Serbian Herald, January 04, 1946

              1
ЈВ
&
ч
CTPAHA 2
"Ј- -
Српски Гласник
r
(Serbian Herald)
Published twice weekly at
200 Adelaide St. W. — Toronto 1, Ont.
By Srpski Glasnik Publishing Company
In the Serbian language
Proprietors
"SRPSKI GLASNIK"
200 Adelaide St. W.,
Toronto 1, Ont., Canada.
Дописи без потписа cc нс примају.
Рукоппси сс нс врапају.
ПРЕЛАЗ ИЗ 1945 У 1946 ГОДИНУ
(Наставак са странс 1)
Што со Југослапијо тичс, она jo у лро-шл- ој
годшш доживсла ле само побсду лад
страиим н домаћлм лспрлјатсллгма, nch
иотпуио лрснорођсљс. Уклдањсм монар-хиј- о
и ироглашсн,ем рспублико укллуто
јо спо оно што јс бнло труло н што јс блло
узроком свпх зала, а проглашсио јс опо
што Југославију и н.снс народо ставља у
род лајлалрсдллјих зсмаља у свсту соци-јал- ло
п нолнтпчки. Зсмл.а је разрушсна и
oiiycTouicua, али су ударснп те.мслл1 за
iCiio брзо лоднзал.е. Хсројн у борбама за
ослобо!;сло иостају хсроји рада у лзград-i- mi
и обловн ЗСМЛ.С.
Ирошла година, улркос свнм Tcniitolia-м- а
и иоусисснма у лрслажсњу из рата у
мнр, бнла јо уоиштс година вслпких успс-х- а
п лобода иапрстка.
Нсколлгсо важллх успсха забслсжлли
су н каладски дсчократски Србл у лрош-л- ој
годипи. Љпхон први п iiajiictiii успсх
у ирошлој годилп било јс иокрстан.о Срн-ск- ог
Гласлика на два пута нсдсљно изла- -
лссн.0. Илатллх уснсха имали смо у раду
за homoIi иароду Југославијс. Најсдшииш
лслпкл окружпл иикиш:, Титов Дал, са
dpaliOM Хрпатнма и Словснцима нрошлог
лста, који јо био маллфсстацлја јодллпиа
каладсклх Ју;кнпх Словена био јо такођо
и.ихов лсллк успсх. Друга конпеиција Са-ис- за
Каладсклх Срба п iiciiyu.anaiLO нс-и- их
одлука парочиго je био вслшш успсх
каладсклх домократсклх Сриа. У лосле-д-и.- а
два мсссца добпвсио јо у организацију
чланова н иа Сриски Гласлш: ирстилата
шиио нсго со ралнјо знало добити за годл-- н
или дво годино дана. Наш рад омогуЈшо
иам јо усиоставланс tciiiiihix веза са ла-ш- ом
старом отаџбином. Порсд личиих лл- -
&бЈав)иШ1№1Ср11Ском Гласнику и порсд
мзмсаШрвснпм Крстом Југославијо ми
смо,зајодлГса осталим Јужлим Словслл-м- а
Кападо пмали cpcliy у нсколнко коло-нн- ја
битн iioccliciiii и личио со разговара-- ш
са нравим иротсташшцима наших ла-ро- да.
11аш Срнски Гласши; дошао јс всћ
готово у сваки крај Југославијс, а новрх
свега тога мн смо иод конац ирошло годл-и- о
усполн створлти бол.с разумсван.о и
братско односо са всликим бројсм оиих
канадских Срба, са којима у таквим од-лосл- ма
нисмо ипкад до сада могли битн.
Таква jo у кратко била ситуација, и
то су били лајважлији моментн у свсту н
код нас.
.Ми смо радили и давали сво што смо
моглп за побсду иад фаншзмом у рату, м
дајсмо п давалсмо сво што можсмо за ло-бо- ду
над фашизмом у мнру. Ми смо лома-гал- н
колико смо моглн нашој браћл и
ссстрама у Југославнји, и морамо ласта-вит- и
да их иома:ксмо колмко најпише
можомо. Мн смо стваралн што смо моглп
tciuilo всзо с ллша у Југославији и ла-ставић- смо
да створимо join тсши.с. Нсну- -
навали с.мо коллко смо могли својс гра-1;анс- ко
дужлостл у канадском животу и
то Нсмо, п морамо, и даљо иаставити.
