Jedinstvo, August 03, 1956

              SA PUTA PO EGPTU RADNI5KA SOLIDARNOST RADOST ZBOG RADOSTI
Sun£ano jutro pratilo nas je do 884
kilomciara. Na desnoj strani ceste fosjek
bi rado pogledao stare kamenolome, o
ko; ima je tako mnogo prilala povijest.
N'a torn velikom grobiJfu moida bi se
putnik sjctio joi jednom onih davniJnjih
dana, kada robovi sjekli ogromne ka-mc- nc
blokove, dovozili ih do obala svetc
rijeke i upulivali ih u Staru Tcbu ili na
kakvo drugo mjcsto, gdje se gradio hram
nekog faraona, u ia.it nekog boga. Kako
je danas Iako preljetiti mislima, rccimo,
pet stotina godina. Odavde vozili su kroz
pet stotina godina granit. Granit rCir-na- k,
granit Luksor, granit za Medinet
Tabu, Deir П Dahari.
Granit siavu faraona. Granit oa le-dji- ma
robova, Palestinaca, Sirijaca, Nu-biji- ca
i drugih. G rani torn Asuana izgra-djen- a
je stara Teba.
Sikamur-stabl- a zaroljeli smo na ovim
ccstama, na ovim bulevarima, u ovotn
jedinstvenom pejzazu. Asuan nas je os-oj- io
svojom panoramom zclenila, bre-gov- a,
otoka. I nisu samo sikamur-stabl- a
dodala Ijepotu na ovaj pejzai. Digle su
u ncbo i palme, ncgdje su stvorile
buket, negdje se stopile osamljenc sa
zlatastim pjeskositim breiuljecima.
Prostori, zeleni prostori, nakon puto-vanj- a
kroz tamnosmedji krajolik. nena
damo odjeknuse Jumom rijcke. Svjciina
nas je zapljusnula na ugodnim serpenti-narn- a.
Izmcdju stabala oft ugledale
branu — Asuansku branu.
Uspon i sxxlcna povrSina Ni!a, koji
se nekako naduo silom prilika. Ovdje
ga zarobili ljudi. Dovukli su granit za
dtije tisuife metara dugu ustavu. podigli
je jednom 1902. godine, podigli je na-nov- o
poslije deset godina i opct je na-dograd- ili
1931. godine. Za pet milijardi
kubifnih metara nilskc vode.
Sjctio sam se, gledajufi ustavu, kroz
ftje otvore suklja na jednom dijelu voda.
snaina i ujedno zloslutna u som bijesu,
sjttio sam se onih maglica kairskih, koje
se prije par dana navlafile ncbom i
nestajale dim se sunce popclo. Nekoliko
puta posjetila nas je kiia, iznenadno.
Ulice tada plivale. Varao bi se fovjck
kad bi pomislio da je u Kairu uvijek
tako. U zirmko doba ponckad, ponekad
ncbo je sklono stanovnicima. Oni se tad
obraduju.
Kiia — goorio mi je Zaki NJour, koji
je otkopavao Sun£anu ladju — to je sre-d- a.
I kan Sto se. na primjer. Londonci
raduju suncu, koje {krto proviri u zim-ski- m
danima poslije onih stra?nih magli
i kisa. tako se i Egipdani, poslije onog
strafnog sunca raduju kUi. koja ih po-sjedu- je
ponckad. u zimskim danima.
KiJa je sreda. Ali ne samo zato, jer
ona dodaje nove, svjeie boje ulicama
grada Tu je nefto dublje, u ljudima.
Kisa znadi bogastvo. Jer kite donose vo-du- .
jer voda naplavljuie polja, jer ona
(NisUvak sa prindpc katolie do
l4m.lin
ЛЛЛNШЛ'a 9жКгШtшШaт. jл п9Wабп .u..1V4m1tamtriukman svakгoћгgшp.nic.i;ajk"a lainog f"4—,'v'" ;-- 'J-miranju
grupa progre$i-ni- h sxcte'
nika. koji u zemljama Istodne Ev-rop- e
natfojc da prilagode ctkvu
kao rcligioznu instituciju intcresi-m- a
soct jilistidkog rar o}x. Ovaks'i
iz icitaji stiiu narodko iz Poljske
Cehostevadke.
