Serbian Herald, March 02, 1948

              ' пјшшшшшшшаат'
, rT&
.Уторак, 3 фебруара 1948. "СРПСКИ ГЛАСНИК" СТРАНА 3
У ВЕЗИ СПАЈАЊА ТРИ САВЕЗА ЈЕДАН АЈЕДНИЧКИ ПОКРЕТ
Организациони проблеми наших покрета
ДОПИС ИЗ СУДБУРИ
Дискуснја која је вођена па
седницама Извршлих п Глав- -
иих одбора трију Савеза
(СКС, СКХ, ЗКС), 11 јапуара
у Тороату захтева од нас из
појединпх колонија опширну
и свестрану дискусију.
Прогласн трију Извршних
Јлавинх одбора и заЈедвичка
проглас који je усвојсн на за- -
седал-- у три 1лавна одоора,
указуЈу нам на лравилно дис-кутова- ие
овог nmaita-cnaja-н.- а,
сјсднааваил или ррган
ског Јсдилства,всћ прсма то-м- е
како сс ко лакше може нз-рази- ти.
Млслни да то ие мс-а- а
ствари. Главно јс да добро
лродлскутујено главие тачкс
у усвојсиом нроглесу, да ва-дода- мо
што имаио иадодатл,
ако јс потрсбно, и да узмеио
што више учешћа у лнсмепој
днскуслјл, а тако и на нашни
седнлцама. Свакако, члалопи
требају длскутоватн ллтаа.с
форме оргаиизацнјс, lienor
састава нтд.
Ссћам сс на седалца трију
Главллх одбора, када јс друг
Јовав Ijajah, урсдник Срп-ск- ог
Гласлнка у даскусијл
гопорио, како би то трсбала
батл шнрока форма оргаллза-циј- с
лрихватллва за свс na-me
југослопенскс нсслсникс
у Каладп, сличиа Bchy КЈС.
Мислму да би сс овим много
нолучнло, како на ујсдлаава-л.- у
и окуиллшу иашс смагра-циј- с
тако би југословсиска
смнграцнЈа онла и млого оо-л- ,с
и јачс прстставд.сна код
народа Каладе, а напосе код
лалрсдиог дела радннчкс кла-с- с
Канадс и ibciutx лаирсд-ни- х
оргалазацлја.
Из рсфсрата главног секре-тар- а
СК Срба Мвлош Гру-6it- h,
закл,учујемо да су се до-садаш- шс
формс паишх Савс-s- a
уздржавале покрај друшх
оспопннх разлога и из разло-г- а
услсшлнјс борбс протнв
чстиичког-одбраиашк- ог од-ств- а,
као а разбијаас заблу-д- а
о Дражн и чствицнма, ко-ј- и
су и а вешт начнл међу
срнске иссхсиике протурива- -
ли агсатн старих лсларод-- н
нх рсжииа, старс Југослави-јс- .
Дабоне да јс једннн Са-в- сз
кавадских Срба и Срп-ск- и
Гласннк могао најусиеш-Ш- 1
јс раднтк и радно јс за ин-тсрс- се
српскнх исслслика и
водио просвстии рад иротив
заблуда, окуаллисм чсстигих
и поштсних Срба у иашс ре-до- ос
it васпнтапанси истнх у
дсмократском духу.
Нста јс ствар и са нашои
браКом Хрватвма и Словеи
цима у одиосу према хрваг-ск- ој
н гловеначко) рсакцијп-Данас- ,
како влднмо, сшари
стојс сасма друкчијс.
Дапашиа ФНР Ј гославија
је чврста и нрраздсднва.
шмјУши
наше организациЈе и новине
постигле су свој највншн
dynaifc мећу Србнма, Хрвати-м- а
и Словенцима, те стога ис
пострји више никаквог раз-ло- га
да се не бн потпуио сје-дини- ли. To је желл иашег
чланства, то је желл валшх
прлјателл, то је жел.а већн-н- е
нашнх лсељелвка.
Оргаиизовани у једиом Са-вез- у,
uoheuo боле н лакше
обавллтп све послове, радити
н организовати дсо леоргаап-зопани- х
Југословена, и битп
још болс на понос нашси ва-ро- ду
и новој Југославији.
