Serbian Herald, April 19, 1946

              ч
--1
СТРЛНЛ 2 -- СРПСКИ ГЛАСНИК" Уторак, 2 априла 1946.
Српски Глас ник
(Serbian Herald)
, Published twice weekly at
200 Adelaide St. W. — Toronto 1, Ont.
r By Srpski Glasnik Publishing Company
In the Serbian language .
Proprietors
Излази сваког уторка в петка.
Сва ппсма и чекове треба слатн на:
"SRPSKI GLASNIK"
200 Adelaide St. W.,
Toronto 1, Ont., Canada.
Дописн без потииса cc ве примају.
Ругописи сс нс враћају.
УЈЕДИЊЕЊЕ МАЧЕКОВЕ НАНАДСИО.
АМЕРИЧКЕ СТРАНКЕ СА ПАВЕЛИЋЕВ-ЦИМ- А
Ссдамнасстог марта одржана јс у Клс-Пслан- ду
конфсрснција амсричкнх и ка-надск- их
павслнћсваца п мачскопаца. На
њој су било заступанс свс групо амсри-чки- х
и канадскнх павслићсваца п Маче-ко- ва
Хрватска ссљачка странка нз Канадс
н Сј'сд111Г.сних Држава. Тамо су со иску- -
инли свн фратри и иопови којн су били
главнн функционсрн иавслипсвскнх орга-иизаци- ја
док нису бнлс забрањснс амс-ричк- им
закоиом када јо крвнш: Навслнћ
дошао на власт НДХ н објавио рат Амс-риц- и,
односно сансзннцима. Онда су били
главни ирстставиици Мачсковс Хрватскс
ссљачко странкс, који су сс стално изјав-љивал- н
као дсмократо н противннци Иа-исли- ћа
и њсгово иолитико. Канадску
Мачскову Ссљачку страику застуиали су
на томо Иавслић-Мачс- к "окуну" Крзна-ри- ћ
и Нвнца Херцсг.
Шта јо ујсдшшло ове до сада тобожс
завађснс груно? Борба нротнв комунизма
н борба против иароднс Гсиуоликс Југо-слави- јо
маршала Тита. To je н.ихопа по-лаз- иа
п завршна тачка. 1! нсма сумњс,
да су онн занста у страху од комунизма,
алн та лозннка о борби против комунизма
прнкрива очајиичко покушајс да сс од-бра- ни
н довсдс назад на иласт Павсли1евс
кољашо под воћством Мачска. To јс борба
па оно који су погслалн стотнно хнљада
српског народа н много хрватскс најбољс
синово и којн су попалилм на хнљадс
ссла. To jo борба нротнн јодииства н брат-ст- ва
српског, хрватског, словсиачког и
максдоиског иарода. To јс борба за фашн-за- м
у Југославнји. To је борба да со црк-ва- ма
и кулацима иоврати зсмљу која јс
раздсљсна ссљацнма. To јс борба иротив
гоцијалног н културног развитка а за
фашистичкн мрак и ронство. To jo борба
да Србнн мсђу Хрватнма онст т би смсо
да кажо да јс Србип, да би со Срби опет,
иод нротњом бајоЛста, прсподили у като- -
личку всру н да бн цркво опст иостало }
клаоницо народа, да on со жива дсца сиа-љпва- ла
у куИама, бацала у бунарс, иати-ца- ла
на бајоисто, да бн са црквених зво-ни- ка
оист праскали митраљсзн по народу.
To jo што свс обухвата борба нротпв
комунизма. To jo на чсму сс ујсдшшла
"дсмократска" Мачекова Ссљачка стран-к- а
са паволн1Свцима. Тако јо та жалосна
странка остала дослсдна оиом дслу Ссла-чк- о
странко која јо, под воћстпом Мачска,
Крњсвића и других "ссљачких" всакцно-нап- а,
благословнла мсђусобно уопјањс
Срба и Хрвата иод врховним boIictbom
крвника Павслића. Тако сс она ујсдшшла
с тим павслићсвским олошом, с којима
со caia зајодничкн такмичн са српским
дражнновцима око "Српско вароднс од-бра- но"
у псто таквој "борби против кому-ннзма- "!
