Serbian Herald, December 23, 1947

              У
tuMM.
CTPAHA 2
jMWAiMseAJhdSbsSitaleerttA.- -
-
Српски Гласник
(Serbian Herald)
Published twice weekly lr SrpU Glainik PubUahin?
Company—proprietor in lh Serbian language at:
200 Adelaide St., W., Toronto 1, Ont.
Излазп сваког уторк& п петка
Сва ппсма и чекове треба слати на
"СРПСКИ ГЛАСНИК"
КАНАДСКИ НАРОД ЈЕ ПРОТИВ ПОМАГАЊА
РЕАКЦИЈИ КИНЕ
Док со нодио рат на далскоч Истоку
Кииа јс трсбала огромну помоћ од савсз-јшчк- их
држава у ратиом матерлјалу, ору-;кј- у,
хранк и прсвозпим срстствима за пој-ск- у
у борби протио зајсдничког иеприја-тсљ- а.
Али сразмсрио шсних људскпх сна-г- а
и ратинх потргба н сразмсрио noryhiio-ст- и
Канадс н САД-д- а јој помогиу можс сз
])с1ш да јо та помоћ за прсмо рата стиар- -
но била исзнатиа.
Исто сс тако .можо pclni да стиарио
Чанг Кај Шсково снагс нису водило пра-и- и
и потиуин рат протин јапапских осва-јач- а,
псго су га у вишо случајсва саботи-рал- о
a ucliiiiia Чанг Кај Шскових прија-тсл- .а
из шипо класо дирсктно су номагали
Јапану.
Озбплпш рат и пошунн рат у Киин
иротии јананских импсрнјалистичких ос-иаја- ча
воднла је јсдино Демократска иа-род- на
армија Кппе. Оиа јо улагала спо
напоро ii спс људске и материјално сна-г- с,
којс јс имала иа расиолагаи.у, у оор-б- и
за иобсду пад заједиичкпм нсиријато-љсм- .
Она јс била наш нскреин н перии
ратии друг п савсзпш: у оорои нрипш ј-иан-
ских
оспајача. Иа nnaic н оно homoIhi
што јо слано liiiini током рата ннје шинта
долазило у руке тој арчији која се борила,
нсго јс сву задржавао. Чанг Кај Illci:, иа
чак штавшио н уиотпсбл.авао јо умссто
иротип Јаиаиа, оно нротив Демократско
народно армнјо Kline.
Пашто кападске кочпанпјо уз одобре-и.- с
и памоћ Нладс и даиас шаљу рат-н-н
матсријал и муиицију у Кину? Рат с
Јапаиом јс завршен. Прсма иедашшм мс
1;ународш1м уговорнма пиЈодиа земл.а нс
hio да сс мсша у упутранш.а питања
друго, особито савсзпичкс зсмљо, ни јс- -
дна но смо да крши то облнгацнЈо н уго-вор- с.
У случају да иека зсмл.а будо трс-ба- ла
noMolt сллчнр нарапи оида јсдино
Организацпја Ујрдшшшх нација има
право да со умеша у таква иитаи.а, тј. да
носрсдујо.
Слап.см ратпог матерпјала н мупици-ј- о
Чаиг Кај llloicy дироктиа јо интсрпен-циј- а
у унутраши.а иитан.а Кние и кршс-и,- о
мс1)ународи11х угопора и облигација.
Ових даиа у ианкуверској луци пала-з- и
со припро.маиа ла!а Колнма за укрца-иан,- о
мптрал.еске мунициј? авионскпх
дслова у предиости од 1 дшлион н 20 хи-ља- да
долара који је иамењеи за Iiiiiiy.
Гади тога у Ванкувсру је стало cue
што јо дсмократско на ноге да спрсчи сла-и- .о
ратиог матернјала у Кииу и директиу
иитсрвенцију Канадо у ту зомљу. која ии-терпен- ција
продужује rpaljaiimi рат у
luiiiii и нзазива мсђународне сукобс т.ј.