I ovaksim okolflotiu preos-ta- ir
samo rascjep izmedju soaja-ttzm- a
i katotidke сгкле. ogranidene
samo na crks-en- e srhose. Kako u-pra- -o
esi vrhovi predstavljaju cen-rahzaf- fl
i uaiserzalnost katelidkc,
kvc. u rascjepu izmedfu visoke]
crlrsene hijerarhife i ctkvene vjr
ntdke baze funkcionert u vatikan-sko- m sekrrtariatu nazint opasaest
rascicpa same crkve kao strogo era
orgrHzacife. Rad-- i
dakle zaklfucuju oni — o jed-nom
proce koji pnjeti crksi a ne
vxitalistidkim driavama.
APOSTOLSKO
PISMO
ZahrtfMtest zbog ovakre sirua
-- ? zraiava i papa u жчмв ape-sIskor-a
ptsfnu: "Naialost poznato
nam da su krhost i s4abost ijud-sk- a
uzdmunc. naroSto kada нкн-icnt- a de trafu. Onda astvari
dciiva da neko izgubi hrabrost i
far Ste je re teie. dolazi do za
Uradka kako jc neophodno ostabitil
doktrinu KristOru i rriLtr-oJi- ti ie
dkom.
Biografija Nasera
Pretscdnik Egipatske Reput-hk- e Gamal Abdcl Naser rodjen
je 15. januara 1918. godine u selu Beni-Mo- r, prosincija Asijut,
u gornjem Egiptu. Onovnu Jkolu i gimnaziju zavrjio je u Kairu.
Godine 1936. upisao se na Pravni fakultet Kairskog univerziteta,
ali je godinu dana d6cnije preiio u Vojnu akademiju u Kairu.
Po zavrsetku. studija na Akademiji dodcljcn je tredoj iexi
strclaca i prcmeSten u Mangabad, provindja Asijut. Tu se uppz-ru- o
sa Anvarom Sadatom Zakarijem Mohijedinom (dlano-vim- a
ranijeg Revolacionarnog saveta). Godine 1939. premcSten
je u Alcksandriju, gde upoznao sa Abdelom Hakim Amerom,
sada ministrom odbrane. U 1942. godini phdodat je Iogoru koji
nalazio izmcdju Alamcjna i Alcksandrije, Sto mu je omogu-fil- o
da izbliza posmatra zategnutost koja je vladala u Egiptu. kao
i razne politidke struje u to vrcmc.
Sluzio je kao potporu&iik u petoj peiadiskoj ceti, gdc se bu-ni- o
protiv stanja u vojsri i to ga je natelo da traii premcitaj u
Sudan. Abdel Hakim Amer otiSao je Zajedno s njim u Sudan,
gde obojica sluiili. Dve godine protedene u Sudanu Gamal
Abdel NTacr je iskoristio to da proudava razna pitanja i da se
priprema za stupanje u generaUtabnu Skolu. Po povratku tz Sudina
naimenovan je profesora Vojne akademije i stupio je u gene-ralitxbn- u
Jkolu, je s uspchom zavrSio. Tu sreo sa mnogim
svojim drugovima sa kojima danas aktivno saradjuje u izgradnji
novog Egipta.
Gamal Abdel Xiscr je aktivno udestvovao u ratu izmcdju
Egipta i Izraela. Jednom prilikom je teie ran j en. Dva puta
jeodlikovan Vojnom zvczdom Fuada. Palcstini Gjrnal Abdel
Naser sastao sa mnogim istopiisljcnicima, sada visokim rukovo-diodm- a
Egipta. Spajale su ih okolnoti i zajednidka glediSta. Ubrzo
su bili povezani x'rstim prijatcljstvom i potpunim povcrenjem.