Дакле, пре неколико година,
мнтерссп оргаиизпраил и на-прст- ка
мсћу иашин нселени-цнн- а
захтсвали су од цас, да
nwajio поссбис оргаиизацнјс,
да имамо поссбис нопнис, али
да пшиу и раде у јсдпом
Подунавље развитак старе
европске културе
(Наставак са стране 2)
ној исторпји у легсндн о Лр
гоиаутима. јсдној од всрзи- -
ja тс легсндс Јазои и остали
јунаци. пошто су освојнли
златно руно, вратили су се нз
Црпог Мора у отапбииу па
тај иачии што су, пловећц уз
Дунав н шсгове из-би- ли
иа Јадран рскох Арси-јо- м
(I'aiuou у Нстри). Лсгсн-д- а
о Лргонаутниа постала јс,
свакако, из нричааа старих
грчких мореиловаца п рудара
којн су ншли у далскс земл-- с
ради истражпваиа мстала и
других богатстава. Тако су,
свакако иловнли до садашас
околиис Ксограда па н далл
уз Дунав, јср су онданим!
грчки морски 6ј)одови били
тако мала да су могли iipohn
I кроз ђсрдап.
To су блц главни узроцп
што је Иодуиапл.с све до иа
пеколнко векова прс пове срс
онло најкултурциЈИ дсо пв- -
опс ваи класичлс 1рчке.
1'иилл1111 у iieuy прнликои
спојих oceajaita, у првом вс- -
ку ирс иовс срс, ннсу наншли
само на сасвнм пекултурис
влрваре, као што сс иекад чи-слнл- о,
всћ на прилнчно Јаз-вијс- иу
цивилизацнју.
Из Нодунавлл папрсдак
тсхникс ширио сс у осталој
Европп.
Прва Европллнн који су
употребдлвали бронзано ору-жј- с
спустили су сс из Иоду
навла дашноу Pajuc, у сада-шњ- у
Бслгију чији дотадаш-ii.i- i
становмицн ннсу још зна-л- и
за металс, па чак нн за
зруђа од глачаиог камсна,
eeh су употрсб.гавалп само
СВИТАЊЕ КИНИ
После земља обрађују
ТОКУ
0СЛ0Б0ЂЕН0М ТЕРИТОРИЈУ Д0БИЛ0
( 1 )
новинарка AHA ЛУЈЗА
СТРОНГ која дуго врсмена на
територији Кине. написала Јс "Сви-тањ- е
у Из те књиге доносимо
један дсо који се односи на аграрну
реформу на ослобођеноЈ територији
Кинс:
liax сам једиом питала Мао
Тупга, ПЈотсјед1шка Кочунистнчко
партијо Кино, шта он .мислн о козшч-н- ој
побјодн у садашисч грађанском
рату, он liiije почсо да говорн о ар-миј- и,
јс одговорио: "To ћо да за-ви- си
од тога. да ли ћсмо ш добро да
провсдсмо аграрну реформу. Чанг
1ај Шек he бити поражсн зато. што
ратује проттт сслака. Ако ,ми кому-iiiic- ni
рпјошимо аграриу роформу мн
ћемо побијсднти."
Аграрии проблсм је изванредио ва-;к- аи
нроблем у Кшш. као н свуда у
пренассленој Азијп. У гслима која
сам ја посјстнла вишс од половпнс
стаиовннштва, којо бави пољопрн-врсдо- м,
до нсзавно шф имало својс
ЗСМЛ.С за обрађнвањс. За милијуне
закупаца п пајамних радиика то пи- -
правцу, у једном духу, ка,о
што је п било. Данас виднмо
да пнтереси пашпх нселени-к- а
захтевају да смо у једиој
оргаппзациЈп, па учшш-м- о
то чнм пре буде могуће.
Заблуда је говорнти да је
главни узрок финанснскн за
cnajaitc, то јсст да пе можеко
егзпстнратн. Нс-ка- да
смо бпли мпого uaitu, па
смо свеједио издржавалн по-јсднна- чне
повиие и оргаииза-циј- е,
али су интереси дикто-вал-п
у оно доба тако па смо
и тако радили.