угрожапа спстски мир. Радплчкн силдика-т- н,
Сн Си Еф, Радппчка нрогрсснвна пар-тиј- а,
цркве, омладииа — cue улаже оштро
нротссте иа плалу 1ади помагата рсак-циоиар- цу
Чаиг Кај Шеку u да сирсчо ин-тсрвсн- цију
нашр зомљр у друге држапе.
Сллзлкатл из Панкувсра упутилп су л
молбу на Свстску радничку сипдикалну
фодсрацију v Иариз, у којој тражс да u она
иосрсдује код Оргашшцлје Уједшиспих
nainija no овомр питану.
Иладлпл кругопн нокушапају да
оправдају слан.е ратног маторнјала у Ки-и- у,
тимо да је то још остатак наруџбн кп-нсс- кс
пладе из доба рата, којсг јој јо Ка-на- да
по киисско-канадска- м уговору тре-ба- ла
послатн. Али тај уговср влшс нс мо-ж- с
важлтл, јср је рат с Јапапом довршсн.
Такаи нзговор но мо:ко иматл плкакпо
оправдаље.
Јаспо је да сс тлм слаљем мислн по-Mo- hn
iipoTim-дсмократс- кс снаге владе
Чанг Кај Шека у борол протлп кллсског
народа, у борбп протлв Дсмократске на-род- лс
армпје Клно. 0 томе отвороио
прлзна претседилк Трговачке коморо То-и- ас
Бејдвуд у својој нзјави коју јс дао
овлх дана поводом масовпе акцлје ка-падс- ког
парода у всзл глања ратног ма-тсрлј- ала
у Кину. Он ј отворено рекао да
j'e "у иашсм интсрссу да клнсска влада
доблјо сву Morjhy помоћ у борбн протпв
комуплстичких спага."
Канадскл народ зна да on од оваквс
помоћп нсма плкакве корлсти. пего, iuv
протпв, штсту. Ои зпа да he тај матсри-}а- л
битп употребл.ен протлв кпнсског па-ро- да
од оплх којл су помагалл јапанске
освајачо. освајаче од којлх су пшули н
канадскн војнлци.
РУДНА БОГАТСТВА КРОЗ КОЈЕ ПРОЛАЗИ
ПРУГА ШАМАЦ - САРАЈЕВО
У једном разговору са ом
ладпццпма п р е д тупслон
Врапдук, фчки повипар Сс-раф- нм
Макспиос, уредпик
шстова "Рпзоспастпс" и
"Елефтсрп Елада", рскао је
да пп у једпој земљп у Евро-- и
н пије впдео такво мдадада-штв- о
v раду као у Југосла-впј- и. II да то радпо одушсв-лла- е
долази отуда, што гради-тс.г- п
зпају тта граде u сакве
he корпстп нмати иароди Ју- -
гославпЈс од аиховог рада.
"Богатства ваше землс, могу- -
ћпост tieiie ппдустрпјализацп-је- ,
Петогодншии илап: са-м- и
су iiaj6o.ni агптаторн. A
парод и ма своју власт, па оп-д- а
нијс пп чудо што су вам
п старци младп кад је у пита-.- у
рад. Народ cau oceha ка-к- о
се cKoiioMCKii јача зешлл, a
на Прузп, нсђу омладппом то
je ВЛДЛ.ПВО свакоу човску, a
камо лп меин којп долазнм пз
јсдпе поробдкепе зснле".
Стварио, прплпком сопаил
пасппа u усека оиладппци су
се својпи очаил увсрнли да
у Д0.1НПП Поспе руда ниа ti
на површшш зсм.е. Тсмсл.и
моста 2 еод Зенице уко-- ма, да нз- -
напн су уп.у. дс-- од 200 до
Гласајмо високих
живежних намирница
(Прснос са стране 1)
ивнм имсннма: "Московски
агсити", "кому-иистн- "
нгд. Днл. јс тога био
сс народ одврати да не
тласа за своје кандндатс, neh
да riaca за аиховс који he
нм верно служнти да зараде
масне нрофитс. Опи су за то
нмалн разлога. У последи.у
годину дана цсне су сс исвс-роват- но иовећалс пл млеко,
хлеб, месо, друге жнпогис иа- -
мнрницс, тскстил и свс друго.
