000228 |
Previous | 3 of 4 | Next |
|
small (250x250 max)
medium (500x500 max)
Large
Extra Large
large ( > 500x500)
Full Resolution
|
This page
All
|
Уторак, 29 јула 1947. 'СРПСКН ГЛАСНИК" СТРАНА 3 "НАШИ НАРОДИ СУ СПОСОБНИ ДА УПРАВЉАЈУ СОБВМ" - БУЛАТОВА ДЕЦА Свежи утисци из домовине GAGTAHAK И РАЗГ0В0Р С П0Р0ДИЦ0М ПЕТРА БУЛАТА Пнше МАКСИМ БИЈЕЛНћ ХХП Са овим члаиком ја завр-шава- и описпваи-- е мојих утн-сас- а пз домовпне. Ја нисам ипслио да hy толлко ппсатп. Мпслио сам да hy ја те моје утиссе описати све у три плл четпрп члапка, збптп у mix ссе што имам да кажем. Али кад саа почео, ја нисам мосао да прекипсм. Ирл томе сам чсето помишлао, да ли to всћ лије можда комс досадло, тпм пише што су леке ствари и no два три нута поипилис. Осим тога, те чланке сам пи-са- о са мало времсла ла рас-лолага- њу и тако су н лајлеп-ш- и момелтп опнсанн врло су-хопар- но. Мнслио сам да ли да лрестанем, алн то лисам могао. Можда сам нсиао тако као да ми јс једини циљ да удоволлш сам себи, јер је лрнчање о људима које сам iiouiiiuio и као што су овн о којима је рсч овде, једно ужн-Baib- e. Имао бнх још да иншем. Могао бих писатн о сусретл-м- а код Главног одбора Срба у Загребу, код"'Срнске Рије-чи- ", "Ијесннка", са вођама Срба н Лрвата који су губнли са мном приличио врсмсна л-а- ко у канцеларнјама, као код "Ијесника", иа лрнмер, нма-ј- у uaiitic ла знду: "Друже, буди кратак у разговору"! Кад сам дошао код главног урединка "Ијссника", који је бпо задубд.ен у неки чланак којц је срећивао, рекао can: "Прочнтао сам друасе ону оио-мен- у и nehy вас забаплдти — дошао сам тек да сс јавнм." Мнслно сам бнћу само час н идсм. Ou је оставно члаиак и почсо је разговор. За час лашлл су сс ту и нсколнко других уредиика н радннка код "Нјесиика" и исто тако урсдинка и радинка од "Срн-ск- с Рлјсчл". Упрапо као што јс свде код иас у Торонту код "Срлског Гласннка" и "Ново-сти- ", тако је и код "Српске Рнјсчи" н "Нјесннка". Ако је дошао леко у јсдно урсд- - лиштво, оа се аутоматскц па-ша- о и са другнм уредлиш-твом- . Али нрско овога ја сад лрслазим. ИДем да бар нешто казсем о иородици о којој ј; всћ прнлично лисалоу "Срп-ско- и Гласнлку", али о којој нијс никад иревнше говори-тн- . To је породица Псгра 1у- - лата, иретссдннка рпскс "народне" одбране у Нипд-сор- у, иоће канадскнх срлских фашнста, издајннка срнског ларода н своје сопствене по-1н)дн- це, сарадинка издајника Фотића и другнх нздајлнка срнског народа. Хтсо сан да се састансм с потиуковником Радом Була-то- м. On је у Вараждилу, ко-манда- нт мсста. Зовем га на тедефрн из Загреба. Нсмам љегов број телефоиа па зво-ни- м Hojiiy команду. Из Ко-- манде кажу: Потпуковнлк Кулат је у болннцм. — Шта се догоднло — по-млсл- ну, н пнтак да ли могу говорнтн у боднлцу. — Дајте нам ваш број, па he вас он звати — кажу мн. За исколико часака Раде сс јавлд. II пошто сам му се казао, иитаи га шта му je да је у болннцп. — Родлла мн је другарнца, добчо cau hepsy и тако сам код лих. Честцтам му и он се захва-л- н, па he одмах: — Како мој haha? — Остао, братс, иа старпа оознцијама. — А ја иа новнм ! — одго-вор- и Раде и одмах пнта дч лн бих могао да доћем код и.ег.1. Ипта мс да ли смо до-6ju- h нзјапу коју су он н ibe-го- ве ссстре иаиисали и по-сла- лп па "Српскн Гласнпк", у којој се ордпчу оца нздај-инк- а. Када мн је рекао кад је та изјава послана, рекао сам му да то нпје могло мепе 3arehn у Канадп. Отншао сам к н-ем- у сутра-да- н. Пио can с imim вишс од nata дана у асговом стану п по месту. Док смо ручали оп ме позвао да идемо па желез-ничк- п мост на Драви. дрвепп мост коме је бпла запретпла опаспост да га поруши огро-мн- н лсд. Раде нпје неколпко nohn мпрно спавао. Тај мост п своју другарнцу Милку и ћерку у болиицц н r oai чсшће ибптазио nix ii,ti da Ho Н.СГОВОМ napebfibv (-- рн cy дппамнтом n ipa i'oia лсд ii кад смо доп! in к . прилазн му јсдан пирччоиб и рапортира: "Држс ik.iov ковинче, опасност je ma ин пула, лед је сав ji.iiomw Ha Радином лнцу oupia io е еко нарочнто аадови.мтво Grojehu затпи неколнко мн-нут- а на мосту, он је стално гледао уз Драв) како ед цз-гледа- . "ИГта мислиш. да нам по-ру- ши тај мост, устави нам тако важап асел.езничкп саоб-pah- aj за иеко врсме", каже Раде. Радс је војник, али на е говој је бризн цео живот то га места. Затии ме повео до гроблд. "Ајдс, каже, да ви-ди- ш што снгурно још инсп ингдје видно". II збнлл тако уређсно гробл.е ја нисам до-та- д још вндсо. Око сваке гро бнице засађен је цсдар, који је ошишан попут жпвнце, ог-ром- не зслене кутнје. Ту је он иренозиао и гроб јсдног параждииског доктора за ко-г-а iiujc нн сам знао до тад, a са којим је водио преговор и догопоре о оисрацијама противу Немаца н усташа. — "S'6njen од усташа '. Иосле тога повео ле и да пнднм и najeehy југословен-ск- у фабрику штофова "Ти-вар- ", затим спортски сгадион нтд. Рекао ми је да he ћеркн дати нмс Драгица. To ми је рекао кад ми јс иричао о сво-јо- ј сестри, jyiiaKiui.il Драгн-ц- и која је положнла свој мла-д- н живот за ослобођеи.е још у првии борбаа. Показивао ми je пнсма Koja су му пнса- - ли осим оца и другн одбра наши, и "Глас канадских Ср-б- а" у коме је чланак његовч "hahe" u који му je нздајиик "haha" сам послао. Причао uii јс п како je "haha" писао н.