Jedinstvo, January 17, 1956

              STRAXA 2
ZA NASU RADNICKU
NOVINU U KANADI
Drugovi I'drugance
Ja misltm, da se mi danas nala-zim- o
u period u koji iziskuje uje-dinjen-je
sviju nas za potpuni uspch
kampanje "Jedinstva. Hodemo li
znati i biti u stanju da ovu vaznu
zadadu potpuno shvatimo, to de da
zavisi od svakog pojcdinca. Ovo
treba,' mislim, da sw drzimo na
umu sve do kraja kampanje
Nijc iskljudcno da nerru ljudi
koji uz neispravno proucavanje
Hi shvadanje situacijc od Beograd-$k- e
dcklaracije nastoje ubacivati
sumnju u ideal, te ccpati rcdove
naprcdnog dovedanstva u borbi za.
mir i socijalizam Hodemo h ovu
sumnju modi i znati otkloniti iz
naSih redox a, to de mnogo da za-visi
od tih drugova koji se nalaze
na distom u danaSnjoj pohtidkoj
situaciji.
Tcilco je pojmiti i occniti dcla
ljudi koji rade za narodnu slobodu
i socijalizam u Jugoslav iji.
Shvatiti poloiaj i svu tcfinu ne-odredje- ne
odgovornosti zastupnika
svog naroda, nijc laka stvar . . .
Ti koji nikad niJta ne udinile nikad
ni grcike napraviie I baS u oim
vrcmenima, u ovaj jedinstveni
sklad izmedju SSSR i Jugoslav ije
u ovaj momenat u borbi da se odu-v- a,
izvede i oslobodi izrabljivane
ispod kolonijalnog izrahljivadkog
jarma i da se za navek odstrani
ratna mogudnost krvlju okaljanog
impcrijalizma.
Bez takvog potpunog i usavrSe-no- g
sklada sve bi tu bilo unapred
osudjeno na poraz.
Gamadi u radnidkim rcdovima
kao ! socijalistidkim driavama bilo
je i biti de. Oerija jc svakako imao
njegove pajdaie i u Jugoslav iji kao
Sta ih je to on imao i u ostalim na
rodnim demokratijama, pa i u sa-m- oj
Sovjetskoj Unijl.
Vlada rNRJ sa Titom na delu
bila je okaljana i lalno okrivljena.
No, takvih sludajeva imamo i u
istoriji samog naScg radnidkog po-kre- ta
u Kanadi Nevine J poStcne
{ vredne radnike prosto proglasiSe
izdajnidma, Istcrani iz organiza-dj- e
bill su i ljudi podetnid naSeg
dopada, pazite nemojte zalazit
duboko u Titovu politiku"
Sarnta, Ont. — Dragi drugovi
na uredniJtvu, evo i ja Л1 da se
javim sa par rijcdi. Mi smo joJ sada
dobro, onako po starom obicaju
Sada boli ovdje, onda opet ondje.
I tako demo dok iurulja ne izvuee.
Evo drugovi, laljem vam dek od
51100 i to za slijedede: 55.00 za
obnovu moje novine, 55.00 za fond
"Jcdimtva", a 51.00 za kalendar
Sada du da i ja iznesem svtje
miJljcnje o pisanju naJeg lista
"Jedinstva".
Prvo, meni se dopada pisanje i
sve pratim, samo pazite i nemojte
zalaziti daboko u Titovu politiku.
Drugo, clanke iz Jugoslav ije
treba donaiati, ali samo dobre, a
ne kojckakve babske pride.
Trece. treba vise dlanaka tlona-S- at
o kanadskoj historiji i o raz--
Priloir od
drupa
LttJn, Ont. (Sanatorijum). —
urednide, u ovom lisru la-ljem
dek od 510.00, a maj godi-Snj- u
obnovu na list
$5.00. kalendar i knff-p- a
Trek© Attntika и partlzaae"
52 00 i ol& 53 0© a fend na ra-du- n
kvote Sdmnutcher
laljem drugarski poidrav snma
a ureda.
V Br;z.i.: 3
pokreta, no usprkos svegz, vcdina
je ostalrverna Marksovoj i Lcnji-novo- j
nauki. Ncki se povratiSc a
nekoji jos" nisu. DanaJnje vreme
iziskuje da se svi okupimo u jednu
jedimcu pod barjakom naSe novme
"Jedinstvo".
