Serbian Herald, July 12, 1946

              I
Ш
I
4" ft №-"-!- - t M'W'W'Jf ®$4f&SM!i (eMWtaiftiMlMfrWfMlMMHHHW ft 7 Л4
Уторак, 2 јула 1946. "СРПСКИ ГЛАСНИК" СТГАНА 3
Штрајк Крајслеррвих
У Виндсору аутомобллскн
радпици попово су изашли
на штрајк. Овог пута су то
раднина Крајслер компапије.
Иостоји могућност да he itux
следити и радпицн запослепп
у другим аутомобнлсЕим фаб-рнка- ма
па можда и otm код
Форда. Штрајк код Форда
прошле годипе трајао је 99
дана, али потпули захтевн
раднлка нису билп том при
ликои извојевани.
Аутомобилски радпици су
увек били једпи од најбол.е
плаћсних радцнка у Канади,
оспм, наравпо, кваљикованнх
радиика у другим фабрнка-ма- . II ииоги се пнтају зашто
онн опст траже повишицу н
то ипшта маас од 2 долара
дисвно. Врло јс тешко некн-м- а
н разумети којл пнсу ра-ди- ли
у аутомобилској лнду-стриј- н,
а 'најтеже је разуме-т- и
ради тога, јер је сва ка-надс- ка
штаипа тако тумачн-л- а,
иикад пстина ллје лзне-шен- а
са те стране. У свим
случајевима кад се је борба
повела за повишнцу плате н
за бол.е радие услове, ставлл-л- а
је била у акцпју сва ма- -
гаина пропаганде круппог
капитала, свих великлх н ма-ли- х
повииа у Канади. Свп су
се oHii раздерали доказујући
како исма пикаквог разлога
за радапчке захтевс и како
су аутомобилсш радинци нај-бољ- е
плаћсии. За време шт-рај- ка
код Форда нрошле го-днп- с,
компапија је нлаћала
огласс читавпх страинца ло-ви- на је
по цслој Кааади, у свим
тии огласнма изиешено је ка-к- о
су јсдппл захтеви уннје
за такозванп "елос шап" н
да је памера уннјс, или како
су то они лодвлачпли једие
маиипс, да наметие силом
своју днкгатуру већшш.
Истниа је, мсћутим, да и-а- ко
су аутомобилскн радни-ц- и
бнлн по сату добро пла-heii- u,
ibiixosa годншил зара-д- а
је била много мапа nero
осталнх радпика у другој hii-дустрн- ји. To стаи-- е је било
лзисиеио За времс рата, алп
однах после рата иошло се да
старнм иутем и радннцк лма-јућ- и
своју оргаиизацају са-д- а,
коју нису ималн неколл
ко година раиијс, решилп су
да се то стаие мора иоправп-т- н. II ту је ето настала борба.
Коипаинје иа једиу страну
рсшнлс су да се под сваку
цеиу иовратк старо за њмх
златно доба. Да се то постц- -
Они су
НЕУСТРАШИВИ
(7)
Cii-croB-ii
босаискнх плаии-н- а
прогуталн су многе стопе
п траговс, поинлн зној п му-к- е
ei црвенс локве крвн про-лстерс- кс.
Сн-егов-
и су бплн u са
нестали, а замршенн траговч
колона и дугн тсшки марше-Ш- 1
од Плевља до Иодрома-ниј- е
— свнјетле нама данас
н cMijeT.Tiihe нза иас као вн-со- ка
iiehe спаззвбјреижсђаат.и Нмсенинајебг,ораmцаi соу
uoh, врнјсис нп заборав. о
Тукућц редом усташе, Пта-лијап- е,
Њемце и четипке,
пробила се Прва иа Hruauy.
Колопа нде далл, иа Kpajy
замориог даиа, у бескрајаи
iiohiui иарш. Треба лзбнти je
тамо гдје се пепрнјател. пс
иада, иора се нзнепађеаеи по-Ty- hit
страшна надмоћпа спла.
Једац за другии нду, а као
ореол око глава бораца, тпт-р- а
снвкасто свијетло у uohii.
Гладин су н умории, can се
навлачи на оч,и, а ноге дубо-к- о
тону у спијег — бијелу
меку постељу.
