Serbian Herald, February 03, 1948

              јЈМ— i,ll "1 ГК. iii [ ;у i,;a I. ! i i;ili;
СТРАНА 2 "СРПСКИ ГЛАСНИК" Четвртак, 10 јуна 194S- -
Српски Гласник
(SERBIAN HERALD)
Published once weekly by Srpski Glasnik Publishing
Company— proprietors in the Serbian language at:
479 QUEEN ST. W., TORONTO 2-- B, ONT.
Пзлази свасок уторка
Сва писма п чекове треба слати на
"СРПСНИ ГЛАСНИК"
НОВИ Л И С 7 "ЈЕДИНСТВО"
Крајсм прошлог мсссца билн су важни
догагајн за иашс иссљсништво у Канадн.
To су били иајкрупмијм заокрсти у жнвоту
радиичких прогрссивних организација ка-надск- пх
Срба, Хрвата н Словснаца, а та-ко- ђс
н Српског Гласннка, Новости и Едн- -
IIOCTII.
Коивсиције Савеза канадских Срба,
као it конвенцмјс Савсза каиадскнх Хрвата
1! Слопенаца и Heha КЈС донсли су јсдно-дужн- о,
са најпе1шм одушсвлеи.ем одлуку
да со one трн братскс организациЈО сјсдн-н- с
у Bchc, у јсдну јсдннствсиу и зајсднич-к- у
народну дсмократску културно-про-свсти- у
и хумаиитариу организацнју ка-надск- нх
јужних Словсна. To jo био јодан
всликн заокрст н корак унапрсд, а такођс
и нзраз нскрсног братства, нравог јсдин-ств- а
н пјссти опога дсла иаших доссљсии-ка- .
Недапно су урсдииштиа трију листова
па прсиоруку издавача издали ироглас иа
ирстилатинкс н организацнјс Савсза, у
којсм су ирсд н.н иодлсни нрсдлог сјс-дни.с- н.а
ii Српског Гласника. Новости н
Кднностн у јодну зајсдничку нрогрссшшу
нопину Канађана југослопснског порскла.
Овај прсдлог дат јс на дискусију и одобрс-н.- о
члаиству U прстплатницнма, јср су ор-гаииза- ције
Савоза и прстнлатннцн бплн
оми који су сиојим радом и спојнм пожрт-bob.1ii.g- m
нодржавали п изграђивалн овс
листовс, као што су и лнстопн помагали
изграђивати нашс Савсзс. ,
Иарочито је овдо важно нстакиути да
ппјсдаи глас ипје дошао нз колонија од
страис прстплатшпса нли организацпја ни-јсдн- ога
Савсза. којп би со противно сјсдн-и.ава- њу
листова. Иначн, у главном су cnu
нрстилатници и цслокунио чланстпо Саве-з- а
у колпко за једииствсни — заједнички
покрст, у толико и за јсдиистпсии лнст ју-гословон- скнх
досол.сиика. односно канад-ски- х
Срба, Хрвата и Словснаца.
Ово јо најбол.о мсрило политичкс сво-ст- и
нашег доссл.сништва, и.еговог одгоја
и братских тежи.а да сви ;киво п радс у
једноч иокрсту. да зајсдно дрлс. како со
оно ка;ке. "добро и зло". да наставо за-јсдннч- кнм
радом и дал.о на културиом п
иолитичком издизан.у и борбом за бол.и
:i;iiiiot и општа ираиа радпог народа, као
што су то п до сада чнинли у својнм. иако
привндио посебиим. али потнуно сродиим
ii иолитачкв hctodotiium покрстима.
Опо опште располож(Ч1.р доссл.еника.
опај јсдинственн глас за зајсдиички по-кр- ет
н заједннчкн лист. природио је да сс
морао узсти у обзпр и са страио издавача
листова н са страпс управа и урсдннштва.