Ево нсколико примера:
1. Цена млсву само за го-дн- иу
даиа iioechaiia је за G
цеити по једпој кварти. Зиа-ч- и
да јс спака породпца про- -
сечно латила више од 1 до-ла- ра
само за шско годните
Например, Пордсн фнрма, iio-зна- та
фирма хроз целу Каиа-д- у
за распродају М1ека, зара-дш- а
је само супер профита
за 1945 годнну 12,093.972 до-лар- а,
a 1946 г. 19,581.000 до-ла- ра
нлп 62% више од 1945
годпне. Друга једна фпрма
м 1ека. манл од Порден, "Снл-"срву- д
дсрнс" направила ie
сунср профнта 1945 годиву
212.063 долара. a 1946 год.
425.817 долара или 101% ви-нг- е
од 1915 годпне. Ко је свс
то илатно?
2. Снмпсоп фириа. позната
са гсисралиом
свакипрсно! матсријаи, зара-дпл- а
je cjiiep пкнта 1945
годнис 1,425.858 долара, a
1916 годпне. дола-р- а
пли 156 впше нсго 1915
годпне. Ко се са
фирмом iiajnniiif ciyacii? Ко je
to све платно? Зашто та фир-м-а
даје онасо псликс огласе
тим вслнеим, богаташЕни по--
внвама н зашто гатаме против
"црвсних" и "Еомуниста"?
3. "ђорђ Неетон". јсдна at
срсданх пекара која аспро-дај- е
x-i- e6 и другс колачс, за- -
pa.iHta je 1945 године 850..
350 долара, а 1916 годпне
1,198.731 долара нлн 41% ni
tric него 1945 год. Узели счо
1ову средну фнрму тсе само да
се види какве огромнс профл
re прави услед укндања др--
жавнс контроле над ценама.
Коме су тај хлеб П(одавалп и
од кога су те всликс профи-т- с
нанравилп?
4. "Канада ПеЕерс", јгдна
од eeiHEHx месарсЕпх фпрма
направи ia je суиер профнта )
1945 години 1.816.781 долара,
годпне ТЈкхлера.
ра плп 13гс впше него 19-1- 5'
ПРОГРЕСИВНЕ СНАГЕ УНИЈЕ
СИ АЈ 0 ЛОША 598 У СУД-БУР- И
ПОБЦДИЛЕ У УНИСКИМ
ИЗБОРИМА
У понеделаЕ 8 децсмбра
овде су обавнтп изборп лока-л- а
59S Мајн Мпл евд Смел-те- р
Воркер уввсЕог
водства за годпву
1948. Прогреснвне сиаге уип-ј- е
водиле су жестоЕу борбу
против Кпда ii еговог тзео-зеан- ог
водства петорпце Који
пду под именом Антнеомч-нпс- т
и воде харангу протиз
прогреса у снндпкатпма, а за
пвтересе ННКО н реаЕ1ије.
'СРПСКН ГЛАСНИК"
лом од Добоја до Сарајева
Омладинсса пруга пролазп
рроз богата малазишта угл,
железне руде, iiaunina, барп-т- а,
цемепта, креча 1ггд. Међу-тп- м,
аихово исЕоришћавањс
пемогуће је извршитп Сез ја-к- пх
саобраћајиих веза. Из-градљ- ом
ОмладпнсЕе пруге
Шамац — Сарајево створнће
се мавиа прометна артерија
ове паше иајважипје прнрвед-п- с
области.
ПелнЕе Еоличпне мрког уг-х- л
лсжале су непсЕоришћсне
у пределу брда н горја долн- -
нс Посне. Басен мрког угла
пзмеђу Зспице и Сарајсва,
којп је велиЕ 900 Евадратипх
KiiioiicTapa, сЕсплоатише се
саио у три рудника: Зеннци,
Какњу и Презп. Слабо су по-зпа- та
и racohe iieiicEopniiihe-п- а
налазишта углл нзмеђу
Прпбинпћа, Tcctnha Тсш-it- a,
вао и угллие наслагс ју-гозапа- дно
од Маглаја, еод
'ЛГспче и Новог Шсхсра. ИаЕо
јстобогатствоугљепих наслд- -
га недоволио истражено, вс--
pyjc се према старнм процеси- -
6jioj резсрпе мрког углл
у tlajBchiiu носс мшпопа ми- -
против
цена
"црвеидаћн",
да
распродајок
3,656.851
помсиутом
2,059.644
(спндн-кално- г)
годнне.
