Serbian Herald, January 24, 1947

              Уторак, 29 јула 1947. 'СРПСКН ГЛАСНИК" СТРАНА 3
"НАШИ НАРОДИ СУ СПОСОБНИ ДА УПРАВЉАЈУ СОБВМ" - БУЛАТОВА ДЕЦА
Свежи утисци из домовине
GAGTAHAK И РАЗГ0В0Р С П0Р0ДИЦ0М ПЕТРА БУЛАТА
Пнше МАКСИМ БИЈЕЛНћ
ХХП
Са овим члаиком ја завр-шава- и
описпваи-- е мојих утн-сас- а
пз домовпне. Ја нисам
ипслио да hy толлко ппсатп.
Мпслио сам да hy ја те моје
утиссе описати све у три плл
четпрп члапка, збптп у mix
ссе што имам да кажем. Али
кад саа почео, ја нисам мосао
да прекипсм. Ирл томе сам
чсето помишлао, да ли to всћ
лије можда комс досадло,
тпм пише што су леке ствари
и no два три нута поипилис.
Осим тога, те чланке сам пи-са- о
са мало времсла ла рас-лолага- њу
и тако су н лајлеп-ш- и
момелтп опнсанн врло су-хопар-
но.
Мнслио сам да ли
да лрестанем, алн то лисам
могао. Можда сам нсиао тако
као да ми јс једини циљ да
удоволлш сам себи, јер је
лрнчање о људима које сам
iiouiiiuio и као што су овн о
којима је рсч овде, једно ужн-Baib- e.
Имао бнх још да иншем.
Могао бих писатн о сусретл-м- а
код Главног одбора Срба
у Загребу, код"'Срнске Рије-чи- ",
"Ијесннка", са вођама
Срба н Лрвата који су губнли
са мном приличио врсмсна л-а- ко
у канцеларнјама, као код
"Ијесника", иа лрнмер, нма-ј- у
uaiitic ла знду: "Друже,
буди кратак у разговору"!
Кад сам дошао код главног
урединка "Ијссника", који је
бпо задубд.ен у неки чланак
којц је срећивао, рекао can:
"Прочнтао сам друасе ону оио-мен- у
и nehy вас забаплдти —
дошао сам тек да сс јавнм."
Мнслно сам бнћу само час н
идсм. Ou је оставно члаиак
и почсо је разговор. За час
лашлл су сс ту и нсколнко
других уредиика н радннка
код "Нјесиика" и исто тако
урсдинка и радинка од "Срн-ск- с
Рлјсчл". Упрапо као што
јс свде код иас у Торонту код
"Срлског Гласннка" и "Ново-сти- ",
тако је и код "Српске
Рнјсчи" н "Нјесннка". Ако
је дошао леко у јсдно урсд- -
лиштво, оа се аутоматскц па-ша- о
и са другнм уредлиш-твом- .
Али нрско овога ја сад
лрслазим. ИДем да бар нешто
казсем о иородици о којој ј;
всћ прнлично лисалоу "Срп-ско- и
Гласнлку", али о којој
нијс никад иревнше говори-тн- .
To је породица Псгра 1у- -
лата, иретссдннка рпскс
"народне" одбране у Нипд-сор- у,
иоће канадскнх срлских
фашнста, издајннка срнског
ларода н своје сопствене по-1н)дн- це,
сарадинка издајника
Фотића и другнх нздајлнка
срнског народа.
Хтсо сан да се састансм с
потиуковником Радом Була-то- м. On је у Вараждилу, ко-манда- нт
мсста. Зовем га на
тедефрн из Загреба. Нсмам
љегов број телефоиа па зво-ни- м
Hojiiy команду. Из Ко--
манде кажу: Потпуковнлк
Кулат је у болннцм.
— Шта се догоднло — по-млсл- ну,
н пнтак да ли могу
говорнтн у боднлцу.