Али јодио јс una они xohc, а друго јс
шта ће постићн. Порба "против комуни-зма- "
донсла јо страхото но само иашим
иародима, всћ огромној Bchiuui чопсчан-ств- а.
Али народи нпак инсу могли бити
уииштснн. Уииштснн су они који су ио-ш- ли
да уиишто народ!
Интсросаитно јс да јо на Иавслић-Ма-ч- ок
"окупу" било говора о исвључииаиу
са воћства оних попова или фратара, који
су со истаклп као најборбеннјн павслићсв-ц- и.
"Останнтс, каже, мало у позадини, a
посло ћето со лако пстаћн ! Таквс су
савсто давалн баш канадскн дслегати Се-л.ач- ко
странкс, који су свссни да им прс-наг- ло
нстпцањс нстакнутнх павслићевдца
можо само бити од вслико штето мсћу
канатским Хрватима. Ннтсрссантно је
такођо и то, да јо нски фратар подвргао
био унакрпшм нспнтивањнма г. Хсрцста,
лслсгата Сс.гачкс стпанкс из Kanaic о
опгапу то странко у Kaiiaiii "Хрватском
Гласу".-- "Хрватскн Глас" јс, наимс, сво
до овог часа писао пвотнв тнх павслићс-вац- а
у Сјсшњеним Државама, па јс фра-та- р,
илн поп Арзас хтсо да зна о томс шта
ћо саза бнти с том новином каза со Стра-ик- а
прнкључила њима. Нато јс дслсгат
одговорио да ако "Хрватски Глас" нс будс
писао у духу тога повслићсвско-мачеков-ск- ог
"окупа", да he они лако ту ствар
Иза иранског питања леже
ружне чињенице
ПРЕГЛЕД ПОСЛЕДЊИХ МЕЂУНАРОДНИХ ДОГАЂАЈА
Пише: ХАРИ Л. ФИСТЕЛ
Сада када крунна штампа
покрепс своју тешку артлљс-рнј- у
лажи у акцнју на повом
аитн-сорјетско- м фроиту —
прошнрујућн својс операције
са страшила шпнЈунажс на
страшило Ирана — вредно
би било у всћим дстал.има
нсиитати иеколико чиасница
за којс штампа чиин всликс
наиорс да их укрнје од иа- -
рода. нран — сиромашна
мала Финска" 1945 године —
јссте данас опасна зоиа, a
истина јс наше јсдино оруж- -
У овом часу Совјетски Са-в-сз
нодвргнут јс тнпнчној
нмиернјалнстичкој игри ста- -
вллаа притиска. ilpaii, 4iija
се Согаташка класа дуго ко-пнстн- ла
својии носеднма не
ограиичсних нзвора улд (н
чији народ је један од иајсн-ромашииј- их
народа иа Блис-ко- м
истоку) иде За тнм да
прода своју робу на свстској
пнјацн уз најоишу могућу
цену. Да би заслужила што-го- д
вншка "ceKCia" (јеврсј-ск- и
новац). оиа је снремиа
да прскршн уговоре, да стап-л- л
једну снлу протнв другс,
да чинн спаке врстс нсодго-вбрн- ог
трнксрства п, ако је
нотрсбио, да нздзовс још је-д- ац
светскн рат.
Ова желл несустсзаил од
инчсга за вол.у профита поду-дар- а
сс са ци.гевима амерн-чкн- х
н брнтанскнх нмперн- -
Јалнста који — сами нс уз-државај-
ући
сс од ннтрнга —
планирају да уграбе Иран
као свој нлен без протнвни-к- а,
да заузму стратсшкс базс
близу сопјстскс границс, а да
нск.гуче Совјетскн Савез нз
сваког уговорепог сноразума
о улу са Ираном. Да прсглс-дам- о
рекорд.