5. "Доуннион Сторс". фир-м- а
аа генсралну распродају
;кппот11х нампрннца, заради
ia јс 1945 голшш 3ai.801
долара, а 1916 годпне, 760.920
долара нли 150 тше него
1915 годпне.
6. Још један прлмер да на- -
ведемо овом лрплнком, to јс
тскстнлне фабрикс. Узслн смо
Јсдну од најмаи.их текстил- -
них фнрма које снабдевају на
род са робом за одело дру- -
ге потребе. ' Напшонал ло-сне- р
Mine" зарадша јс у
1945 годшш 41.491 долар, а
VJ№ годнпе, 270,723 дора
нли 522% впше него 1915
годпне. Овај СЈучај изгледа
да су најмаи.е цифрс зараде,
a.tit iiajnchn процепат су ио
дипи цсну роби.
Изнссосмо ОВНХ 11СШ.1ККО
прписра да се nam иарод
упозна, иако тек само огра
ннчсиим дсло огроуиих про
фита Еојег поједине фирме
з)ћу од народа на рачуи по-Diiinai- ua
цеиа. Алн ово иије
све ово цпсу сви проблемк
зашто (in требало гласати за
Стурт Смпта п друге радиич-r- e
капдидатс. О томе ћсмо го--
ворптп још у једном другом
члапку. Ово је тек само увод
за друге пробдеме са којн
је иарод фада ТоЈдапта суо-че- и.
Самс ове цпфре о профн-тпм- а
фириа којс врше рас-продај- у
животиих н другпх
потрсба, које арод iiajBiimc
троши, гоиорс да су дотпчни
моглн днзати цене мко их јс
волл, јср иарод пнје имао до-пог- ио својпх прстставиика на
форумнуа одакле јс могао да-т- и
отпор панетан-- у високпх
цена од странс пепријатела
иародннх.
Слуге крупних богаташа у
градској уи]н1ви мскормстн-л- и
су о1С)тност ]адпнчког
борца Стурт Смпта нз град-ск- с
управе на су ведрили г
облачили каЕо нх "је голл. Све
сј чинилн што је на штету
народа, a у корист њиховнх
газда од 1лоб енд Д1снл , "Пвнпиг ТелеГЈкт" н дру-гн- х.
јер су нх запретнш да
назе шта раде ато жсле да нх
и дал-- с помажу у пзборимж
Hato нзјод, Југословени н Ју-госломн- кс,
трсба да учние
свс што могу да сс на нзбо-рнм- а
1 јануараосиг}ра пзЛор
Стурт Смита за гродског еон- -
а 1946 дола-- ј
н
v
а
н
м
Пзбормп одбор
Радппци okora локала, еојв
јс под водством врогресив-нп- х
снага на чслу са 11. Ти
ба-1то-
м. одговорили су Киду
и исговој харанги од!учно са
својпи гласапем на овни из- -
оорниа где су прогреснвне
сваге добтс 2.39о гласова, a
Кпдов антпкомунистпчЕп од-б- ор
добло је 1.669 гласова.
Ово је звак да раднпцп в li-me
ве дају своје Boeepeite
кокпаннскпм слугама и цепа-чнм- а
радгичког јединства.
He помаже впше Гебелсова
протвв-Еомувлстпч- Еа харав-г- а
црвевог страшлла. Раднп-ц- п
xohe једнвство, лрогрес,
лепшп живот, мвр и братство
меу .гудима.
Мплав Ј. Ппла
лијарду тона. Новпја нстра-агнва- нл
дала су ногућпости
за исЕорпшћаваое углспог
басепа Kpitnh Планппе, за-пад- по
од Добоја где леже ве-лп- ке
резерве лпгппта, проце-iwn- e
иа мплнопе топа.