— Дајте нам ваш број, па
he вас он звати — кажу мн.
За исколико часака Раде сс
јавлд. II пошто сам му се
казао, иитаи га шта му je да
је у болннцп.
— Родлла мн је другарнца,
добчо cau hepsy и тако сам
код лих.
Честцтам му и он се захва-л- н,
па he одмах:
— Како мој haha?
— Остао, братс, иа старпа
оознцијама.
— А ја иа новнм ! — одго-вор- и Раде и одмах пнта дч
лн бих могао да доћем код
и.ег.1. Ипта мс да ли смо до-6ju- h
нзјапу коју су он н ibe-го- ве
ссстре иаиисали и по-сла- лп
па "Српскн Гласнпк",
у којој се ордпчу оца нздај-инк- а.
Када мн је рекао кад
је та изјава послана, рекао
сам му да то нпје могло мепе
3arehn у Канадп.
Отншао сам к н-ем- у сутра-да- н.
Пио can с imim вишс од
nata дана у асговом стану п
по месту. Док смо ручали оп
ме позвао да идемо па желез-ничк- п
мост на Драви. дрвепп
мост коме је бпла запретпла
опаспост да га поруши огро-мн- н
лсд. Раде нпје неколпко
nohn мпрно спавао. Тај мост
п своју другарнцу Милку и
ћерку у болиицц н r oai
чсшће ибптазио nix ii,ti da
Ho Н.СГОВОМ napebfibv (-- рн
cy дппамнтом n ipa i'oia
лсд ii кад смо доп! in к .
прилазн му јсдан пирччоиб
и рапортира: "Држс ik.iov
ковинче, опасност je ma ин
пула, лед је сав ji.iiomw
Ha Радином лнцу oupia io е
еко нарочнто аадови.мтво
Grojehu затпи неколнко мн-нут- а
на мосту, он је стално
гледао уз Драв) како ед цз-гледа- .
"ИГта мислиш. да нам по-ру- ши
тај мост, устави нам
тако важап асел.езничкп саоб-pah- aj
за иеко врсме", каже
Раде.
Радс је војник, али на е
говој је бризн цео живот то
га места. Затии ме повео до
гроблд. "Ајдс, каже, да ви-ди- ш
што снгурно још инсп
ингдје видно". II збнлл тако
уређсно гробл.е ја нисам до-та- д
још вндсо. Око сваке гро
бнице засађен је цсдар, који
је ошишан попут жпвнце, ог-ром- не
зслене кутнје. Ту је
он иренозиао и гроб јсдног
параждииског доктора за ко-г-а
iiujc нн сам знао до тад,
a са којим је водио преговор
и догопоре о оисрацијама
противу Немаца н усташа. —
"S'6njen од усташа '.
Иосле тога повео ле и да
пнднм и najeehy југословен-ск- у
фабрику штофова "Ти-вар- ",
затим спортски сгадион
нтд.
Рекао ми је да he ћеркн
дати нмс Драгица. To ми је
рекао кад ми јс иричао о сво-јо- ј
сестри, jyiiaKiui.il Драгн-ц- и
која је положнла свој мла-д- н
живот за ослобођеи.е још
у првии борбаа. Показивао
ми je пнсма Koja су му пнса- -
ли осим оца и другн одбра
наши, и "Глас канадских Ср-б- а"
у коме је чланак његовч
"hahe" u који му je нздајиик
"haha" сам послао. Причао
uii јс п како je "haha" писао
н.еговој сестрн а својој ћерки
Анкн, да има у Шшдсору фа- -
брику аЈТОмобила н да бн је
дао сину када бп он хтео да
напусти Тита. Алн Раде нма
внше фабрика нето иегов
отац! . . Показао мн је коаи-ј- у
нзјаве коју је са сестрама
Анком и Секом (Савком) на-писа- о
и послао на 'Српски
Гласинк" 20 новембра 1946
у Загребу. Ту изјаву написа-л- и
су после оиог и.еговог от-ворен- ог
писма оцу, u после
иисама која је добио од оца
и другнх одбранаша којн по-кушав- ају
да сломе човека и
иегове сест!е и мајку које
нншта није могло сломигн u
које иикад не може сломити
ништа и нико на свету као
што сс то види из ове аихове
нзјаве од које сам затражио
копију.