еговој сестрн а својој ћерки Анкн, да има у Шшдсору фа- - брику аЈТОмобила н да бн је дао сину када бп он хтео да напусти Тита. Алн Раде нма внше фабрика нето иегов отац! . . Показао мн је коаи-ј- у нзјаве коју је са сестрама Анком и Секом (Савком) на-писа- о и послао на 'Српски Гласинк" 20 новембра 1946 у Загребу. Ту изјаву написа-л- и су после оиог и.еговог от-ворен- ог писма оцу, u после иисама која је добио од оца и другнх одбранаша којн по-кушав- ају да сломе човека и иегове сест!е и мајку које нншта није могло сломигн u које иикад не може сломити ништа и нико на свету као што сс то види из ове аихове нзјаве од које сам затражио копију. Потпуковиик уи је дао ад-рсс- у својих сестара и мајке н рекао ми да се јавим и н.нма у Загребу. Кад сам дошао у и.нхов стан у Загребу, нашао сам само малу десетогодпш-ib- y синовку Иетра Булата, hcpKy аеговог брата Мнлоша који је погннуо. Она жнве код стрине н сестара, a ibeiia старија сестра је у Петрињи, учн занат. Раде, iberoea мај-к- а Ката и сестре узелн су те мале девојчице иа својс из- - државаае и бригу. старнја Булатова ћерка, Сека, била је у болннци. а Апка на по-сл- у у каицеларији у Војној командн. Бивша жена Петра Булата, како то она сама ка-ж- е кад говори о мужу "мој бившн м)-ж-", бнла је нсгде напол.у н кад је дошла у ку-h- y звала је Анку на телефон да дође Kyhu. Ката јс врдо кршна жена. Показала ми је Анка п.ену слпку из народно-ослободп-лач- ке борбе са Тптовком (шајкачом) на глави н гледам је еада. У униформи и војнп-чк- ој капи не бнх рекао да је то жена, ceh мушкарац вој- - ппк-гороста- с. Тражно сам да ми да ту слнку, a.m то је је-дп- на коју она ииа пз војске као успомену п није је иогла дати. Ката је још пре него је отншла у шуму да се борн као партизапскп борац разо-ружа- ла усташког жандара ко-ј- н је дошао да тражи iteiior ПОТПУКОВНИК РАДЕ БУЛАТ снна Раду и оида га разору- - н ево мсие да знате да ja ии-жан- о) одве!а у жандармерн тн сам за што крива нитн се ску станицу. Негов карабин 6ојим." носила је оиа о свом рамену За велнко чудо, ity су уста-- н пекла vcT.-iiiiKii- v acriii.iaDii ! ше иустнли и опа ie набпзо ма: "ево вам и н.ега н пушке.1 Нове Југосла-виј- е, реакционери свпх боја iiehe да схвате демократскн преображај друштвеног и по-лптич- ког живота у нашој Ф. Н. P. Ј. Многи заведенп плп под утпцајем пропаганде ме-ђународ- !ге реакције и "атом-ск- е енглеских и америчкпх покушавају прпказати дана-шн- е ciaite у нашој слободној домовинп као "псторпјски случаЈ који he нестати . Разиим лажпма, клеветама и npujeTibaua о догађајима у зем.гн, хоне заварати свјетску јавност о истинском демок-ратско- м развоју Тптов,в Југо-славнј- е. Ми смо п сувпше крвп н жртава далн, да бп нас Черчи-тов-а клеветаиа п прн-jeTi- ba новпм ратом и атомском бомбом моглп скренутп с пу-т- а којпм наш државни брод пловн са својпм најбо.шч кормнларом Другом Тптои. Черчнл п међународна реак-циј- а точак исторнје народа Југославпје не могу вратптн натраг, јер се он окреће па чврстој осовинн, која се зове братство п једпнство нашпх народа. Мп смо се борплп протпв фашизма за слободу п нећемо старателства англо-америчк- пх Борба п пе-рп- од послпје рата показалп су да су нашп народп способ-н- п управ.гатп собом п својом судбпиом. У братској зајед-нпц- п са осталпм Словенскпм народима на челу са Велнкпм СССР-о- м нашп народп нзгра ђују своју бо.гу п сретнпју будућност. Нажалост, колпко сам оба-вјешт- ен преко "Српског Гла снпка", видим да пма нзвјг-ста- и дио иашег народа у Аме-рнц- ц н Канадп под уплнвом разбојнпка Фотпћа п других. У тои издајнпчком друштву креће се п мој отац Неро Булат, којп иа моје отворено ппсмо преко "Српског Глас-нпк- а" продужава сарадау са ФотпНем, одржава помен Дра- - хп п ронп крокодплске сузе! лл ЛЛ Т за чпчом п лозпва стпс нлмо спце. алп стлснпмо п песнпце". Колпко лп очаја и бједе у овпм рпјечпма п за ту жгадпју која цвплп пз оча-ј- а п иемоћп. Он се упрегао у кола Черчпла п реакцпје п дречп о некој "побједп", о повратку "старог" п мпслп да "доларска може дпктпратп п нашпм народпма којп су лплп крв п далп жрт-в- е за своје ослобођенл, ларо-дпм- а којп су полоснп иа сво-ј- у херојску борбу п свог мај wher генпја п вођу друга Тпта. Тп "одбранашп" предбацу-ј- у нам да штедпмо лародне непрпјате.ге п да пх не каж-навам- о. Зар процес протпв Драхе, Рупнпка, Рожмана п Степпнца лпје доказао како народ судп Зар побсгла у шуму, жалећв што je потребно истпцати чиче-- ницу да се код нас nenpnja- - тељг кажиава, кад то осудс најбо.ге свједоче. Хоћу још Једнои лапомелутп моме оцу, да бл требао мало зрелЈме н озблллшје алалпзпратп свој положај у "Српској лародлој одбранл" п својпм везама са Фотпћем, јер he заједно са нлме споснтн св коизеквел це. HanOMiribeu да заборавла да je iberoea кћерка Драгпца попшула као борац за сло боду, а ле као издајнпк, да су аегова браКа Мплош, Лу-ба- н п Драган убпјени као пс-кре- лп родол,убп, да је негова стара иајка дала жпвот за мене, јер иије усташкпм звп-јерн- ма хтјгла pehn гдје сам п кад су је ппталп "казуј где је Раде плп ћемо те убптп", одговорпла је: "па нека по-гил- ем за своје дпјсте'. Далас них нема мсђу жпвпма да бп се одреклп свога брата п сп иа, којп } постао пздајнпг. Мп смо управо поноснп што смо од првог дана борбе бп ли у редовпма првобораца за стободу п шго наша фаиплп-- ; ja иије дала лп једног пздај. нпка. ripujcijciiH смо и uj.u-jehen- n што нам је отац прп-јате- л Фотпћа п непрпјател иаше мободне п с р е т н е ФНРЈ-- е п мп га се одрпчемо зато што п послпје мог отво-рен- ог ппсма нпје прекпнуо са клеветаим п нападпма. Одрпчемо га се, јер је постао експонелт ка-ппталп- зиа п борећп се за сво-ј- е каппталпстпчк пнтересе сппа сву жуч п клевете на пашу зем.