Bcrijina hajka protivu Tita i
dragova bila je dobro organizo- -
vana, ali NOB'ci nisu plaSljivci.
nego odelideni borci u borbi pro-tivu
istog neprijatelja koji je sa na-mero- m
nastavljao da poniJti i po-slcdn- je
ostatke Lenjinove revolu-cije- .
Samo uz svijest i slogu leii rad-nidk- a
mo . . VI svijcsni radnid
koji se jo? i danas driite po strani
i mi u organizactji SJK u ovoj
kampanji "J" trebalo bi da se slo-iim- o
i zajedno poradimo za proJi-renj- e
naSe NOVINE To bi po
mome miSljenju bila jedna zdrava
i po'tena stvar.
Oslanjati se uz plot raltrke, jed-n- i
drugima predbacivati — to ne-val- ja
— to ide na Stetu naJoj za- -
jednidkoj socijalistidkoj meti.
Da nam kompanija nale novine
uspe iznad scg odekivanja, to ne
zavisi samo od nas
"J' nego i od vas bivlih prctplat-nika,
na primjer, kao i ti druie
Stevo Prpidu i ostali. Hajte ljudi,
svi sloino u radu ove kampanje'
Volja odluduje! Ubedjen da ste i
vi drugovi svesni dlanovi radnidke
klase . . . Ubedjen da nema dlana
SJK koji se ncbi obradovao da vidi
sve vas natrag u naSoj jedinid
gde i svi kao radnid i spadamo.
Dadmo proSlost u koS zaborava'
Uveren sam i vjerujem da smo mi
svi bez iznimke "da se postave
zdravi temelji naSem bududem ra-du"
— kako ti to rede druie Prpi-6- 1
Na torn se radi, za torn idejom
se ide, ali: mole se videti da je
put dosta truckav. Strpljenje se
svagda kiti uspchom u svakom ne-umorn- om
i svesnom radu.
Ja sumnjam da ima i jednog
radnika Jugoslav enskog porekla
koji moie da kafe da nal trud u
svoj kampanji nije jedna valjana i
poStena stvar za nal radni narod u
ovoj zemlji.
Prezanot:
"Sve mi se ali
bolesnoj?
Stovani
"Jedinstvo"
ovegodKnji
prctplatnika
vitku Kanade, unijskom pokretu i
raznim aktivnostima iz naiih na-selj- a.
Cctvrto, treba vise paznje posve- -
divati mladezi — naioj muzia,
sportu i konadno raditi na tome,
da se podifu prosvjetni domovi
gdje su naseobine vchke.
Peto, tri pisma da se itampaju
u "Jedimtvu", mislim da ncbi bilo
od koristi.
Glcdajte Jto vise donaSat poli-ticki- h
dlanaka, ali ukratko. Sa ro-mani- ma
se ne slaiem. Umjcsto
njih metnite kratke pride, a vise
puta i malo Sale.
Dragi drugovi, lelim vam Srctnu
novu godinu, da jof prevalite pe-des
godinica.
Start prttplatmi.
Pismo iz Windsora
XPindter. Ont. — Drugovi, jav
Ijam se opet sa nekohko redaka.
Vidim da kampanji ide prilidno
n-apfije- d. Drugovi se takmide u no-vi- m
pretplatama. Vrlo dolxo. Mi
ovdje ncmamo vidnijh rezukata,
ali se nadamo da "starac VTindsor
nede biti posljednji na radu za na- -
laljem 516 00 za iedne nov-- a
JcDiiixTVO
PnbUhd TaesdAT and Fridaj--
In Srtx-CPtatia- n and Slovenian lanraatrrs.
by Jedintvo Pnblkhirr Cv, 479 Qun St. We,
Toronto 2--П. Carada.
Sobscrfpton rat: tSJOO per year. 1X00 pr в montlii
USA and oTthele.r eoentrie 3-- 1 1Л.П2О per year.
Editor: Stjepan Mioiid. Buines Manager: Iran Stiroac,
Authorized reeond class mail
Post Office Department. Ottawa,
1Ијл
Sa upjesne zabave u
Hamiltonu
Hamilton Ont — ProSlog Ijeta
1 jeseni naia organizacija Saveza je
bila prilidno akuvna. Pred Ijctmh
izlcta odriah smo proile jeseni ne-koli- ko
javnih i privatnih prircdaba,
koje su izvanredno uspjcle.