Недалеко од долппе Боспе,
еод Вареша, одвајкада се ео-п-а
железпа руда. Пре рата се
проценнло да резерве спдерн-т- а
п лимоппта, овде пзпосе
прско 85 мплпопа топа. Дое
су пова нстражпванл посаза-л- а
да су те резерве далеко ве-h- e,
поготово што ипје псппта-п- а
охолнна Пареша у правцу
СелдЕОва, Зарића, Сјепокоса
и Погара, езо п према Чев-љапов- пу
где гвоздепе руде
прстстав.лју драгоцепу ре--
зсрву.
У Парепгсои басепу пиа и
рудал којнх се добијају ие-та- лп
за израду челлса. Мап-гаио- ва
руда еод Челлповића
досада је иало пскорптћава-на- .
Почелп су пстражпвачЕИ
радовн на Озреп Ilianuiin сс-верозап- адно
од Парета еод
Поровпце и Ораљковца, затни
југопсточио од Прплвора
дуж пруге Усора - Tcciuh, у
пределу ЛубнН Планпне, као
и у долинн Криваје код За-пндови- На.
Налазишта хрома пружају
се севсрно од Нареша. У ру-диш- ту
магиезпта, којн је по-треб- ан
Еао ватросталип матс-рија.- 1
у црној мсталургнјн
катазе сс код Теслића, Жеп-ч- а
н Маглаја. У рударској об-лас- ти
Крешево — Фоиица,
западио од Сарајева н у блн-зш- ш
Јавмдовића копа се ба-ри- т.
Он јс неопходан у пиро- -
техиици. фабрикацнји боја и
металургнји. У областн Пусо-ва- че
ина иалазншта ватро-стал- пе
глине.
Тсс нзград!!.о1 нормалиог
кшосека пругс Шауац — Са-рајсв- о
oiioryhuhe се сксплоа-тацпј- а
ве.шког броја рудннка
it ibiixos потнуни развитак.
Прдовнта оЕоллна Парсша
иеподлегиа јс за подизање nil-- '
У ЈЕ
И
Рован, Кгебек. - Кам вси
јавлл из Рована 15 децембра
Реврснд Мјурај Херон, пас-то- р
Паптнстичке цркве у Но-ранд- н.
заједно са својим
пововво је притво-рс-н.
To сс догодпло у суботу ве-ч- е,
а аатворени су пограј св-штев- вка
Хсрона и аегови
с.1едбеници Еилен Веалс, Ма- -
ЗНАЧАЈ
У HP
Бгоград. ве годвве
гвим наронпм ргпуткаиа
взвршенн ty иЈ'и)ри за сеос- -
Ее. гјадске н срссЕс начдве
рдборе. Ови избори имају ве-лн- еи
звачај за консолидова-њ- с
народне власти и за демо
свнх
о-рга-на ндродне влас-т- н.
Избори, воји су у вовекбру
одржан у IIP Србији поЕаза-л- и
су да широхе вародне Ma-ce
узимају учешгла у вршек,у
државие BtacTR Преко 50.000
радвпка, ce.iasa,
заватлпја, хева в омла-дпв- е
у Србпјп взабраво је за
члавове ссосепх. градсЕвх п
среСЕПх народнпх одбора.
Око 700.000 предлагача пот-ппса- лв
су кавдвдатссе лвсте.
дое jt оео 1.900.000 лвца само
у похрајвнп Вој-водвв- п
узело учешћл у пред
взборвпм в
мптвнзвма.
Учешће у нзборниа
новсмра лссеца у HP Србн-ј- а
"!и1о је бол него икада
досада На изборвма за Уста- -
вотворву схупштпну фНРЈ у
1945, у HP Србпјп је учество-вал- о
82.83% од уппсанпх бп-рач- а. На взбо--
рпма 1946 годпне за ставот-ворв- у
сгупштвву HP Србвје
у пзборпма је учествовало 90,
78%. дое }s на
взборвма 1947 г. учествогало
је 944% од укупвог броја
уплсаввх бврача. Ова гдпфра
показуЈе да шпросе народве
асе аггнвло учеств}'ју у по-лптвче- ож
животу и да је чл-та- во стааовкнштво дубоЕо
у раду На-родв- ог
фронта в целог Пето-годита- ег
плана
дустрпскпх построЈсил и рад
ннчкпх в рударсЕих нассл.а
Али Зеппчка Доллиа, у којој
се налазп ЛСелсзара, има свс
услове за разглој тешЕе инду-стри- ј.