Моја би же-i- a била, да сс
повсде жива дискуснја у
свим иашнм оргаиизацијама
о сјсдниава.у наганх органи-зацнј- а.
Мплаи Ј. Ппла,
Судбури, Онт.
и
rtpinoKc,
iTccami камсн. Онн нису има-л- и
jom mi домаћих жнвотииа,
нити гу сс бавили земллрад- -
ILOM.
Из Пелгпје употрсба брои-з- с
прсшла је а нски начин
прсЕо Ламаиша на Британ-ск- а
Острва. Еиглсскн архсо-лоз-п
назнвају "нсхарским на-родо- м"
првс стаповиике аи-хово- га
острва којн су упо-трсбллва- ли
бропзу. To иие
су им да-- ш по пехарпна иађс-iiii- u
у Н.ИХОВНМ гробовима.
Утврђсно јс да се "пехарскн
народ" прско Бслгнјс досслио
у Британију нз Источнс Ев-ро- пс.
"Прсмс јс, можда, да се по-ме- ну
ове чиислицс, кажс
профссор Халдсн, смо сви
учили у школаиа о утица-ј- у
Грчкс, Рнма, Палсстинс
итд. иа брнтанску цивнлиза-циј- у.
Можда иијсдан човекод
хиллдс lie зпа да икамо врло
зпатан дуг прсиа земллиа
Цситралне Европс".
Па жа.1ост о културн прс-псторис- ког
Подунапла и о
И.СШ1М всзама са античкии
светом још сс bjuo мало зиа.
tiuipcutiu I1C U1IIII JUIU MllUiU
труда ii архслошких искоиа-ваи- л
да се копачно реше пн-tai- ta
koja су досадашаии нс-кошш- ама
отвореиа.
Moryhe је да he радови у
ииогобројипм прсисторнскии
палазшитииа бсоградссе око-лнн- е
довести још до значајни-ји- х
открића ~од досадашњвх
у Пннчи. У сваком случају
пред iiaiuitti археолозпка ко-ји- ма
се у новој држави за
иаучин рад отварају еогра-пичеи- е
могућностн стоји вр
У
вековног ропства: онкма којн ]е
У НЕПУНЕ ГОДИНЕ ДАНА 60 МИЛИОНА НИНЕСКИХ СЕЉАКА НА
ЈЕ ЗЕМЉУ
Америчка
борави
Кини".
Цс
licro
сс
ода
појсдиначно
јср
таљо Снло je iurraibc жнвота или смр
ти. Закушмша која сс плаћала у иа-тур- н
нзносила јс од 50 до 00 7 жетвс.
To je била само закупшша за зем-љ- у.
Међупш. плапало сс 70 илн ви-ш- е,
кад је спахнја давао инвонтар ц
фме. Оио што јо остало послијо оо-Јчач- уиа
иијс бнло довол.но за одржа-iwii- .e
живота оних који су обрађива-л- и
зомл.у. Ла вријеме глади у Кансу
у сјеверном Шснснју 1929 и 1930 го-ди- не
умрло јс 3 до G милнјуна људн.
Смртиост је могла да будс спријече-- а
да су сслаци располагали сво-Јо- м
лептом или да су од шпскулаиа-т- а
бнле оду1еге залнхс жита.
На тај начии сељацн су били
запнторосирани у аграриој 1есолуш1-ј- а
ис радн тога, да би иол.е живјслп,
нсго да би уопћс живјелн.
"Азијатскц феудализам јс прло бру-тал- аи
фсудализам", рскао мп јс је-д- аи
нсвииар у Јсиану. "Спахнја је
бно у правам смислу рнјечи "госпо-да- р
земл.с". Око њсга јс владала ат-мосф- ера
терора. Он јс господарно :кн-вот- ом
и смрћу л.уди помоћу контроле
Конгрес Федерарје ита-лијанск- их
пољопривреднх
радника
Рпм. — На Коагресу Феде-раци- је
пталијапсЕих полл-прпвредн- их
раднпка којн се
је одржао коицем јануара у
Ферара, комуинстп су добнли
557.309 гласова, или 65 посто
од укуппог броја; социјалпс-т- и
221.274, илн 26 посто.