Sadainji prctsednik Egipatske Republike Gamal Abdcl Na-se- r
bio je najaktivniji udesnik puda u nodi 23. jula 1952. godine,
kada je zbadena monarhija i zemlja oslobodjena despot izma, tira-nij- c
i korupcije. Za detiri godine rada Rcvolucionarnog savcta
Gamal Abdcl Naser je, uz potpunu podrjku svojih najbliiih sa-radni- ka,
uspco da sa Velikom Dritanijom zakljudi sporazum na
onovu kojcg je nedavno i polednji britanski ojnik napustio
egipatsku teritoriju.
Na izborima od 23. juna ove godine Gamal Abdcl Naser je
izabran pnog pretscdnika Egipatske Republike.
Prctsednik Naser je oienjen i ima dve kderi i tri sina.
nalazt put do Mila i iz Nila nalazi svoj
put do polja, kanalima, koji su prove I i
dolinom Dclte i dolinicama du£ "svete
rijcke".
Ali ito kila irru s Asuantkombranom?
— mogao bi netko upitati.
Ima ona kill u Etiopiji. Ona Ijctni,
gusta, stralna,' koja ttajc tri mjeseca i
koja se Plivim NTilom slijcva s etiopskih
brda u Sudan i onda nakon Kartuma,
gdje se spojio Plasi Nil s Uijclim Nilom,
spuita kroz pustinju dugadku stotine ki
lometa'ra do ovc brane — Asuanske
brane.
A ona egipatska kisa Mali dodatak
ntlsku vodu, koja je ikrta u zimskim
i proljetnim danima.
Brana zaustaslta vode. kote nakon
POLITIKA VATIKANA PREMA ISTOCNOJ EVROPI
$tr. 1) reliije sve
' IllKfirln rTt+ Jimi
, 7,
1 .. ..... r . I'm u ж шт m m m wm. w t — 4 V IVJll ХЖ V -
1
raliziranc se.
—
k
.
el i
koju
bio
U
1 rapa prijcu ostm ooesnraDre- -
nima i on ima koji siju obeshrabre-nj- e
da de "ncbo i zemlja ncstati,
ali de Kristova rijed ostati".
Indidje slabljenja akvenih ro--
zictja u zemljama koje idu k so- - i
cijalizmu naxele u posljednje :
vrijeme va-tikam- ki driavni vekre--
tarijit da ispita i mogudnosti
neka rjeienja. Usts-art- , radi sc vise
o izgradjivanja polkidkih uvja
keji bi trebalo da sc potavc 50--
djalizmu nego o traienju rjeSenja j
akva kao rcligioznu instituciju.
O tome govori i jdan dlanak
"Oservatorr roraano" keji je obfa-vlj- n oih dar.a. a u .ome sc istide
da jc prepreka sU-apanj- c spo-razef- lu
izmcdju socijakstecth dr-iiv- a
i Vatikana ustvari "biljadueo-d+fof- a
tradkifa praoIivrve стклх
kefa je prifcvatila mgerendyu dria-v- e
u fw aktivnot, dok fc tra-dkst- a
katotidke crkve Suva tpu-njea- a
serijom kenfWrta s raznkn
drfavama.
Ova "prepfeka" obuhvada stvari
iHpfele viic-raaa- te da srvde
ednosc s pravivrfavnofn i
drugim crkvama — t katoM--
U
etiopikih kill stignu do nje. Ona je tu
da ih propuita u mjesccima kad Nil opa-dn- e.
Ova, Asuanska brana, zadrlava 5
milijardi kubidnih metara vode i njome
regulira slijev te boianstvene tckudi-n- e,
koja hrani 22 milijuna ljudi i koja
Egipdanima i drug ima daje pamuk.
