Jedinstvo, November 23, 1956

              МГ' --~# " Wj_ ЛЧг --- 1' !
.Mod I novoK pomenlka dr. Norman llfthunu, Klanovitom kanadfikom
lijrlniku, koji je otliao u Kinu da pomogn? lljeiti ranjenr boree . iri lotnr Izjjubio ilvot. Umro je 19 novembra, 1939 Rod in.
Dva nova rukopisa
Svetozara Markovica
Istaknjti srpski javni radnik
Svetozar Markovid (1846.— 1875.)
provco jc nckoliko godina kao
student u Rusiji. Zavriivii 1866.
godine Beogradsku Veliku ikolu,
on je poiao na studije u Pctrcgrad.
Svetozar Markovid pohadjao jf
Institut icleznidkih injienjera. On
jc ostao u Rusiji od let a 1866. dc
1869. jzodine. Za to vrcm; jc du- -
boko izjdavao de!a Ccrniievskog.
Dobroljubova, Pisarjeva (Ickcijc
poslcdnjcg jc lidno sluiao) i dm-gi- h
progresivnih ruskih . mislilaca
toga vrcmena.
Sovjctski istoridar. istra?ivad ru-sko- g
revoludonarnog pokreta pro-ilo- g
.eka B. P. Kozmin u svom
radu od 1929. godine "Rcvolurio-narn- i
ilcgalct u cposi "bclog te-ro- ra
istide vczc koje"su postojalc
izmedju rcvoljcionarnog kruioka
ruskc omladinc u Petrogradu, koji
je bio poznat kao "Smorgonskaja
Akadcmija". i srpske studentske
omladinc u Petrogradu
Autor prve krupne monografije
Pred trideset godina
I.
U nodi 6. jula 1926. godine.
prcnio sam se iza sna i udinilo mi
se kao da sam dobro spavao i ugo-dn- o
se odmorio. Moje Volege u
kabini diiu, otpuhaju, ko de bolje.
Udini mi se kao da mi jc ncko na
uho Sapnuo: parobrod stoji. I. za
ista. tako je t bilo. Stigli smo u
Halifax. Brod stoji ncpomidno.
Arabic, sa kojim sam s mojim
rodiadma, ikolskim drugovima i
poznanidma doiao iz Lidke Doh-n- e
stoji.
Ranom zerem iskreavanje. Vcsc-Ij- u
I radnsti ПЦС bilo kraa. CufU
se uzvid — - evo nas u Kanadi.
Istog dana su kahadske emigrado-n- e
vlasti s nama obavile sve ito je
potrebno i smestili u vlak za Mon
treal. to je vlak brie juno, ja
sam sve vise napinjao оД gleda?
judi van kroz prozor, A zanimalo
me je sve. Ali ko sam dalje pu-tov- ao
sve sam nczadovoljniji bio.
Ne vidim niita valjano u poljfu.
Usjcva nikakva osim neiro zoH,
koja je vrlo "Iota, ostala kratka a}
o iivotu i radu Svetozara Markovi
{л Jovana Skcrli( istiife da su srpski
student! u Petrogradu osnovali
1867. godinc druJtvo "Opitina"
(i'l'i je istaknuti radnik i sckretar
bio Svctozar Markovi. Nikakvih
drugih potankosti o to) organizaciji
nije bilo.
Mcdavno su u Sovjet'kom Sae-s- u
o:kr;vcna dva ranijc -- cpoznata
rukopisa Svetozara Ma.kovifa:
"Srpskc opstine' koja je napisao
Svetozar Markovi? na ruskom je
zikj I koja sc sastoje od 27 tafaka,
i rukopis ilanka "Srpska omladi-na- "
prvog Stampanog MarkoviVc- -
vog rada koji je objavljen u bco-gradsko- m
liberalnom listu "Srbija"
br. 27— 28 za 1868. godinu.
Cinjenica da su sc oba ta ruko-pisa
nalazila medju hartijama koje
su oduzete od I. I. Bockarjova zi
vreme njegovog hapienja 12. ok-tob- ra
1868. godinc ponovno pot-vrdu- jc
postojanje vera izmedju
organ izaciu ruskc i srpskc omla-dinc
u Petrogradu Smorkonske
— p i s e A. M U S IC -
na stablu po par zrna ploda. Kroz
onako slabuinoj zobi po svuda je
vidjet hrpicc kamena.