U sadaSnjoj kampanji takodjer
prilidno radimo. Moglo bi se i bo--
Ije, odnosno kada bi svi dlanovi
aktivno poradili No pored svega
toga, Hamilton stoji rezultatima
u kampanji medju prvima. Ovo do
konca kampanie joS aktivnije too
poraditi na novim pretplatama,
fondu i obnovama, drugim rijefima
ispuniti naSu kv-ot- u za 100 proce--
nata.
Na Staru godinu imali smo vrlo
dobru pnredbu Posjct je bio do-ba- r,
zabava vcsela, a takodjer pn-ho- d
prilitin. Mi demo i u budufe
proslijediti sa priredbama Orga-nizadj- a
koja je aktivna, razvija
i napredjuje. a koja je pashna,
pomalo od pasivnosti umire.
Na Staru godinu dogodio
mojom krivnjom nezgodan sladaj
na pnrcdbi. Evo u femu je taj slu-tx- y
Organizacija je zakljudila da
vecera bude poslije polnodi. U o-gla- su
"Jedinstvu" za priredbu,
kojcg sam poslao, nijesam to na-ve- o.
Naravski dobar dio posjctioca
je mtslio da ce vedcra biti kao i
obicno oko 7 sati u vecer. To je
bilo malo nesuglasica. 2alim ito
se je to dogodilo i nastojati 61 da
se ovakve grijeJke u buduce ne
dogode, biti cu oprezniji.
. Koiaiii
'Novina pravilno zastupa
nasc ideje 1 pnncipc
Kelson, Ont. — Stovani ured
nife "Jedinstva", moja prctplata
je istckla tome ncdavno. U listu
vam Saljem 57.00 t. j. za obnovu
55 00, fond 51.00 i kalendar 51.00.
Dal je, primio sam v ale pismo od
16 novembra proSle godine i sve
dobro razumio t.j. u pogledu ure-djiva- nja
naie novine. Meni nije do
pisanja, ali vidim svakakvih
i sugestija, vnjednih i nevrijednih,
pa sam odludio odgovoriti ukratko.
Citajud radnfdku Jtampu od
1923. godine pa unaprijed, to je
30 godina, smatram da je "Jedin-stvo"
dobro uredjivana novina i
zastupa naJe ideje i principc pra
vilno. Upotrijcbiti du i ja onu naiu
staru narodnu poslovim: "Tko bi
svima ugodio, nije se rodio", a ja
du nadodati, niti de se roditi. Stoga
samo nastav ite tako dalje, a ja vam
svima zelim mnogo uspjeha u no
voj 1956 godini.
Drugarski pozdrav svima na u
redniJtvTi,
. BUltnj.
Noma prigovora
U'tnJfer, Ont. — Zdravo dru-govi
na urcdnittvu! Vi ielite da
v am napisem moje miSljcnje o urc-djivanj- vi
novine. Ja se slaiem so.
vaJim uredjivanjem. Ne moie se
svima ugoditi. To je opdenito poz-nat- a
stvar.
Samo donasajtc ito viJc novosti
iz sv ijeta. Ncka nal narod znate
ka se radi i dogadjaja po
U tistu vam ialjcm 55.00 za
jednu nevu pfetplatu.
Drugarski pevdrav svima,
S. Vrttt:
Xova poiljka iz
Thorolda
TbmrmtJ, Ont. — Drugovi, kvo
te smo н fonda ispuniti i preili, a
pretplatu. obnovu, fond 55.00 od . Kia vam Saljeme 522 OO. Novae
pritatclja 1 za knpgu B Prpida. I jc namfenten za 4 godiinje obne- -
Ontario,
EMpire
aa
sa
se
se
dopisa
svijeta.
jve, 5169 fend i oadt 51 00 za
"Boiirm knjigu.
Kako pokazitfa rezjAati nevda-- m
kveeu smo мрмпЖ i prttfi.
a 'obnevftt tmamo samo jed-n- e
Hi dvife prerptate, samo nam
joi preestaje ispeniti kvoru novih
pretplata. Ii se nadamo ! po ovom
pitanja udmiti {to se bade najbolje
moglo.
Mnogo drugankih pozdrava.
