна-т- е
на остван.с светскс
САД. Мн даиас пнди-v- o
остварен тс скгпанзнјс.
Дпанасстог марта бнла ј
проглашена нозната "Трума-нов- а
доктрава". Тачнвје рс-чен- о, tora дава полало
освсткна само јгдна ена
стрлна. Лмсрнка је нзјавнла
да даје 400 милнона долара
за аотпомагак.с реакционар-ни- х
рсжвва у Грчмј в Ту-ск- ој
н за увођим: н.ене нот-пу- не
контроле иад њнховом
прнвредои и полмтнком. Ев
ропскн мароди ннсу. еђ
енм, нашлн у томе вншта но
во. Била то најобпчнир
под
mm
"помоћи". Ннјс био иов на
барјак, којим амернчви до-бротво- рн
декорисали своје
"мплосрђе" — барјак аигико-муиизм- а.
Ова страна Труманове док- -
трине наишла je на јак одре--
чан став у демократскоЈ Јав-иос- тн
Квропе, алн не само Ев
ропе. 1орало се одустати од
прошнрен.а амсричкнх добро-чинста- ва
грчко-турск- е врстс
на другс зсмл.е, а да je то
епергнчио захтсвала агснтура
америчких монопола у низ)
зсмалл.
Нетог јуна "Труманова док-трнн- а"
окренута јс тако да јс
сагледана и.епа нова, само на
први поглед сконбмска стра-н- а.
Свет јс сазиао за "Марша-ло- в
план". Ллн то иије нлан
указив.шс помоћи обновн по-рат- не
свропске припрсде, всћ
план освајаи.а тс иривредс,
план скономскс скспаизије
СјеД1П1.с11их Америчких Др-жа- ва
маскиран тако да лнчи
на скопомску помоп. У току
последег врсмена свст je до--
био двс иотвр- -
де за to. Ilnny потврду прст- -
су да то решсае лнста пчтан-- а
је све
сс,
су
је
нон.
пзменс
су
нрс-в.1ас- та
је
је
фпрно
су
иод руководством liCBiuia и
Пидоа за четрнасст држава-учссннц- а
арнскс
Другу нотврду дају no-ne
директиве пладе САД гс-nepa- .iy
ICicjy.
liojc су податкс затражнле
САД од европскнх држава:
СудсНи no tipiixsahcitoj лис-т- н
П11таи.а, амсричкн добро-твор- н
желелн су да сазнај
ово:
а) сумзрпа анализа тешко- -
па проузроеованих ратом (тј.
стаис привреде евронских др-жа-ва
и штста коју је опа пре-трпе-ла
у току рата) ;
б) садаш- -
аег пронзводиог капацитста
зсмлс;
в) појсдппостп о нацноиал-лв- и
скопомсеим програннпа
за 1947-195- 1 го-дпп-у;
r) paauqin недостзтка нли
пшкова храпе п снроввпе;
д) увозие потрсбе в могућ-вост- в
нзвоза у погледу иа-швв- а;
ц) платежапа способвост в
кредвтиж способност зсале
тд.
Нпсу од иаадг ннтереса нн
податцо које су САД тражн-л- е,
али којп услед протеста
ннза држава ппсу унеги у ли-ст- у
пнташа. О itiiua се гово-рвл- о
у сиглеско-хо-1андск-оЈ- 1
пројекгу лпста питан-а- . У том
npojerry бнла су садржава
пвтааа о државввв реирва-и- а
чата а алуге, о пностра- -
ннм дуговима зсмлс. о стаљу '
iij)iiu.iinii. iiHvcviiiuiija j
ннострапству, о
уговорима нтд.
Сјединеве Амсричке Држа-в- е
тК1Ж1ме су, према тоне, да
им европске земл дзду све
податке о свом мидустрнскох
и финаисиском потснцнјалу.