Osjetio sam ncko nczadovolj-stv- o
i bojazan. Misao me prebadla
natrag u Liku, gde smo prijc od-lask- a
pokosili lucemu djctelina
dlji miris mi je joi uvijck bio ve-oma
svijei, gdje smo pokosili je--
cam. Cifi je stable bilo savijcno
od dugog i punog klasa. Sam sebi
govorkn — gdjc ja dodje da
umrem od gladi.
Dok se sve ovo samnom odigra-val- e,
eto nas u Montrcalu. Sada
je tek nastata pravtt rpi Ntkojt
bt rado ostati u Montreal, ali nas
straia dobro pazi t nikud nas ne
puitaju. Uskoro je i vlak krrnuo
za VTinnipeg. Opet sam nastavio
dx gledam kroz prozor. pa mi se
jfoi vtie omrzila Sad vise nije vi-djet
ni one slabuine zobi. vcd dra-d- u,
vodu ili one slabuine topotice
t trk bliie U"innipega. mogla se
vidjeti Ijepia polja usjevi. I sada
sam se raalo povratio. Ostavila me
bojazan, Pomtslim zaista ima i
DOIjCg od ovog. I
Sjajan uspeh zagrebackel Zctkotl Sttf zOCПСО.
simfonije u Torontu
Zagrebacka simfonija — ' Sok- - nili, bili su posle svakog zavrscnog
sti dc Zagreb' — po!u£ila jc komada burno pozdravljeni. A naj- -
iajan uspeh sa svojim istupom u , vise aplauza su dobili oni komadi
Eaton Auditori jumu u Torontu u
proJU ponedcljak uveie. Vise od
OO Ijubitelja simfonije i klasinih
melodija pozdravilo je lanove zx-greba- &e
simfonije
Trinaest dlanova "Soloist i dc
Zagreb" na celu sa felistom Anto
nio Janigrom pni put su tstupili
u Torontu. Oni £e u Montrcalu
takodje dati dva i!i tri konccrta.
Neko bi morao biti stvamo ckspcrt
za poznavanjc klasike koje su oni
izvodih. za poznavanjc instrume-nat- a
t njihovog majstorluka i u-metno- sti, da bi pravilno mogao
opisati njihov veliki i sjajan uspeh
u Torontu. Ljudi koji raspolaiu
ogranicnim poznavanjem tih kla-sini- h
komada ne mogu nacfi do-v- ol
(no tcrmina da bi litaoce mogli
pravilno obavestiti o znaaju i us- -
pehu ovoga konccrta.
Stvarno oni nisu imali onako
I veliki posct kao ito je to bio slu£aj
sa istupom jugoslovenskih folklor-- !
mh cruna — "Tancc" i " Kolo"
i ~ ali oni su izvodili njihovu u-mctn- ost
pred kanadskim klasidari-ma- .
umctnicima i profcsionalnim
ljudima koji su dobro ocenili veliki
majstorluk i veliku umetnost dla-nova
"Soloisti dc Zagreb". I baJ
zbog toga, ito su ih oni dobro occ- -
VLAKOVI BUDUCNOST
Igrackc ili ostvarljiva
predvidjanja?
Od postanka ieljeznice pa dosa-d- a
lokomotivc i vagoni su moral!
klizati na dvijc tradnice, koje su
omogudavale da vozila budu u ra-%-not- cii.
Medjutim, inzenjerima iz- -
glcda da su dvijc tradnice suviine
i da bi mjesto njih bilo mnogo
ekonomidnije napraviti neki vlak
koji b! iJao samo po jednoj trad-ni- d.
RjcSenje ne izgleda mnogo
logidno, ali idfja ipak nije ne-ostvarlji- va.
Naravno, da bi se sagradila 2e
Ijeznica koja bi iila po jednoj trad
nid mora se postidi to, da vozila
koja bi se kretala po toj tradnici
imaju teiiitc ispod todke oslonca,
to jest, ispod tradnice.
Jol je godine 1SH)1. predloieno
jedno rjeienje. Ono se sastojalo u
tome Ito je cijcH vlak bio 'obje
Sen" za tradnicu, koja se oslanjala
na stubove pa je ta dudna pruga
prelazila dak i preko rijeke. Ta
Akadcmije" i "Srpske opJtine".