СОВЈЕТСКИ ЦИЉЕВИ
Нраи јс подсгеи у трн
улевне зонс; ју:кну, цеитрал-п- у
и севериу зому. Цеитрал-н- а
ул.свна врала, која сачи-аапа- ју
иајбогатнјс нзворе
Праиа опсрисана су од стра-н- с
британских иитсрсса прс-к- о
Англо-нранск- е компанчје
улд. У јуасној зоии писрички
"Стапдарт Ојсл" и "Тсксас"
комианнја контролншу iic.ui-к- е
у.гспис коацссијс. Мсђу-т- и,
ссверну зоиу ие конт-ролш- пс
ннјсдна страна драса-в- а
— и то због виднипх раз-лог- а.
такпе
no naiiycTaio иарске коицссн
јс улл у ссвсрном Ирану н
добчо је обсћаи-- е ОД Ираиа
— које fc ратнфиковано уго-вор- ои
— да lo nehe Ciuh
предато страиим ннтсресима.
Одмах иосле 1920 и опст 1938
комнаније уља, Сједнисннх
Држава билс су прнси.гсис
да одустану од својнх поиав-.гапп- х
нокутаја да се про-шн- рс
на том подручју.
Међутим, од првих годнна
другог свстског рата ночсо је
да сс нојачава лритисак од
страис уљевиих група глад-ни- х
за профнтнма. Нретстав-ниц- н
"Шел" компаиије по-куша- ли
су да прсгогарају за
севсрне коицесије још 1942
године. 1943 годние
дарт ОЈел , "LmiK.icp и
"Шел" тражилс су цакиадне
концесије на
Стављен је прнтнсак иа иаду
Нраиа за концсснју у сва-ко- м
делу Нрана, и по први
пут у 20 годнна мрански про-фите- ри
почслн су да слуша- -
Тада Москва потсетила
иранску владу иа уговор од
1921 н преддожила Да Сов- -
јетскн Савез добије Једиака
са Срктанско-амсрн-чки- и
интересима у новим
подручјнма која су у пита-ib- y.
Совјетски Савез је, шта-аиш- е,
сугсрнрао да ношто
су северна врела у Ирану од
"највећег значаја" за совјет
ску безбедност, да он такођс
обпови развитак давно запу- -
штеног проЈскта иа ссверу.
За ове предлогс, који су
бнлн популарнн међу наро-до- у
Ирана, иранска рлада
показаЈа је cia6o али нпак
npiiucT,iuRO itiiTepecoBaibc.
Мсђутим, половином 1944
годние уљсвне групе Сјсди-ihein- ix
Држава изаснада су
поставнле захтев за концесн--
је у ссвсриом --Ирану — на
онои истои подручју о којем
jft СССР тада проводпо пре-говор- е.
Било јс јавллно о
тајним разговорима. Иранска
влада је одјсдном одбила вр-л- о
пово.гнс совјетскс понудс
и почела је да uiypyje са аме-ричк- нм
компанијама. Послс
тога, као што је истакнуто у
совјетској штамнл, совјетскн
лредлозн наишлн су на "бсс-- и
отпор код иракских ви-ш- их
кругова."
ЦИЉЕВИ ИРАНА
Пладајупн кругови Нрана
заиитсресооани су само у
две ствари — у всћс профитс
it cchy власт. Противио и.има,
унутар Прана, јсстс моћии
народпн демократскн покрет
прсдвођсн од странс Тудех
партијс. Цнл. овога покрета
јсстс увађан.с великпх зсмл.и-шни- х
н индустриских рсфор-м- а,
уноредо са прогреснвном
спо1.нон лоллтпкон одстра-И.СН- Д
политлке снлс, стране
ломипацијс н злтл-совјст-ск- их
тсжаа.
Иротив овлх ци.гспа вла-стодрш- ци
Ираиа надају сс
да he сулротстаонтн похлслу
имлеријагиста којн r.ch носс-ду- у
млого Праиа. II док се
лсусуђују — пошто су лод
притиском свог солствсног
иарода — да удово.гс прспи-ш- с
отворено апгло-аисричк- ии
умиллг.ан.11ма a join морају
прлказлвати сс као да су sa-il
ii тересовапи у совјетске
ПЈкгдлогс, онн сс нлак пада-ј- у
да lie увуКн СССР у иове
сукобс са вслпким силама.