Мешајућв се безобзнрно у
увутраше стварн сувсрснвх
држава. ансрвчкв нонопојн-ст- и
ногушавају да утврде во-рошач- ку снособносг евров-ско-г
гржншта за читав ннз го-дн- ка
уиапред Ови се вишс
нс задоволавају резултатиха
обнчног скономског прибав-лАњ- а
обавсштена и аодацвва
који се објавлују у штамвв,
en отворено н заповеднички
захтевају ајтачније ннизр-вади- је
снабдевсне потписима
мвнистара. Нвшта их се не
чс што нски од тих пода--
така државн)
iy. AioHonaiiiciii отворено
изјавлују да je у "веку атом- -
ске бомбе" појам национа.1не
мезависиости застарео. . . годииа, п то ул
He падајућп се нпак да привредне структуре
свих четрваест држава датн
гачпе податке, амерпчкп у-бит-
ел.п "плавова" прпбегава-ј- у
и повоћвпв средстввва. У
Стокхолм је стпгда 19 јула
амерпчса делегацпја за "вро--
учавап.е скопомссог стаол
земле". Шеф делсгацпје Де-в- пс
изјавпо је да оиа вахе-рав- а
да посеш, поред Швед-ск- е,
Финску, Норвешку, Дан- -
ску, лолаидпЈу, ФранцЈ'Ску
Поллку п како
би проучила "став тпх земаља
у односу према
нлаау и уопште према ппта-анм- а
обпове".
Прпвреда Памке и Чехо-словач- ке
спакаш је од варо-чпто- га
пптереса за делегаца-ју- ,
вошто те државе улазе у
ред зеиаха које су одбиле да
учествују па парнској конфе- -
репцнјп, сматраЈупп да нп по
чему нису дужне да полажу
рачуиа Америцн на базн оне
i листе питааа.
Тасва је прва припремиа
етапа по својнм
размерима сконоисие скспан
знје америчких хонополпста
у Европн. Ова етапа претстав-л- л
важан саставнп део оства-pei- ui
"Mapuia-toBo- r плаиа",
kovc je цил. да потчнни прн-вре- ду
свропских држава ннтс-респ- ма
Но 'стрита, натеравши
нх да своју производау прн-лаго- де
иотребама америчког
извоза и увоза.
Амсрички прстдеити на
ynpan.taiLe Европом ннсу, е-ђут- им,
хтслн да сачекају да
се прсђс та прва етапа. Ннша
се жури. Експанзнја се већ
развија BcnikOM ширппом.
план" ссрвирао је
европскнм иароднма, a oboi
nyia — аеговим
ho-bo
изпсиађси-е- : план обиовс
и н д у с трнског
Нсиачке. Рсч je о повим ди-ректива- ма
владе
Држава шсфу
америчсс окупађпоне управе
у Немачкој генералу IC-'ej-y.
је главнн зада-та- к
да подигну индустријску
yoh Западне Немачке на ннво!
БОРИ МИР
Београд. — На свсчажкггн
поводом двогодлшљице осни-tait- a
Светске федерације де-моЕрат- сЕе
ошаднне, секрстар
одбора НаЈкдне
онладиие Слав-е- о
Комар поздравио је збди-жеа- е
демократске оиладннс у
свггскнм размерама и увутар
поједвввх земалд в встакао
примср бугарске омладннс
која јс ових дава створила је-дннетв- енн
Савсз демократске
охладвве Бушрске. Бугзрска
оаладнна бвла је досада ор-гавнзов-
ава
врева ва!втвч-к- н
партијама.
Мн увахавано особевоств
разватЕа овладивског иоЕре-т- а
јр свакој зевда — оодву-ва- о
је Бовар — ала је Мзр-ша- л Твто вас ваучио да
једввство омладвме вожс во-ств- ћв
водећи борбу за то је- -
дннство одозго са рхоавка
поједииих в од
оздо са масама оидадвне. н
то ва једном борбекох вро-грав- у
еоји одгамра емлава
в вотребана огрохне мввве
овладвве.
На Ерају ј Еомар встакао
да је Иародна омладина
нроодсћи врин-цвв- е
радкла на
збдвжву деховратсве окла-двн- е.
Народва омладнна Ју-гослаа- ије
одрхава езу с
194 омдадввске девосратсЕе
вз 59 зекала. У
је ок годвве бо
раввло 135 делегата окладвве
ва 23 земл. На
родва овладава noc.ia.ui јс ва
ТЕРОР ФАШИСТА У
ТРСТУ
Трст. — Грува фашиствч-кв- х
терорнста извршнл је
врексввоп атевтат бовбок
ва вросторвјв аултурвш' дру-шт- вв "Редвк" у Трсту. Еј№-плозв- ја
бохбс ава-тв- у
вггелу. Као
и уаек приликом +шстич-ки- х
атснтата, волицкја е са
закаши.евв стагла ма лвце
кгсста в ннје пропашла атем-татор- е.