Tckst pravila "Srpske opJtine"
moie da posluii kao osnova za
izudavanje karaktera i delatnosti te
organizacije srpske studentskc om-ladinc
u Petrogradu koja je od 1
jarrutra 1868. reorganizovana u
jugoslovcnsku. Rukopis dlanka S
Markovida omogudava dublje izu
davanje njegmog stvaralahva.
ugrade
Konadno smo se naili u CCinni- -
pegu. Viie nas Lidana rijeiili smo
joi u vlaku da nedemo podi raditi
na poljske radnje, za koje smo
potpisali. Dok su ncki ovo jedno
stavno primili i proili na farmu,
a mi smo se odupirali i nismo se
zadovoljili sa zahtjevima da i mi
podjemo na poljske radnje. Poccli
se groziti da de nas poslati natrag
od kuda smo i doill All ncko po
ruSem dovikuje: "Nil se nc bojte.
Kroz par sati pustili nas ni mini.
Drugi dan smo dobili t.zv.
"iipung u B. C za 52
dotara karta i nas 110 odemo na
popravak CNR pruge na putu za
British Columbtju. Ali raja, kao
raja ni ix ovim nije zadovoljna.
Lidani govore samo o Coppet
Mountain, o rudniku, o
Anioxu rudniku.
Ranom zorom smo stigli na od
rcdjeno mjesto. VTak je stao uz
neku lijcpu nulu dolinicu na de--
sno pri brdu, gde smo dobili na
da idemo !z vlaka. te da
su nedaleko poslodavd i vagoni za
u kojima su svirali soloisti. cclista
Antonio Janigro i viliontsta Stc-fan- o
Pasagio.
Davajudi svoj muzidni pregled
Hugh Thomson pise u "Toronto
Daily Star": "Oni nisu dobili una- -
pred dovoljno publicitcta pa zbog
toga nisu ni vedu publtku.
ali oni su sjajni pojed
nadno i kolektivno. svirali su pre- -
krasno i nepogrciivo".
Thomsonu sc dini da je simfo-nija
najvedi aplauz dobila kada su
svirali "Conccrtante Improvisation"
od mladog jugoslovenskog kompo-zitor-a
Milka Kclemana. U isto
vreme on sc i najpohval-nij- e
osvrdc na taj komad.
Dakle sve u svemu ovo je bio
uglavnom jedan sjajan uspeh jugo-slovenskih
umctnika, koji su zaista
pred kanadskim umctnicima, kla-sidari-ma
i drugim profcsionalnim
ljudima joJ jednom posvedodili o
visokim kulturnim postignudimi
naroda naic stare otadzbine. Mi
jugoslovcnski iseljenici u Kanadi
zaista sc ponosimo sa tim postig-nudim- a
naiih naroda. Nasa je e-li- ka
ielja da sc ovakvi posct i i istu-p- i
u Kanadi
B. S.
pruga postoji joS i danas, i na njoj
se ! danas obavlja redovno
Stubovi su udaljcni jedan od
drugog oko 40 metara a "vlak"
ide brzinom od oko 20 kilometara
na 1 sat.
Vcd je 1914. godine Francuz
Laur u Glasgowu postavio prugu
koja je imala samo jednu
i njom se kretao pravi avion bez
krila koji je postizao brzinu od
200 kilometara na sat, dok se na
papiru predvidjalo da de taj "bes
krilni avion" modi da postiie 1
vede brzmc, do 300 kilometara na
sat U Fngleskoj, sagradjen je i
dudan "dvostruki vlak" koji se sa
stojao od dvijc uravnotcicne loko-motiv- e
i parova vagona. U jednom
slidnom sistemu je kao stabilizator
ugradjen jak iiroskop.
Nedavno je jedan Ivedski mult!
milijuner nedaleko od Kolna sa-grad- io
jednu jednotradnu prugu
dugu 2 km. i njome se brzinom od
140 km. na sat kretala maketa no
vog aerodinamidnog vlaka. I taj
vlak je imao elektridm pogon, a
njegov konstruktor, ovaj
rani Svedjinin, koji je za tu dii
novsku igradku potrofio 830 mili
juna franaka, tvrdi, da je veoma
radovoljan svojim djelom. Medju
tim, tu postoji tajna, jer se kod
ovog vlaka teiiJte nalazi todno na
visini one jedne jedinc tradnice
kojom se on krede. Ako mu se
{C-uop-is "SUt-јлпје"- ) I mjesto elektridnih motora
Norbay.