чу, помаже разбој-нпчк- е банде пза иашпх гра-цпц- а. II тај oia:t заборавла да је капнталпстпма као што je on раднп парод стварао капптале п да he uy радлп народ псто тако п одретп. Одрпчемо га се }ер смо свје-сн- п, да he продужптп п дале пропагандои у редовпма Тптове Зато што моје ппсмо нп свп савјетп ослалпх поштенпх лудп нпсу нл era дјеловалп, јер је окорјелп не-прпјат- ел. свега што је народ но п демократско. У егову заштпту дпгао ce j лекп П. Горпћ. He знам е--ј гс-в-у прошлост п рад, алп пз ппсма гоје м је ппсао впдпм . ла ie п он пздаЈипк свога на- - рода. Откуда морално правзј том разбојнпку, да мп ппше) п напгг велпхо пародно дјелој мазпва "крвавпм J режпмом". Истпна je за Фо-- тпћа, Горпћа п Петра Булата y нашој републпцп нема мје-ст- а, јер су злочпнцп п непрп-јател.- п народа. Нсто тако не-к- о од тпх лопова бпо је тодп-к- о дрзак, да ип пошале про-вокаторс- кп лпст Тлас канад-скп- х Срба" као да ја желпм лпхове лажп п блувотнне чп-тат- п. јлНВНННН Анка Булат са малом Даницом н иеиом старпјом сестром le ia а ovk Hnafc ona ie Hta арва мајка кј сам ви-jf- o ia зап!аче. када је гово-р- н а о својој палој јуиакнњи ратци. Нели да бп рађе да (urn en п снаха нису давали -- вицм ма-io- j hepKii аено име. (Јвако he ме потсјећатн на Ipanmy, каже она. Капетан Анка говорн малој laiiumi да ми испрнча како ir бша у ропству четннка у Дрвару. алн мала сс пећка. на јс to Bch много нута при-ча!- а. Тек питаинма изиуди-л- и смо да нам нешто каже. Мали заробл.еник Даница прнча како су нх четници држали у некој кућп иа којој Бракп п друговима Србимај у канадп поручујем, 1гсмојтс дозволлтп да Вас Фотлћ, мој отац п нима слпчни заводе, да распирују шовшшстпчку мржну лрема браНп Хрватн-м- а п друглм иародпма лаше сретне домовпле. Немојте до зволитп да велпко-српск- и л веллко-хрватск- п нациопалн-ст- п руше братство н једнл-cti- o лаших ларода, те највеће тековшгг лаше борбе, да Вас варају п храпе својпн лажл ма п пзмпшл.отпнама о про-гонст- ву у нашој зех.гп. Код лас раднп народ града Our organitation, the Council of Canadian South Slam, hat for many jeara admired the for-wird-looki- np approach of the Canadian government toward national minorities in the Do-minion. We hare deeply appre-ciated its sympathetic attitude (А1вав#1 Mitt мамг nrnklamB n4 . . . „ . л{ ouf nmmMnd ,0 C0M)pf г„е with it in the execution of its ronttructive and beneficial po-lities. The record of our organiza lion, and of its thousands ot members, speaks for itself. Our sole aim has always been —and today remain— the achievement of a better understanding be tween Canadian citizens of Yu-goil- ar origin and all other Ca-nadians. As a non-politic- al group with no party affiliation of any kind, we hare sought to deepen the unity of our great Canadian nation. And it is with understandable pride that we point to our many successes in this patriotic endeavor. When we constituted ourselves into the Council of Canadian ,4uth £1ата our single-minde- d purpose was the unification of all Canadians of Yugolar ori-gin behind the war effort. We worked tirelely for the tic-tor- y both in Canada and her allies, and in particular sought means for assisting the country of our origin, Yugoslavia, whose war record and contribution stands second to none. During the war years we erred the common cause of vic-tory in numerous ways. Some здо Canadian boys of Yugolar origin bore arms during the struggle, of whom 29 were pe- - cully selected as parachutists for operations behind the enemy lines. At least 50 of these men were killed. Our organization was instrumental, through a non-sto- p wartime campaign, in selling- - thousands of dollar worth of victory bonds. Our members whole-hearted- ly sup-ported .every campaign sponsor-ed by the Red Cros and during the 1913 drive conducted by that нијс '41 io крова н врло amor ibiiMa itonynaiii Пна сс ccha ii прича н како је би-л- а у Лнци, у Корепици, како су нх тамо часне ссстре и Пемци храннлн. Каже да су нм у храну ставллли "туцкано камен.е". Мала Данпца је сада ипак жива као зрно, н весела. Анкд такоће изгледа добро, али joui увек у затилку носн два иар-чет- а челика од дум дум метка, које докторн кажу да не сме-ј- у падитн. Каже да occha од тога стално болове, али је то кажс можда и добро. "Неда Mii то да заборавим иа борбе u подгрнјава мржиу прсма ОЦУ ИЗДАЈНИКУ И ДР. ИЗРОДИМА СРПСКОГ НАРОДА Непријатели дипломацпје" ннперијалпста, пмперијалиста. демокрацпја" пздајнпцпма? наро-дно-ослободпла- чке међународног пздајнпчком лепрпјатела Југоставпје. демокрацпју Memorandum Mladen Giunio Zorkin н села, свн људи н друштвени! слојсви уживају тековнне на - родло-ослободллач- ке борб, ударнички раде ла облови и лзградиц порушеле домовлле л управо је полос блти прн-падллк- ом тлх херојсклх ла-род- а. Сви лздајллци лека зладу да су лашл државли ггмелл ла чврстој демократ-ск- ој ословл, да ларод пма власт у својлм рукама, што је право доказало ла лзборл ма за Народле Републлке, да ле дозво.