јс вншс могућс напредннх кандидата за Гласајто за радинчке Ра--
и школскс град- - днтс у овнм нзборнма да се пзаберу, пра-ск- е
Одборс. пи народни
№ШЈВ1гШЈ1тЈвМШгшШДма
ЕКСПАНЗИЈА АМЕРИЧКИХ МОНОПОЛА
"Маршаловог Амерички нмперијалисти настоје америчком
нсравиоправпнх трговинско-еко-номски- х
ссвсроамсризког
Аустра-лнј- с.
СтуртСмнт
Пскомпликопами
колонпзација
врлоубедливс
конфсрси-цнјс- ,
пскорншћаваи.с
прадвпђспнм
трговипско-скопомски- м
претстављају
(предратннх
ћоочување
Чехословачку
Маршаловом
бсзграпичие
"Маршалов
енглеско-Француски- м
трубадурнма,
лотспцпјала
Сједнњеинх
Америчкнх
Дпрективама
Централпог
Југославије
органвзацвја
Ју-гослав- нје.
Федерацвје
опганвзације
Југославнјк
Југослоасвсжа
матернјалиу
кандидатс!
ЈГоитролере. Алдсрманс.
прстставници.
која је толвко корвсти i.i
Хвтлеру — структуре трусто-ва- ,
картела, копцерпа.
Веома су караггсрнстпчнн
у том погледу п амерпчки
предлози учтмвп Еиглеској
no пптаи.у Рура. Одбивши сн-глес- ке
пројегте "соцнјализа-цаје- "
рурскпх прсдузећз,
Сједпиепе Амернчке Државе
преддожнле су да се створн
"заједнпчка" управа за Рур
под претседпнштвом Амерн-кавац- а.
Другнм рсчнма, Амс-рикав- ци
отворено захтевају
да пм се да искл.учиво нраво
Боптролнсаиа Рура. Енглезн
су тек сада уочнлн колнка је
цеиа Маршалове "нсссбичие'
подршкс пружене Бевиновом
иегативпом ставу према сов-јетсЕ- пв
предлозииа о увођс-а- у
четворострапе коптроле
вад Руром.
Западиа Нсмачка заузнма
централно место у плановима
америчЕе еЕспаизнје у Евро-п-п.
Зааадној Немачкој доде--
л.ује се улога скопомског цен- -
тра у западпом блоку који
СЕлапају ннсинрагоЈш н орга-низато- рн
нарнске конфсрсн
Uiije. "Амернкаицн желс да
начине Немачку нндустрис-ко- м
базом, прсдвиђсном у
Марша.1овои нлану" — инсао
ie Tv снглсскн лист
"Дсјли ксл".
Ово су чн11.е!1нцс које обе
лодаљуЈу суштину и смнсао
_ . _ _ _. . _ . _ . економског програма за Т? _. пв-рон- у"
диктовану иитсрссимч
Н о лстрнта. ИрстставллјуНл
тсмел. плапова за прпврсдпу
и паштичку скспанзпју аис-ричЕн- х
моиоиола у Европи,
тај нрограм у свсму је Супро-та- и
интерссима иривреднс ои- -
новс евроиским земллма на
демократској бази, као п на-чели- ма
мирнс и равноиравнс
економске сарадае. Оа нро-дублу- је
поделу Европс н,
управ.т-е- н оформлеп.у п пот-чиЈава- иу
"западног блока"
америчким претедеитпиа иа
свстсЕу прсвласт, угрожава
мнр н бсзбсдпост европских
иарода и парода цслог свста.
(СНБ) С.Н.
НАРОДНА ОМЛДДИНА ФНРЈ СЕ ЗА И
ЈЕДИНСТВО ДЕМОКРАТСКЕ ОМЛАДИНЕ GBETA
иавела је
скоро
свстскн овчадппски фестпвал
у Нрагу 500 де1егата н добр{-Boi.- Hc
оииадиисЕе радие бри-га,- к
у внше околних зсиал.а.
На овладпнској прузи Шп-вац-Сараје-
во
која јс била је-дннст- всиа
манифестација ие-ђународ- иог
прнјателлтвз ом-лади- не
раднло јс oeo G.000
омладннаца иа 42 зсилс.
Народва омладнна Југо-слава- је
већс штедетп иаворс
у борбп за девократскм мвр
за јачаис јсдппсти демократ-с- к
онладнве свгга — завЈ.у-чв- о
је Конар.