Brftantji
redjenje
privukli
muzidari.
najlcpsc
udestaju.
saobra-daj- .
tradnicu.
pasioni
spavanje. Medjutim dodim je vlak
otiiao, raja se raziila kud je ko
znao i tako je vrlo mali broj ostao.
Lidani se podjelili u dvijc grupc
— jedni oko Jovike, drugi oko
Jojc. Ova dvojica su bila ranije u
Amerid pa su poneito znali govo-r- a.
Nije dugo uzelo i Jovika i nje-gova
grupa odoie niz stabi, stari
put, par stopa ispod pruge koji
vodi prcma Hope-u- . Kad sam se
malo bolje naokolo ogledao, dole
u nizini duboko ispod nas je po
tok. Voda se prctvara u pjenu. Iz
nad potoka na protivnoj strani vidi
se i druga pruga po polovici brdi-n- a
— Canadian Padfic Dok sam
ovo sve preletio odima ved je i
Joina grupa spremna da nastavi
put. Samo sam ja uporno stajao da
bi ostali ovde na radu bar par dana.
pa ako nam se ne dopadne da bi osii t.i,f~ilkll Ah ovo nije uva
ieno. Navalili na Joju. a naroSto
brat, idemo 1 idemo. I tako se o-pros- tiie
samnom kao da se vise
nikada nedemo vidjeti. Moj kum
ostao samnom, ali veoma. veoma
ialostan.
TLcgao sam na traru. kraj same
pruge. Moj kum pogleda aa njima
pa onda na mene. Sada je nastala
Sutnja izmedju na Kad sam ovo
primjetio. rckao samr vjerujem da
bi bilo bolje da si i ti potao sa Jo--
iom. on ipik ncito razume jezik
U zapadnonjemadkoj itampi u
posljcdnje sc vrijeme dcJde sporain- -
je ime Gerharda Martina Sommcra.
Mnogim se ljudima ved pri samom
spomenu njegova imena najeii
koa.
Sommer je jedan od najv-cdi- h
nacistickih krvnika. escsovac i nc-kadaS- nji
upravitelj zatvora u kon- -
centradonom logoru Duchcnwald
Buchenwald je zloglasno ime. tamo
su zatudenc i umorene tisude ljudi.
"Krvnik iz Buchenwalda", kako su
zatvorenid nazivali Sommera, naj- -
zloglasniji je medju bachenwald-ski- m
nadstidkim zlodindma. On se
i medju njima isticao svojim kno-loitvo- m
i sadizmom. Zapadno-njemadk- a
itampa pisala je o njemu
u povodu njegove zenidbe. jer taj
dovjek jo{ iivi, na slobodi je i nije
sudjen; I da sr'ar bude apsurdnija
— Sommer prima invalidsku rentu
od 280 maraka mjesedno, a driava
dc mu uskoro mbrati isplatiti vise
od 10.000 maraka na ime nekak-vi- h
zaostataka!
Sommerova zlodjela, koje je po-pisa- lo
javno tuiioitvo Uayreutha.
obuhvada 317 tipkanih stranica.
Ona obuhvadaju oko 80 umorstava
i ncbrojena druga zlodjela. Osaka-diva- n
ji, premladivanja i mudenja
zatvorenika, koja su zavrSavala smr- -
du. Medjutim. Sommcrovih irtava
ima daleko viJe, todan broj ljudi
koje je on svojom rukom ubio. ne
dc se modi ni ustaniviti. Logoraii,
kao na pr. pisac Eugcn Kogon spo--
reaktivni motori, on de modi da
postigne brzinu od 300 km. na
sat.
Medjutim, na sceni se pojavljujc
joS jedan neodekivani konkurent
suvrcmenom vlaku: vlak koji de se
kretati zahvaljujudi elektromagnet-sko- m
privladenju, zahvaljujudi ne
koj vrsti 'magnctskog usisavanja".