Борац је посрнуо, легао иа
сннјег и остао.У облачаои
лебу прнвиђају му се звп-јсзд- е,
под овпм босапскпи
лебом члнн му се да чује до-з-ив
пз свог села, са албансге н
границс. Ои више ис чује
како колоиа пролази п пе сјс-h- a
re да треба да устанс. —
"He дрмај uel" — впче оп
човјеку који га вучс rope. —
"Пусти ме, остави, вндиш да
сам заспао!" — "He смеш за-спа- ти
у сннјегу, у Фочи hem
дуже спаватн. Трн дана ах%о
xoheui!" — тај искн глас бу-д- и
cjchaite у заморсном мој
ry, to je глас Крста Bajuha...
Човјек се cjeha далс: далс- -
гпе потпупо, решлли су да,
разбију упнју. Радппци па
другу страну упозналн су
снагу организацнје путем ко-ј- е
су извојевалп miioio боле
услове рада, решилп су да
се не поврате па старо стаие
u тако је пастала борба која
се сад тек пајвише п развлја.
Стаповитн круговн тврде
да аутомобплска лпдустрпја
пе може датп повншицу пла-т- е
а да не поднгие цене. Ове
тврдпе не одговарају ствар-пост- и.
Аутомобилсви магпа- -
тп су веп добнли једпу знат-п- у
повишицу после рата у
внду снижен--а такозваие ек--
сајз таксе.
Да бн се одвратило аутомо-бплс- ке
компаније од продук-циј- е
приватних аутомобпла,
влада је 1940 године подлгла
таксу на иродају аутомобила
чнје су цене биле до 900 до-ла- ра,
иа 25 процспата, 40
процсната на аутомобиле у
вредиости до 1200 д&лара и
80 процсната t на вредностн
преко 1200 долара.
У мају 1945 годипе сии-же- на
је такса на 10 процена-т- а.
Цевс аутомобилпма, међу-тл- м,
лпсу снпжене и компа- -
није су задржале ту малу
разлнку. To je повншица це-н- а
о којој се много пе говори.
Факат је да просечан раднпк
мора да платн за аутомобил
сада 1.316 долара плус дру-ги- х
28 долара за разне кома-д- е
који су раније добнванн
са tiiOBiiu аутомобилима. To
повншнца за 307.90 долара
иа јефтипнје аутомобнлс.
Фллапсискн нзвештаји по- -
казују да су све три вслпке
аутомобнлске компандје у
Канадп направпле ипого вн-ш- с
профита него у Сједпље-ии- м
Државама Амерпке, док
су"нлатс у многнм случајевн-м- а
у Канади за једпу трећи-н- у
uan-c- .
Крајслср компанпја је пај-бољ- н
доказ да су захтевл за
повишицу од 2 долара днсв
но оправдаик и да комианн-ј- а
то може лако дати. Фн-иансис- кн
извештаји Показују
је профнт те компанпје за
годину 1945 био 2.321.405 до-лар- а,
повншица за 51 посто.
Профнти за 1943 годнну прст-ставл-а- ју
доходак од 17 цеп-т- и
но долару у Канади a са-м- о
9.8 за СДА.
Од тог вреиена профнтн
Крајслер коипаинје су бнлп
још већи. Ирофнгл Јсанадске
(Наставах на страни 4)
КОМЕСАР
ко су завијачна брда и бије-л- с
меке постеље, овдје је пе-умор- на
Прва пролетсрска,
освјетиица, п — не смлје се
заспатп. Човјск устаје н лде,
наслап-- а се ла руку друга н
чуђен.ем мнслп: откуд тој
руци толнко слаге, А пред
другпм коиаком, ла другом
nohiioM маршу, тај исти чов-је- к
подиже пз снлјега другог
човјека и друге луде. Даиас
жпви мпогн, који нричају
другарству Крста bajnha,
другарству — плелеинтрј
лојави новог времена.
Читаву noh н читав дан
под лспресталом кишом, лш-л- а
је колона. Кнша лнје пре-ста- ла
mi другу noh, а марш
трајао до поиоЧи. Тако је
првп батаљон стлгао у село
Рапавце н лудп су као мрт-в- л
поиадалн по иодовима,
свијени у мокра тступчад. До-лазећ- п,
грабили су се за мје-ст- а.