OSVRT NA DISKUSIJU
Otvaranjem predkonvencijske disku-sij- e
Saveza Jugoslav easkih Kanadjana
naSa diskusija ne prestaje, nego poprima
drugi znacaj. Pored tampe sada treba
razmotriti organizaciono i sva ostala
pitanja. Diskusija o Stampi treba biti
proSirena i produbljena.
Naroiito treba proresetati pitanje po-kreta- nje
novih progresivnih listova, bar
srpskog.
O tome je bilo govora u dosadasnjoj
diskusiji i vecina se izjasnila protiv. Neki
misle da bi to zna&ilo razjedinjavanje
naSeg pokreta. Mi mislimo da se toga ne
treba bojati. Dapace, ako bi takova ne-§t- o
bilo moguce bio bi stvoren bolji te-m- elj
jedinstvu naSeg progresivnog po-kreta.
Neki u£esnici diskusije su kazali da bi
to bilo dobro, ali sumnjaju da je mogu-ce,
jer nam nedostaje sila i sredstava.
To je svakako krupno pitanje. Pri tome
treba imati u idu da bi takav pothvat si-gur- no
okupio nove snage i pribavio novu
materijalnu pomod.
Neka se ovo ne shvati kao da mi zago-vara- mo
polaienje na taj korak. Mi samo
stavljamo svoje primjedbe na argumen-t- e
koji su dosad izneseni. Stojimo ali na
stanoviStu da je ovo pitanje od vainosti
za na§ pokret i da ga treba ozbiljno pro- -
diskusirati i vidjeti §to treba da so u6ini.
O pitanju Jugoslavije ovoga puta de-mo
kazati slijedede : Diskusija je poka-zal- a
podjclu тШјепја ali i suglasnost
po nekim vaznlm pitanjLiia.
Koja su to pitanja u kojima postoji
suglasnost?
Prvo, uloga Jugoslavije u dana§njoj
borbi za ubla2enje medjunarodne nape-tos- ti
i osiguranje mira je pozitlvna.
London, Ont. — U ',Jedinstvu,,
3. januara 1956 god. izalao je moj
dopis, kojcg sam poslao urcdnittwi
na uvritenje. Uredniltvo doncslo
je ta; moj dopis u cjelosti, sa dvije
urednidke primjedbe. Prvo nego sc
osvrnem na primjedbe kritike, ie-li- m
da se zahvalim uredniStvu na
uvritenju moga dopisa i ujedno
prilaiem 55 00 za moju godiinju
pretplatu. Driim da nije umjesno
da zauzimljcm prostor novine, a
da nisam njezinim pretplatnikom.
Uredniitvo "Jedinstva" pile:
"Stevo Prpid je jedan od onih
ljudi koji su poslije prdoma 1948
godine poili suprotnim putcm, od
onog kojim je poSla naia organ i-za-cija
i Jtampa". U mojem dopisu
ja sam rekao (nije mi namjera da
ovdje navodim) Sto se je sve radilo
u posljednjih 7 godina nakon pre-Iom- a.
Moje su ielje i namjere da
se rane, koje su zadane nascm po
kretu izlijede sa zdravim razumje-vanje- m
i konkretnom kritikom".
Konkrctna kritika to je majka na-uk- e
Ako demo mi sada postavljati
pitanja, koje llao pravim, a tko sa
suprotnim putcm to bi nas dalcko
odvelo od nascg dlja i razumjeva-nja- ,
za kojim smo danas poilL Pu-stim- o
to u zaborav — proSlosti ill
da bududnost s vremenom dokaie
tko te bio na pravom, a tko na su-prorn- om
putu.
UredniJtvo "JedinMra" jc 100%
u pravtf kada kaie da sam iznesao
sve ono Jto mi je na srevt. fI u
tome otilao prilidno dalcko).
Primjer neosnovane optuibe pro
tiv Togliatija i Thoreza itd. Ured-nisrr- o
daje ovu prknjedbu, koja
e odnosi na nvj tav u dopisu,
protfr doptsraka Ivezida. On je u
svom dopisu naveo bez dekaza da
fr Tito udario noi grdkim partita-ntm- a
u Icdja i onda da je 1 ito krtr
Ito danas nije Toliati sa svojom
Komumstickom partifom na vbsti
a Italiji. Naplsati i dokazatJ to sa
drije stvari Napisati se lako mole,
ako doptsnik Irczid dokaie sa dl -
nicama dx su njegovi navodi rodnt,
onaj moj star ja du javno poredi.
put em nase novme. koji ie u vezi
Sltxlo t Ivezid — ToeJiatL A Sto se dalje
Drugo, odnosi izmedju Jugoslavije i
Sovjetskog Saveza, NR Kine i zemalja
narodne demokracije se uspjesno raz-vija- ju
i toj je glavni faktor u preokretu
na bolje.