Потпуковиик уи је дао ад-рсс- у
својих сестара и мајке
н рекао ми да се јавим и н.нма
у Загребу. Кад сам дошао у
и.нхов стан у Загребу, нашао
сам само малу десетогодпш-ib- y
синовку Иетра Булата,
hcpKy аеговог брата Мнлоша
који је погннуо. Она жнве
код стрине н сестара, a ibeiia
старија сестра је у Петрињи,
учн занат. Раде, iberoea мај-к- а
Ката и сестре узелн су те
мале девојчице иа својс из- -
државаае и бригу. старнја
Булатова ћерка, Сека, била
је у болннци. а Апка на по-сл- у
у каицеларији у Војној
командн. Бивша жена Петра
Булата, како то она сама ка-ж- е
кад говори о мужу "мој
бившн м)-ж-", бнла је нсгде
напол.у н кад је дошла у ку-h- y
звала је Анку на телефон
да дође Kyhu.
Ката јс врдо кршна жена.
Показала ми је Анка п.ену
слпку из народно-ослободп-лач- ке
борбе са Тптовком
(шајкачом) на глави н гледам
је еада. У униформи и војнп-чк- ој
капи не бнх рекао да је
то жена, ceh мушкарац вој- -
ппк-гороста- с. Тражно сам да
ми да ту слнку, a.m то је је-дп- на
коју она ииа пз војске
као успомену п није је иогла
дати. Ката је још пре него је
отншла у шуму да се борн
као партизапскп борац разо-ружа- ла
усташког жандара ко-ј- н
је дошао да тражи iteiior
ПОТПУКОВНИК РАДЕ БУЛАТ
снна Раду и оида га разору- - н ево мсие да знате да ja ии-жан- о)
одве!а у жандармерн тн сам за што крива нитн се
ску станицу. Негов карабин 6ојим."
носила је оиа о свом рамену За велнко чудо, ity су уста-- н
пекла vcT.-iiiiKii- v acriii.iaDii ! ше иустнли и опа ie набпзо
ма: "ево вам и н.ега н пушке.1
Нове Југосла-виј- е,
реакционери свпх боја
iiehe да схвате демократскн
преображај друштвеног и по-лптич- ког
живота у нашој Ф.
Н. P. Ј. Многи заведенп плп
под утпцајем пропаганде ме-ђународ- !ге
реакције и "атом-ск- е
енглеских
и америчкпх
покушавају прпказати дана-шн- е
ciaite у нашој слободној
домовинп као "псторпјски
случаЈ који he нестати . Разиим лажпма, клеветама и
npujeTibaua о догађајима у
зем.гн, хоне заварати свјетску
јавност о истинском демок-ратско- м
развоју Тптов,в Југо-славнј- е.
Ми смо п сувпше
крвп н жртава далн, да бп нас
Черчи-тов-а клеветаиа п прн-jeTi- ba
новпм ратом и атомском
бомбом моглп скренутп с пу-т- а
којпм наш државни брод
пловн са својпм најбо.шч
кормнларом Другом Тптои.
Черчнл п међународна реак-циј- а
точак исторнје народа
Југославпје не могу вратптн
натраг, јер се он окреће па
чврстој осовинн, која се зове
братство п једпнство нашпх
народа.
Мп смо се борплп протпв
фашизма за слободу п нећемо
старателства англо-америчк- пх
Борба п пе-рп- од
послпје рата показалп
су да су нашп народп способ-н- п
управ.гатп собом п својом
судбпиом. У братској зајед-нпц- п
са осталпм Словенскпм
народима на челу са Велнкпм
СССР-о- м нашп народп нзгра
ђују своју бо.гу п сретнпју
будућност.