Огромно иобсдс иостигиуто су иад
фашнзмом и рсакцлјом војно н иолитн-чк- н,
али оно joui inini су потнуно mini су
осигураие. Оно he битн лотллс п оснгу-ран- о
са.мо оида кад фашизам будс лотиу-н- о
уништсн, а реакција. олсмогућсла оп-шт- ом
будношћу и јсдинством свнх ла-прсд- них
демократских снага, међу којс
спадају и канадски дсмократски Срби око
Српског Гласиика и у Савсзу Канадских
Срба.
Уато јо иаша дужлост, да ластавимо
. "ifpoiunpcibPM својс новине н својо оргаии- -
аације. Кампања иовппс јс завршсна, али
иа HiCIiom проширсњу. на добиваљу ло-1- шх
чнталаца нс трсба престати. Нарочл-т- о
треба сада лосвстлтл пажн,у добнвању
иових чланова у Савсз Канадских Срба
у ндућих иар мссоцн, тако да одлуко Дру-г- с
коивснцнјо буду испунсие it у поглсду
организоваља новог чланства као што су
готово лотпуно ncnyiLcnc што сс тлчс до-бив- ала
лових прстплата ла Срлски Гла-сли- к.
Са таквим радом мн ле само да лспу-њава- мо
својо дсмократскс л лародлс дуж-иос- ти
л обавсзс, nch л чувамо углед и
част сјшсКог арода пред осталлм каиад
склм лародом да ло буду укаљапи лсла-родли- м,
лсдсмократсклм фашистлчклм
радом шако продалих душа међу калад-ски- м
Срблма.
Иапрсд за још бо.гл рад у 1946 го-дпз- ш!
V "WrW WTs- - ЏГ '35И— L— - -- !.! ШИ. I..Iјрцррџшррициш ц imnauy- -, i
--A
Текст споразума спољних
министара Велике Тројице
(Наставак са стране I)
и Финском нзрадиће текст
мировннх уговоЈа. Францус-к- а
се сматра као потпнсинца
у пези са мировтш уговором
са Нталијом.
4. Коиачни текстовн (садр-и;- ај
услова) одиосннх миров-1н- х
уговора који буду тако
израћеии бнће потписанн од
стране прстставника оннх
држава које буду учествосале
иа конфсрснцији, а затнм he
бнти преданн на потписива- -
"-- е другии Ујсдиљсним нацн-јам- а
којс су Снле у рату са
овнм (бившим) ненријатсл.
скнм драсавама.
5. Уговори he ступитп из
снагу одмах док буд рагп.
фишванн од страие савезин.
чких држава које су биле нот
пнспицс прилирја са овим
државама (Италијом, Руму-нијо- м,
Пугарском, Мађарском
н Финском). Француска се
сматра као потписннца уко- -
лнко сстиче потниснваља ин-ровн- ог
уговора са Нталијои.
Ови уговори подложни су
ратификацији од стране т:с-нријатсљс- ких
држава мје су
овде у ннтању.
СПОРАЗУМ О ЈАПАНУ
Иостигнут је споразум, уз
нристанак ЈСинс, за образо- -
itaitc liouiiciijc за Далеки He-roic
да заменн (досадашљу)
Савстодавиу кониснју Дале-ко- г
Пстока. Услови за Коми-снј- у
Далеког Истока су како
следи :
Са овни се образујс Комн-сн;- а
за Далски Исток, састав- -
л.еиа од претставпика СССР,
Уједшкног 1рал.свства (Брн- -
таппјс), СДА, Кнлс, Фрл£-цуск- с,
Холаидије, Канздс,
Аустрхшјс, Пове Зслаидпјс
Пидпјс и Филииинскс Зајсд-ннц- с.