Prcma zamisli francuskog iniinje- -
ra Dauphin vlak koji bi iJao zami
iljenim tunelom ispod La Man
chea nc bi raspolagao nikakvim
motorom, vcd bi ga takoredi usi
savao niz velikih elektridnih kale
mova. Zamislimo kola od delika ill
ieljeza koja bi bila stavljena na
ulaz tunela ispred pnog elektrid-no- g
kalema. Kad bi se u taj kalem
pustila struja, elektromagnetska
sila bi "usisala" kola, a pofto bi
se tada automatski prekinula struja
u prvom kalemu, ona bi se uklju
dila u drugi kalem, pa onda u trcdi
itd. Taj bi se vlak praktidno kretao
slidno normalnim vlakovima na
dvijc Sine, samo s torn razlikom,
fto ne bi imao nikakav motor Ш
neku drugu malinu za vudu.
Najzad, poznat i fizidar Hiram
Maxim je zamislio dudan mo-del
vlaka — "Ictedi vlak", koji bi
bio napravljcn od aluminijuma, a
lebdio bi u prostoru zahvaljujudi
odbijanju od tla pomodu niza elek-tridnih
kalemova. koji bi bili po-stavlje- ni
dul d;ele "pruge. Kada
bi se kombinirale te dvijc mctode.
kao je to sam se
podco da
da bi i poiao. Ja sam, ako i ra
nije, kategoridki odbio da idem. I
on se, konadno, oprostio samnom,
ali dok ih joi
vidi ! onda nasta-'- i za njima. Visok
i tan'-- momak, pruia duge kora-k- e,
pa kada se malo odmakao,
okrene se joi jednom i pogleda na
mene, onda uzeo trdati ito je viie
mogao, a praiina se za njim digla
kao za automobilom. Ostao sam
sam gledajudi za njim. I sada me
natjeralo na smijeh. Za da-sa- k
je nestao, se spustio u
Jutarnji prijatni zrad prcma zc--
mlji su me malo uspravali. I, po-sle
par sati, kroz iinje dujem dud- -
novati Sum. Malo posle
u kojem su bili naii kuferi i korpe.
Zaustavi se drojica poceie iz va
gona bacati u malu dolinicu naie
stvari. Primakao sam se i gledao.
Prilidna je hrpa ! kuferi se kotra
Ijaju niz hrpu, Bilo Hi je oko sto-tin- u,
Pomislim: da li je moj
opazim i moj ku-fer
na vrh hrpe. sam ga do-sega-o.
Otvorim ga i uxmem bri jadki
pribor. par caropa jedne lade, ru
dzuk od domad g platna, kojt me
jegrrhao po Ika kad bt sc s njim
brisao. ali sam ga svejedno volio.l
rr if to zena rrefniia пП
minju ga u svojim mcmoinma s
uiasom. On jc svoje irne znao i po
deset dana mudki, nasladjujud se
time 68 zatvorenik.1 ubio jc,
svjedoenju historidara Alfred Mil-lir- a,
samo u jednoj nodi, a njegova
mudenja zatvorenika takosu straina
Зл ih se nc moie opisati. Orgijanjc
je toga cbvjeka sitnih odiju i niskog
dela prcvrfilo bilo svaku rojeru.
pa je po nckim izvjcStajima zatvo-renika
escsovska ccntrala sama po-mitlja- la
da ga ukloni. Miller kaic,
da su csesovci pomiiljali i na pro-ce- s,
ali do toga, naravno, nije doSIo.
Sommer je rckao je nedavno u jed-nom
intervjuju Miller, bio
primitivni zlodinac. Jedva je piuo
i ditao, znao je samo ubijati. Na
Ijestvid dinova nije mogao napre-dovat- i,
jer nije bio u stanju polo-zit- i
ispit za ofidra, ali ipak je zau-zima- o
vazan poloiaj u Duchen-wald- u,
imao jc vlast da uhija po
volji. ,
Sada Sommer ima 40 godina.
Kako je on izbjegao pravdi i kako
je mogude da sada prima rcntu, da
postavlja neke zahtjeve driavi,
se sada zeni i iivi pod svojim pra-vi- m
imenom? Sommera ititc danas
formalistidki paragrafi, sloxo nc
duh zakona.