"МИСТЕР ЕКС"
Ивав Чоак родом вз ce.fa
Маввш код Широког Брвје-r- a
oTBiiiao у Југославпју у
вессцу лнрнлу таво се оже
аво в довео жеву у Кападу ;
A.ia кад ј несретпн Нвап до-та- о
оааво слаба лудн нсео-раствл- в
су нлгово лудвло, јер
у стаарв ов збплл изглсда ве-к- в
свушењак u довела га па
уредввштво једпе новине м
внтала га разва питап.а a
Нван нстезо вршави врат и
клвмао главом н мсђу мпо- -
гав нсвал-а-ш- м реченицам рс-ка- о
ie да више волп јсдан ду-ву- в
зсиљс у Бритиш Колум-биј- и
него сву Југославију.
А$ервм Нваве кад.се тако лу-б- в
родва груда ! — Зар се та-к- о
захвал.ујс Отаџбшш за
гостопримство u сес опо што
je за те урадвла?
Ја се неби освртао ua II na-na
вв егоае нзјавс ала се
случило да сав в ја сад и
Нваа бво ва восјегу у Југо-слави- ју
в вратвла се истих
дава в оЛадвојица се таво
ожеввлв; a евео Иваи није
возват међу вашвм народов
у Вавкуаеру могуће би бнли
да којв од другова посумп-- а у
хеве. Ради тога овђе изјап-лује- м
да нсвалали иапис ко-ј- м
је взашао у ванкуверскои
Јутрашн,ем Гласнику иапаса"
је во Нвану Чолаку који је
хтео да се савпрје под нме-во- в
"Мистср Екс" то јест он
је одговарао и давао изјаве a
другв ;у пнсали, као пеби ла
нашкодплн Југославаја, —
хоће каЕо nehe.
П. Мрачевпн.
у!ЈЈ.ЈВЈЦД'јЈ т'уи-- Т '
Политички преглед
9i3ai9S)aS)%S)3)3iX9i9iDDai33!Siaiai3i3iittkk3t3xst%}
ХАРИМДНОВ КОМИТЕТ ПОМОЋИ НАРОДИМА
ЕВРОПЕ ЈЕ НАСТОЈАЊЕ ДА GE НАРОДИ
ЕВРОПЕ ПОТЧИНЕ ВОЉИ И МОЋИ
ЛМЕРИЧКОГ ДОЛАРА
Београдсна ПОГБЛ од 12 новембра у
уводнику аод иаоопом "Лиерпчкв програм
поробдавана Завадве Еврове" говевтарвше
програв такозваие помоћн страппи зем.шлма,
који је доиео Харпмапов Еомптет а којп је
Трумаи поднео Ковгрссу ва проучаванл.
У чланку се подвлача да је извештајем
ХаЈишановог коматета пзбрисав п послед-ib- a
траг таЕОЗваног "поиагааа" Европе в да
сс још јсдиом иоЕазало да овај плап ааје
шш1та друго aero Труманова доктрипа по
робљаваал, проганрева ва чптаву Завадву
Епрону.
Такав скотапзиоаистачЕв караЕтер акци-је.амерачк- ах
моноаолпста према Европп —
nuuie ПОРБА — којој је дзто нме Марпм-лово- г
алапа, потврђује се прнвципвма којс
је Харимаиов комитет поставио као базу
свога програча. "Амерлчка ексвапзвја се
оправдава у програму отрцаиим аргумевтн-м- а
Еојима су се служалн хатлеровскп пороб-л.ивач- и,
напме аргументима "гомуипстнчке
опасностн". На тај начаа америчви импе-рнјалис- тн
отворепо узамају на себе улогу
иаслсдпика латлероввх поропшвачких
"антикомуанстачках" метода н Хатлсровог
програма домннацаје над Европом.
Ово су сле деталн — аставга БОРБА —
једног моасгруозпог, антидемоЕратског, ан-таепроп- ског
плаиа чаји је цал. свуштаље на-ро- да
Западне Европе до поинжавајуНег по-ложа- ја
у коче гмижу монархофагаистпчвл
Грчка н реиубликааско-фашпстичЕ- а Турска.
Ови детал.н he изазвати запрепашћсне и код
иајватренијих присталица Маршаловог пла-а- а.
Хлрнмапова процсиа колако САД могу
да дадну за "поноп" Европп много заостаЈС
за парискии прорачуаом иииималних потре-б- а
Европс. Та се разлика пспе до суме од 1
билнон и 370 милноаа допра само за 1918
годану. Харпмаа поред овога предвиђа
смапсп.с европског програма нзгран.е бро-дов- а,
као и смап.еи.с извоза нз Западнс Ев-ро- пс
у зем.ге западне хемисфере.