гава "старателлтво" англо-амсрлчкл- х импсријали-ста- . Наша државла заједнлца organization, our contribution totalled $46.000. Following the defeat of the mortal enemy both of the Yu-goslav people and the people of our chosen homeland, we re-sumed our work in the direction of better understanding among Canadians, and dedicated our-selves anew to the goal of na-tional unity, peace, and demo-cratic progress. In these aims, we are convinced, we share the larger objectives of the Cana-dian government itself. For these reasons we wish to call to the attention of .your department the development of a situation in this country which threatens to undo much of the good work to which both the Dominion government and ourselves have been devoted. Operating within Canada is a group which calls itself the Croatian Peasant Society. This group, with headquarters In Hamilton and with operating groups in many of our major cities, is an organization led by vowed fascists whose politic-al aims and activities are alien to the spirit of this nation and inimical to its best interests. The main body of its leadership consists of unreconstructed members of the former pro-Na- zi bodies in Yugoslavia who collaborated with the Nazi party throughout the pre-w- ar years, sought to divide the na-tion against itself in order to speed the rapid advance of Hit-ler's war machine following the Nazi onslaught on Europe, and who today wish to restore fas-cist control on that continent. These men are war criminals with blood on their hands and prices on their heads. Escaping Europe —and justice—a section of this group has established itself in Canada where it oper-ates today with contemptuous disregard for the sacrifices suf-fered by this nation during thoe five terrible years of hardship, privation and blood-shed which slone made possible the defeat of their Nazi allies and victory for the United Na фашнсгила", каже Анка. Unix све четворо Раде, Сав-к- л (Сека), Апка п љпхова Ј м.1)ка Ката, сви су првоборцк ! ii urn одшкованп партпзап- - iKiiM споменицаиа од 1941 го-- шне. Нотпуковнпк Булат ио- - н Ht'KOIIIKO ВеШЕПХ одлпко- - "ш.а ( u носи два ордена за апросг. on носн ордеп браг- - i а н ј( дпнства п орден пар- - ii .iiici.y ЈвсЈчу. Раде носи п ч tu-- no pen највнше одли- - i .ui.c '1атске По.ске, којпм i п' (i i шкивала по.ска вла- - i m..i. порсд партизанске п 'Mciiiiuf носи и ордеп за- - iu-- 1фиарод. Сека (Савка) ,1ко()с dciiu партазапске спо- - Цнце ниси it орден ла. хра-- {нкч (Сека је била воруч п ик). )ш су покушалп да одвра it- - свога оца са пздајппчког иута Аш у томе нпсу ус- - неш. Пзјава коју су оип по-сла- ли и коју су саи потппса-л- н није ишсад дошла на Срп-ск- н Гласинк, a ја ову коинју исаи хтео да објавл.ујем све док ие дође ред да о imimi ишпех, Они he ми на томе можда и замернтк н ја је мо-жд- а иисам требао држатц то лико. Она је писана још док су Чсрчилове тезе биле више предмет расправе н зато се у изјави више iiowiiilc on нс-г- о н.егове друге нмперијали-стнчк- е Koierc, алп коЈе ипак иису поштеђеие. Та нзјава, којој су они самн дали н овај нас 1ов, гтаси чврста је и непорушпва, јср се гради на оратству п Једин- - ству нашнх ларода, јер иа свом челу лиамо иајболег сп-н- а ларода, ггллјаллог во!;у и учнтелл друга Тита. Мп пма-дем- о лародлу власт, гаралцп ју да he пнтересп радлог ла-ро- да бши чуванл п поштнва-л- и и лаша Народна Армнја чувар је тековпна иародно-ослободплачк- е борбе и будни чувар леповредпвости лашпх граипца. Смрт фашлзму — слобода народу! У Загребу 20. XI. 191C. год tions. The record of only one of their leaders. Dr. Mladen Giu-nio-Zork- in, should suffice to dis-close the true character and aims of the Croatian Peasant Society. This man, who was only re-cently imported into Canada, for two years served as captain in the armed forces of the no-torious Croatian Quisling, Ante Pavelich. Following the Italian aurrrnder in 1913, several of Pavelich'a units deterted to the National Liberation Movement in order to escape punishment for their crimes, and among these was Dr. Zorkin. Within eight days, however, Dr. Zor-kin suffered a slight accident requiring temporary" hospitali-zation. He used this opportunity for deserting-- the Nazi-occupi- ed zone of Italy where he imme-diately resumed his operation in the service of the Third Iteich. Today he i politically active in Canada, and with the same programme. Dr. Giunio-Zorki- n speaks In this country for that fraction of the former Croatian Peasant Party which retreated jointly with the Hitler forces during their route from Yugoslav soil in 191.1. This fraction, led by Dr. Vlatko Matchek. was the same group which nigned the treacherous Vienna Pact with Hitler under which Yugoslavia was handed over to the Axis. Dr. Giunio-ZorkL- n speak for the party whose leadership col-laborated with the Quisling re-gime of Ante Pavelich and which for five years before the war conducted both м-cr- et and public negotiations with the Axis for the armed invasion of Yugoslavia. The party for which Dr. Zor-kin pretends to speak, however, has no counter-par-t in present-da- y Yugoslavia. The Yugoslav Republican Peasant Party is to-day a loyal and patriotic party with full membership in the coalition government which to-day governs that country. Its (Continued on Page 4.) Re: Dr. - rt Ш
Object Description
Rating | |
Title | Serbian Herald, January 24, 1947 |
Language | sr |
Subject | Serbia -- Newspapers; Newspapers -- Serbia; Serbian Canadians Newspapers |