Фупкцнјс Коиисије за Да-лек- н
Нсток 6nhe:
1. Да формулишс полнту-к- у,
иачсла н стаидартс, са
чнјоц сагласпошћу испупава-и- с
јапанских обавсза по ус-ловп- ма
нрсдаје сС иожс ии-CTii- hu.
2. Да проучава, на захтсв
кога бнло члана, сваку длрс-ктив- у
која буде издана Up
xoniiou коиаидапту у име са
исзничкпх сила или сваку ак-цн- ју
која буде подузста од
стране Upxoeiior командаига
а која укл.учује ii3Babaikc ио-лити- кс
одлука у иадтсжнос
ти Kosiiiciij'c.
3. Да роучава друга iiina-it- a
која бн јој сс могла доде-лнт- и
споразуиом i-ла-
да учес-пиц- а
постнгнутом у саглас-Ост- и
са ироцсдуром гласан.а
која је садржаиа у чл. V,
одслку 2 који сс ннже иала- -
311.
Комисија nehc даватн прс-пору- ка
у погледу нзвађаша
Еојних операција, ннтн у о-глс- ду
тернторлјалних пнта-иа- .
Компсмја he патазнтп са
гледишта да је сада успостав-л-е- и
савезиички Савст за кон
тролу Јапаиа, уклучив ко-ман- ду
в.1аде Сјединеинх Др-жав- а
н амернчког Нрховиог
командаита окупационих сна-г- а.
. .
Москва. — Аврам Марко-3iih- ,
70-ГОДНШ1-
М1 Србин који
живи у Крушевцу, послао је
пок.10н генералисиму Сталн-иу- .
UeiuTit дрводелл н учес-цн- к
у радпичшм покрету,
MapKOBiih je за вреис Окто
барске револуцнје 1917 годи
не дошао у Руснју и две го-дн- не
је узамао акгивног учс-aih- a
у борбч против Колча
са н неговнх банда. Када се
вратио у своју рођену земл.у
MapKOBiih je 20 годнна чекао
ос!обођеие своје зем.ге ис-по- д
в-iac-ni
реакцнонарннх' у-прав.га-
ча.
Овај стари раднпк са иссе-д.е- м
је дочекао Црвену армн
ју ,ко]'а је пружнла руку брат-ск- е
nouohu херојскии uapo-дни- а
Југославије. Када су
прегставпнци Свесловснског
KoviircTa посетилн Круше-ва- ц,
MapKOBiih их је залолно
да предају генералнспиу Ста
л.ину, Bobn совјетскнх наро- -
WipW
СРПСКИ ГЛАСННК
Комнснја може подузетн
акцнје без једиогласне одлу-к- е
ако таква акција ужива
прпстанак nehiuie свих прет-ставни- ка
ук.гучив прстстав-иик- е
слсдеће четнри снле:
Сједнаеиих Држава, Уједн-iten- or
Краљсвства, Савеза Со-вјетск- нх
С о ц и ј ал истичких
Рспублнка н Кнне. . .
Комнсија за Далски Исток
престаће функциоинсати к'а
да сс донесе таква одлука уз
прпстанак cchiuic свих прет-ставнн- ка
укл.учнв Сједшвене
Држав.е, Ујсднн.сно Краљев-ство- ,
Савсз Совјетских Соцн-јалнстичк- нх
1'еиублнка н
Кипу. . .
КОРЕЈА hE БИТН
НЕЗАВИСНА
са цихси успостасллил
незпвиспости Кореје као не-завис- нс
,'ржапс и стваран.а
услова за развитас демократ-ски- х
начела у земл.и, као и
лнквидацијс разоринх рсзул-тат- а
дуге дошшацнјс Јапапа
над Kopejou, Cuhe усностав-лли- а
прнврсисна дсмосрат-ск- а
влада Кореје, која he под-узет- и
све иотрсбне коракс за
развитак пндустрнје, саобра-haj- a
и полоирнвредс Hope
је, као и иацноналпс култу-р- е
иарода те зсмл.с.