Ово гласаи-- е проведсно је
иа конгресу. Тако су комуни-ст- н
и соцнЈалистн заједно до-би- ли
91 посто од укупног
броја гласова. А сви остали,
XpituihaitCKii дсмократн, ре-публика-
нци
it дсспн соција-лист- и
само 9 посто.
Коигрес је усвојно резату-цпј- у
у којој сс тражс реформе
на землл! да се сместа прове
ДУ У дсло. У рсзолуцнЈн се
такође тражи колективнп уго-вор- и
за веће зараде, платс.
ло пространо пол рада.
Heh сада, иеђутим, бсз пре- -
ј тсривааа можс се рећн да је )
j времсну Eoje је иепосрсдно
прстходило piikccoj инвазиЈи
у Евронн Иодупавлс бцло по-рс- д
Грчке и Јужпе Пталпјс
ајкултурипјп део коитипеп-т- а
и да је у иему пепосредиа
околниа Бсограда заузпиала
јсдно од иајзпачајнијих, агц
нс наЈзначаЈније место.
Мпх С. ПетровпИ
МОЈА здходлност
ПОШТАМА
Никасо пе иожеи да изо-стаие- м
да сс ае мхвалим сви-м- а
поштама као и поштан-ски- м
уаравиацаиа од oboi
места у kou дааас боравам н
аакстс азашил.си, то јест од
Ilonci Ривсра, Бритиш Ко-луиби-
ја,
до задње ааше пош-т- с
Госпић, Лика.
Тачно је п истааа од мојп
је 62 пакета које сам послао
у Домоваау снгурпо морем
да р;кнем да су cm тачао п
изправно стаглп ма ла аи пг-л- а
нпје пофалпла пако ме хо- -
штају 2 хпладе долара. Ја a
пс иомпш.гам да је за меве
роба скупа кад се узме у об-зн- р
да can nouorao са тим мо-ј- у
факнлају и доста мојих
иријатсиа, а понајвише сак
захвалаа аашој поштн у Гос-nii- h,
Лнка, која тачно н ира-внли- о
нзвсшћава примаоца
пакета да га је примио. За
тачни н нраведми рад мвого
и маого хвала.
Лука РадаковпК
Повел Рнвер. Б.К.
иад зсмљом, оружацих слуга u су-до- ва.
Кад јс спахија ишао у село сва-к- и
ссљак со бојао да газда ие cbjki-т- н
код iLcra у кућу. Онда би ои морао
одмах да му спрсма иајбољи ручак ii
да заколо најбољу кокошку, иако нн
он, пн њсгова жсна, mi дјеца иису
окусплн мсса всћ вншс нед]ел.а. У
свим својим пословлма, свахија лич-ii- o
врши обрачуи са закуицима.
Јсдном сам уиитала једног у-ц- а,
зашто on ие иронјрава рачуие
којс слахпја пише. Ом је мглцм на
мс. као да сам полудјела. ИВ хлсјм-т- е,
да ja xohy да чн откину гаму?
Једна дјвоја у Калгаиу, чмјн је
отац био богати сиахнЈА и имм mm-к- е
Tcpiirojwje сјеверно од Иекннга, ме-прич- ала
ми је како је н,ена хајка че-с- то
воаала рукс сслацима и тлкл мх
аато што је нису задоввљнли. мкк
иске фсудалнс кулуке. на квјв их је
оиа приморавала. Та звЈеретва натј-ра- ла
су ДЈсвојку да прскиие с в#е-дица- м,
пад јс бнла студонтки&а. Ома
је казала да сс иада. да су се селацн
"обрачунали" врлотсмвл.н) с тим
старцсм и старнаом".
Фсудални режпм погоршао с м
вријсмс рата с Јапаицима. Најбога-тиј- с
спахијо обично су постајоли ја-панс- кн
areimi у свом прају. Оип су
скупљалп порез у жнту, уводнлн при-спл- ни
рад, дијелнли рацпоиирапу ро-б- у.
На тим пословнма они су прили-чп- о
зарађнвалн. Сслаци су сматрали
да су спахијс билс горс од Јапанаца.