U posljednlm danima rata Som
mer vise nije bio it Buchcnwaldu,
vcd u vojsci. Ncki saveznidki bom-hard- er
letio je upravo nad cestom
po kojoj je milio tenk u kojem je
sjedio Sommer. Bombardcr se sru-Si- o
pokraj tenka i eksplodirao sa
ditavim tovarom bombi. Sommer jc
bio tcsko ranjen i nckako je dot--
pio u bolnicu. Amputirana mu
jedna noga, lijcva ruka mu je
ukodena a osim toga je zadobio i
drugc ozljedc. Nakon cksplozijc
naiao se u bolnid u Ilmenau. Ula-zil- e
su amcridke trupe, i on je dol
ro znao Sto ga deka, ako ga otkriju.
Svi istraini oficiri americke vojne
polidje imali $u njegov lidni opis
u svom dicpu. Ali, nisu ga natli!
Sommer joi" ncgo je dospio
u bolnicu , unistio ispravc i
prijav io sc upravi bolnice pod Ia£-ni- m
imenom. Osim toga, zbog oz-Ijc- da
bio je izmenjen izglcd nje-gova
lica, bilo je obavijeno zavo-jim- a,
a Sommer je leiao u sobi za
teike ranjenikc.
Ipak, jednoga dana jc Sommer
s uiasom primjetio, da ga kroz pro-zo- r
promatra ncko poznato lice",
neki bivji zatvorenik iz Buchen-walda.
Zatvorenik jc nrepoznao
svog muditelja i nckoliko sati na
kon toga stigla u bolnicu ame
kalemi za odbijanjc, zahvaljujudi
kojima' bi vlak mogao Icbdjeti i
{uplji kalemi koji bi ga usisavali i
time osiguravali njegovu propul- -
ziju, tada bi se dobio vlak koji bi
letio kroz prostor kao strijela, mo-2d- a
brzinom od 700 kilometara ni
sat. Ali, ovaj "vlak bez tradnica"
prcdstavlja zatada samo interesan-tn- o
rjeienje u bududnosti.
On, da jedva dodekao, I tek samo prijc par mjeseri
ali je i mene nagovara J oicnio. Izvadio sam itrucu kruha i
ja
sve nekako uiurbi
je ovo
nakon
dolinu.
dolazi vlak.
i
kufer
bacax Konadno
jedva
prcma
je
obidan
da
jc
ostale
je prijc
svoje
je
put i neznajudi da de nam srvari
tek drugim vlakom dodi. Sveiem
sve ovo skupa i nastavim put za
njima.
I ved pred vederje, nekako se
spremalo za kiiu, podjem putem
koji me je odveo na malo povtii
humak, odakle sam 'mogao dosta
daleko pred sobom vidjeti. Odande
se vidi ncka ravnica, ncito kuda
i dalje neiro Stimc. Konadno ugle
dao sam I nckoliko ljudi uz rijcku
pred mostom gde se nekako vrz
Ijaju. Pomislim da bi to mogla biti
jedna od grupa koja je prosledila
put rano u j'Jtro. Kako god sam
ja vidio njih, tako su isto i oni
viditi mene i nisu dalje makli sve
dok ja nisam stigao. Kad su me
prcpoznali. moj kum mi polrti u
susret. Dok drugi. videdi da nosim
zaveiljaj, piuju; da li sam kxuh
ponesao. Cijeli dan nisu nifu jdi.
Izvadim iz zavciljaja sve Ito sam
imao. Uo je 'dobro doilo, malo
zaloiili i odmah smo se osedali di-llji
i vcselijL
Zajedno smo nastavili put prcma
Hope-u- . Ali dok ugiedamo auto,
befall smo za skloniite, jer smo
mislili da idu za nama ito nssrno
ostali na poslu. U Чорс-- u smo ka
'
STRAXA 3
ridka polidja. Ali nije naila Som-mera
— iako je bio gotovo sasvim
ncpokretan! Xetko mu jc pomogao.
Sommer se pojavio kao tciki ran-jeni- k
u amcridkom logoru u Gar-misc- h
Partenkirchenu. Ni tu narav-no
nije rckao svoje ime. U torn lo-goru
provco je dosta vrcmena. Nje-gov
identitet utvrdjen je, medju-tim.
tek onda kad vcd dulje vrcme
na nije vise bio u logoru, ncgo u
bolnid u Bayrcuthu. Tamo je uhap-Sc- n.