Само Крсто Бајић, деле-га- т
пратећег вода — још је
лнао снаге да се држи ла
ногама, да тражп ијеста за
друге и тек када су свп лма-л- и
кров л одмор, nocphyhai je
пошао Hat лочппак.
Прн одмарану, пзмеђу двн-ј- е
бптке илп два ларша, от-вар- ао је Крсто капгу за себе
за друге. А кад говорп, то
лије било "као из кп.пге",
пего право пз душе. 1еки
душевни човјек, сав је бпо
саздап од лубавп, чудне, не-жн- е,
скоро дјетпиасте, н та-к- ав је прешао од Ромаинје,
од Колашпна до Ллвиа.
Кад је први пут заузлмано
Лпвио — од чнтавог града
давала је огпор још саио јед-л- а
касариа. Непрпјател. се
ладао да he добнтн цојачане,
жслло је да npwonapa и да
радника
Ови xohe да п дале оспгурају масне профпте на штету
радипка.
Наша дописница из
опет нам пише
ДРУГО ПИСМО ОД БОГДАНКЕ ВРЗИћ ИЗ
понос домовине
Далекн наши драги друго- -
II ако иас деле н копно и
iiope mii вас се тако често,
тако радо сећамо. Cehauo сс
вас који још не уживате та-к- ву
слободу као м,п. Баш у
овни даннма када сс мк спрс-мам- о
да прославнмо иаш иај-већ- и
празник, Ирвц Мај, се-ha- uo
се радника којн нсиају
слободу као мн, да свој вели-чаиствс- нн
иразиак прославе
како то он и желс и xohe. Мн
смо сретни, задовољпк —
слободии, Али још једна наи
је рана незалечена, a то је
Истра, Горица, Ријека, Трст
још ннсу ослобођенн. Ми се
са инзоц великнх задатака и
да још једиом докажемо на
шу оданост л вол.у за рад за
обнову миле нам земл.е. Ето
сад hy вам pehu са колнко
негодовааа глсда наша омла- -
дина на поробљену Истру.
Пре дава дана, за врсме пис-иеи- ог
задатка, паставинца јс
дала слободну тсму. а данас
одуговлачи. Тада су шест бо-ра- ца
првог бата.гона продрли
у .касарпу, поставилн аутома-т- е
н зароблли сву посаду.
Један од овпх шест јупака —
бпо је аежни младнћ, меки н
Tiixii друг Крсто Бајнћ.
Beh у октобру и новелбру
1942 лочео је лепрнјател. све-стран- у,
муклу н дубоку прл
прему своје четврте офанзнве
за yiuiniTcite
војске, Д1јесецнуа
су канале аемачке н лталн-јанс- ке
очи
над картама и плановлма, ут-врђива- ни
су гарнлзонп, до-влач-ене
трупе л одређнваии
задаци усташко - четлпчкпм
командаптима. Заиешсни оп-ссжно- пу
прппрема, леприја-тег- н
су се Beh улапријсд ста-дл- ла
лобјсдом н са1Балп о га-ше- иу
једног плсмсиа у про-страист- ву
европске таилнце.
Иоред свнх "стратешких"
предвијаиа — битка је лпак
отпочела онако како фашн-ст- н
ллјесу предвиђалн, вође-л- а
на мјестииа, гдје је оли
нису хтЈели н — piijeuier.e
ibeno бнло је апсолутно су- -
ПрОТЛО ОД ОНОГ ШТО СЈ' ОШ1
желллп. Свој.им продором па
Нерствн, паша војска -- је па
правпла једпо од велпкпх чу-д- а
овога рата u крулпсала
огромие дотадашп-- е yenjexe
фаитастнчиои и дотле пепо-знато- и
атавом лашсг оружја.
Заслуге иашег воћства, иашс
Прве пролетерскс, аене хе-ројс- ке
комапде н itennx ба-таллпа-хс-
роја,
заслуге су ко-ј- е
he будућа nonoaeita пре-носн- тн
с ко.гена ла ко.гсно.
Код Члчева н Главашчева,
код Калпновика и ла Дринн,
доживллвалл су фашпстн чу-д- о
за чудои и ударац за удар-це- м
н, ла крају, ништа cesf
у Виндсору
кад смо их читали впдсли
сио да их једна нста рапа
болп, јер св.и смо писалп јед-н- о.