Тако је оиај проглас листова сада постао
ii стварност, одиосно општа жсл,а члаи-ств- а
Савсза и Већа и самих прстплатннка
би1о прстворсна у ствариост — Срискн
Гласник. Новостн н Еднностн почстком
идуће нодсл.0 еједињују сс у јсдаи зајед-иичк- н
лнст. Kojii he носитн имс:
"ЈЕДИНСТВО".
Пначи. идће недсле прсстаје излази-т- и
Српски Гласник, а тако исто и Иовости
и Едпиости. a у мссто и.их пзаћо.ирпи број
паједничког листа "Јединстпо", у уторак
15 јуна. Лпст he со штампати онако како
јс у прогласу изнсшеио, одиосно латини-цо- м
и ћнрилицом измсшано на српско-хрватск- ом
јсзнку н слопеиачкн такође —
у трн пнсма н два братска јсзика. Ирпн
број he изаћн на 8 страннца. а онда he из-лази- тн
no 4 страницс два пута исдсљно.
Настојаћс се да је матсрнјал bito садржај-ииј- и.
али ипак вопуларно внсано да га
сваки читалац лако разумс.
Сви прстплатишш Српског Гласника,
а тако и Новости и Еднностн аутаматскн
постају прстрлатннци новог зајсдвичког
листа "Јсдинство".
Морамо овом прнлнком нагласнти да
he карактер новог лнста "Једннство бити
Hem као што су вмалс овс три новиио до
сада, т.ј. да he он следнти лшшју својих
прстчасника и продужнтн истим правцем
бсз колебања.
Тр.гжн се. а увереви смо да he сс и
ианћи иа потпуву подршку н сарадњу, од
свнх родоллчшвих канадскнх Срба даза-једиич- ки
лист вригрле и за псти својски
раде као што су радилн и за Српски Глас--
1I1IK.
Живсо зајелшчки листи канадских
Југословена — "Јсдинство!"
Реферат Милоша Груоипа секретара СК
.
Срба на Трећој конвенцији С К С
Ha Tpehoj копвепцпји
Савеза кападскнх Срба, ко- -
ја се одржала у Торонту 28
маја поднео је оргавизацв- -
оно - податичка извсштај
секретар СК Срба Милош
Грубпн, у коме је изнсо и
кратак историјаЧ покрета:
Друговн u другарнце, де- -
легатн, делегатице н остали
прнсутинцн Tpehe конвеици- -
фж'10Жу1
МИЛОШ ГРУБИћ
je I авсза каиадских Срба.
Ни сте дошли на ову кон-венци- ју
да решнте низ важ-нн- х
питаи.а међу којнма је-д- ни
од иајважппјих, a to je:
сједиаапање Савсза каиад-ска- х
Срба са организацијама
Савеза кааадских Хрвата,
Звсзе канадских Словенаца,
Heha канадских јужиих Сло-всн- а,
а свсатуалао м македои-ско- г
u бугарског савсза, и да
суделујете на заједиачкој
конвеицнјн Heha КЈС и сва
три Сапеза.
Ово je Tpeha коппснција
Савеза канадских Срба где се
подиосн питан.с сједни.аваиЈ,
па је стога овај наш састанак
од нсторнског значаја. Зато
што јс ово Tpeha конвснцијд
CICC на нрви ноглсд нзгледд
да је то младн напреднк по-кр- ет
камадских Срба, ал1г ако
завкриуо у нрошлост уверн-heu- o
се да ititje тако, јер иод-лог- а
на којој је засноваи Ca-nes
канадскнх Срба датира нз
много ранијих годниа. Стога
сматрам --за дјткиост да дам
летимичан преглед историјата
нашег покрста.