Hazmimoila2enje u glavnom postoji
oko pitanja izgradnje socijalizma u Ju-goslav- ijL
Zato u daljnjoj diskusiji paz- -
nju treba usredotoditi na to pitanje.
UZ DOPIS S. PRPICA
Sadasnje pismo Steve Prpica je mno-go
pozitivnije od prvoga i predstavlja
znadajan doprinos nastojanju da se po-st!
gne jedinstvo progresivnih Jugosla-vena-Kanadjan- a.
Kad bi se svi ugledali
u njegov primjer, mi bi brzo do§li do
sporazuma.
Mi visoko cijenimo njegovo izjaSnje-nj- e
za internacionalisticko stanoi5te
na§eg pokreta.
Mi se s njim jos razilazimo u ocjeni
uloge Thoreza i Togliatija. Mi smatramo
da partije koje oni predvode predstav-ljaj- u
izvanredno va2an faktor ne samo
u Francuskoj i Italiji, nego u ditavoj me-djunarod- noj
situaciji. Nedavna pobjeda
Thorezove partije je pobjeda za sve
progresivne i miroljubive ljude u svijetu.
Thorezova partija je postala prvom
partljom Francuske zahvaljujudi svojoj
danaSnjoj pravilnoj politic! i borbi koju
je vodila u proslosti, ukljudiv Drugi
svjetski rat, za interese francuskog na-roda.
Isti je slucaj u Italiji.
Razilazenje po ovom pitanju ne smijo
biti zaprcka пабет zbli2enju.
Sto se tide grdkog gradjanskog rata,
o demu Prpid polemiSe s Ivezidem, misli-mo
da de najbolje biti da se ta stvar pre-pus- ti
ocjeni historije.
S. Miotic.
BISTRENJE POJMOVA
tide o primjedbi "'Togliati'Tho- - nim one nase radnike i simpatidare
m" I'd mdir hi r trrKan 7inr-t- i . naSec pokreta i novine. koii su . , — -- ~.- — - -- - .- - , ц a .
stav, kojcg sam u mom dopisu na-veo
— raspust Komintcrne 19.3
i kako su cvropske vodje shvatili
raspust Komintcrne i zaSto nisu
u vojim zcmljama bili na delu
narodnih masa kao rcvolucionari, a
ne da se te mase bore u burioaskoj
rcvoludji, a ne u sodjalnoj revo-luci-ji.
Uzmimo na primjer 1917.
godinu kada je Kcrcnski sa bur-ioasko-m
revolucijom sruSio ruski
carizam, Komunistidka partija bolj- -
Sevika nije se pomirila sa time i
da stupi u suradnju sa Kcrenskfm,
ved naprotiv zauzimlje svoj "rcvo-lucionar- ni
stav" i u isto vrijeme
glavni vodja boljSevika, Lcnjin,
koji sc nalazio u inovtranstvu, na- -
stoji da se povrati u svoju zcmlju
i da stane na dclo rcvolucionarnog
pokreta. Lcnjin uspjeva da u zatvo-rcno- m
vagonu predje granicu. Sa
dolaskom Lenjina rasplamila se
borba ruskog naroda i u borbi po-bjedju- je,
preuzimlje vlast i uspo- -
I stav Ija se sovjetska driava. Sa o--
vim putcm su posh jugoslavtnski
komunisti. Da li su ovim putcm
poSli Togliati—Thorcz i drugi?
Nije mi eilj da mi sad o oveme
polemiziramo Postimo to za bolja
vrcmena. Mi idimo nalim putcm,
putcm Jugoslav enkim Aii da me
se ne bi krivo shvatilo Sto ovdje
piScm jugoslavensldm da rmsiun
da se mi odjc4imo od medjunared-ne- g
radnidkog pokreta, ne nipoito
Gkvno je najprfje da srcdlmo na-S- e
prilike. Mi JugesJaveni proifi
smo kroz mnega kuSenja, a u
dosta sWajcva, bHo je ! na rve
Stetu.