Гвожће he се довоји-т- а
пз Вареша, је удал.еи
28 вплометара од желсзничес
стапице Иодлугови на
прузи у Зеиичку же-љезар- у.
Рудпик хрома у Ду-боши- цп
везап је са пругом
Шамац-Сарајсп- о преко Зави-допкћ- а,
а иапгапови рудппци
у преко Семи-зовц- а. Tacohe he се разонти
HCKopiinihanaii.e лапорца код
Kacita н вречнлЕа у области
Добоја за хемиску лндустри-ј- у
п
Иредиост пове пруге Ша-ма- ц
— Сарајево, од стране
пругс Ерод — Сарајево, ни- -
је само у Еапацитету прсво- -
за. Нова железничка потпуно органпзују рударе сппдпкате
Шамца повезапе злата у вма и
je почсло да ce развија, ca I ' "ITa
ЈЈоЈводлиом и водеплм путем.
старн иацрт poiK-пава- ид
каиала Дупав — Сава,
којп he полазитн нсшто нзнад
ВуЕовара преко ипског и шн-рок- ог
појаса равиицс до Шам-ц- а.
Лероватно да he у нашси
добу шанскс 11])оизводас 611- -
th могупс извршнти опу лс- -
лнку замисао. Тич каиалом од
Нукпвпад до Шамца, дунав-ск- и
пјошш иут 6nhc млого
ближи босанском илдустрпс- -
лим нидручЈу. паиалнсанем
дон.ег тока реке Боснс и чиш-heitc- M
диа Cane oiioryhnhc сс
ирсвоз железие рудс, кокса н
углд иоделни путем у оста.1е
нашс илдустрмЈске цситрс.
Алц зиачај иругс Шамац
Сарајсво јс ирвостспснн, јер
je опа псхтазпп пут из рудар-сеи- х
и нзио-рлшт- а.
Ируга Шамац-Сараје-в- о
iiocTaniihe стубопе
иодизапл иаше
која he се све влше развија
тп и снажити током
и
кације name зсмл.с.
(Дуга, Београд)
у Југославији
РОВАНУ, ЗАТВОРЕН БАПТИСТИЧКИ
ЊЕГОВИ СЛЕДБЕНИЦИ
слсд-бевицп- на
ВЕЛИКИ 0В0Г0ДИШ-ЊИ- Х
ИЗБОРА СРБИЈИ
кратнзан.нју рнресента-1ИВНН- Х
пнтелеггуа-лац- а,
Аутовомној
Еовференцлјама
нрача
новехбарсквм
вовембарсспи
завнтересовано
којн
Омла-дипск- ој
Чевљаповнћу
rpabcBittiapCTBO.
краје-стрис- ко
леталургиских
дагег
нндустријс
инду-стрнјадизац-
лје
електрифц.
Ово није
КВЕБЕК,
СВЕШТЕНИК
бсл Боурп и Лесли Барнхарт
inaciiiiK nciin.e тргоилпе јсс-твс- пс
{ХЈбе у Ропану. Сии сј
придржаип у затвору исколи-к- о
дапа и вуштснн на слобо-д- у
под јавчевпном. Затворе-и-и
су због тога што су одр- -
жавалп вптввг на ltonm-- y ули-ц- е.
Прева взјавана свештслп-w- a
Херов-- а и госпоћкце Bcaic
и другах члапова, у затвор
су вршепи поступцн прсма
њнма као према правии крн-ми- на
шнна. Пои Херои je nch
јсдном бно затваран у jyjy
мсссцу за истп "нрекршај"
лакина — за одржаваас ми-тпн- га
на улицама, што је у
Кавадн увСЕ било дозволлва-н- о
свима всрсЕпм сСЕтама.