Date | 1947-01-24 |
Type | application/pdf |
Format | text |
Rights | Licenced under section 77(1) of the Copyright Act. For detailed information visit: http://www.connectingcanadians.org/en/content/copyright |
Identifier | SerbiD4000156 |
Description
Title | 000228 |
OCR text | Уторак, 29 јула 1947. 'СРПСКН ГЛАСНИК" СТРАНА 3 "НАШИ НАРОДИ СУ СПОСОБНИ ДА УПРАВЉАЈУ СОБВМ" - БУЛАТОВА ДЕЦА Свежи утисци из домовине GAGTAHAK И РАЗГ0В0Р С П0Р0ДИЦ0М ПЕТРА БУЛАТА Пнше МАКСИМ БИЈЕЛНћ ХХП Са овим члаиком ја завр-шава- и описпваи-- е мојих утн-сас- а пз домовпне. Ја нисам ипслио да hy толлко ппсатп. Мпслио сам да hy ја те моје утиссе описати све у три плл четпрп члапка, збптп у mix ссе што имам да кажем. Али кад саа почео, ја нисам мосао да прекипсм. Ирл томе сам чсето помишлао, да ли to всћ лије можда комс досадло, тпм пише што су леке ствари и no два три нута поипилис. Осим тога, те чланке сам пи-са- о са мало времсла ла рас-лолага- њу и тако су н лајлеп-ш- и момелтп опнсанн врло су-хопар- но. Мнслио сам да ли да лрестанем, алн то лисам могао. Можда сам нсиао тако као да ми јс једини циљ да удоволлш сам себи, јер је лрнчање о људима које сам iiouiiiuio и као што су овн о којима је рсч овде, једно ужн-Baib- e. Имао бнх још да иншем. Могао бих писатн о сусретл-м- а код Главног одбора Срба у Загребу, код"'Срнске Рије-чи- ", "Ијесннка", са вођама Срба н Лрвата који су губнли са мном приличио врсмсна л-а- ко у канцеларнјама, као код "Ијесника", иа лрнмер, нма-ј- у uaiitic ла знду: "Друже, буди кратак у разговору"! Кад сам дошао код главног урединка "Ијссника", који је бпо задубд.ен у неки чланак којц је срећивао, рекао can: "Прочнтао сам друасе ону оио-мен- у и nehy вас забаплдти — дошао сам тек да сс јавнм." Мнслно сам бнћу само час н идсм. Ou је оставно члаиак и почсо је разговор. За час лашлл су сс ту и нсколнко других уредиика н радннка код "Нјесиика" и исто тако урсдинка и радинка од "Срн-ск- с Рлјсчл". Упрапо као што јс свде код иас у Торонту код "Срлског Гласннка" и "Ново-сти- ", тако је и код "Српске Рнјсчи" н "Нјесннка". Ако је дошао леко у јсдно урсд- - лиштво, оа се аутоматскц па-ша- о и са другнм уредлиш-твом- . Али нрско овога ја сад лрслазим. ИДем да бар нешто казсем о иородици о којој ј; всћ прнлично лисалоу "Срп-ско- и Гласнлку", али о којој нијс никад иревнше говори-тн- . To је породица Псгра 1у- - лата, иретссдннка рпскс "народне" одбране у Нипд-сор- у, иоће канадскнх срлских фашнста, издајннка срнског ларода н своје сопствене по-1н)дн- це, сарадинка издајника Фотића и другнх нздајлнка срнског народа. Хтсо сан да се састансм с потиуковником Радом Була-то- м. On је у Вараждилу, ко-манда- нт мсста. Зовем га на тедефрн из Загреба. Нсмам љегов број телефоиа па зво-ни- м Hojiiy команду. Из Ко-- манде кажу: Потпуковнлк Кулат је у болннцм. — Шта се догоднло — по-млсл- ну, н пнтак да ли могу говорнтн у боднлцу. — Дајте нам ваш број, па he вас он звати — кажу мн. За исколико часака Раде сс јавлд. II пошто сам му се казао, иитаи га шта му je да је у болннцп. — Родлла мн је другарнца, добчо cau hepsy и тако сам код лих. Честцтам му и он се захва-л- н, па he одмах: — Како мој haha? — Остао, братс, иа старпа оознцијама. — А ја иа новнм ! — одго-вор- и Раде и одмах пнта дч лн бих могао да доћем код и.ег.1. Ипта мс да ли смо до-6ju- h нзјапу коју су он н ibe-го- ве ссстре иаиисали и по-сла- лп па "Српскн Гласнпк", у којој се ордпчу оца нздај-инк- а. Када мн је рекао кад је та изјава послана, рекао сам му да то нпје могло мепе 3arehn у Канадп. Отншао сам к н-ем- у сутра-да- н. Пио can с imim вишс од nata дана у асговом стану п по месту. Док смо ручали оп ме позвао да идемо па желез-ничк- п мост на Драви. дрвепп мост коме је бпла запретпла опаспост да га поруши огро-мн- н лсд. Раде нпје неколпко nohn мпрно спавао. Тај мост п своју другарнцу Милку и ћерку у болиицц н r oai чсшће ибптазио nix ii,ti da Ho Н.СГОВОМ napebfibv (-- рн cy дппамнтом n ipa i'oia лсд ii кад смо доп! in к . прилазн му јсдан пирччоиб и рапортира: "Држс ik.iov ковинче, опасност je ma ин пула, лед је сав ji.iiomw Ha Радином лнцу oupia io е еко нарочнто аадови.мтво Grojehu затпи неколнко мн-нут- а на мосту, он је стално гледао уз Драв) како ед цз-гледа- . "ИГта мислиш. да нам по-ру- ши тај мост, устави нам тако важап асел.езничкп саоб-pah- aj за иеко врсме", каже Раде. Радс је војник, али на е говој је бризн цео живот то га места. Затии ме повео до гроблд. "Ајдс, каже, да ви-ди- ш што снгурно још инсп ингдје видно". II збнлл тако уређсно гробл.е ја нисам до-та- д још вндсо. Око сваке гро бнице засађен је цсдар, који је ошишан попут жпвнце, ог-ром- не зслене кутнје. Ту је он иренозиао и гроб јсдног параждииског доктора за ко-г-а iiujc нн сам знао до тад, a са којим је водио преговор и догопоре о оисрацијама противу Немаца н усташа. — "S'6njen од усташа '. Иосле тога повео ле и да пнднм и najeehy југословен-ск- у фабрику штофова "Ти-вар- ", затим спортски сгадион нтд. Рекао ми је да he ћеркн дати нмс Драгица. To ми је рекао кад ми јс иричао о сво-јо- ј сестри, jyiiaKiui.il Драгн-ц- и која је положнла свој мла-д- н живот за ослобођеи.е још у првии борбаа. Показивао ми je пнсма Koja су му пнса- - ли осим оца и другн одбра наши, и "Глас канадских Ср-б- а" у коме је чланак његовч "hahe" u који му je нздајиик "haha" сам послао. Причао uii јс п како je "haha" писао н.