Jedinstvo, July 24, 1956

              т У4П4шшшшшш POrvie bcroodjin"Be OaElaBvEim"-ol- 25-codiSin- tajku radnikjuago6iiaveemlkjoa-kkaanadikz- e JucoolavijperouBKreasnimadei —taimzpaeia. ojr Z. norembra 1931. sodine u Torontu.
kana-d- BkiOh RHBrrUat"a Je—19I 3"6P. RnasAlijVedDilaA"",SlLitOpBroOgrDeeXirAnihMkIaSnAadOki4h S-rbali.st"SpLrOoBROrrDiv-NnAih-" MISAO" i -- PRAVDA" su bile zabrartjcne u Julu 1910. zbog antiratnog
ctanovUta.
U decembru 1910. pofeo je izlazit progrwrni list kanad&kih Hrrata "NOVOSTI"
a maju 1911. list progresirnih kanadkih Srba "SRPSKI GLASNIK", a u julu
JUGOSLAVENSKO-KANADS- K!
DEMOKRATSK! LIST 1912. Iit progreitnih kanadkih Slovenaca "E D I X O S T U junu 191S. --NOVOSTI". "SRPSKI G L A S X ! K" i 'EDI-N'OS- T m e ujedinili — otada izlazi "J E D I X S T V O".
VOL. VIII. — NO 5H iGSoj TORONTO. TfESDAY. JULY 24, 1956 PRICE 3e PER COPY
PRILIKOM DOLASKA
Svecan docek u Beogradu
"B o r b a"
PrctscJmk Egipatske Ripu-blik- c
Naser stigao jc 12 jula
u Jugoslav ii. Na aerodromu u
Batajnici, ko}i je bio okicen ju-goslovcns- kim
i cgipatskim ra-stavar- na,
isoke goste su dofe-kal- i
pretsednik Tito i oitali
vssoki rukovodioci Jugosiavije.
Topovskc salve objavile su do-laxa- k
spccijalnog aviona na ko-)e- m
je bio Naser i njegovi pra-tioc- i.
Nakon je udinio smotru
pestrojene poiasne garde i poz-drav- io
se sa jugoilovcnskim ru-kosiodioci- ma,
Na$er je na aero-dromu
odriao pozdravnu red:
"Vcoma sam sredan Sto urn
ovde u prijatcljskuj Jugoilaviji.
Oduvck sam sa radoidu ofekivao
da posetim vaiu lepu zcmlju i
da se lidno upoznam sa ogxom-ni- m
naprctkom koji ste posttgli.
"U ovoj poseti, u koju mc je
ljubazno pozvao va? vcliki ruko-vodil- ac
marial Tito, vidim ma-niicstac- iju
prijatcljskih eza iz-me-dju
Jugoslavije i Egipta.
"Izrafavam osedanja ivih onih
koji su sa mnom, kao i onih koji
su u Egiptu, kada vam prcno-si- m
iskrena osedanja prijatclj-str- a
i divljenja koja gajimo
prcma jugosloxcnskom narodu.
"Uvck smo pratili sa intercso-vanje-m
i simpatijom herojsku
Svestrana medjunarodna saradnja
neophodna potreba covecanstva
Drugi dan c Tito pnrtdio
vdem u poiat MHkih gostiu,
kojom prilikom je u svojoj zdra-vi- ct rtkao:
"Va?a Hkselcncijo, dragi pri-jatcl- ji,
drugovi i drugaricc,
"Ojccam veliko zadovoljstro
ito triogu daruss u glarnom
gnulu Iederatime Narodne Re
publike Jugoslavije da tzrazim
topic pozdrave i srdaAiu dobro-dolic- u
Njegm-o- j Ekselenctji
Garaalu Abdelti Nasem, prct-sjedni- ku
Egipatske Republike. i
njegovim saradnicima, u irne
ruleg naroda i naie vlade. i a
svoje lino ime.
"U VaJoj liftiosti. gospodinc
Prcdsfcdntfc, mi pozdravljamo
сЧпгјекз koji je stekao relikr zi-lu- g
za svoju zcmlju i drfar-nik- a
koji je srojom akttvnoiAi
taJco mnogo doprinco ostvare-nj- o
vjekovmh tcinji egipatskog
naroda ca slobodom i nezaris-ns?A- j.