Са цнљсм да сс помогнс
образован.е прнврсиеис вла-д- с
Корсје и са цнл.см прет-ходи- ог
ралвитка н иодузима- -
и.а одгоиарајућих uepa, 6nhcl
успоставлсна зајсдничка ко-мнснј- а,
која he се састојати
од прстстапинка командс
СЈСД1Ш.СИПХ Д))жава у Јуж- -
ној Jiopcjn v совЈгтске коман-д- е
у ссвсрмој Корејн. У нри-нрема- љу
нредлога Комнснја
he се савстоватн са дсмократ-скн- м
странкама Корејс н дру-ги- и
социјалннм оргапизаци-јама- .
Нренорукс нзрађенс од
страис комлсијс 6nhe иодие-сси- с
иа iipoyiauaibe пладама
СССР, Кнпс, Ујсдшиеног
ЈСрал-евств- а и Сјед1ш.еннх Др?
жава прс коначие одлуке од
страпе двсју влада којс су за-ступа- не
у зајсдничуој комн-сиј- н.
Задатак зајсдинчке комисн-ј- е
he бнти да, уз учсшпс при-врсме- не
демократске владс
Кореје и корсјскпх демократ-ски-х
оргапнзација, такође
подузме м е р е помаган.а
(трустишина) за полнтичкн,
eicoiiOiicKii и социјалии иа
нредак народа Корејс, за раз-вита- к
демократске самоупра-в- е
и за успоставу пационал
ис незаиисиости Корсје.
("Tiiyciiiuiiiii" — покросн-тегств- о
— велнкнх савезии-к- а
Tpajahe за период од 5 io- -
дина над Kopejou.)
СПОРАЗУМ О КШШ
Сполии мипистрл су сг
споразумелн о нотребн ује-ди11с- ие
и демократскс Кипе
под нациопалпом пладоу ; за
шпроко yneiuhc свнх демо
кратских слсмепата у свим
об:астима иацноналие владе
U за прсстанак грађаискнх
сукоба. Они су поново по- -
тврднлн својс прндржаваи.е
(Телеграмом Српском Гласнику)
да статицу наслоллчу, tojy
je on спсц11Јз-!.-о наиравно за
асга.
Наслои-ач-а је наираБЛена
од днвно углађеног дрвета и
иоставлена са дивмим плавии
платном. Укусна уметност
мајстора oceha се у cbiiu де-тат-и- ма
овог ваиредног ко-ма- да
покућства.
У Сарајеву, на масовном
збору за дочек претставипка
Свесловепског К"омнтета, по-ci- e
нзручсни.ч топлих позд-рав- а
Совјетском Савезу пре-да- н
је мали пакетић Гален-тии- у
Мочалову, секретару
Комнтета, са молСом да ia ли-чн- о
уручн Сталлшу.
1Сада је гчкетнћ отворен он
је садржао мало квадратно
у лепнм благнм боја-м- а.
Чспод попут млека.пла
вих брда извежено је днвио
Сарајево са финих концима
(neueuiaiLa) у уиутарње по-сло- ве Киие.
Молотов н Брис нмалн су
неколико разговора тичући
се совјетских и амернчких о-ружа- них
у Кипн. Мо-лот- ов је изјавно да су сов- -
Јстске cilarc разорухале н
депортирале јапанскс трупе
у Мапџурнји, алн да јс по-влаче- ие
совјетскнх снага од-гођсно- до
1. фебруара на мол-б- у
кннеске владе. Брпс јс
изјавпо да сс снаге Сједние- -
них Држава Ј1алазе у Севср
ној Kuiiii иа молбу книсспс
н поменуо је главну
одговорност Сједикеинк Др--
жава у iicnyifcaBaiby уоова
предаје у ногледу разоружа- -
пл а депортираља Јапапских
трупа. On je нзЈавио да he
бити повучене (пз ICnue)
чим ова одговориост буде ис-пупс- на
илн када кинеска
влада будс у положају да
удоволлва својим одговор-иостпм- а
бсз noMohu спага
Сјсднњсинх Држава.
Два сио.гна минмстра били
су у пуиој сагласиостц о по-жсгнос- ти
иовлачсил (из Ки-н- с)
совјстскнх и амсричких
снага у најскоријс могуће
врсие, доследио нсиуњавању
tbitxoBiix обавеза п одговор-ности- ,-
РУМУНИЈА II БУГАРСКА
Три владс су спрсмне да
удовохе нолбн кра_1а Михап-л- а,
садржаиој у инсму од 21.