Ali Iijednid su izjavili: Som-mer
je u takvom zdravstvenom
stanju, da ne moie pred sud!
Zakazana je rasprava pred ze-maljsk- im
sudom u Bayrcuthu. Ja-vil- o
se preko 400 svjedoka, kojt
su sc nadali da de svog muditelja
napokon vidjeti na optuicnidkoj
klupi. Sada je podcla dugo-trajn- a
sudska procedura: viie od dctin
godine trebalo je javnom tuiioStvu
da sakupi "dokazni materijal" za
notomog krvnika! Pola sata nakon
Sto je proccs podco Sommer je pao
u nesvijest. Lijednici, koje je sud
pozvao da utvrde Sommcrovo
zdravstveno stanje, izjavili su da
on nije sposoban za raspravu.
Sommer sc ponovno v ratio u bol-nicu
u Bayrcuthu. A tada je nastu-pil- o
ncito ito nitko nije odekivao:
Sommer je od upravc bolnice, koja
je stvar driala u tajnosti, dobio
detiri dana dopusta, da sc vjenda s
bolnidarkom Barbel Ullridi, koja
ga jc njegovala! Tim povodom po-stav- ilo
se pitanje: zar nije Sommer
♦posoban i za raspravu, ako je spo-soban
da se oleni?
Zakon traii da optuicnik mora
biti spsoban za raspravu, jer samo
se u torn sludaju moie voditi pro-ti- v
njega proccs. Istovrcmcno drugi
zapadnonjemadki zakon utvrdjujc
da svaki invalid ima pravo na mje-,scd- nu
rcntu, uz iznimku cnih koji
su pravomodno osudjeni. A kako
Sommer nije pravomodno osudjen
— vlasti mu rcntu ispladuju. Osim
toga, njemu sc mora isplatiti i od
Jteta od 10.600 maraka.
Ima jol jedna apsurdnost u dita-vo- m
torn sludaju: Sommer je zaista
tciki invalid ali bi ga nckoliko
operacija moglo zdravstveno ospo-sobit- i.
Sommer naravno nc pristajc
na te opcradje.
Govori sc i o njcgovoj ieni, bol- -
nidarki Barbel. Ona je mlada. Kak-v- i
motivi su jc nagnali da se uda zx
Sommmcra? 2clja za publicitctom?
Novae? Deset hiljada maraka jc
krupna svota, ali jedva tolika da bi
sc nctko vjendao za zlodinadkog in-valid- a. Ncki vjcruju da se tu radi
o psihopatskim motivima.
Proccs protiv Sommera jol stoji.
Troikovi oko dokaznog materijala
postupka i lijedenja su ogromni i
bez toga ito driava ispladuje Som-mer- u
rcntu i ito de mu isplatiti
10.00 maraka. A sim proccs, ako
do njega dodje, stajat de 300.0OO
zapadnih maraka. I to sve u ime
paragrafa.
Copper Mountain, dok su ovtali
otputovali za Vancouver.
U Copper Mountain smo stigli
drugi dan posle podne. Tamo smo
dobili jesti, ali spavati ne. Joja i
brat su sa nckim poznatijim se
smestili u kampu, a ja velim ku
mu: ima dov'a mesta u Skoli pa
demo spavati na klupi bolje nego
na van!. Kum neda ni duti. Vrzlo
se od boga do djavola, Ita bi se
sve moglo dogoditi. Mogle bi nas
i zvijeri iz one iume pojesti, go~
vorio je on. Veli da on ide od ku
de do kude i pitat de da bi nas ncko
makar samo pod krov pustio. Ti
samo tu cekaj, eli on meni. i
nestade ga u mraku. Nije duge
uzelo eto njega leti meni i zove
zapehano, "jdc kume naiao sam
stah. I zaista je naiao. Naiao je
jednu naiu obitelj — D. Dukid.
Zcna nam napravi krevet u por-d- u
i "skrin je postasljen protiv
komaraca. Vesco on. Smestili se i
legli da spavamo. Kad malo posle
a on samo ito ne plade. Govori
mi: a joj kume da li ti vidii ita
smo mi боИтјИГ. Ptam pa ito
ma je sad? On nastavi: "dz li vi-dii
da mi spavamo u Od kin me
djcdi u zvernjaku, Kd god ml
dodjemo nastane rug. Jedva ca
cmirim.