еговој сестрн а својој ћерки Анкн, да има у Шшдсору фа- - брику аЈТОмобила н да бн је дао сину када бп он хтео да напусти Тита. Алн Раде нма внше фабрика нето иегов отац! . . Показао мн је коаи-ј- у нзјаве коју је са сестрама Анком и Секом (Савком) на-писа- о и послао на 'Српски Гласинк" 20 новембра 1946 у Загребу. Ту изјаву написа-л- и су после оиог и.еговог от-ворен- ог писма оцу, u после иисама која је добио од оца и другнх одбранаша којн по-кушав- ају да сломе човека и иегове сест!е и мајку које нншта није могло сломигн u које иикад не може сломити ништа и нико на свету као што сс то види из ове аихове нзјаве од које сам затражио копију. Потпуковиик уи је дао ад-рсс- у својих сестара и мајке н рекао ми да се јавим и н.нма у Загребу. Кад сам дошао у и.нхов стан у Загребу, нашао сам само малу десетогодпш-ib- y синовку Иетра Булата, hcpKy аеговог брата Мнлоша који је погннуо. Она жнве код стрине н сестара, a ibeiia старија сестра је у Петрињи, учн занат. Раде, iberoea мај-к- а Ката и сестре узелн су те мале девојчице иа својс из- - државаае и бригу. старнја Булатова ћерка, Сека, била је у болннци. а Апка на по-сл- у у каицеларији у Војној командн. Бивша жена Петра Булата, како то она сама ка-ж- е кад говори о мужу "мој бившн м)-ж-", бнла је нсгде напол.у н кад је дошла у ку-h- y звала је Анку на телефон да дође Kyhu. Ката јс врдо кршна жена. Показала ми је Анка п.ену слпку из народно-ослободп-лач- ке борбе са Тптовком (шајкачом) на глави н гледам је еада. У униформи и војнп-чк- ој капи не бнх рекао да је то жена, ceh мушкарац вој- - ппк-гороста- с. Тражно сам да ми да ту слнку, a.m то је је-дп- на коју она ииа пз војске као успомену п није је иогла дати. Ката је још пре него је отншла у шуму да се борн као партизапскп борац разо-ружа- ла усташког жандара ко-ј- н је дошао да тражи iteiior ПОТПУКОВНИК РАДЕ БУЛАТ снна Раду и оида га разору- - н ево мсие да знате да ja ии-жан- о) одве!а у жандармерн тн сам за што крива нитн се ску станицу. Негов карабин 6ојим." носила је оиа о свом рамену За велнко чудо, ity су уста-- н пекла vcT.-iiiiKii- v acriii.iaDii ! ше иустнли и опа ie набпзо ма: "ево вам и н.ега н пушке.1 Нове Југосла-виј- е, реакционери свпх боја iiehe да схвате демократскн преображај друштвеног и по-лптич- ког живота у нашој Ф. Н. P. Ј. Многи заведенп плп под утпцајем пропаганде ме-ђународ- !ге реакције и "атом-ск- е енглеских и америчкпх покушавају прпказати дана-шн- е ciaite у нашој слободној домовинп као "псторпјски случаЈ који he нестати . Разиим лажпма, клеветама и npujeTibaua о догађајима у зем.гн, хоне заварати свјетску јавност о истинском демок-ратско- м развоју Тптов,в Југо-славнј- е. Ми смо п сувпше крвп н жртава далн, да бп нас Черчи-тов-а клеветаиа п прн-jeTi- ba новпм ратом и атомском бомбом моглп скренутп с пу-т- а којпм наш државни брод пловн са својпм најбо.шч кормнларом Другом Тптои. Черчнл п међународна реак-циј- а точак исторнје народа Југославпје не могу вратптн натраг, јер се он окреће па чврстој осовинн, која се зове братство п једпнство нашпх народа. Мп смо се борплп протпв фашизма за слободу п нећемо старателства англо-америчк- пх Борба п пе-рп- од послпје рата показалп су да су нашп народп способ-н- п управ.гатп собом п својом судбпиом. У братској зајед-нпц- п са осталпм Словенскпм народима на челу са Велнкпм СССР-о- м нашп народп нзгра ђују своју бо.гу п сретнпју будућност. Нажалост, колпко сам оба-вјешт- ен преко "Српског Гла снпка", видим да пма нзвјг-ста- и дио иашег народа у Аме-рнц- ц н Канадп под уплнвом разбојнпка Фотпћа п других. У тои издајнпчком друштву креће се п мој отац Неро Булат, којп иа моје отворено ппсмо преко "Српског Глас-нпк- а" продужава сарадау са ФотпНем, одржава помен Дра- - хп п ронп крокодплске сузе! лл ЛЛ Т за чпчом п лозпва стпс нлмо спце. алп стлснпмо п песнпце". Колпко лп очаја и бједе у овпм рпјечпма п за ту жгадпју која цвплп пз оча-ј- а п иемоћп. Он се упрегао у кола Черчпла п реакцпје п дречп о некој "побједп", о повратку "старог" п мпслп да "доларска може дпктпратп п нашпм народпма којп су лплп крв п далп жрт-в- е за своје ослобођенл, ларо-дпм- а којп су полоснп иа сво-ј- у херојску борбу п свог мај wher генпја п вођу друга Тпта. Тп "одбранашп" предбацу-ј- у нам да штедпмо лародне непрпјате.ге п да пх не каж-навам- о. Зар процес протпв Драхе, Рупнпка, Рожмана п Степпнца лпје доказао како народ судп Зар побсгла у шуму, жалећв што je потребно истпцати чиче-- ницу да се код нас nenpnja- - тељг кажиава, кад то осудс најбо.ге свједоче. Хоћу још Једнои лапомелутп моме оцу, да бл требао мало зрелЈме н озблллшје алалпзпратп свој положај у "Српској лародлој одбранл" п својпм везама са Фотпћем, јер he заједно са нлме споснтн св коизеквел це. HanOMiribeu да заборавла да je iberoea кћерка Драгпца попшула као борац за сло боду, а ле као издајнпк, да су аегова браКа Мплош, Лу-ба- н п Драган убпјени као пс-кре- лп родол,убп, да је негова стара иајка дала жпвот за мене, јер иије усташкпм звп-јерн- ма хтјгла pehn гдје сам п кад су је ппталп "казуј где је Раде плп ћемо те убптп", одговорпла је: "па нека по-гил- ем за своје дпјсте'. Далас них нема мсђу жпвпма да бп се одреклп свога брата п сп иа, којп } постао пздајнпг. Мп смо управо поноснп што смо од првог дана борбе бп ли у редовпма првобораца за стободу п шго наша фаиплп-- ; ja иије дала лп једног пздај. нпка. ripujcijciiH смо и uj.u-jehen- n што нам је отац прп-јате- л Фотпћа п непрпјател иаше мободне п с р е т н е ФНРЈ-- е п мп га се одрпчемо зато што п послпје мог отво-рен- ог ппсма нпје прекпнуо са клеветаим п нападпма. Одрпчемо га се, јер је постао експонелт ка-ппталп- зиа п борећп се за сво-ј- е каппталпстпчк пнтересе сппа сву жуч п клевете на пашу зем.