Нажалост, колпко сам оба-вјешт- ен
преко "Српског Гла
снпка", видим да пма нзвјг-ста- и
дио иашег народа у Аме-рнц- ц
н Канадп под уплнвом
разбојнпка Фотпћа п других.
У тои издајнпчком друштву
креће се п мој отац Неро
Булат, којп иа моје отворено
ппсмо преко "Српског Глас-нпк- а"
продужава сарадау са
ФотпНем, одржава помен Дра- -
хп п ронп крокодплске сузе!
лл ЛЛ Т за чпчом п лозпва стпс
нлмо спце. алп стлснпмо п
песнпце". Колпко лп очаја и
бједе у овпм рпјечпма п за
ту жгадпју која цвплп пз оча-ј- а
п иемоћп. Он се упрегао
у кола Черчпла п реакцпје п
дречп о некој "побједп", о
повратку "старог" п мпслп да
"доларска може
дпктпратп п нашпм народпма
којп су лплп крв п далп жрт-в- е
за своје ослобођенл, ларо-дпм- а
којп су полоснп иа сво-ј- у
херојску борбу п свог мај
wher генпја п вођу друга
Тпта.
Тп "одбранашп" предбацу-ј- у
нам да штедпмо лародне
непрпјате.ге п да пх не каж-навам- о.
Зар процес протпв
Драхе, Рупнпка, Рожмана п
Степпнца лпје доказао како
народ судп Зар
побсгла у шуму, жалећв што
je потребно истпцати чиче--
ницу да се код нас nenpnja- -
тељг кажиава, кад то осудс
најбо.ге свједоче. Хоћу још
Једнои лапомелутп моме оцу,
да бл требао мало зрелЈме н
озблллшје алалпзпратп свој
положај у "Српској лародлој
одбранл" п својпм везама са
Фотпћем, јер he заједно са
нлме споснтн св коизеквел
це. HanOMiribeu да заборавла
да je iberoea кћерка Драгпца
попшула као борац за сло
боду, а ле као издајнпк, да
су аегова браКа Мплош, Лу-ба- н
п Драган убпјени као пс-кре- лп
родол,убп, да је негова
стара иајка дала жпвот за
мене, јер иије усташкпм звп-јерн- ма
хтјгла pehn гдје сам
п кад су је ппталп "казуј где
је Раде плп ћемо те убптп",
одговорпла је: "па нека по-гил- ем
за своје дпјсте'. Далас
них нема мсђу жпвпма да бп
се одреклп свога брата п сп
иа, којп } постао пздајнпг.
Мп смо управо поноснп
што смо од првог дана
борбе бп
ли у редовпма првобораца за
стободу п шго наша фаиплп-- ;
ja иије дала лп једног пздај.
нпка. ripujcijciiH смо и uj.u-jehen- n
што нам је отац прп-јате- л
Фотпћа п непрпјател
иаше мободне п с р е т н е
ФНРЈ-- е п мп га се одрпчемо
зато што п послпје мог отво-рен- ог
ппсма нпје прекпнуо
са клеветаим п нападпма.
Одрпчемо га се, јер је постао
експонелт ка-ппталп- зиа
п борећп се за сво-ј- е
каппталпстпчк пнтересе
сппа сву жуч п клевете на
пашу зем.чу, помаже разбој-нпчк- е
банде пза иашпх гра-цпц- а.
II тај oia:t заборавла
да је капнталпстпма као што
je on раднп парод стварао
капптале п да he uy радлп
народ псто тако п одретп.
Одрпчемо га се }ер смо свје-сн- п,
да he продужптп п дале
пропагандои у
редовпма Тптове
Зато што моје
ппсмо нп свп савјетп ослалпх
поштенпх лудп нпсу нл era
дјеловалп, јер је окорјелп не-прпјат- ел.