"0o jc trees put Sto nasi te
ptrtli priltka da se tifeo sret
nao. Prilikom susreta a VaSoj
zcslji raj sjno osjetili su topU-п- а spatija koje egipatski ru-ro- d
pai preraa narodima Jbjjo
sbtrjje. Tada smo bili a m&gei-rvei- d di e doaekle upoeumo
sa eaportma koje Vi. gnspode
Pfedijcdflie. Vali saradnici i
кат egiparski narod. ulaiete a
izgradnje zemlje i pobolfsanje
firetnSi ttdova, OsjeJam poseb-n- o
MdoroljMro Ho sano da&as
ti da Vam ttrvrati- -
mo snLafeo јнеоргттто Iseje
fe Bteai i mejim saradnicai
Icazaeo a teka benrlca a W
o} zenJji. Vjerajem da {9 Va-n- a
era posjeta effiegefki da t
u izTjneoj ffljeri sp.e s
nelciei t&Om dastijsaafi. po-efc- eo
вл patja тезгпја&гааје.
— a na-redk- aa Jajtosfaytje eaa
ce piafiti priKka da Hpett ® hnja prfa4eIjHva i simfhatx.
kef ge prea egipalskR Ba-red
i prema Vanu Kfeo.
' Narode nalih dvciu atmalta
vrzuiu luni horba za orvare-- n
e nro:e slobode ne2avsnostv
Horhu и.чЈч1оспки; naroda za
oslobodjcnje лојс zemlje, njt-gos- c
inttnznne napore u eko-nomsk- oj
i soujalnoj obnovi, kao
i vodedi medjunarodni poJoiaj
koji je Jugoslavija postigla
pod sposobnim i uspdnim ru-kovodstv- om
vase vlade.
"Svaki uspeh koji zahclezite
intpitiic nas i ohrabruje, jer se
i mi nalazima pred sliftiim pro-blemi-ma
u naioj reSenosti da
podignemo iivotni standard na-Se- g
naroda i stvorimo uslovc
koji vode mini i bezhednosti.
"Sredan sam tto dolazim u
Jugoslav iju i tto ce se sresti sa
valim rukovodiocima da bi nalli
praktidna srcditva za unapredje-nj- e
nasc saradnje na svim po-drudji- ma.
"Dozvolite mi da i ovom pri-liko- m
pozdra im vai i vale ru-koxdio- ce
i d vam prenesem
najtoplijc pozdra%e egipatskog
naroda".
Prctsetlnik Naser t pretsed-nik
Tito, zajedno sa sojim sa-radnici- ma,
napustili su zatim
aerodrom u Hatajnici i uputili
se prcma Hcogradu. Usput — u
Hatajnici i Zemunu — mnoito
gradjana toplo je pozdra-i!- o
pretscdnika prijatcljskih i neza-isni- h
zemalja.
a 1 to tako 1 tcinja za ostarc-nje- m sojc bolje buducnosti i
uc4rifcnjcm mira u ssijetu. Na-ro- di
Jugoslavije, koji su u svo-joj
tcjkoj historiji podnosili
ogromne irtve di bi ostvarili
svoju slobodu i ujedinjenje,
prate tA puno razumijevanja i
simpatija se napore i uspjclic
egipatskog naroda na putu nje-goto- g
prcporoda i izgradnje
svoje zemlje pod Vaiim smjelim
i uspjeSnim rukoxodstsom.
"Vasa zcmlja i podrujc na
kome se ona nalazi igraju vainu
ulogu u medjunarodnim odnosi-m- a.
Mi u Jugoslaviji, kao i
ostala svjetska janost, poklanja-m- o
velilcu painju razvoju doga-djaj- a
u torn dijelu svijeta, kome
je mir neophodno potrcban radi
svestranog razvoja i napretka.
Nalalost, na torn podrudju pri-lik- e
jo) tnijtk nisu sasvim sre-djen- e.
Mi smo medjutim. uc-reni- ,
a i savremeni razvttak )c
pokazao da se tu i apoite mir i
blagOitanje moga obezbijediti
jedino na osnovu esva janja prin-cip- a di narodi sami budu gos-poda- ri
a svojiffl zemljama. Me-djusarod- na
saradnja i ekonom-sk- i
razviuk a toj oblasti raogu
se obeibijedki samo ako se af-vrs- ti
rurionalni saverenket tih
zemalja. Uspiesi keje ft Val
vlada poitigla jporazuraima o
Seeca i Sadanu ukazaju da je i a
torn dijeta svijeta mogateo rair-nir- a
peiem rjeUvati i najkrap-o- i
je prebleEae. ez ebeenea do-b- m
volje i ax p&Wevaaj prie-ctp- a
aezavisee!. ravnpravaoti
i oeasjesiia a anatrafaj rva-t-i.