Ето, на пример, једног
таквог задатка:
Трст, Горпца, Рпјека —
нашег су п°рекла. . . Стезали
су их оковп, падале су жрт-в- е
— за слободу, часи су про-лази- ли
данн су милилп, a
ропству је долазио крај. Ох,
то кобио ропство, тај тира-ш- ш
н смрт.
Невина деца, мајке наше,
браћа, сестре, старцп, свн,
сви су страдали. II опда па
крају, сав напор, све то кру-инса- но
је најлеишом, најпле
ueiiiiTiijou крунои — слобо-до- м.
Синулц су сретин дзјш
накоц борбси зла. Рапа Је
залечена, али једна још кр-ва- рц
нз дана у дан, једпа још
тако снлно, тако пече н ие-да- је
уира слободиој душн.
To сви Beh знате. To је иа-ш- а
Нстра, Горнца, наша дп-ч- на
Рлјека, наш Трст.
Над ii.li ма join беспп тнра I
голог бјекства нпјесу моглн
да супротставе таквим удар- -
цнма. Дубоко пза фронтова,
међу поробљепни народом,
пође прнча и пјесма о песа-ломљнв- ни
борцлиа — проле-терпм- а.
У свлм борбама п јурлшп-м- а,
заједно с борцпиа херој-скн- х
баталлна, учествовалп
су ii iLiixoBii штабовл. Коман-даи- т
првог баталлшо Саво
Eypnh, политпчЕИ комесар
Крсто Ba}iih( замјеннк коман-дант- а
другог бата.гоиа Војо
Tpyjuh и осталн, својим уче-лЊ- ем
су појачавали челичпу
чврстнну прекалеилх бораца.
Само таква војска, до дпа
лрожета хероизмом, иогла је
датп такве борбе и пзвојева-т- и
таЕве побједе.
Поразпвлш лспријатсга V
бнтци код КалииовлЕа — ла-ш- н
борци су скоро без от-по- ра
стигли иа Дрину,
"Кад су једиплце Народно-ос.1ободилач- Ее
војске пзбллс
ла Дрнну, ла аој, од Ulhe-пан-по- ла
до Горажда, инје
бнло ии једног моста. На
Устиволнцн је бпла дереглп-ј- а
п помоћу ite je требало
пребацптп једнинце Прве
пролетерске бригаде, као осн-гура- ае
преласка осталих је-динн- ца
Првс дпвизпје.
Новлачсћл се, разбнјеп, иа
деслу обалу
је превукао дереглнју.
На обалн лспред дереглије.
н десно н лнјево дуж ријеЕе,
непрнјател. је бпо пскопао
ровове и лзградпо буиЕере,
снабдјевепе митралопма. Но-са- да
су билп четпици. Лоло-жа- је
па брдпма пзаад Дрнне
држали су пталнјапски а.шп-пц- и,
јако утврђеип, лаоружа-л- п
брдскчм батеријама, ми-лобацач- пка,
десецима халл-д- а
ручиих граиата.
Борцп Прве брпгадс мора-л- и
су отетн дереглнју пспред
самлх бунЕера. Двадесет и
деветог марта, пред соп,
Саталлиц Прве брлгадв отво-рнл-н
су страховлту ватру пз
протттенковскихтопова, ми-нобац- ача л мптрадеза на не--
НАШ АКТИВИСТА И П0ВЕРЕНИК
СРПСКОГ ГЛАСНИКА У ВАНКУВЕРУ
млада Јутославије
ПЕТРОВГРАДА
Народно-ocio-бодилач- ке
ђенералштабскс
Дрнпеиепрлја-тел- .
Имао саи намеру још п
пре да наппшеи неколнко
речп о пашем врло актнвиом
другу Николи Поткоааку,
па то чипии овои прилнком.
Ово не пншем да бн га хва-лиса- о,
него због .еговог ак-тив- ног
рада у иашпм орга-лнзација- ма,
као поверепнка
наше српске деиократске по-ви- пе
Српског Гласнпка п као
активиог раднпка у уннјн
шумских радипка.
Знаи да друг Нпкола пе
радн За ставу и хвалпсаае,
пего occha и свсстап је да јс
иегов рад у раднлчком по-кре- ту
потребан. Зпаи да он
такође не воле да се о ему
п аеговом раду ппше, алп ја
узимаи слободу да то учипии
н без н.егове дозволе, јер
сматраи за своју дужност да
укажем п другима да би се
требалц па друга Ннколу у- -
гледати.