авгЈ-ст- а 1945 о прошнрси.у
рунунскс владс. Кралу се
мора савстоватц да јсдан члан
Нацноиалне се.гачсе страике
и један члан од Либералнс
i 'ранке требају бити ук.1.уче-и- и
у владу. Комнснја о којој
је ниже реч задовонКс се
да оин (нови чланови ваде)
буду iictiiiickii прстставннци
чланова оних гр)иа или
странака које заступ.гс-н- с
у владн :
. Да одговарају н да he ло
јалио сарађивати са владом.
Три владе понстатују да
тако реорганнзопана румун
ска влада ТЈеба лртгласпти
с-.обо-
днс U лесмстанс изборе,
којц би сс требхти одржати
што je прс uoryhe, на осповн
оиштег и тајаог права гласа.
Свс дсмократске и аитн{ашм-стичк- е
страпке морају имати
право да узнмају учешћа у
оиим нзборима и да иостав-.гај- у
својс кандидате. Реор-ганизова- на
мора дати
гарантију тичућн се даваил
С1ободе штакпе, говора, веро-исповсс- ш
н удруживаиа.
A. J. BiiHiiiiickii, акбасадор
Аворнл Харпман н Сср А.
1Старк Кср овлаштени су као
voitiiciija да одках noby за
Пукурсшт на савтоан.е са
кра.ге1 ЛШхаалом н чланови
ма садашае вдаде, са цпл-с-м
iicnyiiaeaiui rope поменутих
задатака.
Чни буду ови задацн нс- -
пушенн н буду добнвене но-треб-не
гараитије, румунска
влада, са којом совјетска B-ia--
Аа
нодржава дннломатске од-нос- е.
бнће лризната од
не владе Сједињсипх Држава
пашшкс неинтервенциЈс! ц владе Уједииеног Кра.гев Поклони Стаљину
везиво
снага
владе
ннсу
влада
стра- -
урко затеним вмсвсим стаб-лнм- а
а у дхгннн седе да се-д- а
мусшкана н угодно се
разговарају. Љнхова слнка
је тако дивно израђена да
ваи се чинн као да чујетг аи-хов- е
благе гласове. Овај всз
је рад једне обцчне мусш-манк- е.
Koia ie to пзпадила за
љнхова "најбо.гег прнја.елд]
Стз.гниа , у чију част су оне
сада скинуле своје фереџс.
У Загрсб}, псснне Станко
Шкаре, активан учесник у
рату за народло ослобођсње
послао је Сталпну камгу сво-ји- х
песзиа. Нрва пссма у овој
UH.U3!! носк наслов Иетокра-к- а
Звезда" и посвећена је ве-лик- ом
руском иароду н друга
Црвеној армпји.
Ови поклонн — нзрап ве
лнке лубави југословенсснх
иарода према сг.ок иајбол-е- м
прнјател.у и бранноцу преда- -
везива Храм је окружен ca'ini су Сталину.
ИИИИвИИЈИвМЈЈвШвШв
. ,, . .. ,.,,,- - ,„.1
ства.
Трн в.таде су споразумне
да совјетска влада прсузмс на
себе мнснју да даде прнја-TC.I.CK- H
савет бугарској владн
у погледу пожслностн за ук-л.уч- е.е
у бугарску владу Ота- -
чественог фронта, icoja je са
да образована још два прет
ставника других демокЈ)ат- -
скнх груна којн су (a) iictiiii-ckii
претстапшпп! таквнх гру-и- а
н странака соје не учсст-vyj- y
у владн it (б) који одго- -
варају н који he лорлио са-раћив- ати
са владом.
Чим владс Сједин.епнх Др-жа- ва
и Уједниспог Крал-с-в ства буду уверсие да је овај
пријатсгски савет npuxnaheii
од стране бугарскс владс п
пошенута још дга нретстав-иик- а
буду у ity укл.учсна,
в.тада Сједиасипх Држава и
влада Уједиеиог 1Срал.свства
иризнаћс бугарску вла,у, са
којом влада Совјстског Савс-з- а
већ подржава дииломатске
односе.