Narodi Afrfke i Azije. ree-dy
kojima i egifaJski egffod
гшаи tab istakaata ajeee:
ve se vise afktrje kae zea
ije fakee a iwedjanarodnim
odkowtu. Nafedi teg p©4fa-ae- g
podraa pekazaS sa sve-fo- m
teinjom za nezavisneira i
2a aktivnim uiek'ern u medju- -
iNastavak nx str i
NASERA U JUGOSLAVIJU
ZAVRsENI RAZGOVORI
FNRJ TITA,
Pula. — -- N Y. Timt-s- "
(19. jula) javlja iz Pule da
su razgovori izmedju Tita.
Nasera i Nehru zavrSeni i
da je Nehru otputovao za-jedno
sa Naserom u Egipat.
Обекије se da ce uskoro biti
objavljen komunike o rezul-tat- u njihova razjeovora.
Nasera i Nehru sa pul- -
skoj: aerodoroma ispratili su
Tito i Kardelj, koji su na
pitanja novinara, o femu su
se razKovori vodili, odgovo-ril- i
da su se razjjovori vodili
i
za
u
Prosle codine u decem- -
bru Sjedinjene Drzave i Ve-lika
Britanija obccali su e-Kipat- skoj vladi pomoc u iz-Krad- nji elektricnih centrala
na reci Nili u Ejciptu. Izjrra-dnj- a tih centrala i brane na
reci Nili koStala bi 1 mili-jard- u
i 300 miliona dolara.
Od tojra bi Eipat ulozio
900 miliona a druirih 100
miliona dolara strana pre-duzec- a.
SAD i Britanija su
obecale 200 miliona dolara
a drutfih 200 cRipatska vla-d- a je ofekivala od drufrih
zemalja. Poznato je da je
Sovjetski Savez takodje po- -
nudio Egiptu pomoc u iz-Krad- nji tih centrala. Ta obe-5an- a
pomoc je sada od stra-n- e
SAD i Britanijc odbijena.
Od izgradnje tih centrala
zavisi nnpredak opStejr
iivota no samo E-gip- ta,
пеко i Sudnna. Ethio-pij- e
i Ucanda.
Iz raznih komentara kru-pn- e
(Inevne stampe doznaje
se da je uzrok odbijanje po-mo- ci Egiptu pitanje politiS-ki- h
koncesija koje Dulles
traii od egipatske vlade.
State SAD po-stav- lja pitanje aktivnosti
Eipta i njegove veze sa So-vjetsk- im Savezom i drUKim
zemljama narodne
priznanie N II. Ki-n- e
i da se. toboze. u Evriptu
i drugim arapskim zcmlja- - j
ma razia 1
Umro Gust
Na 17. jula umro je Gust
Sundqvist, nacionalni sekre-tar
finskoj? po-kre-ta
u Kanadi. On je bio
star 71 podinu, a umro je od
raka.
Druj? Sundqvist je bio je--
dan od
partije Kannde.
ProSIe podine
je кон-Kre- su mira u Fiaskoj, a po-sli- je je potjetio Narod nu
Kinu.
Pojfreb je obavljen 21.
jula iz Don Hall. U ime fin-sk- e
apredHe
jrovorio je upravitelj finske
napredne novine Vapaac. a
ime Radetfke
partije. nacionalni vrvtlia
Tim Bucka. I
Oba govrftika su istakH
zasluge draga za
radnidki progresivni pokret
u°Pce
IZMEDJU PRETSEDNIKA
NASERA i
Sjedinjene Americke Drzave Velika Britanija
odbile obecanu pomoc izgradnju
elektricne centrale Egiptu
pri-vredno- R'
Department
demo-kratij- e:
"antt-americ- ka
Sandqvist
naprednojr
utemeljitelja Komu-nistiS- ke
prisustvo-va- o medjunarodnom
Republiku
©nrantzacije,
progresivTte
Sndqvita
ввлвввавлввввввввввввввЈввввввлЈ
NEHRU
po oinm pitanjima za koja
su zainteresovane njihove
tri zemlje. Razgovori su vo-dje- ni
i o krupnim i va±nim
medjunarodnim pitanjima
kao £to je "ofiuvanje mira,
situacija na Srednjem Isto-k- u,
u Aliiru, razoruzanje,
pomo5 nerazvijenim zemlja- -
ma i ujedinjenje Nema6ke.