свега што је народ
но п демократско.
У егову заштпту дпгао ce j лекп П. Горпћ. He знам е--ј
гс-в-у прошлост п рад, алп пз
ппсма гоје м је ппсао впдпм .
ла ie п он пздаЈипк свога на- -
рода. Откуда морално правзј
том разбојнпку, да мп ппше)
п напгг велпхо пародно дјелој
мазпва "крвавпм J
режпмом". Истпна je за Фо--
тпћа, Горпћа п Петра Булата
y нашој републпцп нема мје-ст- а,
јер су злочпнцп п непрп-јател.- п
народа. Нсто тако не-к- о
од тпх лопова бпо је тодп-к- о
дрзак, да ип пошале про-вокаторс- кп
лпст Тлас канад-скп- х
Срба" као да ја желпм
лпхове лажп п блувотнне чп-тат- п.
јлНВНННН
Анка Булат са малом Даницом н иеиом старпјом сестром
le ia а ovk Hnafc ona ie
Hta арва мајка кј сам ви-jf- o
ia зап!аче. када је гово-р- н
а о својој палој јуиакнњи
ратци. Нели да бп рађе да
(urn en п снаха нису давали
-- вицм ма-io- j hepKii аено име.
(Јвако he ме потсјећатн на
Ipanmy, каже она.
Капетан Анка говорн малој
laiiumi да ми испрнча како
ir бша у ропству четннка у
Дрвару. алн мала сс пећка.
на јс to Bch много нута при-ча!- а.
Тек питаинма изиуди-л- и
смо да нам нешто каже.
Мали заробл.еник Даница
прнча како су нх четници
држали у некој кућп иа којој
Бракп п друговима Србимај
у канадп поручујем, 1гсмојтс
дозволлтп да Вас Фотлћ, мој
отац п нима слпчни заводе,
да распирују шовшшстпчку
мржну лрема браНп Хрватн-м- а
п друглм иародпма лаше
сретне домовпле. Немојте до
зволитп да велпко-српск- и л
веллко-хрватск- п нациопалн-ст- п
руше братство н једнл-cti- o
лаших ларода, те највеће
тековшгг лаше борбе, да Вас
варају п храпе својпн лажл
ма п пзмпшл.отпнама о про-гонст- ву
у нашој зех.гп.
Код лас раднп народ града
Our organitation, the Council
of Canadian South Slam, hat
for many jeara admired the for-wird-looki- np
approach of the
Canadian government toward
national minorities in the Do-minion.
We hare deeply appre-ciated
its sympathetic attitude
(А1вав#1 Mitt мамг nrnklamB n4
. . . „ .
л{ ouf nmmMnd ,0 C0M)pf г„е
with it in the execution of its
ronttructive and beneficial po-lities.
The record of our organiza
lion, and of its thousands ot
members, speaks for itself. Our
sole aim has always been —and
today remain— the achievement
of a better understanding be
tween Canadian citizens of Yu-goil- ar
origin and all other Ca-nadians.
As a non-politic- al
group with no party affiliation
of any kind, we hare sought to
deepen the unity of our great
Canadian nation. And it is with
understandable pride that we
point to our many successes in
this patriotic endeavor.
When we constituted ourselves
into the Council of Canadian
,4uth £1ата our single-minde- d
purpose was the unification of
all Canadians of Yugolar ori-gin
behind the war effort. We
worked tirelely for the tic-tor- y
both in Canada and her
allies, and in particular sought
means for assisting the country
of our origin, Yugoslavia, whose
war record and contribution
stands second to none.