чу, помаже разбој-нпчк- е банде пза иашпх гра-цпц- а. II тај oia:t заборавла да је капнталпстпма као што je on раднп парод стварао капптале п да he uy радлп народ псто тако п одретп. Одрпчемо га се }ер смо свје-сн- п, да he продужптп п дале пропагандои у редовпма Тптове Зато што моје ппсмо нп свп савјетп ослалпх поштенпх лудп нпсу нл era дјеловалп, јер је окорјелп не-прпјат- ел. свега што је народ но п демократско. У егову заштпту дпгао ce j лекп П. Горпћ. He знам е--ј гс-в-у прошлост п рад, алп пз ппсма гоје м је ппсао впдпм . ла ie п он пздаЈипк свога на- - рода. Откуда морално правзј том разбојнпку, да мп ппше) п напгг велпхо пародно дјелој мазпва "крвавпм J режпмом". Истпна je за Фо-- тпћа, Горпћа п Петра Булата y нашој републпцп нема мје-ст- а, јер су злочпнцп п непрп-јател.- п народа. Нсто тако не-к- о од тпх лопова бпо је тодп-к- о дрзак, да ип пошале про-вокаторс- кп лпст Тлас канад-скп- х Срба" као да ја желпм лпхове лажп п блувотнне чп-тат- п. јлНВНННН Анка Булат са малом Даницом н иеиом старпјом сестром le ia а ovk Hnafc ona ie Hta арва мајка кј сам ви-jf- o ia зап!аче. када је гово-р- н а о својој палој јуиакнњи ратци. Нели да бп рађе да (urn en п снаха нису давали -- вицм ма-io- j hepKii аено име. (Јвако he ме потсјећатн на Ipanmy, каже она. Капетан Анка говорн малој laiiumi да ми испрнча како ir бша у ропству четннка у Дрвару. алн мала сс пећка. на јс to Bch много нута при-ча!- а. Тек питаинма изиуди-л- и смо да нам нешто каже. Мали заробл.еник Даница прнча како су нх четници држали у некој кућп иа којој Бракп п друговима Србимај у канадп поручујем, 1гсмојтс дозволлтп да Вас Фотлћ, мој отац п нима слпчни заводе, да распирују шовшшстпчку мржну лрема браНп Хрватн-м- а п друглм иародпма лаше сретне домовпле. Немојте до зволитп да велпко-српск- и л веллко-хрватск- п нациопалн-ст- п руше братство н једнл-cti- o лаших ларода, те највеће тековшгг лаше борбе, да Вас варају п храпе својпн лажл ма п пзмпшл.отпнама о про-гонст- ву у нашој зех.гп. Код лас раднп народ града Our organitation, the Council of Canadian South Slam, hat for many jeara admired the for-wird-looki- np approach of the Canadian government toward national minorities in the Do-minion. We hare deeply appre-ciated its sympathetic attitude (А1вав#1 Mitt мамг nrnklamB n4 . . . „ . л{ ouf nmmMnd ,0 C0M)pf г„е with it in the execution of its ronttructive and beneficial po-lities. The record of our organiza lion, and of its thousands ot members, speaks for itself. Our sole aim has always been —and today remain— the achievement of a better understanding be tween Canadian citizens of Yu-goil- ar origin and all other Ca-nadians. As a non-politic- al group with no party affiliation of any kind, we hare sought to deepen the unity of our great Canadian nation. And it is with understandable pride that we point to our many successes in this patriotic endeavor. When we constituted ourselves into the Council of Canadian ,4uth £1ата our single-minde- d purpose was the unification of all Canadians of Yugolar ori-gin behind the war effort. We worked tirelely for the tic-tor- y both in Canada and her allies, and in particular sought means for assisting the country of our origin, Yugoslavia, whose war record and contribution stands second to none. During the war years we erred the common cause of vic-tory in numerous ways. Some здо Canadian boys of Yugolar origin bore arms during the struggle, of whom 29 were pe- - cully selected as parachutists for operations behind the enemy lines. At least 50 of these men were killed. Our organization was instrumental, through a non-sto- p wartime campaign, in selling- - thousands of dollar worth of victory bonds. Our members whole-hearted- ly sup-ported .every campaign sponsor-ed by the Red Cros and during the 1913 drive conducted by that нијс '41 io крова н врло amor ibiiMa itonynaiii Пна сс ccha ii прича н како је би-л- а у Лнци, у Корепици, како су нх тамо часне ссстре и Пемци храннлн. Каже да су нм у храну ставллли "туцкано камен.е". Мала Данпца је сада ипак жива као зрно, н весела. Анкд такоће изгледа добро, али joui увек у затилку носн два иар-чет- а челика од дум дум метка, које докторн кажу да не сме-ј- у падитн. Каже да occha од тога стално болове, али је то кажс можда и добро. "Неда Mii то да заборавим иа борбе u подгрнјава мржиу прсма ОЦУ ИЗДАЈНИКУ И ДР. ИЗРОДИМА СРПСКОГ НАРОДА Непријатели дипломацпје" ннперијалпста, пмперијалиста. демокрацпја" пздајнпцпма? наро-дно-ослободпла- чке међународног пздајнпчком лепрпјатела Југоставпје. демокрацпју Memorandum Mladen Giunio Zorkin н села, свн људи н друштвени! слојсви уживају тековнне на - родло-ослободллач- ке борб, ударнички раде ла облови и лзградиц порушеле домовлле л управо је полос блти прн-падллк- ом тлх херојсклх ла-род- а. Сви лздајллци лека зладу да су лашл државли ггмелл ла чврстој демократ-ск- ој ословл, да ларод пма власт у својлм рукама, што је право доказало ла лзборл ма за Народле Републлке, да ле дозво.