Na koncu razgovora pot-pisa- na je zajednicka dekla-racij- a
po svim obuhva5enim
pitanjima, koja ce biti usko-r- o objavljena
propaganda". Drujim reci-m- a amerieki i britanski via-daju- ci kruovi traze niMn
manje nejro potdinjavanje
Egipta nj ih ovoj dominaciji.
U jednom od nedavnih izJa-va
pretscdnika Ejripatske
Republike Nasera, on je u
vezi tih politidkih koncesija
koje od Ejjipta traze vlade
SAD i Velike Britanijc izja-vi- o, da "sloboda i hezavis-no- st Egipta nije na prodaji".
Ej?ipatska vlada jos nije
daln nikakvu izjavu po or-nje- m pitanju.
Spoiazum 11 zemalja o
miroljubivoj upolrcbt
atomskc enerffije
Moskva. — Kako javlja
TASS, 11. jula je zakljucen
nov sporazurn o miroljubi-voj
upotrebi atomske ener--
Igije izmedju SSSR, Kine,
Mongolije, Koreje, ND Ne-mafik- e. Poljske, Викагзке.
Cehoslova6ke, Ilumunije,
Madjarske i Albanije. U sa-opSten- ju, objavljenom tim
povodom, podvlafi se da ze-mlje-potpis- nice pridaju ve-li- ki zna6aj upotrebi atomske
enerKijc u miroljubive svrhe
za dobro covcCanstva i da
ie neophodno ostvariti roe-djunnrod- nu saradnju nauc-ink- a na torn polju.
Sporazumom je predvi-dj- .
no da scdiste Instituta za
miK'ljubivu upotrebu atom-ske
f'nortfije ovih zemalja
bud,- - u SSSR, u oblasti Ka-linji- na Sve tehnickc insta-laoij- e
isporucJce SSSR, a
medju njima 5e biti i neko-li- ki sinklociklotrona i vise
elektrofiziakih i neutronskih
laboratorija.
Japan trazi objasnjcnjc
od Sjcdinjcnih Driaxa
Tokio. — Japanska vlada
zatrazila je od Sjedinjenih
Ameridkih Dr2ava objasnje-nj- e
o atmosferskim smetnja-ra- e koje su se po deveti put
ponovile poslednjih nedelja
nad Japanom. a kojima su
uzrok eksperiraeatalae на-klear- ne eksplozije nad ostr-vim-a
Bikini.
Japaaski minis tar la&stra- -
HW Pf°va --viameru sire--
гакга izjavio je aa su ajea.
Ameridke Drzave duine aa
'osnevH ugovora koji ie za- -
kljaden izmediu Janana i
SAD. da obaveste janaaske
vlasti svaki put kada name- -
ravaju da vrfe probne atom- -
" eksp!ozije
Vodje kanadskc sumskef
industrijc otputovali '
u Sovjetskom Savczu I
Praile ncdcljc iz Montrcala su
' амопот otputovali trojica xija
kanadskc iumske industrijc u Sov-- I
jctski Savez. Roy Halliday, pret-sednik
i NV'. J. LtClrair, sekretar
i dircktor Udruzcnja kanadskc
iumske industrijc, te J. H. Jenkins,
icf labors tori j a tumskog zavoda u
Kanadi. Oni su otputovali na pozi
ministarstva Sumske industrijc So-jetik- og
Saveza i ostatfe tamo tn
nedctje gde (e se tzblize upoznati
o radu t napretku Cumskc i drxnc
industrijc.
Prcdvidja fcdcralnc
izborc
Gcortfe Hees, konzerva-tivn- i
clan federalno parla-ment- a,
u svom trovoru na
pikniku svoje partije u svom
izbornom okruju u Toron- -
tu, urgirao je na svoje cla- -
nove, da se pri prcma ju za
federalne izborc kada budu
pozvani. Doznaje se iz izvo-r-a
bliski federalne vlade da
bi se izbori mogli prolasiti
nakon St. I-Aur-cnt
zavrsi sa
svojim dvomeseinim jcodiS-nji- m odmorom na kojem je
sada u njegovoj letnjoj re-ziden- ciji
u Quebecu.