Наш вредни друг Нлкола
па годпшљој седницц орга
ппзације Савеза каиадскпх
Срба нзабрап је за повсре-пик- а
Српског Гласннка у
Вапкуверу. Оп сс на том
раду показао као једап од
пин, фашнзам и смрг. Још
падају невнне жртве, лнје сс
врела крв, још звекећу ро-бовс- кн
лаицп окованс 6pahc,
још тпрашш таио слободпо
mehe, врсћа, убпја! Кога?
Оне којп су се борпли н ко-ј- и
се боре за слободу! Оне
који је желе, да, ту скупо
плаћеиу слободу, за коју су
падале нсвине жртве. А онн
је ueuajy. Оии су робови XX
века. Завеса ропства заклаи.а
инховог бнстрог ока внд . . .
али све је узалуд, онн виде,
они зпаЈу шта xohe, — сло-бод- у.
Ох, само та реч за коју
хи.гаде н хиллде гпну, како
јс топла, мека као мајчипо
крпло. А оиа !мша нијс да-т- а.
Недају им мајку, већ цр-- п,
тмурну waiiexy која их
као тнране гледа. Опи за ilom
вапнју, боре се, они je тра-ж- е,
— алн као да се то слабо
чује.
Ето, док је сада међунаро-дн- а
комнсија иа и.иховои те- -
реиу .они стално чекаУ oiiai
прпјател-СЕ- е позпцпје на де-сн- ој
обалп Дриле, у селима
Цвнлпн и Браловчићн, Ва-тр- а
је помела лепријателд.
Непрпјате.1СЕе слаге распале
су се као престравлеио крдо.
Када јс пао првп мрак,
троЈЕа добровол.Ш1х плнвача
лз првог батал-ona- , sojy је
водпо полптлчеи комссар Кр-ст- о
Бајлћ, прсплнвала је
Дрцду. У бупЕерпма ла дес-л- ој
оба.тк бпло је лсеолнко
пепријате.гсвнх војплва, али
се опн ппсу смјели огласити,
док су голн плпвачп посЕа-кнвал- н
по обали да би се
загрејали. Илнвачн су ско-чпл- п
па дерегллју и забро-дпл- н
према ллјсјој обалн.
НепрпјателлЕн војплци пза-тл- и
cv тала из бупЕепа н.
довпЕЈ-jyhn- , понуднлн прсда- -
jy. . . (1'адован аоговип, ид
Неретве до Лпма")- -
Ово је бно.увод у баспо
С10ВПП прелаз преЕо Дрипе,
који је толпбо запрепастпо
лспријателл а лзазвао шалат
у .иховој позадилн — да за
партпзане нема бране лл твр-ђа- ве
— "кроз ватре лду, во-д- е
прелијећу. . ." Разбнјап-- е
лталпјапске дпвлзлје "Тау-рплензе- "
на К'рчнлом Брду,
Капку, Голом Врху и Нвсару
— хоје је пос.Ч1Је тога дшнлз
— сјајна је потврда херојства
Ирве прахетерсЕе и ipene
Ерајпшке.
У бообама V Босин лзгубио
је Крсто Бајпћ једног брата
— Mojcnja. Јјоснн л ла
C-riec- un азгубпо ]'е маого
другова. Бол за братом, ош- -
тар и отрован, туга за дру-говн- иа
тмуриа п тсшка, све
веволе, бриге п боловл —- све
се ваборавлало тек у јур-шпм- а,
кад стравллне баиде
бјеже пред пламепои Ироле-терсх- е.
ПочетЕОУ 1944 растао се
Крсто са својлм батаљопом.
са преосталпм друговпма Још
од децембра 1У11. на повој
д}жиости, у Tpehoj крајиш-к- ој
пролетерској брнгади, на
шав је луде које је Још од пр-в- х
дана морао заводети. У- -
пајбољнх досадаш1тх пове-рсни- ка
иаше повппе у овом
месту, лако је доста слабо!
здравл-а- . ILera hem увек иа-h- it
на послу обиав.ајући нс-тек- ле
претплате па Српски
Гласаик. Нису iLeMy још ни
свн прстплатинци познатн.