Још 1930 г., па п пре, бнло
je у некојнм градовима Кана-д- с
(Иаакуверу н другим) ј-гослов-
еиских
о р г амизаци ја
које су биле повезане у локал-нм- а
са организацијама Каиа-ђан- а
и другнх народностн,
које cv се бавнлс чисто кана-дскн- м
питакима. To су бша
ј у г о с л о в е нска оде.еил
("брснчевн") "Кеиедиаи ле-бс- р
лефснс лнг" (Лнга канад-сЕ- е
радннчке одбране) и оде-%ен- л
органнзацнЈа itcynocte-- н
их. Док је организацнја не-упослсн- ика
нмала за дуасност
окупити све неупослсне it
указати им нотребу тражеил
беспосленичке nouohit од ло-каш- их
BiacTit, Радннчка од-бра- на
је нмала прско себе од-бра- иу
оинх којн су бнлн под-вргнут- ц
прогонима радц су-делова- !иа
у демонстрацнја"
и актнвностима за социјалну
nouoh и заипнту, узимала у
заштиту н одбрану "странце"
којнма је нретнла денортаци-ј- а
у фашнстнчке м иолу-фа-шистич- ке
земл.е ЕвЈКЈпе. На
главнии водствниа ових орга-низаци- ја
билн су роћени 1Са-iiabai- iL,
са малпм процентом
странорођеннх. У тнм органи-зацнјам- а
и у том рад- - иско-ва-о
се и очеличио прилнчан
број и југословенских радни-ка- ,
а исто тако н у uupajko-вим- а,
којн су у рударскии
njee.iitiia и другнм индус-тријал- а
нзбнјали у то врехе.
Вило је незавнснпх култур-но-просвстн- их
органнзација,
делнмично предвођене од
стране агеиата кралевс1ог
конзулата н од апредних
слемената, као Југословенскп
просветнп клубовн у Тороп-i- y,
Монтреалу и Виидсору, a
у Нанкуверу органпзацнја за
градњу Југос10венског про
светног дома, и још у другнм
мгстнма више мезавнсни а- -
предни клубови. ) тнм icyi-турно-просвст-
ним
органнза-цијам- а
постојале су негде
спонгапе. а негде организо-ван- е
опозиције. напредннх
исел.еинка, чланова тих клу-бов- а,
којн се ннсу слагалн са
пропагандом кра.г.евских кон-зулат- а,
којц су настојалн
упрегнутн Југословенске исе-л.син- Ее
у кола ненародиих ре-жи- ма
у Југославнјп. А пошто
нису имали правог програма,
који бн могао задово.гити све
чланство, а иити централпзо-вано- г
вођства, код првог ства-раи-- а
новнх Југословепских
радничких напредннх култур-ио-просветн- нх
клубова, те ор-гаиизац- ије (клубови) распа-1- н
су се или су реорганнзо-ван- е
у напредне организаци-je- ,
прн чему су коизулскн
агентн атпадали од истих.
Крајем 1931 године основап
je Привременн одбор за целу
Канаду у Тороигу од чланова
реорганизованог Југословен-ско- г
нросветног iwiy6a у Југо-с1овеис- ки
радннчки просвет-- н
н клуб и покрснута новнна
а све Југословеие која се
вала "Борба". Ниицијатор
гога н као ирви органнзатор
бно је хрватски радпнк Томо
hahith, који је из Ианкувера
,touiao у Торонто 1931 годиис,
a 1932 у upoiehe Привремепи
одбор дао je у дужност срп-ско- м
радиику нз Ванкувера,
Милошу rpj6ithy, да као ор-ганнзат-
ор
нрође места од Ван-суве- ра
до Торонта. Органн- -
затор je имао за дужиост да
успостави нове организације
где их нијс бнло. Тако су по-чет- ак
ствараша напредннх ор-ганизац- ија
започелн заједнн-чк- н
Cpjjit, Хрвати н CiOBeit-ци- .
У јесеи 1932 годнне одржа-н- а
je у Торонту Прва коивен-циј- а
Југословенскнх раднич- -
ких просветних клубовз, ko-jii
су тада добнли зваиичии
назпв Раднпчко-селачк- и про-светн- н
клубови. To je био нс-торпс- кн
заокрет у жнвоту ју-гословен- ске еииграцнје у,Ка-над- и.