О КОНТРОЛН АТОМСКЕ
ЕНЕРГНЈЕ
rj'Ci'UU w. мјг..,пги:таид:
Дискуспја о нптаи.у атом-ск- с
енергијс одиосила се на
пнтаие усноставлли.а коми-сиј- с
од страпс Генсра-ш- с ску-iiuiTiii- ic
УЈСДПН.С11ПХ пација.
Мшшстри CII01.HHX мослопа
СССР, СДА н Ујсдии.счш'-Крал.евств- а
сложнли су сс да
пмноруче, на проучаваи.с
Гсиералној скунштпни Ујс-дин.сш- !х
пацнја успостапл.а-ас- ,
од стране S'jchilciiiix
нацпја комиснЈе за проуча-ван.- е
проблсма којл су паста-.li- t
oiKpuheu атомскс спсрги-j- e
н другнх ииташа у вези с
тпц. Они су се сноразумсли
да позову и дручс сталпс
HiaiioBc Савета бсзбедиоста
— Француску и Кнпу, зајед-п- о
са Канадои, да ии сс при-к.уч- е
у прсузимаау иинци
јдтпвс за доиошеае слсдсће
ЈколуциЈе на нрвом зассда-iw- y
Геиералнс гкупштиие У-једнас-
ннх
нацнја у јануару
1946. Резолуцнја бн мала
гласнтн : Генерална скуиштн-ц- а
УЈСДН11.СШ1Х нацнја рсша-ва- ,
да сс успоставлд Комисн-јз- ,
са правима, која су пнже
нзложсна, да решапа нроблс-у- с
који су настали открићсм
атомске еисргнјс н друга ни-та- иа
у всзн с ти1.
1) 'сноставлди.с Комнснјс;
Комнсија сс са овим усио-ставл- л
од стране Гснсралне
скупштине, под условнма ка-к- о
су ннже нзложенн у члану
5.
2) Односн Комиснјс са ор-ганн-
ма
Уједиасних нацнја.
А) Комисија he подпстн
своје извсштајс и препорукс
Савету безбедаостн и такви
лзвештајн н прсиорукс бипс
o6e.io,a.ieiin, сси ако Савст
бсзбедлостн, у шпсрссу мн- -
ра н осзоедности, одлучи
друкчнје. У одговарајуЈтм
случајевима Сакет безбсдно- -
сти мора иренетн овс извсш- -
таје геиералној скупштимн н
члаловима Ујсдгасних лаци-ја- ,
као н Екоиомском и Соцн-]а.1но- м
савету н другим орга-нии- а
у оквиру Уједнасиих
нацнја. . .
Састав комисијс:
Кокисија he битн састав-ic-и- а
од ло једиог прстставиика
сваке од оних држапа којс су
заступане у Савоту безбедпо-сти- ,
н Канаде која иије члаи
Савега безбедностн. Сваки
претставник у комнснји може
лмати онакве homoIiiiiikc ка-кв- е
би сиатрао пожсл-иии- . . .
За прошнрсас нзмсђу свнх
нација пзмсие основних на-учн- нх
инфорнацнја У сврху
мира; ла контролу атомске
енергпје до степена потреб-но- г
за оспгураае аене упот-рб- е
само за мировне сврхе;
за укпдаил у цаоруасаваалма
зеуа.ад атомског оружЈа и сва
ког другог великог оружја
које се може употребити за
масовла уциштавааа; за ефе
ктивну заштпту сагласних
држава од погпбностн повре
buBaika п пзбегавааа, путем
пнспекцпја п друпш сретсг-впм- а.