али се он пропта код дру-гов- а
којк познају л.удс, па
ако га нс може пидети у гра- -
НИКОЛА ПОТКОЊАК
ду или на друпш местина
гдс се народ обично састаје,
о ирема адрсси одлазп ку--
hit ibtixoBOj ii тражц их да
обновс својс нстсклс ирст-нлат- с.
Панкувер јс град у коме
je посао па оонавл.аи.у нстс
liAiix прстплата Јсдан од naj- -
тсжих проблсма. Мнопш
нрстилатницнма долазн но--
вина на адрссу у град, a pa-д- с
no разшш ксииама и врло
јс тсшко до1ш с iLima у везу,
али друг Никола ппта за сва-ког- а,
npouahe пл којој је кс-м- пи
iii ипше пнсма прстплат-ннцнм- а
да ни је повииа ис-тек- ла
нтд.
Ирнликом штраЈЕса шум-ски- х
Јјадннка у Критнш Ко-лумбн-
ји, Ннкола као актп-ва- и
члан своје уније, дава се
на носао н вршн своју дуж-ио- ст
иронисио. Он је сваког
даиа на штрајсашкој стражи.
On je члан штрајкашког од- -
час кад he бнтн нрииојеин
својој бра1ш, сестрама, мајци
својој рођеиој — Југославнји.
Пстро наша, 1орнцс, днч-и- а
Рнјеко, ви Iictc битн на
шн, ви прииадате nawa, као
(Наставак на странп 4)
општс је днрл.нво Toocehaae,
којнм се срстају н прате бор- -
ce до овог рата нијссу mi
зпали mi шфали. Можда je
to од ватре п грмллве, којом
cy одјекнвалн Грмеч н Дур-млто- р
1941, можда од ловог,
у борбн искованог братства,
можда од one снгурпостн за
заједннчку ствар, Еоја про-жн- на
препал.еие борце. У сва-ко- м
случају, to je дивна ма-ђи- ја
.губавн, која олакшава
борбу н презире опасиостн,
која чшш да pane нијесу тс-шк- с,
да је н сама смрт слат-к- а,
у колу јунака н лред Jtn-хови- м
очима.
Крајншнпцп су во.гслл
свог комесара — uito je лз
Црис Горе, што је из Прве
пролстсрсЕе, што је друг и
јуиак, што их храбро води
н што их води као роћели
брат. Заједпо су лрешли бо-санс- ка
бојншта at путсве —
споменпЕс јунаштва. Опет су
ирсд и.лма падале усташЕе,
четничкс, емачке стражс н
посадс л гарнлзонп у градо-вим- а.
Пригада јс газила све
што јој се ставпло ла пут.
Здравн, младп, спажпл гласо-в- н
Крајишнпка пјевалн су:
"Сва os црла зсмла треска,
Куд пролазн Пролетерска..."
У Бсранима, у јулу 1943,
плакалс су многс мајке. Јед-- н
a јс плакала што јој је до-ш- ао
ciiii и казао да више лема
брата. Умјесто младог гимпа-зист- е
Мојоија Bajnha, остао
је гроб у Боспи, преЕрпвеп
сјајем славе л зелепом мекоч
травом. Мајка је плаЕала што
ни овог другог слна не може
задржатл, што он и пе noun-шл- д
да се задржи н поште-д- и,
што је тако вптак н ллјеп,
што је тако заволио борбу и
заљубл.ен у освету, запесен,
све друго заборавио.
Ускоро је и пошао. Tpeha
крајишка брпгада, заједпо са
црногорским н србпјапскии
брпгадама, пошла је да осло-бођ- а
Србнју. Недић је цви- -
бора ,оп такође апелује на
паше л-уд- е којп су члапови
псте уппје да се прпјаве за
дужност и рад у својој унвји
п у штрајкашкој борби.
Као што сам rope иапоме-ну- о
друг Никола је слабог
здрав.га, а поред тога оп је
и у всликој ata.iocni. Још
прошле годнпе Нпкола је до-б- ио писно пз старог краја
у коме га извештавају да су
му жеиа, два cmia, две кћери
п унука погпнули у овом
рату. Од читаве асгове по-родн- це
остала му је једна
кћа жива, а која је данас у
државној службн. Сииови су
му нопшулн херојски бра-neh- ii
своју земљу од фашис-тичкн- х
окупатора, зајсдно са
својим осталим друговнма у
партизанииа. Ова вест јс Нн-кол- н
задала вслнке ударце,
али у псто време дало му је
; такође н великог полета у
раду за општу ствар. On je
свестан да без борба и бсз
жртава ие може се доћи до
победе п слободе.