Од тога даиа папреднк
jyrocioBcitCKit iice.xeiiHiiit би-- л
ii су бол-- е повезани са раднн-чки- м
покретом у Канади и са
радничкнм локретом у Југо-славпј- и,
те су се н 6o.te сна-лази- ла
у каиадскик друшгве-- м
м u прилпкама н такође по-чел- и бом схваћати борбу рад-iiiiM- be оасе Југославије, ко-ј- у
је водила против тадаши.их
ненародних реи.нма. To иа је
Делегати Tpehe коавеа-цај- е
Савсза канадскпх Ср-б- а,
која је одржааа у То-poiu- y,
Онгарао, 28 маја
1948 г., после поднесеаих
пзвештаја од страае гла-но- г
руководства и свестра-н- е
расправе пзјавлујемо
нашу потпупу сагласност п
желу, да се сједпнпмо са
Савезпма Словенаца п Хр-ва- та
у Behy кааадских јуж-на- х
Словеаа од дана Дру-г- е
конвеацпје ВКЈС, која
he заседаватп 29-3- 0 маја у
Торонту. Од даиа сједти-ваиа- ,
Савез кападских Ср-б- а
престаје функцпоапса
нем. а све iteroee органп-зациј- е
зачлаиују се у Behe
КЈС.
Делегатп сматрају да је
СК Срба у својој прошло-ci- it
одпграо у делокругу
своје делатаостн сјану уло-г- у,
и да је, paдehII тако, по-стиг- ао
впдаа резултат на
ИЈградин ciore, братства и
једчаства у редовпма ка- -
да!о могућност да допринесу
свој удео за организоваие у
еконоиске органнзацнје у
борби радннчке класе Кана-д- е
за Соље услове жнвота; за
допринос у борби радничке
класе Југославије, хорално и
матернјално, без разлнсе ка-к- о
малеио то изгледало.
Упоредоса развнјааем Рад-инч- ко
- селлчкнх просветних
клубова, успоставллпа сују-гос.1овенс- ка
оде-геа- л Лиге ка-над- се
радничке одбране и
организацнје за неупослене
(гамо где пх није било, а тре-ба-ла
да буду), које су још
чвршће повезивале југосло-пенсс- е
пссл-епик- с с раднич-ко- м
сласом Канаде.
Како у Канади има внше
хрватских исе.геника него
срнскнх и словеначких зајед-и- о,
посве је иа свом месту н
разумливо да су прн ствара-н.- у
тих организацнја хрват-cl- ii
радницк сачшивали ве-hui- iy
вођства it чланства. To
су агентн кра.гевских коизу
лата Гскрмвлл!вали н уносили
забуну iieby неорганизоване
српске досел.еинке. Unit су
укривали и умааивали суде-ловап- с
н допрннос српскнх
iicexeiiiiica у РСИК, настоја
ли доказиватн како тобои у
РСПК нема Срба, већ само
"иезадовашн" Хрватн. Срби,
чланови тих организацнја,
одговарилн су својоч борбом
и пожртвовапии радом, разо-ткрнвају- ћи
конзулске агеше
it са фактима потврднлн да у
тим организацијака не саио
да нма Срба чланова, већ Д1
су заједно са Хрватима it Cio-венцн- ма
суделовали у успо-ставллњ- у
теме.га тнх оргаии-зацнј- а
од првнх дана постанка
it били руководиоци нстих.
(Несме се заборавити, да су
Срби из Румуинје, којн су
живе--ш nehimou у местнма н
градовима јужног Онтарна
допринсш велнкн удео у ства-раи.- у
Радничко - селачких
просветннх к.тубова, a у Ча-дам- у,
Онтарио, била је цела
органнзацнЈа Срба из Руму-није- ). Heua iiaccu у Канадн
у коме је бнло српских нсе-л.еиик- а,
na и у најмањој на- -
СК
и
надскпх Срба и такође ме-ђ- у
канадскни Србпна, Хр-ватп- ма
п Словенцпна.