UredaiStvo Jedinstva primfe-dnj- e
Prpid u podetk depi k-i- e. "kao bivii pretpltnik t serad-m- k
odludio sam da naptScm ove
retke, ico ured. hode da ttvnti.
V Uio Јл it (mff gUt i фпЊ Imp
sm hgraJjirfU raJnttli ptret }
P+tpmgli raJnitlm УжпршГ
Naglasalc nredniStva. Dalje veli'
--Vjerujemo dx prijatelj РфМ nije
namjemo htjeo da se ovako izrazt"
Prama ovom tzgleda da uredniStvo
"Jedinstva ima dojara da sam sa
mojtm naglaslcom htjeo da potcje- -
irtvovali moralno i materijalno da
na$ pokret i Stampa naprcduje
Nikako nije bila moja namjera da
potcjenjujem jc-da-n dio naScg po-kreta,
a da se drugom dijclu pre-pisu- je
zasluge. Ja sam u podctku
moga dopisa stavio onaj naglasak
— ako uredniStvo uvrsti moj dopis
— radi toga Sto sam godinama bio
izvan pokreta, drugo Sto smo sa
miSljrnjima bili podjeljeni od
1948. godine pa do sada. A sada
ako je vama pravo, meni je drago.
Po zavrsctku moga dopisa ape-lira-m
na sve one naSe radnike i
simpatidare naScg pokreta da se
pnkljude danaSnjoj kampanji, oii-vim- o
na$ pokret i Stampu. Podjimo
odanle. kako smo stajali do 19 18
godine. I kad svi zajednidki prisru-pim- o
u nal pokret. onda demo mo-di
da rijcSavamo i one nesuglasice
koje su nas. pocjepale. Ako se da-nas
drzave raznih politidkih nazora
i ideja mogu da sporazumljuju i
suradjuju, zalto onda ncbi i mi
mogli?
Uz pozdrav,
S. Prpit
Dva pisma iz USA
USA. — Stevaai upravtte4ji
"Jedinstva, evo prilaiemo dek u
iznosu od 514 OO, a to jc za siqe-tled- e:
za stare gedtfejc obnovc
512 00 1 24 kakwlife 52O0.
Mi sc gUufcmo sa рпапјет
novine i njenog drianja. Vjentfeme
da de to "JedifMtvo" dimti 1 u hit-aW- e.
Prema tome rm pexdtavtyafflo
ovh lcampanjw i ујЧгето da de
Prifmte vrdadni fz4rav ed
startti pn?tf4atnHna iz. SedinjnJh
Driava Aner Jttc.
K D.
USA. — PrtfaleJyi, рг4а1ет м
№nm shea ti kriifnrfjf lim .. - -
SEGANJE NA PROsLU
GODINU
(Nastavak iz proilog broja)
Prvi Maj, dan mtcrnaaonalne
radnidke solidamosti 1 bratstv a pro-slavlj- cn
po celom sveta
Indijska parlamcntarna dclcga- -
aja stigla je u Moskvu na poziv
Vrhovnog sovjeta Sovjetskog Sa-veza
. . .
Grupa amcrickih vctcrana sa
Elbe stigla je u Mokvu na poziv
sovjctskih ratnih vctcrana. (Amc-ridk- a
vlada nije htela tzdati vize
sovjetskim vctcranima) . . .
9-o- g ma j a bila jc 150-godiSnji- ca
smrti proslavljenog ncmadkog pc-sni- ka
1 dramaturga, rridnh Site-r- a
. . .
Jugostov enski prctsednik Josip
Broz Tito govorio je u Puli o va-zno- sti dolazedih prcgovora izme-dju
Jugoslavije 1 Sovjetskog Save-za
.. .
Potpisan je trgovadki protokol
izmedju Sovjetskog Saveza 1 Argen-tine,
u Djcnos Airesu . .
U Oslu je potpisan trgovadki
protokol izmedju NorvcSkc 1 "So
vjetskog Saveza.
Dclcgacija sovjetskc vladc stigla
je u Beograd . . .
Mao Cc Tung dodekao je prct-sedni- ka
indonezijskc vladc Ah Sx-stroamidjoj-o-
a,
koji sc nalazi u
Pckingu na zvanidnoj poscti .