Oko 50 hiljada automobil- -
skill radnika u Knlcskoj
izacc na .strajk
Rajterova agencija iz
Londona javlja da de 22. ju-la
vi§c od 50 hiljada auto-mobilsk- ih radnika u EmkIc-sk- oj
izaci na Strajk u znak
masovnog protesta zbojj ot- -
pustanja G.000 automobil-ski- h radnika sa posla. Pet-nae- st raznih unija traze ili
povratak tih radnika na po-sa- o
ili da im se da neka po-moc.
ila sovjetska
dugorocni
Grotewohl u Sovjetskom Sa-vczu
— 1G. i 17. jula —
je ugovor svestranog
prijateljstva, i saradnje, za-sniv- an
na potpisa-no- m 20. septembra 1953.
godine, u jc obuhva-ce- n princip medjusobnog
poitovanja nczavisnosti i ne-meSa- nje
u unutrasnje stvari
jedni drugih. Ugovor su od
stranc Sovjetske vlade
N. A. Bulganjin, a od
strano vlade Ncmaike De-mokrat- ske Republike Otto
Grotewohl.
Rukovodjeni zeljama za
razvijanje daljnjih odnosa i
nacionalnc nriTede Istodne
slozile su se, da se od 1. ja-nua- ra smanji
monetarni doprinos za izdr--
iavanjc trupa
lstodnoj sa 1 mi-lijar- de
i GOO miliona, na 8OO
miliona
maraka jrodtlne.
pola
dopria&sa za
sovjetskih
u lstodnoj Nemadkoj,
sa znatnim sma- -
smanjivanje budieta
za zarzavanje
ugovcru takodje
j
Preplivao Lake Ontario
John Jaremey iz Toronta je Lake On-tario
za 21 sat i 13 minuta, od Niagara-on-th- e Lake
do Toronta. Poceo je plivati u 5 sati i 47 minuta u
nedelju ujutro, a izaaao je iz vode oko 3 sata u pone-delja- k ujutro. Jaremey je prvi muiakarc, Kanadja-nin- ,
koji je preplivao Lake Ontario.
On je isao za tim da potuce rekord Marilyn Bell,
koja je pre dve godine preplivala Lake za
20 sati i 56 minuta. Medjutim njemu nije uspelo. On
je plivao 17 minuta duze nego Marilyn Bell.
Cestitamo prvom na njegovom
uspehu.
"KANADSKA VOJSKA U ZAPADNOJ
NEMA6K0J GLADNA" -
"Windsor Daily Star" jav-lja
iz Chathama da je u
Bothwell, 20 milja od Cha-thama,
sti'irao vojnik Joo
Tunks, koji sa ostalom ka-nadsk- om vojskom u sluibi
na vojnim bazama u Zapad-no- j
Nemadkoj. Kada je sti-Ka- o
u Kanadu on je izjavio,
da ima poruku od njejrovih
drugova vojnika, da ako vi-- di St. Iaurenta da mu kazc:
da su kanadski "vojnici u
Zapadnoj Nema5koj glad-ni- M.
"Vi mozda necete to ve-rova- ti, nli ja vam kazem da
su nekimn od njih udarile
suzo na o£i", rekao je redov
Tunks novinarima. "Ako ne
bilo paketa sa hranom
koje vojnici dobivaju od
kude", nastavio je redov
Tunks, "vojnici bi se vec o-dav- no
pobunili protih tih
uslova".
"Vojnici su stavljeni na
britansko rncionalno snab-devan- je koji svakodnevne
dobivaju konzer'iranu iro-vedin- u, koju vojnici nisu na- -
' dit Istodnoj Nemadkoj pod
I rii iV rklinim nslnvnm rrn l-n- y-vijanje
njene privrede. Nc-koli- ko drujih vaznih pitanja
je torn prilikom diskutovano
koja su od koristi jedne i
drugc zemlje. Bide poduzete
mere da se Istodnoj Nemac-koj,
za vreme 195G. i 1937.
godine, isporuci velika koli-cin- a
resursa potrebna za ra-zvit- ak njene privrede.