У не,ел.у ујуттч) сви су ио--
званн ц у о.ЈО сатн па лре-слушова- ње
и соима су узети
OTMCB.B прстнју и фотографи-сав- и
су. Прсма взјави при-твојхсн- их,
постуоав паишаја-- а
je бно дрзак, гојш иего са
вримнвалцлма — викаас иа
нх, н када je обапл.сио фото-графнса- њс
поставллн су на
анхове it криминалне
бројеве.
У ћелијн затвора у којој
су вровсле анх четнрн девој-к- е
(две од всрске сскте, а две
су Лше за иолазак у Инле
Мари затвор, крнминалке),
пЈема исвазима госпођнце
Веалс. она је бнла болесна и
то се ввје узело у обзир a
пЈостора нлје било за чети-р- и
особс, па је-оп- а морала
спавгтп на воду ћелвје н та-к- о
сс тешко прех-Јадил- а.
Ово би трсбали добро унам- -
титп сви онв воји много прн-ча- ју о тобожаим прогсдииа
вере у Југославији н војн ве-о- ма
много јаучу за Степии-це- м
н другим сличнпм рат-нв- м
злочилцпна којн носе на
cjmy многа убиства н iiokow.
Ево. овај случај свсипепнка
Херона п првсталнца ннје се
одиграо у I итовој Југославн-ји- ,
iiero овде, у nauioj зеилп, j канади. инн су ухаишени
просто за то што су за пспо-ведаи- е
своје вере одржалн мн-ти- нг
на улици н законом сс
кажаавају н ставл-ај- у као
крпмпиалцп у затвор.
Уторак, 23 децембра, 1947.
Политички преглед
РУДДРИ ЗЛАТНИХ РУДНИКА ПОДНЕЛИ СУ
СВОЈ ПЛАН ЗА ПОВЕЋАЊЕ ПР0ИЗ-ВОДЊ- Е
ЗЛАТА
Иретставпнци синднката (уппја) у злат-ни- м
рудницнма (Маји ит енд сиелтер вор- -
керс; иодпелц су прошле педеле миппстру
за реконструкцнју КД. Хову у Оташу свој
плаи за повећан производп злата. Тај
плаи се засинва па поднзаљу пдата рударп-м- а
и побол,шаиу раднпх услова у рудпнци-ма- . Такав поступак уједло би nosehao и број
овнх радлика за рудппке злата.
Нлан су иодпели потпретседцпк спндп-кат- а Рејд Робивсон и Роберт X. Каршп.
члан Иародпе скупгатипе v провпнцпјп Ои-тарп- о, а такође п члап Извршпог одбора
спнднката за источиу Кападу.
Делегатн су претставлат нреко 12000
рудара Еојн су укд,учепп у колектпвпе пре-гово- ре. Овн синдикати проводе Kaunaifcv ла
ппуга све у
преко 1шду-јп- о свнм рудпицпма севсрппм
подручје Босие soje Оитарнје Квнбека.
Ностојн
слике
иедавла вдина акцша за помагаое
"боносоч оисЈЈатора рудппка са цилен да се
noneha ировзводиа (з-ат- а) ппје п не може
бвти потпупи одговор па врвзу злата", пз-јав- ло је Робипсов. "Потребе рудара п ствара-it- e
услова који he допремпти вове радннсе у
рудллкс мора бнти прва брига", рекао je on
дал.е. "Илје доста да се само осигурају про-фн- тн за оиераторе (поседвнке рудннка) —
рударн морају битн оспгуравп са пристој-вн- м
inaTava, са обезбеђеилм услова у Јоду,
обсзбе1;сни са посдом а тавоће в љвхови син-днкат- и."
Те мсј)с he, дакле. осигурат да се пове-h- a
11)онз1)однн1 злата. покпдј онога mm !р
neli влада лодузсла у поглсду помагааа по-ссдлн- ка
рудннка. У илаиу су радници уис-л-и каш се можс новсћатн и производи.л ба-h- pa
са члмс су Сјсдлаепс Државе јако ос-куд- пс.
"Са садлшинм платама Еоје иоетоје у
1)удннцима злата у севсрној Каиади, којс су
најман.с од свнх рудннка на ссвероамерич-ко- м
коитинснту, нс може бити чућеил здогто
je v тој нидустријн кратЕопа у радлој сна-г- и'
. рскао је Роблисон.