Vclika je ta brana, impozantna, ali ona
je — ipak mala. Dvadesct i dva milijuna
Egipdana danas vise ne mogu iivjeti od
soda, koje ona zadriava. Pogoto-- u je
premalo, kad se pomisli, koliko tih soda
otekne Nilom i koliko se izgubi u Sre-dozemlj- iK
rremala je ta brana da bi mogta za-usta- iti
ogromnu snagu rijcke, koja zna
podiniti u Ijetnim mjcsctima prasa duda
DoI)e pod branom {umi vodeni
organ izaciji u drugim crkvanu ima
prvenstveno nacionalni ili poli-centrid- ni
karakter. dok se katolidka
crkva karaktcrizira u prvom rcdu
raznim medjunarodnim vczama i
podredjenodu jednom jedinstve-nom
ccntru
P0LITICKE
ASPIRACIJE
VATIKANA
Otuda proistjede za druge crkse
seda, mogudnot da se prilagode
nactonahwn interestma i da izbje-gn- u
vetik dk polrtidkfli swkoba sa
socijalistidkom driaxm. Онга to-ga,
s obzirom da inruj minu or-gan
izaciju drug? сгкле ne strarafu
; u svom kniu vtseku ruierarruju t
itroke rrkvene organc koji, kako
sc to deiava u kaJoKdkoj crlrH,
zbog sveg drustveneg i petktdkog
potoiaja i zbog raaterijalnih po-tre- ba
jedne Jkek organizacije
preiiraju i }£) SV9K pelkidke
zAtjes--e I svofe еквоник--е pezi-сч- е.
Na kraj. crntw keWkc crkre
— Vatikan. im svefc izrazite po-iMfd- ki
asfkactjc z4g tvoie hi- -
5tav Ujed ov©g proMemi. Drfve erik tradidje, s ebzmm da fre
kofe krtdu socia4ufnu doui ш ' a nc take dWsei ргоМвЧ! Vatt
svefc
vnm еш
kan bie ustvari poVtidka drlava sa
srwn tedencifn i petrebama kejc
iz tga proirtKdu. Drugc crkvc
nernayu ечгакт tradksfu. bar ne u
Izmedfu osta№i crkara i katoK-- 1 takrej forrni. tc ie aktiraest drugih
eke rostoje ustvari xnnoge razlikc crkava u socijalistidkim driivama
nonm vrernenuna i norim usk-- ! koje otezara ju odnoc sa sodjali- - zbog toga man izlolena politid
тлпа. razredjujuo i isknvI;ujudjJ stidldm driarama. prrom rcdu. kim utjccajima.
Razmatrajudi sxje odnose
socijalistidkim driavama Vatikan
jc ustvari felio da zadr£i pnen-stv- o
politidkim aspektima pozi-cij- e
katolidke crkve. Rcligiozni
problem u biti je rijescn slobodom
vrienja rchgioznih obrcda, ali se
politidke aspiracije Vatikana time
ne 2adooljvaU. U danaJnjoj
tuaciji, zastraicn razvojem doga-djaj- a,
Vatikan je posljednjim ma-nifestacija- ma
Pita XII. uvtao u
obranu svojih politidkih, ekonom- -
skill t druitvenih pozkija, uvtao
dak i pod cijenu kompromitirafifa
1 s4abl)cnja na religioznom pknu.
Za Trijeme dsadeserog keng— sa
sovjetske partijc zaijcdao je u Va
tikanu kotegii kardinala prisutnih
a Rimu, koji jc pod vodstvem Pija
XII. razmatrao noru orijentaciju u
Sor jetskom Savezu i drugim zem-Ijara- a
Istodne Errope. Razmatran
jc plan poUtidk akrijc kateWle
crkve protiv orih orijentacija.