Пише пгга cv ове cnaxnic прокази- -
kWa ' лс
САВО ЛАЗИћ ПИШЕ ИЗ БЕОГРАДА
Писмо је лрнмио Лндрнја
Дражпћ у Тороито од Саве
Лазпћа из Београда, који јс
отпшао трећом п1}'"011 по
вратиика у Југославију.
Београд 19 јапуара 1948
године
У првом реду могу ти ја-ви- ти
да сах всшто вишс од
два есеца у ашој драгој,
хплој домовннн. Миого ства--
OHO ТИ ЈЕ ШТО ТИ ЈЕ РАД
Треба да се разумсмо,
У песпоразум бати ле смемо,
Сваком јасно треба да је,
Иосраједн дааас шга је.
Ту скрпвсног иашта асиа,
Што господа за аас спрсма.
Дозволвтл нм ие смсмо,
Јлу старохе да ндемо.
ПСестоко се борба вода,
Свс аа уасе сад се своди,
Да свет новн ае рсвлада —
11рестала би пллчса тада.
До аарода сада стоја,
Који свајст да присвоја.
Ја сароте свајет стари,
Слгурнц смо да ис мари.
Он се данас свсга хвата,
Може довести и до рата.
све то траже,
За свет стари спас јс каже,
У том рату игто ба бало,
II иарода уииштило.
Зато uuua анје стало
Само кад би старо остало.
Свс чекају, иочет сад he,
Иреко кргвпх да се Bpahe, Тао окдеп побјсгошс,
Туђини се продадоше.
Кодњих братска иедостоја
Драа ћаво imix присвојн,
аклсли се да му служе,
Свом вароду плету уже. ја ту шош ирзми толко,
Да бвх сваши чуна' око.
лад ми на уи иаис саио,
im.ho страда варод таио
Ја четнри пуна лста
ид фашнзма тог ароклста —
1 ладнн, жедии, боса, голи
Жвви ропству ве дозволн.
Све у зсмли иорушсао
Што је вредао — одвсшсао.
Даау-ноћ- у сада радс,
Своју з€млуда азграде.
ИзбЈеглице toy. воле.
Хвтај рагом, газдс молс.
Ако ии се мир сад даде,
добро зааде,
tlpcuc дуго, пјошло и е ба
Створнла ба оии ссби,
Јемлу да јој нсма аара,
Народ ваш сс бн одмара.
Кад у виду све то имам,
lo je iaa, неда саиваи,
Ја не вогу дас 'уснравам
11 ту мржиу не аскалам
Коју иили вреиа аима,
Домаћвјем одродива.
U ужех мом землаку
У једном can nucao члаику-Ка- д јс амо долсшо
11 на Дражнл циркус био
To ђоновнћ Јоваа бешс
ту га срсше
Што долазн он овамо —
Од приЈике мн то звамо.
1 аде су га ту позвали,
У задаћу иеиу далв
ри сам видсо што у Канади
ннсам нмао прнлике да ви-ди- м,
a то је једна вслика, шн-ро- ка
демокрагнја коју ја сма-тра- и
и мислпи да је нема иа
свету веће за сваког. . . овдс
мислим н на тебе и твоје
здрављс и твојој спреми, да
бн добно такво занослси.е. . .
Ире нсго што прсђем да тн
пкшеи о твом интсрссу, xohy
БРАТ ДОБРУ
Нзбјеглаце
Нелријатс.1.
Одбранашн
Као старом диаломатн,
У Европу кад сс врата,
Све што може да урада
И вланове none вода,
Оиу слогу да поквари,
Да се вратн рсжам сгара.
За то таквс осуђујем,
Мир в слогу ja поштујси.
Нарочнто осуђујем иега,
Што сад чипа порсд свсга.
Пет годнаа скоро ама,
Позпато јс itaua cnuua,
У спнјсту нико пријс.
Таспа гадлук ансао аајс.
Црногорац лрави пс ба,
Дозволио лпкад ссба,
Да оаако лсшто б.гујс
Свог аарода морал лл.ујс
У отровиом "Србобраау",
Одбрааашкон том оргаау
Нзашло је то грдпло
Што јс сваког застндало —
Измшил.спс оаслажа
Да сла Мајцн ссстру тража
Да га мајка жспи с ilouc.