I Нпкола Поткоиак ]е син
хероЈског села Дпвосела, где
ппсу жалилп животс за сло-бод- у
свога иарода. Видео сам
у онои налеиом фашпстпч
ко листнћу "Гласу канад-ски- х
Срба" за неке "одбра-nauie- "
да се запп.у за дру-г- а
Нлколу. Мојс јс мншл.сне
за ове "одбранашс", да се за-ву- ку
у uiiumje рупе н из itnx
да завнрују шта се у свету
радп, а не да запин.у за по-штс- не
и вредпе радкике, за
луде ,који су далп све што
су имали за остобо1;снс сво-г- а
народа, своје зсм.гс, па л
ослобоћсас читавог човечаи
ства од фашпзиа. Нска они
ссбе занитају шта су оии
допрниели за борбу иротив
Ервавог фашизма. Зиам да
они нсиају одговор на ово,
јер још it данас поиажу н
један део су од остатака фа-Шиз- иа,
а који he бити до
граја уннштеи.
Друг Никола IIoTtoiuiK iie-h- e
клонутн, а инти се обази-р- е
шта ови "одбрапаши" го
ворс, Beh he on продужнти са
CBojiiu вреднии it активним
радом на свни полнма пап-ред- ка
и nporpcca.'Oii he се
бориш док се ii послед!!.а
жнлица не исчупа фашизму
у које спадају и "писни"
фашнстичког листнћа "Гласа
канадскпх Срба".
Душан Наранчнћ,
Ваикувер.
лио из Бсограда, шго внше
ле може да одбрапи морав
ску долппу и иемачкс кому-никаци- је
у iloj, што he уско-р- о,
заједно са фоп Вајксоу,
морати да напусти Београд.
Четпнчкс баиде Недића it
Драже распадале су се као
крда под пролетерсЕнм удар-цнк- а.
Пза заиораог марша и ле-лреста- плх
борби, избнла је
Tpeha крајишка ла плашшу
Златар. Штаб бригаде je cra-nio
лепосредио у ватреау ла-ли- ју
п ту зааоћпо. У поза-ди- ш!
је била главшша бри-га- де
борци npevopeiui дугим
лутем и честни јуришама.
Ујутру су четницн прешла у
протнвнапад, отварајућн ват-р- у
са иајблпжнх воса. Тада
Крсто Bajah ша.ге командан-т- а
брагаде да је постројн н
поЕрспе, a can, jauiyhn ла
коа.у, ua челу штаба којп се
састојао од десетак крајиш-кп- х
јуаака, вршн јурнш ла
полазае четппчЕе положаје. Иа момеаата свијстлс ос-веши- чке
страсти, кад сав чо-вј- ек
жнвп само једиом ипш-л.- у
— човјек падис, а,ш оста-ј- е
у тој племепатој мнслл л
страсти, човјек губи оно зс-мхгс- ко
п сав постајс пзија
л свијетла успомепа u npu-мје- р.
II остаће у лароду ус-поме- па
ua младог иошаиика,
који je ујажхо па пепрпјател-се- и
положај и тукао брадату
руљу парабелухох. Сав ce He-ro- e
жнвот шм трепутЕом пре-твор- ио
у метеор, који иада
свијстлећи ц остав.га свпјет-л- и
траг. А шта се и тражи
више од жпвота?
УсЕоро јс стпгла брпгада,
разбила и далеЕО отјерала
четличЕе баиде. Љути као
вуци, младн Крајпшници ос-ветл- лц
свога комесара. Затпк
су га ожа-хлл- и u сахрапили.
Мадо Еасинје, затражилп су
да Крсто Bajnh буде прогла-ше- ц
за пародиог хероја.
II још — онп иосе у срцп-м- а
лпк н спомеи љсгов и пре-дај- у
за оаииа гојн га нијесу
заали.
Мпхапло Лалпћ.
(Наставпће се)
пт 1ш
I'
ш