Na evej sfednici nije sudjc4ovao
jedan od uIetlni} kardiaaJa keji
je na pretlom kenkkvu bie giavr+i
konkurent Pfja XII. paptku s+o- -
Kcu. РоЦс zasjedanfa papa ga jc
pozvae i aupiuo zbog dega se nije
odarvae da sudjetuje na ketegiju-Kafdina- l
ran je odgovorie: "Svo
im sJijcpifem i nesposobnes&i da
ridite mederm srietski razvoj u
propastit itte crkna, a ja ne ie&m j
da budem suodgovoran Fre BARBILRI
(-Bo-rba")
orkan. Ogroman mlaz prsti i stsara jed-n- o
zapjenusano more koje giba medju
sitnim otodidima, da se onda izgubi i
smiri, u N'ilu.
Pogled prema jugu je nekako mradan
Jczcrska --oda stvorila jc otoke, smedje,
zaobljenih kamena, velikih t malili. I
nigdje obrubom te rijcke nije vidjeti ze-lenila.
Tu kao da se otkinula dva
svijeta. Taj drugi svijet, smedji, postat
de slavan kasnije, moida nakon deset —
pctnaest godina.
Ali i ovdje dovjek ima demu da se
raduje. Ta radost prelazi s drugih, koji
se raduju, promatrajudi kako se radja
neSto novo. Asuanskoj brani sada doda-vaj- u
na zapadnoj obali jedno zdanje,
koje de vodenu snagu pretvoriti u elck-tricite- t.
If pri das putnik niti opaza
da se tu ncito zbiva. Ali kad se pribliit
barakarna, novoizgradjenim kudama, kad
ugleda kamione, buldoiere. vagonete, on
spoznaje da nalazi na gradilistu.
Samo nekoliko metara i njemu de
zastati dah. U dubini, nckih sto me-tara,
ljudi de mu izgledati kao mravi.
Mrasi medju temcljima hidroccntrale,
koju osigurali jednom privrcmenom
branom da ih soda ne bi omctala u po-sl- u.
To gradiliite je impozantno. Cctiri
ogromna tunela propuitat de vodu do ge-ncrato- ra
za 34VOOO kilovat sati cnergije.
koliko de davati ova hidroccntrala go-diln- je.
Historija njene gradnje, ili bolje,
priprema zi gradnju, datira jo? iz 191 .
Politidke prilike u Egip.ru brzo su dono-sil- e,
ali isto tako i odnosile, projrltc.
koji Hli za tim da nekako podignu
standard iivota. Sve do 1947. godine
plan je ostasljen na stranu i tck tada
slada jc odobrila proradun urcdjaje
hidroccntrale. Ali opct je doJla kriza.
Tck jc Rcvolucija podcla graditi. Trista
tisuda kubidnih metara bctona i 80.000
tona icljeza ugradit de se ovdje da bi sc
dobila struji tvornicu sintctidkih gno-jiv- a,
koja opct treba da Egiptu spasi go-diJn-je
oko 12 milijuna funti koje je
davao tnozemcima. Utroiit de Egipdani
oko 27 milijuna funti u ovu hidroccn-tralu- ,
ali ona de im isplatiti vrlo brzo.
A danas ona, iako nezavrsena (tck de
biti I960.), hrani tisude radnika, koji
tu rade, i osposobljava ih za drugc pro-jck- te,
koji ccnaskoro zapodcti, svega Jost
kilometara odavde, juino.
Na brani i kod hidroccntrale dosjeka
obuzimaju kojckakve misli. On luta po
proSlosti. on dofivijuje sada Jn jost i
upudujc se i u bududnost. Pogled i Icte
k pcjzaiirru, k sodi, k onom slapu di-vovs- ke
snage i zaustasljaju sc na zani-mljivi- m
pojedinostima. Kraj pruia put-ni- ku
mnoge radosti.
Ipak najveda jc radost koju doiisljuje
glcdajudi drugc kako se raduju.
JOSIP KIRIGIX
NEHRU O RATU
2a vrijrme toj nrdarnof-borask-a
u lhnnu, Zapadna Nje
rnaka, indi]ki premljrr Nehru
J- - odKntnrin nit pitanja
prrdtavnika Stamp.