У радличком плану којег су рударн иод-исл- и
мплистру Хову предвиђа се н ово: да
се подузму нови кораци за спрсчаван-- с ак-цндел- ата
у рудннцииа; да сс у рударсвни
прсделвма подигне доволно станова за ру-дар- с;
да сс noneha н ппошиои компаизаип- -
ја која би уклучила све руда]?е; да сс ста-бишз- ују
односн рада у нидустријн пома-гал.е- м
приицина сиидикалпе безбсдвости у
рудллцпма злата. Ово је поврај опога што
сс гопори о повншици плате п пободлааиу
општвх услова радииЕа на послу.
Ако Плада хнтио ве подузме мере баро-п-и
златпих руднвка ставиће "бовус" (влади-н- у
иомоН) у исвове it nche сс обззпрзти па
ijTi)crte рудара н народа уовште, ревао је
иародли поеланпв ГСарлни. Оп је такоће ва-јав- но
да lie урглрати на Владу да спречи
опсраторнма злата претвараае крвзс у зем-л.- и
у joni јсдио полс за врофитираае."
ФРАНЦУСКИ НАРОД НЕБЕ ДОЗВОЛИТИ
ДА ПОСТАНЕ АМЕРИЧКА КОЛОНИЈА
( iii'i(ii.t inn i п п . м н к г1ч1радг ке "Пор-бе- "
hi Flapnia ишештаЈу fcjn јг "Бцба"
објавша 14 децембра. пнше да је Фпанцус-i:- a
В1ада, служсћн америчвим виперпјалпс-тлчки- м
витересива довела парод у беду, a
земл.у у све achy завпспост од Сједпаепнх
Држава
И3а првих 10 иесецв ове године Фрапцус-в-а
спољиа трговпва показала је огромпу
пасиву. Увоз у земл.у взвоси 191 ивлнјардп
в 878 миллоиа фракава, а извоз само
70,780,000000 Паснвин бнланс поазује се
нарочлто у односу на САД (7a944.000.00C
лрсма 4.571.000000 франака) и ва землл
доларске сфе])с. Практичле постедице овс
трговнвгке политвес спагиле су св шф вз
фраицуском тржишту. Док меесчна радвоч
ка зарада изпоси 8.500 франава, вилограа
илсул-- а вошта 180 фравака, килограх мссп
стоји 500 до 600 фравака. а вплограм ула
700 до 800 Франава.
Кад је радни народ, доведеа у Седу u
слад, ступво у штрајв, авервчве слугс од-говор- нле
су пендрсцпма, мвтрахезвма, суз-ив- м
бомбам и Андерсовим труаака. Као и sa
време штрајва Комунпстичка вартија je a
даиас остала једини тувач тсжаи становви-штва- ."
Допнсник затпм пише да Шуканова Влд-д- а
прлпрема иовс протнвнароднс q- - "Нлан Mejep" предвића да се ва штету фрап--
цусве землорадае доларске peaepie п ере-ди- ти
(100 нилионз) употрбе за укн жвта
н ј САД и Канаде, меса из Аргевтнне и Ау-стра.1-ије,
да би се па тај начнв фравцус-к- и
сс.1лци принорали да "спусте цеву".
Исти тај плав предввћа свов н.ева ив-дустрлс- внм
производима. Дефицвт бувета
взлосн ово 400 милмјарди Франака, што he
нмати за последицу noeehaac nopesa раднок
народу. Угаљ чнја је цева ведавно повише-- а
за 80 франава поскуввНе још за 70 фра-нак- а
ло тонп.
Тоеојс последае ведсге циркулапија
новца je нагло пораста и достигла рекордпу
цифру од 19 милиЈарди Франава ва 898 ви-лијар- ди
н 985 милнона. Доппсппе па Ерају
каже: "На лападе против ннгереса народа
земге демократсве снаге Фравцусже одго-взра- ју
паротана "Хумавитеа": Фравчусвз.
iiehe г10твтв да постане отскочнз даскг
против СовјетсЕОг Савеза. Француска iiehe
дозвотвтв да се третира као авервчка еоло-нпј- а!
I