. . ,ф, , Комисија nehe задирати у
iM.oBujmucii: пкједпогрга-л- а
Уједиаепнх нација"'а.иЈ
она мора поднетнрепору
уланзпвррошучаавваааауе атнам-оргахпии- оавих заха-так- а
по одредбамаЧартра
Ујсдиаеиих иациЈа.,,, , у
Liu-.-4 1— i '
J, Петак, 4 јануарлШб,, ~~~ А Г.,
Политички преглед
Наннсао: ЛЕСЛИ МОРНС
(Члаиак је иапнсан пре де нсде.гс)
Самозадово.т.ство и аегов брат близа-на- ц,
цшшзам, су жссипцн фашизка и реак-цнј- е. моћ IнIаБрууоддiиаuо,iсoтсcуrpнвaеnaсcиtTnнtцyибринатаупбролевитокзјаан.. амцљ, нвеерладсу
се iiajoTBopeiinja ncncianaiba Miiinaciw н о-cch- aaa која водс равно у фашнзам.
Па иедавној земаљској копвенцнјн Иро-грсслзае-конзерват- ивне
партнје у Торонту,
асколако азговорепнх речи у фраинуском
језику азазвале су срупцију фаишзму до-с.1ед- ае
мржа.с, споитапо cno-iaoaib-e
аајго-р- с
прстс шовааазиа.
У парламсату ове аедел.е 17 (дец.) када за-лочн- ма
коафереација у Мосхвн. лрстседник
втаде Knur joui je дал.е допраасо noropuia-и.- у
одаоса ii3mcI' Нелнке тројчце, лстлччпн
иајускогрудпје захтеве канадског нацаоаа-лазм- а,
лрикрнвено хапоЕритскам прсдло-го- м
за "свстску владу". Када је упнтан за-ш- то
ТСааада одржава дполоиатскс везе са
Нероаовам фашпстпчким рсжпмочо у Лј-гептн- пн,
on пије одговорао. лн је бно
страшао погођси када је један члаи (пар-ламеат- а)
говорао о аеговој владн као о "ор-гаанзоваа- ом лацеисрству" п }'спео је да то
будс аовучеао.
Када је Фред Рос, пародпп посланпк,
рекао аремајеру Kunry за време расправс о
СПОЛ.1П1М иитааама, да cuehe асгове "свст-ск- е
пладе" лма антисовјетскс иотивацпјо, on
je рскао да јс Фред Рос врло исиараи као
Katiabaa кад говора "у име једае извесас
земл.е", Совјстског Сапсзз. Тако је прстсед-аа- к
ба мволгладое бцатаааачзакјнедаоадчбсаецисовектОскнецеппоцлаијутнкдса
азмсђу 1Саааде н Совјстског Савеза бсз жр-твопа- аа "аацаоиалиог сувсрсаатета."
У Оитсрну, пека мрачааца протестаат-ск- с
црквс који, попут професора Kapaaai-- a
срамоте традације акадсмског учен, ззхте
пају забрааиваас фраацуског јсзака мсу
Француско-каташчкп- м uaaiiuava у oaiij
прошшцнјп.
Сн Си Еф-овс- кл (.шст) "Ibyc od Oa- -
тсрпо задоооаио пстичс како je Хсролд
Ласка (аретссднлЕ британске Лсбор мартн-је- )
у дугом разгопору са М. Ј. Катдвелом
(noboM Си Сн Еф-овац- а) брално Кевннову
аолатаку у Иалсстппа п Јавн, очсвндно у-кл.учу-
јуЈш
и аупо у animate села Бекаси а
1ани 1'АФ апиоипма (иожда израћенпи у
Горопту) као лекцпју патриотима Ипдонс-зпј- с. Оц Јс трсбало да оаравда гопор го-слоди- па Колдвсла који је одржао у парла-мсмг- у,
у комс је н иЈрушвао пкчтсст
Фред Рос-- а против nana канадпнп гцуж-ј- а
у Нидопезпју п брании Бсвана. гв.о пар-таск- ог
друга. . . Латсоа h'nKoiict иохлепло 'шипи cboi
фашастачка отров а Фраудесћиаи, (којц!'! бпо лптсрнлраи за врсц'ратЦлгаоЈгаЖ
нталајааских каиагски3шЈк&&р(тЈљ '#л тел. п бранилац М сол и па Јуражиојп гстуР
зато што јс (као такав) баоЛштеранранАр
каид, (главпл вођа канадских фашнста који
јс гако!;с бао иптфннран као пријатет. Хит-лер- а) је иа слободи, упраао као што је и
Мозла, (ио!;а британских фашнста). а лси-хнатрас- тп (лечлици за умобатне) заиослс-пај- а
су у Плр пбергу нсго тто јс иелат.