U vezi toga
delegacija je izja- -
Smanjeni izdaci za izdrzavanje sovjetskih
trupa u Istocnoj Nemackoj
Prilikom nedavne posotp predvidelo ce
vodja Istodne Nemacke Otto vlada pruiiti kre- -
pot-ipsa- n
ugovoru
kojem
pot-pisa- li
sadasnjem njiho-blagostan- ja
posljedkre
blagostanja
Demokratske
godine
istodao-nemadk- ih
Smanjivanje ieto-dno-nemac- kog
izdriavanje
po-vezan- o'je
Ontario
Kanadjaninu
TUNKS
istodno-петабк- а
Saxeza polrtvovanje
Republike.
SSSR i Scvcrna Koicja
(raze cvakuaciju stranih
trupa iz Korcjc
— razgo-vor- a
koje su vodi-li
dlanovi delegacije vlade
Demokratske repubHke Ko-reje
sa sovjetskim driavni-cim- a, objavljeno je zajedai-dk- o saoDteaie se
ji, vainu ulogu smanje
nju Aziji
svetu uopste strane su
ajivaajem sovjetskih trupa podvladi da je uspostavlja-- u lstodnoj Nemadkoj kao „i nrimirifi „лј.
uccni da jedu iz dana u
Neki put dobijemo po dva
jnjeta nedeljno. Kao obidno
za doruSak dobijemo pasulj
i krompir.
"Ozenjeni vojnici imaju
dobre stanove, ali vecina od
njih ne mogu da placaju ne-go
samo za jednu sobu.
"Zabavni Iokal za 900
vojnika snabdeven je samo
sa jednim stolom za "pins-pong- ", starim izodi-rnni- m bilijardom, vrlo slabo
oprcmljenom sobom za ci-tan- je.
I onda sc dude zaslo
vojnici toliko padaju
neprilike", rekao je Tunks.
Prilikom njegovog borav-k- a
Belgiji, o situaciji ta-mo,
on jo izjavio: "Samo
par ncdelja biti na brisel- -
skim suhim zilama
bi svakotf politidara Otta-- wi da je doslo vreme da se
poduzmu neke mere". Govo-re- ci
o svom obedanju njego-vim
drugovima redov Tunks
je rekao:
"Ja sam mojim
drugovima vojnicima u Za-padn- oj
Nemndkoj, da cu
njihove poteskoco z n e t i
pred narod u Kanadi".
Svakako da ovaj znlostan
sludaj Tunksa i njegoih
drugova nije usamljen. Ta-k- vi sludajeva ima na stotino,
samo ovdaSnja stampa kn?-o- d kanadskog naroda pravu
situaciju polozaju kanad-ski- h
momaka u Evropi. Ovo
pitanje mora da zaintercsu-j- e
svakog1 poreznika gra-djani- na Kanade.
2oIio-Ki- ri upozorava na
opasnosti od posljcdica
atomskib pokusa
zija atomskim oruzjem. cak
Ovo svoje misljenje on ie
izlozio u jednom piemu. koie
je uputio vladama SAD. Vo-lik- e Britaaije i Sovjetskog
u kome traii. da se
"bez odlapanja zakljudi 10-d- an sporazurn, kojim bi so
prekinula iepitivanja pro-bne
eksplezije oruija a-tonw- kih naprava".
podrfale ideju e sazivanju
medjunaredne konferencije
zainteresovanih zemalja na
kojoj bi se razmotrilo m.rno
reSenje korejskog problcma.
vila da su oni potpuno uve-- j Pariz. — Poznati francu-re- ni u uspeh njihove ski udenjak Frederik 2olio
de. s obzirom na svostranu j Kiri smatra, da de. "ako se
i bratsku pomod Sovjetskog dalje nastave probe eksplo- -
Nemadke, kao i podizanje j napore koje radmdka klasa J u tempu.
naroda, vlade dini u izgradnji socijalizma ve kasnije postati
Sovjetskog Saveza i Nemad-- , i povecanje na-jtakv- e, da se njih vi-k- c
Republike roda Nemadke Demokratske ,se ne demo moci boriti"
1937.
sovjetskih u
Nemackoj
na
tru-pa
vojnoj:
isun.
V se
preplivao
oko
bi
i uz i
j
Moskva. Posle
u Meskvi
u kome
u
zategnutosti u i
Obe
i k'nrii
dan.
jednim
puta u
u
uverilo
u
obecao
i
o
i
Saveza
i
i
privre- -
protiv