Резултат успсха у овом цн.гу
бнло бн рсшсас слих и.ихо-пп- х
проб1сма. Онн сматрају
да би нч рат пстоврсмсло
очогућло да добију имлсрн-јалнстнчк- у
помоћ и за унн-iiiTci- uc
Тудсх партијс н Лзар-бсуијансп- ог
лок1ста за отцс-u.i.en- .c
л Да С ни to ouory-hin- o
да апсктирају вслпке
комаде совјстског тсрнтнрнја.
Да иранскн рсакцлоиарцл
1921 г. СССР јс доброволЈ цлају одавио планове
г.
"Стан- -
југонстоку.
је
права
протпв СССР-- а раскрннкаио
је тек исдавио у совјетској
штампн. "Кроз цслу неторнју
совјетско - иранског односа,
писала је прошле нсдсл.е сов-јетс- ка
дневна новнна "Нзвјс-стнја- ",
пзвеснн .нрански по-лнтича- ри
проводнли су по-лшн- ку
која је имала за цнл.
да провоцира сукоб између
Совјетског Савеза и другнх
всгпкнх сила, тако да бн оии
моглн искорнстити такву сн-туац- нју
за нзвађаае својнх
пллчкашкнх територнјалиих
лланова против СовЈетског
Савеза". To је п.ихова ослов-на.дугороч- на
лолитнка. Ожл-вл.с- на
у садаилкој крнзн, та
политлка наводн воду па
млпи апгло-америчк- их реак-цнонар- а,
АНГЛО-АМЕРИЧК- И
ЦИЉЕВИ
Иреида су британскн нн-терс- си
ула пострадали, због
америчког продираиа (ови
последи.и су се увукли у ства-рк- е
британскс монополе којн
су успостав.геин nocie пада
царнзма) аигло-амерлчк- и ин-терес- н,
нпак, уједннлвају се
против СССР-- а по сваком
iiinaiby Нрапа. Ово "једии-ство- "
јесте лада aipaiiCKe ре-акцп-
је.
Брлтанске и америчке ул-е-вп- е
rpyrfe xohe внл1с улл, и
one желе да држе по стралп
СССР од својих л,убоморно
чуваннх молопола. Оне желс
продавати свсту улепосво--
јој сопствсној нодигпутој це-1- Ш,
а совјетскс коицеспје о-- не
сматрају да би бнле на
штету ibiixoBiix нланова. One
желе да дођу блнже јужним
совјетскии граиицама и сов- -
јстскии базама у.га у Баку и
1уркхаиу. Народ Ирана, ко
јн захтева правсдиост према
LLL-r-- y — jecie запрека овим
плаловима. Тако алгло-аме- -
ричка поллтпка у Иралу по--
дупире Kpajae реакцнонарне
групе, потстлчс антидемок-ратск- с
акцнје, наоружава до-ма- ћс
трупс предвоене од
страле мллнгарнста сојн су
попут фашиста, стварају уро-т- е
за rpahaiiCKii рат против
прогреслвнлх маљила н пла-но- ва
протип Тудех партије н
Азарбеџијанског нокрета за
отцеплсп.е, јср обадва ова
покрета угрожавају п самс
корсие импсријализма у Ира-и- у.
Унсто време, опи ставллју
мсћународпи притнсак иа
Совјетски Савез пресо кам-nai- Lc
лажн у штампн и лука-вошћ- у
сииш.геиои од страие
нранско - - амсрнчкнх
оклевећу conieiCKv ОУН бсзбе
ноднтику га 10 апрнла, таио
— aift је могу-- бн се преговори довр- -
hc — из Нраиа. Ипсглсдајуо
iLiixony лолнтпчку ллнлју од
лсдавио.