Tom prilikom Nrhru jr lmr.
dju oMalojr katao, da J- - rat'
potao nrmoralan. da iZ ni-ko- m
p mole da knrili, роцо-Io-tu
n kao nrrcStso ca rjrSa
тапје mrdjuobnih pporora. Л
nda ]e njioca miao poJIa јоч
korak daljt
— "Illadan rat pndriaTaiu
aamo oni. koji radunaju n tim
rdaa taie. hIiloakkoada"vrduodcii droafvtrrubtca
da odbacimn, moramo dljrdn
tow biti i protiv "hladnor
rata.
Totom je npitao:
— Kakav miao jo4 ima
daljnja utakmica n naoruianju,
ako ielimo da pri]rcimo rato-ve-T
Vijccc sipurnosti OUX
razmotrit cc molbu
Tunisa za primanjc
OUN
New Vork. — Viftrfe sigumosti
Orgaftizacije TJiedtfltenih naroda
zakazao jc tavrtak sjednku, na
kofj te rapravlfati o raetbi
Tutma tia bude prifnJjen u Дап-stv- e
Orpanizadfe UjedmjenA na
reda.
Ukinucc porcznih dupova
u Madjarskoj
Budimpelta. — Premijerj
HegeduS je izjavio da su po--;
niiteni svi porezn! dugovi
malih seljaka.
I r,r. , 1 tit I 1П Ш 1 ULrWMLAWU 1
1тГ?'тг-ГГ1'-' r!,'i
&UAWUuUI-.ii-- -
3
I
su
zi
za
za
se
su
su
su
su
su
sc
se
se
su
za
za
se
se
za
na
su
za
za
za
se
k
re
--ul
na
si
za
se
su
ne
se
na
su
su
za
za
se
na
u
za
se
at
4 ћс i m?fift_ia m "iit'ri-iri-imu wi laiMia „ Lзi ОУГГ U MUAW. LJWL.6 J. yi
ULLOCit ,525 2шЈХмгХжГшет
Vec 12 tjedana traje itrajk ЗОО radnika kod preduzeca
Ferranti Electric u Toronto. Strajkaii su clanovi UE.
Njima pomazu organizovan! radnici ostalih poduzeca.
Na slicit Clanovi unijc automobilskih radnika (UAV)
na itrajkaskoj strazi.
Izjava sekretara Poljske radnicke partije
0 situaciji u Poznanju
VnrSava. — Kako javlja
agencija PAP, prvi sokrotar
CK Ujedinjene radnlSko
partije Poljske Eduard O--
hab izjavio je, da bi bilo po-KreS- no tra2iti uzroke nereda
u Poznanju iskljudivo u pro-vokacija- ma
impcrijaHsti6-ki- h
agenata. Ohab je ovo
izjavio podnoseci 18. jula
izvjeStaj o do;-adjaji- ma u
Poznanju plcnarnom sastan-k- u
Centralnog komitcta.
Ohab je rekao, da su uz
roci ovih nereda mnogo du-bl- ji.
Ti incidenti ami po se-- bi prcdstavljaju za nas upo-zorenje- — btakao je on. Oni
svjodoSe o postojanju ozbilj-ni- h
ncslaganja u odnosima
izmcdju pnrtijo i raznih slo-je- va stanovni§tva.
Eduard Ohab je zatim re-kao,
da je Centralni komitet,
jo5 mnogo prije Izbijanja
nereda u Poznanju, nastojao
da don cse mjere za podiza-nj- e
iivotnou; standnrda rad-nika.
"Pobolj§anja, koja su
postignuta u toj oblasti to-ko- m
G-godiSn-jeK-
plana, bila
su sasvim nedovoljna" —
izjavio je on. 'Razlog tome
treba trnziti u opcem stanju
na§e priTede, te3koc!ama
proistcklim iz medjunarod-n- e zategnutosti i u problemi-m- a
koje postavlja br£a in-dustrijaliza-eija
privTodno
ncdovoljno razvijene i ra-tor- n opusto'ene zemljeM.