гава "старателлтво" англо-амсрлчкл- х импсријали-ста- . Наша државла заједнлца organization, our contribution totalled $46.000. Following the defeat of the mortal enemy both of the Yu-goslav people and the people of our chosen homeland, we re-sumed our work in the direction of better understanding among Canadians, and dedicated our-selves anew to the goal of na-tional unity, peace, and demo-cratic progress. In these aims, we are convinced, we share the larger objectives of the Cana-dian government itself. For these reasons we wish to call to the attention of .your department the development of a situation in this country which threatens to undo much of the good work to which both the Dominion government and ourselves have been devoted. Operating within Canada is a group which calls itself the Croatian Peasant Society. This group, with headquarters In Hamilton and with operating groups in many of our major cities, is an organization led by vowed fascists whose politic-al aims and activities are alien to the spirit of this nation and inimical to its best interests. The main body of its leadership consists of unreconstructed members of the former pro-Na- zi bodies in Yugoslavia who collaborated with the Nazi party throughout the pre-w- ar years, sought to divide the na-tion against itself in order to speed the rapid advance of Hit-ler's war machine following the Nazi onslaught on Europe, and who today wish to restore fas-cist control on that continent. These men are war criminals with blood on their hands and prices on their heads. Escaping Europe —and justice—a section of this group has established itself in Canada where it oper-ates today with contemptuous disregard for the sacrifices suf-fered by this nation during thoe five terrible years of hardship, privation and blood-shed which slone made possible the defeat of their Nazi allies and victory for the United Na фашнсгила", каже Анка. Unix све четворо Раде, Сав-к- л (Сека), Апка п љпхова Ј м.1)ка Ката, сви су првоборцк ! ii urn одшкованп партпзап- - iKiiM споменицаиа од 1941 го-- шне. Нотпуковнпк Булат ио- - н Ht'KOIIIKO ВеШЕПХ одлпко- - "ш.а ( u носи два ордена за апросг. on носн ордеп браг- - i а н ј( дпнства п орден пар- - ii .iiici.y ЈвсЈчу. Раде носи п ч tu-- no pen највнше одли- - i .ui.c '1атске По.ске, којпм i п' (i i шкивала по.ска вла- - i m..i. порсд партизанске п 'Mciiiiuf носи и ордеп за- - iu-- 1фиарод. Сека (Савка) ,1ко()с dciiu партазапске спо- - Цнце ниси it орден ла. хра-- {нкч (Сека је била воруч п ик). )ш су покушалп да одвра it- - свога оца са пздајппчког иута Аш у томе нпсу ус- - неш. Пзјава коју су оип по-сла- ли и коју су саи потппса-л- н није ишсад дошла на Срп-ск- н Гласинк, a ја ову коинју исаи хтео да објавл.ујем све док ие дође ред да о imimi ишпех, Они he ми на томе можда и замернтк н ја је мо-жд- а иисам требао држатц то лико. Она је писана још док су Чсрчилове тезе биле више предмет расправе н зато се у изјави више iiowiiilc on нс-г- о н.егове друге нмперијали-стнчк- е Koierc, алп коЈе ипак иису поштеђеие. Та нзјава, којој су они самн дали н овај нас 1ов, гтаси чврста је и непорушпва, јср се гради на оратству п Једин- - ству нашнх ларода, јер иа свом челу лиамо иајболег сп-н- а ларода, ггллјаллог во!;у и учнтелл друга Тита. Мп пма-дем- о лародлу власт, гаралцп ју да he пнтересп радлог ла-ро- да бши чуванл п поштнва-л- и и лаша Народна Армнја чувар је тековпна иародно-ослободплачк- е борбе и будни чувар леповредпвости лашпх граипца. Смрт фашлзму — слобода народу! У Загребу 20. XI. 191C. год tions. The record of only one of their leaders. Dr. Mladen Giu-nio-Zork- in, should suffice to dis-close the true character and aims of the Croatian Peasant Society. This man, who was only re-cently imported into Canada, for two years served as captain in the armed forces of the no-torious Croatian Quisling, Ante Pavelich. Following the Italian aurrrnder in 1913, several of Pavelich'a units deterted to the National Liberation Movement in order to escape punishment for their crimes, and among these was Dr. Zorkin. Within eight days, however, Dr. Zor-kin suffered a slight accident requiring temporary" hospitali-zation. He used this opportunity for deserting-- the Nazi-occupi- ed zone of Italy where he imme-diately resumed his operation in the service of the Third Iteich. Today he i politically active in Canada, and with the same programme. Dr. Giunio-Zorki- n speaks In this country for that fraction of the former Croatian Peasant Party which retreated jointly with the Hitler forces during their route from Yugoslav soil in 191.1. This fraction, led by Dr. Vlatko Matchek. was the same group which nigned the treacherous Vienna Pact with Hitler under which Yugoslavia was handed over to the Axis. Dr. Giunio-ZorkL- n speak for the party whose leadership col-laborated with the Quisling re-gime of Ante Pavelich and which for five years before the war conducted both м-cr- et and public negotiations with the Axis for the armed invasion of Yugoslavia. The party for which Dr. Zor-kin pretends to speak, however, has no counter-par-t in present-da- y Yugoslavia. The Yugoslav Republican Peasant Party is to-day a loyal and patriotic party with full membership in the coalition government which to-day governs that country. Its (Continued on Page 4.) Re: Dr. - rt Ш |
Tags
Comments
Post a Comment for 000228