ИГРА ПРИТИСКА
На Лондонској конфсрсл-циј- н
ОУН-- а прошлог мессца
СССР обавезао се да he по-CTii- hn
споразуи са Нраном
пре отваранд садашасг засе-да- аа
у Њујорку. He жсдспи
да се покажу непрнјатискн
лреиа прнјателлко решеау,
а опет бојепи се таквог сио-разу- ма,
англо-амсричко-лран-с- ки
саботсрп, прихватили су
се лосла — али пндпректло
— да noiKonajy совјстско-иралс- ке
разговоре који су
коиачпо били започсти.
Како сс састаиак ОУН Са-вс- та
безбсдлостн прибллжа-ва- о,
лолитичарп у Нрану
"сложнлн су сс" да прегова- -
СССР. исто врсмс
амбасадор Нраиа у Нашииг-тон- у
Хусспн Лла, н лреко
државног одсгеил Сједии-с-ин- х
Држава н пезависио,
храипо је јавно лпшлсае са
страшпнм нрачауа о совјет-ск- ој
"агрссији". Нсдика ка-иан- к1
аигло-амсричко-каиад-с- ке
штампс уз сарадау
лраиских рсакцнонара
лрсшла је у акцнју.
Јавлдпо је било о кмпању
трупа тамо гдс кретаае тру-л- а
инјс ностојало. Совјстско
угрожаваи Нраиа Турскс
— и чак Нрака — бродк-ссто-ваи-о
јс било од стране амс-рнчк- нх
прстставника тамо
где такво yqioxasaae иије
постојало. "Совјстско упада-н.- с
у Иран". "Опасност рус-ко- г
напада а ТуЈКку". 'Ру-с- кс
трупс 20 мпдл од Техера-ла- "
итд. итд. нтд. Лажлс при-ч- е
свакс epcie — више исго
што се овде може лавссти --
бнле су штампаис у свакој
калнталлстлчсој 'штамли на
Када је прстседиис н-раи- скс
в.тадс Гавен —
који је био присилеи свс вс-hi- iii
прнтнском јавног миш-.i.ci- ta
у Нраиу — побио тс
причс н нзјавно: "Нема зва-ничп- их
информацкја о кре-таа- у
совјстских трупа прсма
Тсхсрану како јс изјааило
државио одскне Сједиилиих
Држава", ни једнс речи од
тога ннје јавллно у штампн.
Када су које су
датазпле из Тсхерапа наго-всштава- -ic
могуће pcuieifcc
совјетско-иранскогспо- ра (јзк
демократскк покрст у Ирану
је то захтсвао) прнтнсак
је тада појачао десетоструко.
Млапстар спољинх послова
Ернест Бевпн изјавло је да
Бритаиија — торијсвци —
леће признати пикаиог сов-јетско-иран- ског
споразума до
кога сс дође п)-тс-
м оног шта
он назпва "прптисак cobjci-сеи- х
огупаоионих снага у
Нрапу"., Држаипо одсгеае
рсшитн, да ћс купити себн новину, баш радњу.
по узору "Српскв народнс одбрано", срп- - Трсба иапоменута, да српски паве--
скнх фашиста, којн су купили прошло лићсвцп око "Србобрапа", односио СНО
годпнс новппу Божс Марковића "Глас ка- - Ш1 једнс рсчи не говорс о павслићев- -
надскнх Срба" у Канади. Али тај фратар, ском Зб0ру. Ништа љих не узбуђује окуп- -
како нзглсда, нс пратн у "Хрватском Гла- - ујсднњавање оннх којн се окуп- -
снуедавном поекгуопуш"тоамjeсргиочвконрхснопаовсјдсиднћсо-м- ,bU" " уједиљавају да "" ожнвели
ваца. Јер кад бн чнтао остало, он бн визпо "Независну Хрватску Државу м и отвори--
да нсма разлога да сумња у његову са- - клаонице за српскп народ.
Сједињених Држава издало
је провокатнвнс анти-совјст-с- ке
нзјаве. Штампа јс подив-лал- а
због нзмиименнх нри-ч- а
које су прнписанс иран-ски- м
luiiuiiu офнцнрима —
каснијс деиантовашш од
itiix обавезујући се да
ће Ораинтн Icxcpau до пос- -
ледасг човска, жсне и дстс-та- ."