During the war years we
erred the common cause of vic-tory
in numerous ways. Some
здо Canadian boys of Yugolar
origin bore arms during the
struggle, of whom 29 were pe- -
cully selected as parachutists
for operations behind the enemy
lines. At least 50 of these men
were killed. Our organization
was instrumental, through a
non-sto- p wartime campaign, in
selling- - thousands of dollar
worth of victory bonds. Our
members whole-hearted- ly sup-ported
.every campaign sponsor-ed
by the Red Cros and during
the 1913 drive conducted by that
нијс '41 io крова н врло amor ibiiMa itonynaiii Пна
сс ccha ii прича н како је би-л- а
у Лнци, у Корепици, како
су нх тамо часне ссстре и
Пемци храннлн. Каже да су
нм у храну ставллли "туцкано
камен.е".
Мала Данпца је сада ипак
жива као зрно, н весела. Анкд
такоће изгледа добро, али joui
увек у затилку носн два иар-чет- а
челика од дум дум метка,
које докторн кажу да не сме-ј- у
падитн. Каже да occha од
тога стално болове, али је то
кажс можда и добро. "Неда
Mii то да заборавим иа борбе
u подгрнјава мржиу прсма
ОЦУ ИЗДАЈНИКУ И ДР. ИЗРОДИМА СРПСКОГ НАРОДА
Непријатели
дипломацпје"
ннперијалпста,
пмперијалиста.
демокрацпја"
пздајнпцпма?
наро-дно-ослободпла- чке
међународног
пздајнпчком
лепрпјатела
Југоставпје.
демокрацпју
Memorandum Mladen
Giunio Zorkin
н села, свн људи н друштвени!
слојсви уживају тековнне на -
родло-ослободллач- ке борб,
ударнички раде ла облови и
лзградиц порушеле домовлле
л управо је полос блти прн-падллк- ом
тлх херојсклх ла-род- а.
Сви лздајллци лека
зладу да су лашл државли
ггмелл ла чврстој демократ-ск- ој
ословл, да ларод пма
власт у својлм рукама, што
је право доказало ла лзборл
ма за Народле Републлке, да
ле дозво.гава "старателлтво"
англо-амсрлчкл- х импсријали-ста- .
Наша државла заједнлца
organization, our contribution
totalled $46.000.
Following the defeat of the
mortal enemy both of the Yu-goslav
people and the people of
our chosen homeland, we re-sumed
our work in the direction
of better understanding among
Canadians, and dedicated our-selves
anew to the goal of na-tional
unity, peace, and demo-cratic
progress. In these aims,
we are convinced, we share the
larger objectives of the Cana-dian
government itself.
For these reasons we wish to
call to the attention of .your
department the development of
a situation in this country
which threatens to undo much
of the good work to which both
the Dominion government and
ourselves have been devoted.
Operating within Canada is
a group which calls itself the
Croatian Peasant Society. This
group, with headquarters In
Hamilton and with operating
groups in many of our major
cities, is an organization led by
vowed fascists whose politic-al
aims and activities are alien
to the spirit of this nation and
inimical to its best interests.
The main body of its leadership
consists of unreconstructed
members of the former pro-Na- zi
bodies in Yugoslavia who
collaborated with the Nazi
party throughout the pre-w- ar
years, sought to divide the na-tion
against itself in order to
speed the rapid advance of Hit-ler's
war machine following the
Nazi onslaught on Europe, and
who today wish to restore fas-cist
control on that continent.
These men are war criminals
with blood on their hands and
prices on their heads. Escaping
Europe —and justice—a section
of this group has established
itself in Canada where it oper-ates
today with contemptuous
disregard for the sacrifices suf-fered
by this nation during
thoe five terrible years of
hardship, privation and blood-shed
which slone made possible
the defeat of their Nazi allies
and victory for the United Na
фашнсгила", каже Анка.