Харпмапов програм — пише лвст — по-р-сд
осталог тражи смааеис парапе за европ-ск- е
зсм.ге и укадаач: "конт,роле над страио
валуточ и другах коатрота", што другвм рс-чи- ма
знача да свропске земл трсба да пот-пуп- о
отворс своја тржишта амерички мо-нополи- ма
и трустовима. Харпмапов "про-гра- м
itOMohn", у iIcto време, под изговорои
псстапшце производа и noachaita потрсба
амерпчких купаца, одбацује могућаост нзво-з-а
из САД срстстава потрсбних за обнову н
развој аадустрнјс у европским зсмлама —
учссанцама . Харимапоп коматст напрапио е јединв
нзузетак, a у попеду "гаппталпе обпове в
споруке хране" — наставлл БОРБА — у
пучају западпе Немачке. У зпештају Ха-рамапо- пог
еоматста у поглсду западпе Нс-мач- кс
кажс сс слсдеће: "У пвтерсеу полнто-чк- е
стабилностн, парочвто у пвтаау запад
пе НсмачБс потребпо је да се у потпувости
изпћс у еусрет захтеввиз. Мп еватраво да
сума одређспа за Иемачку tperta да буде se-lla
ncro што јс у Паризу одрсђеиа. Харпма-ио- п
изпсттај иепобптво открвва паиере
аисраченх пмперпја.тпста да остваре потву--н
п моиопол пад Западпом Европои п да у
току 1918 потпупо отстраве утицај н.пховпх
боптапскпх в фрапцускпх савезвнка. Таво је
Харпванов ковптет открво памгре амервч-кп- х
монополггста да ожвае ввтнтарвствчку
н фашистпчку Невачку во чеву виталивх
интереса п спгуртп еаровсквх eapotg.
Овај пзветтај — наглашава БОРБА —
пе оставга ввкакву суви.у у погледу мрач-ии- х пплва Маршаловог плжна a у всто ape-M- r
показује да анерочкв мововошств чвв
све in то ногу да Cm тто вре водјармв1и ва-!о- де Западпе Европе в ввчввви од вх
своје кооипјалпе робоае, под васков тобо
Ж1М ПОМ01Ш.
Очпгледло је да су вародве владе демо
кратскпх земалл, воје су одбвле да icerey-ј- у
у волстрвтссој комедвји "вохсвм Еро-1- Ш, бпдс у потвуиов праву што су таво во
стуиале а да су ua тај начин вајбо воету-жт- е
натергсима стободе и независвгста
својпх варода в иитгрешва мира в дево-кратс- Ее
мгђународне саралње
МАЂАРСКИ ЛИСТОВИ 0 ЗНДЧДЈУ ПОСЕТЕ
ВЛДДИНЕ ДЕПЕГАЦИЈЕ ФНРЈ
Будпмпешта. - Сви ahaickii ibctobb до-im-ce
иа истакнутом меету веств о восети
мађарске втадиие делегације Београду.
"Сабад шаг" доносв уводвв члавак у ео-м- е
наглашава да је посета мађарсквх држав-ввк- а
од велаког политичеог звачаја за све
мнрол,убнве пзроде Евове, воја се удруасу-ј- у
пред опаспошћу wo)y дааас вретставЈЛту
пвперијалистичЕи елсментв у евету. "Од"
подунавсБих зенала — каже се мтвв у члшо-К-У
— Југославвја е најсвгурввјв бедев
ропсвих napota еоји се боре вротив амае-рпјатпич- ке
пајезде".
"ДВАНТЈГ! ДОБРИМ УСЛОВИМА РЛДА
ИТАЛИЈАНСКИХ РАДНИКА У ФНРЈ
Рпм. — Орон ита una 'tree Социјашсти-чк- с
странке " Хганти" fiiaeiyje ч'андЕ сво-г- а
дописишга Маријанија који је недавво
аосетио Југопавију % састав%- - иташ-ангс- е
сввдвкатнс дмегапије. У чланку се встиче
да аталпјаисЕи радиици којв су упослсни у
Југославаја раде под пстим условима в ужа-вај- у
"Ова асмтоагунр—авпаишкаео Мјуагопснлјоавпепвс—Ев вереаедчмпопцдаа.
уштеде од 1,500 до 3,000 длвара које гаал.у
својам породпцама у Италвјв".
шџII