"Иза свега овога "манкн
бизнлса", пнсао јс јсдан ко-мептат- ор
у то врсмс, јссте
пепорсцнва чињеннца да Сјс-диас- ие
Државс покрсћу ис-б- о
01 земл.у да Ираи престанс
са прсговорима и дд подиссе
оптужбе против СССР-- а на
Савсту бсзбедностн".
II коначно, онн су уснсли.
Одјсдном, у уторак 20 мар-т- а
нет дана прс отвараи.а
заседаи.а ОУН-- а У Шујорку
— совјетско-ирапск- и прсго-вор- н
"нрскинути су" и
је нзјавио да he поднети
"апсл" Савсту Ксзбсдиости".
СССР жигосао јс ову акци-ј- у
као оиасно блнском "ие-пријатсгск- ом
акту" н одмах
англо је затражно да сс одгоди за- -
mvna ла седаае Савета
да истерају ности до дз
преко ОУН-- а моглн
pajy са
свету.
Лхмсд
гласипс
се
још
томе
ппшта поново
ли
ст-ра- не
Иран
шитн. Али, јок!
г-
-
н ,
—
—
м
—
—
—
Претссдник Трумаи изја
Biio је да асгова влада nchc
прнстати подникаквнм окол-ностим- а
а такво одгааас.
Бсвин сс је сложло.
Нранско-совјстск- н "спор",
реклн су онн, блћс ставлли
први ла длсвии ред.
Нгра стављааа нрнтиска
била је у току и карте став-.гел- с
на сто. Садашас засс--
даљс ОУН Савста треба да
покажс задау поделу карата
поцкара.
СУМИРАЊЕ
Крзтка сумацнја замршсис
мрежс овс лолитикс озлачава
следсћс чииснице:
1. СССР не протнви сс
Бриталнји н Сјсдлаеним Др-жава- ма
у Нраиу, и никад се
лнје nioTiiBiio. Обратно је
истлна. Англо-амерпчк- и ин-тсрс- сн
всћ кош1ол11111у вели- -
ке улсвие концсснјс, и v-u-ј-
етссн
Савсз сс томс нпкад
лнјс протнвно. Мсђутим,
Брнталцн л Амсриканци xo-hc
још вшис концеснја, и
иду затпм да искључс СССР
нз таквнх права. Онн осим
тога иду затнм да заузиу соп-јетс- ке
uoiic спгурности.
2. СССР ие "потстрскапа
ревалуцију" У Иралу аитн
се нарочито iintepccyje за ло-кр- ст
зз отцеллдгае Лзарбнџа-н- а
покрајнис. Овн покрети
постојали су прс исго јс до-и- ма
унутра Црвсна армнја
н лосталл су врло moIuiii лро-та- в
рсакциопарнс клике која
в-та-
да зем.гоу. На другу ру-х- у,
апгло-амсрнчк-и miicpccn
занлтсресованл су провоцн-рап-c- u
оружаннх фашистнч-кн- х
устанака да Си угушнли
paciyhii лародии отлор стра-- ој
експлоатацпји и олакша-saib- y
лроширсаа анхове до-мнпаци- је.
Онн су тн који се
мешају у унутрашнл литанл
Прана, а пе Совјетскн Савсз.
3. Совјетски Сагез лијс ни-ка- д
прнмсаивао војни пр""1"
сак иа II pan. Напротив, CCCI
слсдпо је своју цолитику
строго дпплоиатскии каиалн-м- а
п задржао је трунс у Ира-н- у
6aui зато што јс аигло-амерпч- ка
интсрвенција " по"
литиса сплс пробудила раз-јарс- ни
оспаак. Ирема совјет-ско-праиск- ом уговору од
1921 Совјетскн Савез лма
право да задржи својс труис
у Ирану када рат угрожава
да захватн аеног малог су-ссд- а.