(Оидс Лсслп мисш аа суђеае у Нлренбсргу
гбдае аХзбсссгаоопонпалши аоддгоадијсо скаашзаноу с—лаСм. етГн.) да
"Тороато Телеграм," каже да бн Моло-то- в
т[сбао бити став.ген па оптужсипчку
клупу заједно са фон Рабснтропои. Допис-аа-к
"Нандсор Дејли Стара" употрбллва
аанцајалс ККК (Клу Клукс luaii), да с ни- - --'
иа озпача Радинчку професпвну партнју.
Апгус Мгкинис, члан парламелта, прад-лаж- с
у партамснту Торпјевца Мектага кло
доброг даректора за радпачка питапл; Там v.
Препегаи, Сп Са Еф-овс- ки градски одборанк Ј]
у Иаадсору водп пзбориу камиаау за про- -
гј)ам којп садржа само Једну даску у а.с-rou- oj
шатформи — пораз каадидата Р1НГ,
lnifn ТГрирти.п ч Пгмш Т.л1гч1ч г
Самозадово.гство са статусом као (са
nocTojehim стаасм стварн); ципизам према јЛ
chum iiatiopnua за оствареае онога uito јс Ч,
зиачала победа над Хнтлгровим фатизмом. Ж
To je што баца проклетство па Каааду н ко- -
Jf
иа фашнстнчкс шанчевс у којс he ова зем- - . лл за спгурао пасти ако ларод пе будс по-- "јј
дигнут аа опрезаост и ако раднлци не уста-- ; t '
ay a ав буду сс борил? протпву сваке поја- - -- .)
ве фаашзиа а коазерватазка, где год и кадаСк
сс год покажу. шЗ
Али nocToiii н друга Канада. Фордови
радааца борали су се готово три месеца".
протнв кораорацајс чији је утсмсл.итсл. у- - %Х
ap.iaa аатасеиатпзиок н Хатлеровик одли- - "' %
коваиама. Штрајкаша у Торонту, оико.и.-- - tf'
mi полацајом стоје аа штракашкој стражи v"
аа цич" зана, 6opeha се за своја права као И
уапска радааца. Дедом покривеним ула- -
цли кааадсках градова млади луди, од ко- - &
јах су некоји вел лало поседели, маршира- - Г ју кући са бојалх полд ла којима су уни- - £'
штсаа Мсјсри н Кајтстл, да се борс на ло-во- м
фроату за запослеаа и за домове. . . Кроз мочвару бсстпдних апологета заго-- '
варатслл фашазуа н аегових Пјоповедана
аацаоаалае мржае, соцпјалдемократских
нздајства и аатвсовјетскнх иптрига, проби-јај- у
даректла и једаоставпи захтеви каиад-скп- х
радаака. Оап долазе пз екоиомске и
полатачке реалности дааашанцс. Оан су
ааставллае борбе за ствар за кој се бодио
иародпа рат. Они су надахиути опрезнош-h- y,
борбевошћу и вером у ларод гојл су
спасили ову землу од Хитлера и који је је-да- ао
vory спаспти од join једног ратахо-- И ја се већ можс впдети у иапрту појитигпи- -' ј
ничних, гралллвах политпчепх вођахоји -- -
брујео Нарснбергу н СС убици Мејсруок''
лраллају аеговпм прнјителпма Перонуут'
Фрзаку. , Радлачка покрст лка ирсд шш одгсДгр-нос- т
дд говора, да се борп за Канаду плвра heniix војалса, ратппх задапка, фаркера, , жеаа а деце — кса нсмај империја.1встич
ках аибацаја нпги секпрг за oraTpeite,- - вен
којл само желе дд жлве у безбедностн п ми-р- у.
Борба протпву фашпзиа с пастала. , -
г
ч"1