На овој коивенцпјћ мп
делегати обавезујемо се да
ћемо у својпи колонпјана
радптп свпм својпм сплама
п са најапше одушевлеиа
на изградии органпзацпја
Beha кааадскпх јухапх
Словена a у нпма исто та-к- о
још а впше учвршћава
ти братство п једпиство
CBttx јужнпх Словеаа у Ка-над- п,
а такоК п иа тесној
сарадиа а братству са ос-?а.1- им
словенскпм народом
као п свпм демократсЕим
иародом целе Канаде, за де-мократ- пју,
бо.гп жпвот п
мир.
Сматрамо нашом ајве-ho- u
ciemiwDa заједнпчку
органпзацпју — Behe КЈС
— јер смо га мп нзграђива-л- п
заједно са напреднпк
Хрватпма, Словенцпма п
Македонцпма, а пзграћпва-hen- o
га п дал заједно јопх
Лч
ссобшш, а да некојп нису су-делова-
ли
од првнх дана ос-11нва- ка
напредиих радннчких
југословенскнх оргаиизацнја
н ширељу листа "Борбе".
Стога iiehe битн згорега да
споменем и нмсиа само неко-јн- х
пионира, који су каши.с,
заједно са после нридошлии
члановииа и сихпатичарима,
билн организаторн — темег
Српског напредног покрета и
"11равде". А уједно је ово жн-в- и
доказ касо су од првих
дана осниван--а југоа70венских
напредних радничких орга-низаци- ја
Срби, Хрвати и Сло-вепц- и
(Македоици су веН. у to npciie ималп посебие своје
напрсдпе оргаиизациЈе у нро-винци- јн
Онтарно) радили на
промнцаљу братства м једнн- -
ства мсђу иашни народом у
панади.
Пзмеђу осталих билн су
iiiioiiiipit, органнзаторн у Нан- -
КЈверу, bpiiTiuii Јуолумбнја,
Мнлош Грубић, Стево Сер- -
дар, Јово Manili, Тодор Кан- -
грга; у Ииндсору (Јнтарио,
1огдаи и Мнлина Јашнн, По- -
јин и Иевенка Fp6nh, Мпла
JoBaiiOBiih, Симо Травица,
Милош C'Tojuiiih it други; у
Чадаму, Онтарио, Јоца Јова-noBii- h,
Драгомир Жнванов
(BehiiM де-io- u Срби из Руму-није- )
и други; у Тороито,
Онтарио, Рада Пожанић, Нла-д- о
Miiuuih, Рада Mypryio-Bii- h (nocie отишао y Монтре-a.- i
ii бо један од најактиппи-ји- х
јупкловенских радинка
у шнреау лнста VIop6e", ио-гнн- уо
у жегезинчкој нссрећн
на геретном возу тражсћн ио-ci- a
no Канади), паинадо
придолазе активисти T.oio-л.у- б
Стеваиов н Нстар Ралс-mh- ;
у Моитрсалу, ировннци-ј- а
Квсбек, Плагојс и Јулиапа
JoBaiiouuh, Ссвср Жарков,
Станко Груић н други ; у Ха-милтон- у,
Оатарио, Лазо Јак-- ш
iih, Јоваа PaniLOBiih, Јаако
Сскулић, ђуро CcKjMiih (ђу-р- о
Ccu-jMii-h јс прс" рата ота-ша- о
у ЈугославаЈу а за цсло
времс народаоослободнлач-ко- г
рата суделовао у борба).
У Иеланду. Оатарао, Насо
(Наставак аа cipaitit 4) ,
Изјава Треће конвенције Срба о одлуци
за сједињавање Савеза Већа КЈС
чвршћам it sehiiM. Име Be-ha
позаато је целом демо-kpaiciO- M
народу Канадр ,н ФНР Југославаје својам
радом за ствар народа и
демократпје.
Мп се такође обавезује-м- о
да heiio са наше стране
улагата све паше сааге п
напоре за окуплаие и ос-тал- пх
нашпх досе.геника п
оргаапзација у Behe као и
усвпм акцијама пстога.