Са 90.000 домаћс војскс
коју јс Бритапнја лаоружала,
прсдвођепои од странс реак-циопар- а,
која стоји сирсмна
да Caqu земљу у рађапскл
рат оиог часа док СССР по-ву-чс
своје трупс (п са орн-танск- пх
трупама смештелнм
одмах преко гранпце у Ира-ку- ),
совјетсса политика по-ста- јс
&пшс пего разумлива.
Цсла кампааа штампе јсстс
чпста прсвара, памеаепа да
прикрпјс нмперијалнстпчкс
нападе протпв СССГ-- а у И-ра- пу.
To је покушај да сс
ОУН потчипп апховој опас-н- ој
полптпцп спле н да се
прошлрл подручје апховог
аптп-совјетск- ог маневрисанл
на чптавп Срсдап Исток. Та-кв- о
је цело зпачеае — и ко-нач- но
злачеае — садашае
галаме.
м-аа- г-. ,ff-m- - --„штш
-- - --- -- -
-- ii-i '
ч-ч-Ч-
Р""" Политички преглед
Министар Ранковић знао је шта говори
када је рекао да је Михаиловић био
последња нада реавде
Када j'e објавло у Народиој скупштннн
да јс нздајник cpncior парода Миханлови1
ухаишсн 13 марта у iichiuiii ла границн
Боснс н Србнје, мианстар унутрагаанх по-сло- ва
Југославнјс гснерал Алсксаидар Рап-KOBi- ih
рекао јс, да је МпханловиИ бпо пос-1сд- .а
иада рсакцнјс у зсм.ги и у иностран- -
ству.
Показало сс веп, и без сумае he сс још
локазатн, да је Мнннстар PaiiKoinih знао
шта говори када је то рскао. Такозвани
"Југословснски пацлоиалнп комнтст" у
Лондону, Еиглсска, улутио је апел на Савст
безбсдностп ОУН-- а u на спе мпнистре спо-.-ш
и х лослова Ујсднаеиих пацпја, тражсћи
нитсрвсплију код југословенских власти у
одбрапу MuxaiMOBiiha. "Комитст" јс, inio
обнчио, навсо всликс "заслуге" н "хсрој-ства- "
која је MuxaiuoBiih локазао у току
рата, Л1 чсститке којс јс он добио 1942-194- 3
годиис од разннх савсзничклх генсрала.
Колнко то све скупа врсди, о томс мн nchc-м- о
гопоритн. О томе говорс фотографијс
које локазују уговорс н сноразуме које је
Мпхаплови1 л аегови онцнр". главни по-1- ;с
чстннка склапали са италијаисклм и пс-мачк-ич
гснералима. Koiiiko јс Михаллогш-hen- o
"херојстпо" н колике су н.сговс "заслу-гс- "
за савезникс, локазују слике докумеиата
о одлнковаанма. Четничкн лнст "ЛовНсн"
од 11 октобра 1944, а пример. славодобит-л- о
иа нрвој страпици донсо јс:
"ВИСОКО ОДЛИКОВАЊЕ ПОТПУКОВНИКА
П. Т.УРИШШ
Четшпки комаидапт г. Павле ђурлшић,
којега је генерал НедиК недавно промакиуо
у чин потпуковннка и повјсрно му дужност
noMphimica командапта Доброво.гачког кор-пус- а,
добпо је од стране Врхоше командс
аемачких оружанпх снага нарочпто при-заа- ае
за своје војничке врлиие, те је Рдлп-кова- н
од Фпрера орденом железног крста."
Слику овог докумелта и многих, мпогих
других може се nahii у Ирвој всликој каизи
таквнх и сличних докумсиата, којује изда-л- а
југословсиска Државна коммсија за ис-литип- аас
злочииа п злочинаца. Треба на-ломсл- ути
да је та каига збирка само оннх
докумслата којн локазују "херојства" 'лс-гандарл- ог"
Михаиловића и аегових ђури-nuih- a.
Такођс трсба напоменути да јс овај
Павлс ypiminh био у нсто врсме коман- - .
даит Дражипс "Југооовенскс војскс у отаџ-бчл- н"
н Нсдн!1Свог"Српског доброволдчког
корпуса" Црнс Горс.