IIck je иа част гаду томе
У јаваоста што то става,
У тој крна што објави.
Пеш врсмс ллсам знао,
У "Србобраа" ко јс то дао.
Ilcicnh хтао да га скрнјс,
Ал' му члаиство дало аајс.
Морао је доказати —
Јоиааово nwc дати.
Млслалц су члаакои с таме
Да хсројско копа нмс
Црногорсклх лартазааа,
Који ио!;ошс лрвих дааа
Да сс борс за слободу
Што je у крв лашсм роду,
Ко ту борбу xohc блатит
Нспалл сс с нпис братат
Н стати uy у одбраиу,
Као Блажо сад Јоваау.
ШТО 1IJ1UICMO иа о асиу
II староме спсм сјемсау
Зато узрок ми auauo.
Наш га аарод nthc, зиаво.
Ја сс кладиг сад бах мого
Ис ба аашао дааас маого
Пз Нпмаацс нашс пјслс
Да са Блажои иисли дјсли.
Код аас иарод добро зааде,
Старо сјемс што ив дадс, lux иартнја колко нма,
На аалиру wchy aima
Оас заачс јсдио асто
Пећила су с тан па чисто.
Ново што сс дааас ради
Па окулу аах ааода
III то су вјсрс а лартаје
Ту разлнкс за апх пнје.
Ујсдио се комсшају
Новом свсту отиор дају
Што то радс старе клакс,
Xohc леба без мотикс.
Нсчудам сс ја сад juiwa
Што лр.гавог посла лрнма.
валс својс патрпотскн располол:снс
сусједс, који су осуђииани иа с.мрт.
Пздајиици су на тај иачин долазили
до землл својих иогубл.сиих сусјсда.
Иа тај иачин систсм вслепосјсдни- -
штва са н.сгстам ппсоком закуппн- -
ном, фсудалиим кулуком н корумпн- -
раквм диктатоЈ)ском luiamhy иотко- -
ианао је [азвој зсмљо, прстварао у
руглд! све рааговоре о дсмокрацијп и всумо милнјуио људн на постсис-- ж умиран.с од глади.
. Кмунисти сј објавнли "зсмл.а
нме који јс обра!;ује". Оии смап- -
ју да на ©вој основи .могу да постиг- -
му (м остало што јо потрсбпо наро- -
ду. а т )е: окономски прогрсс, иоли- -
TMHia лом&крацпја. војпа спага н чак
нроцнат школа.
i носљедљих 20 годнна комунис-- т
су нризшјеиили три различитс мс-те- де
за {елазак зсмљр у власииштпо
оннх к©1 јс oupaljyj.
За ВЈШЈеме првог грађанског рата,
врије аншјапанског рата, комупис-т- к
су дпрептпо конфисцпрали сиа-хијс- ку
зсмљу. За вријсмс para с Ја-наи- ом
опи су напустнли ову праксу у
интерссу јсдннствеиог фронта с liyo-миитанг- ом
и замијснили јс с програ-мо- м
"смањнвања рснтс", органнзи-рајућ- и
ссљакс у ссљачпс сиидикатс,
да Си провслн у живот закоис којс јс
Есћ одавно обЈавно Куомннтанг, али
еојн ннкад нису били провсдснн у
iciibot. Када јс "смаљиваљо рснтс'
бпло чврсто проведсио, држањс посјс-д- а
нпјс било реитабнлио за спахнјс
аар редака да тн лапишсм о
овдашиој свтуацијп.
Жавот је овде прплпчпо иа
високом степсну upeua дру-гл- м
државама у Европа. Ис-тил- а,
исма луксузнпх стварп
као у Канадн, алн је много
слађи жавот н шарока дсмо-кратн- ја лсго у Кавади. Овде
се толико води рачуаа о ом-ладн- нн
ц малој деци еолико
ле можеш пи да зампслаш.
Иадео can у "шоу" (каау)
кадасу праказивалп како се
o,rajajy мала деца. . .
Стручалцл и други радаа-ц- а
из разаих зекала Европе
населлвају се а воле да жнве
у Југославија, јер су услови
за жлвот овде бохи асго у
iMixoBitM доуовииама. . ,
Човек са факнлнјом којн
и ма дсцу а раде н он п жепа,
и локрај тога једаа од родвте
да прима а додатак на свако
дете до 14 годиаа староста
детета ако ие уча дал.с школу.