Жавела сјсдаиеиа коп-венцп- ја
Beha п Савеза, ко-ј- а
од сада бележа не само
једну велпку мааафестацн-ј- у
братство н једпаство
seh it практпчао сједииа-aik- e
свих Југословеаа у
Кааадп!
Жавело Behe кааадских
јужнмх Словена!
Делегатп Tpehe коавен
цнје Савеза каиадских
Срба
Тороато, Оатарпо,
28 маја 1948 г.
'&.
1
ш_ШШШШшшиШШШВшшШ[ ikikkvBkkkkkv-- 2
ИМЕШННШК!!: л --
— - - - -- —— -- -
Ново раднпчко населе у Же1езвпку у Србпјп. Овде је назад две годпне бнло само по-л- а,
а данас велнке модерне фабрпка алатлпка п масто
Ш,ш1&Њ&м№Ршж'1- -
ГОеОР НИКОЛЕ ШНИШЕВИЦ ПРЕТСЕД-НИК- А
СК СРБА НА ТРЕЋОЈ КОНВЕНЦ.ИЈИ GKG
Другови а другарице. де!егати ц гостн
Tpehe коавенције Савела канадскнх Срба,
ва сте ч ш реферате другова Милоша Гру-6ah- a
Главиог секретара нашега Савеза о
приликама у аашој новој домовшш Кана-д- а,
ала тачааје, о приликама међу нама ка-иадск- им Србама. Друг Грубнћ je у споме
реферату нјнсо н кратки нсторнЈат пашег
покрета у опој земм! са коцги je obtain но
свест и ножртвован.н т Kmai mix ( pfia кро
последи.ах 16 година name pata
Bit сте се увери ш и foa рефера'а 1л
счо ма канад-ска- х
Срба аш-л- а
руку ппд
оуку са оста-io- m
својом ра-даичк- ом
бра-ћо- м
у Кааада
а нарочнто са
својом лсои
бра1нм - р-ватн- ма
а С то
пеицима Bit
с т с, такође,
чуш, а шате и
а ј искуства за
огрочае потс-шкоћ- с
са ко-јам- а
cv се cvo
чаваш каиад-ск- а
Спби, ко- -
шИГ " ш
ЈввНвУК ? л
1Се7о"а0з;Го°;ЕП1КОЛА ИВАИИШЕВИћ
дапломатсках преп гавннка .tpvnix l i
жаачках претставннка релама старе Ј i-o-с-
тавнјс
у опој земли.
Оатужава11.с а нзбацпвап.е са посла на-iiii- ix
ааарсднах радника, које су тп, зиааи и
пезиааа, претставаица старе Југослапнје
чишпа у споразуиу са опдаиш.нм nocto-дапцим- а.
НГареа.е зверске шовпаистнпкс
мр;м1.с измсђу ааших иселспика, а иарочи-т- о
изчсђу Срба а Хрвата, са цил-е-м да нас
застраше к однароде од аашег народа н
Отаџбаае и, да докажу како тобоже нема Ср-б- а
у спсонштем канадском радаачком покрс-т- у,
а парочнто да нас Срба нема у демосрат-ско- м
нокрету кааадссах Југословена.
Реферат друга Гр)бнпа је до гма разот-гсра- о
ту сраиау лаж народаах нздајииса, са
којом су лажа оаа хтела да иас каиадске
Србе поаазе пред канадскаи иародом и иа-род- оч
иашс Отаџбипе, ирнказујућн нас у
ружпом спстлу, као да смо мн кападсси Ср-б- а,
сва до једаога мрачи.аца, штрајктомци
н аротавници свакога папредка. као што су
Unix аскотико. Тај реферат је доказао кон-крст- но
да је аас канадскпх Срба бало про-цснтуа- шо
више у налреднох радипчком
иокрсту псго можда бто које друге нацнје.
И ае cavo to, aero их је бало доста којн су
6init међу арвам покретачама дсмократског
радаачког покрета у овој зсм.ги.