Unix све четворо Раде, Сав-к- л (Сека), Апка п љпхова
Ј м.1)ка Ката, сви су првоборцк
! ii urn одшкованп партпзап- -
iKiiM споменицаиа од 1941 го--
шне. Нотпуковнпк Булат ио- -
н Ht'KOIIIKO ВеШЕПХ одлпко- -
"ш.а ( u носи два ордена за
апросг. on носн ордеп браг- -
i а н ј( дпнства п орден пар- -
ii .iiici.y ЈвсЈчу. Раде носи п
ч tu-- no pen највнше одли- -
i .ui.c '1атске По.ске, којпм
i п' (i i шкивала по.ска вла- -
i m..i. порсд партизанске
п 'Mciiiiuf носи и ордеп за- -
iu-- 1фиарод. Сека (Савка)
,1ко()с dciiu партазапске спо- -
Цнце ниси it орден ла. хра--
{нкч (Сека је била воруч
п ик).
)ш су покушалп да одвра
it- - свога оца са пздајппчког
иута Аш у томе нпсу ус- -
неш.
Пзјава коју су оип по-сла- ли
и коју су саи потппса-л- н
није ишсад дошла на Срп-ск- н
Гласинк, a ја ову коинју
исаи хтео да објавл.ујем све
док ие дође ред да о imimi
ишпех, Они he ми на томе
можда и замернтк н ја је мо-жд- а
иисам требао држатц то
лико. Она је писана још док
су Чсрчилове тезе биле више
предмет расправе н зато се
у изјави више iiowiiilc on нс-г- о
н.егове друге нмперијали-стнчк- е
Koierc, алп коЈе ипак
иису поштеђеие. Та нзјава,
којој су они самн дали н овај
нас 1ов, гтаси
чврста је и непорушпва, јср
се гради на оратству п Једин- -
ству нашнх ларода, јер иа
свом челу лиамо иајболег сп-н- а
ларода, ггллјаллог во!;у и
учнтелл друга Тита. Мп пма-дем- о
лародлу власт, гаралцп
ју да he пнтересп радлог ла-ро- да бши чуванл п поштнва-л- и
и лаша Народна Армнја
чувар је тековпна иародно-ослободплачк- е
борбе и будни
чувар леповредпвости лашпх
граипца.
Смрт фашлзму — слобода
народу!
У Загребу 20. XI. 191C. год
tions.
The record of only one of
their leaders. Dr. Mladen Giu-nio-Zork- in,
should suffice to dis-close
the true character and
aims of the Croatian Peasant
Society.
This man, who was only re-cently
imported into Canada,
for two years served as captain
in the armed forces of the no-torious
Croatian Quisling, Ante
Pavelich. Following the Italian
aurrrnder in 1913, several of
Pavelich'a units deterted to the
National Liberation Movement
in order to escape punishment
for their crimes, and among
these was Dr. Zorkin. Within
eight days, however, Dr. Zor-kin
suffered a slight accident
requiring temporary" hospitali-zation.
He used this opportunity
for deserting-- the Nazi-occupi- ed
zone of Italy where he imme-diately
resumed his operation
in the service of the Third
Iteich. Today he i politically
active in Canada, and with the
same programme.
Dr. Giunio-Zorki- n speaks In
this country for that fraction of
the former Croatian Peasant
Party which retreated jointly
with the Hitler forces during
their route from Yugoslav soil
in 191.1. This fraction, led by
Dr. Vlatko Matchek. was the
same group which nigned the
treacherous Vienna Pact with
Hitler under which Yugoslavia
was handed over to the Axis.
Dr. Giunio-ZorkL- n speak for
the party whose leadership col-laborated
with the Quisling re-gime
of Ante Pavelich and
which for five years before the
war conducted both м-cr- et and
public negotiations with the
Axis for the armed invasion of
Yugoslavia.
The party for which Dr. Zor-kin
pretends to speak, however,
has no counter-par-t in present-da- y
Yugoslavia. The Yugoslav
Republican Peasant Party is to-day
a loyal and patriotic party
with full membership in the
coalition government which to-day
governs that country. Its
(Continued on Page 4.)
Re: Dr.
-
rt
Ш