"Iz toga je proistekao o-n- aj osjecaj u najSirim sloje-vim- n stanovnistva, — na-stav- io je Ohab — "da par-tij- a
i via da nc cine sve Sto
mogu da pritcknu u pornoc"
Washington. — Prema
тШјспји vladinih funkcio-ner- a, Eisenhower
ie verovatno narediti izve--.
sno smanjenje ameriikih
oruianih snaga poSto zajed
nicki Stab ameri£kih oruia
nth snaga zavrsi ispitivanje
ovog problema.
Smatra sc da je Eisenho-wer
zainterosovan za obra- -
zovanje manjih --ejnih jedi-- [
nica, Sto bi pretslavljalo
jedno od sredstava za po--l
boljSanje izgleda za spora-- l
zum o smanjenju i kontrolii
naorufanja.
U vladinim krugovirna da-je
se novj sxnisao hitnosti da
STRAXA
. J
j - ; II % пгиип ДМП 14!
- - ' l
1
,
.
шШ
radnicima i namjeStcnicima
u materijalno tekoj situa-ciji.
Bilo je озјебаја neza- -
I U.1 UUIJ.„S.t.i.„l .U. illitS,w.lil.l„.I, iJV.„UJ~V
su sc iskreno nadale, da de
ostvarenje 6-godis-njeg
pla-na
u velikoj mjeri poboljSatl
njihov zivotni standard."
Ohab je zatim optuzto lo-kal- nc
vlasti, da su pokazale
ravnodu§nost u razma-tranj- u
mnogih sasvim opra-vdan- ih 2albi. koje su pod-nosi- li
radnici. Prema njego-vi- m
rijeSima, te radnifcke
2albc i molbc bile su odla-gan- c
ili rjeSavane sa zakaS-njenje- m,
a vlasti nisu u6inile
niSta da likvidiraju birokra-cij- u
i administrativnu aljka.
vost, i sistematski birokrati
zam, i u nacionalnom i lo
kalnom opsegu, odito su u
tjecale na poznanjskc doga-djaj- e.
Razmotriv51 posebno polo-2- aj radnika u tvornici Zispo
u Poznanju, £iji je Strajk
doveo kasnije do nereda,
Ohab je rekao: "Moramo
strogo upozoriti osobe, koje
su odgovornc za takvo sta-nj- e stvari. U svojoj borbi za
demokratizaciju druStvenog
iivota i Ienjinbtidke norme
Partija cc se odlucno boriti
protiv birokratskih mctoda
i administrativnog nehata".
Upudujudi o3tre kritike na
radun organa drfavne sigur-nost- i. Ohab im jc spccijalno
zamjorio, Sto su dopustili,
da ih dogadjaji iznenade
upravo u vrijeme Poznanj-sko- g sajma. odnosno u tre-nutk- u, kad je trebalo poka-za- ti
najvec"i stupanj bud-nost- l.
SJED. DRZAVE CE SMANJITI
NAORDZANJE?
pretsednik
se postigne pocetni spora-zum
o razoruianju u bliskoj
buducnosti Radi se o tome
da se. prema miSIjenju stru-£njak- a.
atorrvsko naoruianjc
priblizava opasnoj tacki od
koje se vie ne bi mogto Ш
nazad i da. ukoliko ne dodje
do obeetavijanja trke nao-ruian- ja
pre ego .te ddje
do ove sJtuacije, kasnije се
biti neraogafe postidl spora-zum
o razoruianju.
Smanjenje amerifkih o
ruzanih snaga pretstavljalo
bi istovremeno odgovor na
nedavno sovjetsko saop&te-nj- e
o smanjenju sovjetakih
oruianih snaga za 1,2 mili-on- a
ljudi.