MnxaiiioBiihcno "хсројство" и "заслугс"
за српски народ н савсзннкс локазују олда
сллкс ла којнма сс види заједно брадатн
ЧСТШ1ЦИ голобради Хнтлсрови офнцнри,
којс ноказују зајсдио чстпнкс са усташама
итд. Ирсма томе, ле треба говорнти кошко
су врсднп паводи "Нацноналног комнтета"
ла тсмелу којих тражн спо.гну иитсрвелцију
да спасава Мнхаиловића. Шта ми жслпмо
опдс истакнути јсстс то, да јс инсаае рсак-циоиар- нс,
фашнстнчке н лрофашистичке
штампс у Каиади н Амсрици, као и говори
пских фашнста ловодом "херојског" мучаја
Дражс Млхалловнћа потпуно потврдило рс-ч-л
Мшшстра PaiikOBiiha када је рскао да
јс ол бно аихова последоа нада. To је но-твр- дно
"Нујорк Tajuc" којп cc Beh зарсо
за "хероја" н друге рсакцпонарне америчке
iioDiuie. To јс потврдио најрсакционарнијн
оргап најрсакционарлијнх кругова у Каиа-д- н
"Евшшг Тслсграм", који је папнсао всћ
два уводмика у аегову одбрану. О Мпхаи-ловипеп- ои
"хсројству" говорно је леки дан
у лар.тамснту у Отавн Соцнал креднт фа-лшс- та
Солоп Ло. Све су то оаи реакцнонар-л- л
и фашистнчкн кругови на којс се од-по- сс
Раиковнћеве речн н па другс л-и-ма pan-ne
у другим землдма. Свс су то опп који
cv roiioniuii да Михаиловић располажс вс--
лнком војском н да чска само док ropa запс- -
1СПИ ла да сс ооорк на рсжих маршо.1.1
Тпта"!
Друго' што ми желнмо истаклути јестс
то, да he они промашити као што у увек
промашнли, јср лзко у овом часу нс би
трсбало бнти лзисиаћеас чак да опи па лоје
сс апслујс н уваже апел и да покушају ии-тсрвсинс- атн
за Михаиловлћа, ипак лема за
тл шгтмп ?рп rnii nir.tt 5iiaiv за све локазе
o MnxaiuoBiihcBOJ лздаји и знају да_ их je
itcMorync ooopiiTir. ли да и noicyiiiaiy, ly-гослап-
ија,
лама ce чппн, ле би на топри-стал- а.
Реакција ce по прнлнцн ле Соји за
Мнхаилови!а само као за своју последу
ладу, всп ii да он пе пзлесс штогод ла сгду
тто би могло лобркати и открити опште
плаиове рсакцнје. У псто времс, за реакпију
јс тежак ударац чиаеиица што се Михаило-пиће- ва
"војска" састојала од само "1 1 доуга",
што показујс колнко je он имао изгледа на
vrnev "ппплртног vcTaiiKa". Реакшпу ie у--
дарнла по глав.п члаенипа што је Мнхаило- -
nnh ухапшсн као обичап разооЈник а нс ja-роб.- гсн
као војсковоћа. јер војсковође се
тако лако не заробллвају. Јер реакција "Је
заборавпла да су дивизије и дпвиз1пе не-мачк- нх
трупа покушавале да заробе vaoma-л- а
Тпта т аегов штаб, па узалудпо. Њу ]е
даље страшцо ударпло по глави то, што је
Миханловпћ, са тако мало "друга" ухап-ше- п
баш у српскпм предслима, што показу-ј- е
колпко je оп лмао ослопца у српском на-ро- ду.
Tpehc лпо ми желнмо истакнути, п то
ло нридици најза!шмл,ивпје за канадске п
амернчке Србе јесте то, како са српскнм
пздајппцнма деле и тугу и паде хрватски
павслићевцн.
идарЈРИшд' --ЦЏ1 4tl 'џе--ш Р~& =Г чини Ив Г - г -'.- -&№ дчјуЈЦЕ-ру- а . o mef
лжллтшшшлшшЛлЈишшЛат
V,'