Japanski prctsednik vladc, Hato-}am- a rckao je u parlamcntu da on
podupire predlog Cu En Laja za
dircktne kincsko-amcndk- c prcgo-vor- c
po pitanju uklanjanja zatcg-nutos- ti
u oblasti Tormozc . . .
. 70.000 zclcznidara stupili su u
Strajk u Englcskoj . . .
U Moskvu je stigla Svedska par-lamcntar- na
dclcgacija na poziv
Vrhovnog sovjeta Sovjetskog Sa-veza
... U 2cnevi se otvara 38-m- a gene- - ralna konferencija Internaaonalne
radnidke organizacije, na kojoj u-dcstv- uju dclcgaaje iz 69 zemalja.
Deklaracija vlada Sovjetskog
Saveza i Tedcrativne Narodne Re-publi- kc
Jugoslavije potpisana je u
Ueogradu 2-o- g juna . .
9-o- g juna bila je 85-godiSnj-ica
od smrti slavnog cnglcskog pisca,
Charles Dickcnsa
U Moskvi je urudena Interna-cionaln- a
Staljinska Nagrada za U-napredj-enje
Mira medju Narod ima
Dr N. Prittu, engleskom javnom
radniku i pretscdniku Intcrnado-nalno-g Udruicnja Dcmokratskih
Advokata ... Prctsednik Japanske vladc Ha
toyama izjavio je da de on odbiti
svaku amendku molbu za dozvolu
slaganja atomskih bombi na japan-sko- m
tcritoriju . . .
Jawaharlal Nehru, prctsednik
vlade 1 rrunistar spoljnih poslova
Indije stigao je u Moskvu . . Sovjctski Savcz uputio notu Za-padn- oj Ncmadkoj u kojoj sc nudi
uspostavljanje ducktnih diplomat-skih- ,
trgovadkih i kulturnih odnosa
izmedju dve zemlje . .
Polidjski komesar u Hong Kon- -
gu zvamdno je izjavio da jc cskplo-zij-a
indijskog aviona "Kashmir
Princes", koji je nosio dclegaciu
na Azijsko-afridk- u konferenciju,
prouzrodena cksplozijom bombe na
sat, postavljcne u avion u Hong
Kongu . . .
ZavrScni su trodnevni razgovori
izmedju prctscdnika vladc U Nu
1 prctsednrica TNRJ Josip Droz
Tita . . .
Japanski prctsednik vlade. Ha
toyama, izjavio je: 'Jx sam za trfnjc
odnosc sa Kinom. Mi hodemo da
aktivno saradjujemo sa njom uspo-stavljanjc- m
poslovnih i trgovadkih
vcza . . .
Jauaharlal Nehru i N. A. pu!
ganjin govorili su pred 10O0O0
naroda na moskomskom "Dinamo"
staNdiejuhmruu sa. .dl.anovima njegove de-Icgaa- je
povctio je prvai hidroccn-trai- n
PadnaSealtbomrmckivlpaodgeonu uItasvliejtiu . . . Publikovana je zajedmdlu izava
N. A. Bulganma i Nehrua . . . Nehru dotazi u Vartavu n--a poziv
poljskc narodne vlade . . . daЈоpнoMр tiBrSoozvjTctistkoi рSгaмveтzе j poziv
Svetska Mirovna Skurtina zx
se4a ш Hekmki)i, na kofoj ptrm-tvtoj- u
preko 1.8O0 dtiefU iz 75
raznih zemalja . . . U Nu je stiзао м Wasiiington
na zvamdnti posetu . Nehra je stigao u Beograd uz-vrardajw- di
potet Јомр Broz Tiru.
Preovori zapo&ti м Moslcri,
zavrSeni s н Rafifwu izmedju
So jut iko Saveza i Вмгте potpisi-rxme- m trcondkoc ucrwora itd
Svetci Кегмгге Majki odrlan je
u 7гИм f 7 ti-- )
шш тлмЈ i to za moj geaisnj , Sahovski "mcC izmedj sorjet- - .r. , „13 timen ,wtrn x„
ostala 53 00 za fond naSe nevine 1 Parlamentarna dclecaciie Sirije
Jedmstva. j ticta je a Moskva na pozir Vrhor- -
Nadam se da de ova kampanja .
no ™ Soyjetsko Saveza
dobror uspti. I BuTkaocroesclovAensMkiarinukmoveidn, aM ViCTamna--
- ' (Nastavak na strani 3)