(Нузгрсдао буда гсчсио,
да а у Кавада tipimajy леку
падоплату, колпко мц јс ио-зиа- то
али ве да помогиу ро-дптс- лл
са децом, већ да и%
иоту лакше опорсзовата, јер
прсва закопу, који амају tut- -
jac дсп,е ае могу сс маого опо-рсзоиат- и,
а аа опакав аачаа,
сав прнход мсссчли сс азра-чуа- а
и тако сс оца таксара
са псћом таксом neiu што је
аа несец арнмио за нздржа
ваље дсцс.)
Дал.с, уколико роди1ед.а
дсте школују, тај се додатак
асплаћује до 18 годана ста-рост- и
детета. Без обзара ко-аг- о
дсцс ро,атсд.и нмају,
она тај додатак, која за сада
анјс тако вслнкн, ал he се
још iiOBchani, npnuajy иа са-к- о
дсте. Овдс сс обра! всли
ка пажвл аа омладаау да
упе жколу, пр)-жај-
у пу се ган
рокс uoryhaocTii иа свам Га-аам- а
науке као скоиомнјс,
разне другс стручне lunaie,
упивсрзитета атд. Осим тога,
iiocochyje сс вслнка лажн
стручаоа осиособллва1иу оба
чмих 1ада11ка, тако да сс от-вара- ју
разии курссви као: зи
дарска, тесарска и Јазиа дру
ги, којн трају од 3 до 6 мс-ссц- а,
тако да се радлнп,а
с т р у ч it о оспособлд вају н
имају Mor)hiiociH да као ква
(Наставак ла страаа4)
Ал' сс чудл ја шдвкху
Зашто не вада прдву сдпку
Прсд очпма гато му стојп,
Против era свс се кројв,
Да иа жквот нса право —
To сс мучи стари ћаво
II многл iiw сад ломажу.
Ми смо Србн ujkibii сажу
Од својих прниих иисмо
Задоволии кажу свн смо
Мјсао да се с тим радују
Miue своје оиа ncyjy
Загопсшо to je иешто
Таквн ногу чпнит свашто.
Мвло Маратвн,
Диборн, Мич.
и оио су чссто :ксљслс да пЈКдају зсм-л- ,у
закунцииа уз умјерсну цијсну.
Ссљачси сиидисата путсм дапан,а ко-оисратн- впих
КЈКЈднта иомагали су со
л.ацпма да купују ову зсмљу.
Прсд завршетак јапанског рата
шшцпјативои с&гаса иочелс су да
со иримјеи.ују новс методе аграрне
ргфорчо. Ириликои освајан.а јапак-ски- х
утвр!)еца иарод је зароблавпо
велоиосједникс. Они су веЈшнач би-л- и
jatiancini areimi. Нима су судили
народни судовн, a inixoea земл.а јс
конфисцнргшз- - Осим т&га, што }о
сишо пораза Јанап трпио, еел.ачмЈ
сшципатн у раниј oci®6oreiiiiM об-ласт-
нма
иостајали су све сигурииЈн
п почсли су да се обрачунавају са
сиахијама који су избјгавали да ис-иун.а- вају
законс о смаи.ивану рснте.
Актнвни извршиоии агрврно рс-фор-мс
онлп су сслачЕН сиидикати, п
нс уирава. Ти синднкати вили су до-брово- лнс
оргаш1зациј, отворснс за
свс ссљакс. који живс од свог властн-то- г
рада. Пжхов рад треба да објс-диљу- ју
и потстачу различиш орга-пнзато- рп
из рсдова партијс. армнјо
или просвјстннх гр)па. који им тако-ђс- р
трсба да помажу. Али потшо су
такви оргаиизатори говорпли о могу-ћи- м
начииима и разјаснили одгова-рају-ћс
зiKOHc. одлука о таче којс
зсмљс трсба да буду добивенс, којим
мстодача н коЈс трсба да буду распо-дијсљси- с.
зависила јо нсклучиво од
сслака — мЈсштана.
(Свршетак)