Ја у аме пас свих, у аме пстиие псститам
другу'Гр)ба11у аа и-егов-
ом пожртвоваау у
npiiKyitiaii.y ових података, и ако доста
скромас a cvarcite. am ради истаие и аа част
кааадгках Грба сориспе и иужне. о учешћу
каиадсках Срба у ствараљу пашега иокрета
у овој зсмги. која he поддцп, иожебвти, по-пужи- ти
иекпда ономе ко се буде бавно са
иаод11ом tiCTopajoM.
Ha стс асто тако чули u рефсрат друга
Јопаиа Ijajnha уредпика Cpncsor Гласпнка.
оа је врло тепо и јаспо истакао задатвс п
viory прогресавие гатампе у давашкем све-t- v.
a name особито где се сукобмвају Mac-ti- e
cvnpoTaocTit азмећу капатипстнчке ре-акц- ајс
и радначке иасе о irra.nx прогре-еппни- х
снага. Друг ђајић je у своне ре4е-рат- у
указао иужну потребу теоретсво --—
птитачког ц културцог уздвзаиа u одгор
илшсг чтапстпа са еојам би се наш просеч-п- а
човек а жеаа уздигнуо до оиога стсвеиа
а пасаис познаваадодаие би праиално мо-п- а
разунсвати свој пшожај и адатке —
KionaiLC тих класних супротностн. II не
само to. aero it тежие Једае капигалистпчке
ачперајатстачке зеиге да пороби народе
ipvrux зематл, и то не cawo аароде слобод-иа- х
демократсках и соцаЈа-тпстачкп-
х зса-га- .
aero а народе других капиталвстпчких и
амаерајатастачках земага.
Узчамо, ааприлер, три највеКе ихпсрнја-тстпчк- е
земл.с v cbctv — УСА. Бритапију
а Фртнцуск-у- , па he иам битн Јасне те С)'-протно- ста
Дааас свакн naavvan човек и жс-а- а
може јасао да впди како амерички импе-оајашза- и.
као јачи од сво!их сунарииеа
ГцштаааЈе it Фрааиуске. пта питч)есе тих
зематл. па п саму нихову нацноиалну нсч)- -
васиост.
Друговп и другарпце. ја aehy залазити у
nacnpanv изтожгппх реферата. дпугоиа Гру-6a- ha
it fiajuha. ја to препушта зма и чита
оцама да ви v дискусији речете оно што сте
зааазала у и.пиа. HepvieM да ћете их пре-нст- и
у iia'aia насетл међу иаше чланство и
аарод одкула сте дошлп.
Ја сматрам да је моја дужиост и обавезд
к-а-о досадашаег Главног претседиика СК
Спба и увпавпика Једпне српске демократ
ске аоваае у овој земли — Српског Гласни- -
ка. да ечем пар речи о оној гордости и пи- -
жртвоваа.у пашпх радних т.уди п жева за
наш покрет. за братство и јсдинство канад-ска-х
Југословеаа, за истински народнп
патриотизам. који нема ништа заједипчког
са зверским буржуаским шовпнизчом. о те- -
жн.11 за зиаи.- - које га су иаши л,уди и жене
црпетв аз своје астине пародне демократ-ск- е
iiOBitae на name матерниском Језику у
овоЈ земла — Српском Гласнаку.
О то гордости н пожртвованом раду па-tni- tx
гуди и жена v Кападп чланова Савеза
канадсках Срба. дозиатп cv п наша 6raha п
Отаџбааа II оиа су аоносни на нас исто та-Отаџба- ап.
II оаа су попоснп на ас. асто та-к- о
као што смо поиосни и ип са аима. Un
сагурао заате да нсма. нити је бвло. лаил
нацпоиатне групе у свету, EOja би опла у
CTaitv да фанаицискп на добровошо омо-rvhy- je
ихтажене иихове демократске по-(Наста- вак
на странп 8)
was
♦
1