Jedinstvo, February 10, 1956

              IZVESTAf SA MIROVSOG FRONTA U TO RO STU OPASNOST
ORUZJA
(Nastavak)
Da se vratim ponovo na Toronto vsko Vece Mira.
Ono ima preko 5.000 £lanova i 97 stalnih pretstavnika.
ObaveStava svoje cilanove i prijatelje pismenim Hi usme-ni-m
putem o raznolikim aktivnostima, Izdaje periodi-in- o izveltaje o raznim dogadjajima. Urgira i apeluje
xia svoje dlanovc i prijatelje za sto bolju saradnju, na
eto vi§e napora i samopregnula . . .
Mnogo naucnika su upozorili
da sc naSa deca nalaze u opasnosti
zbog isprobavanja atomskih cksplo-zija- ,
koje se joS vrSe. Tako na pri-mer:
Prof. Frederick Soddy, jedan
od najvedih cnglcskih atormkih
naucnika, je izjavio da ova ispro-bavan- ja
"pune vazduh sa radio-aktivnoSc- u.
GIupo je rec"i da ona
nisu Stetna,"
Or. Franklin Hutchinson, fizi-£a- r
na univerzitetu Yale je rckao
da "najmanje 1800 dece jc rodje-n- o
sa nagomilanom promcnljivo-Xc- u,
koju je prouzroCila ispitivanja
liidrogenske bombe proilog pro-Ieca- ."
To prouzrokuje razne bole-st- i
srea, ili deformaciju kao Sto je
gluhoca.
ProSlog prolcca, Kodak fabrika
je bila zatvorena zbog karantina
Radioaktivna praSina, od eksplo-zij- e
na 2.1 00 milja udaljenosti u
Nevadi, prisilila je kompaniju da
ispita opitinskf vodovod i rezcrve
vode.
Ujedinjene Nacije su uspostavile
komitct za ispltivanje radioaktiv-nosti.
Taj komitet ce podnositi go-diSn- jc
izveStaje, a konacni izveStaj
tek u julu 1958. godine! Prema
ovome. konacni zakljucci, koji ce
utvrditi opasnost od isprobavajuih
cksplozlja, morace cckati nekoliko
godina, a za to vreme atomsko i
hidrogensko oruzje ce $e i dalje
isprobavati !
Dr. James G. Foulks, sa Univer-zitet- a
British Columbia, dao je u
jednom clanku opSiran izveStaj o
opasnosti isprobavanja paklenog
oruija. Za Ontario je naroflto va
ina tvrdnja Dr. Foulksa da krave
i ostala stoka mogu pasuci travu
da kondeziraju i da skupljaju ra
dioaktivnost, koja ce za ljude biti
opasna tek nakon pojedenog mesa
od te stoke.
Poznato je da su mnogi Kanad-sk- i
naucniri izdali podatke o sta-nj- u
i opasnosti radioaktivne pra-line
i oblaka u Kanadi. Medjutim
ovi podaci se cuvaju u tajnosti od
strane Departmana Nacionalne
Odbrane i sve dok sa ovi podaci
u tajnosti narod nece гткхЧ saznati
o srvamom stanju opasnosti.
Po pitanju provincijalne odgo-vornos- ti
najdalje je otilla vlada
provincij Saskatchewan. Ona je
ustanevila porazne podatke. Tako
na primjer, radioaktivnwt ce istro-Ji- ti
pola svoje ubilacke energije
S L I K E 1 Z
se kolibe
ne meogih I PoceJo
sutih и poirtou JulijskJh Alpi.
All
Ved oJ%no su Ца4 Hi zttjtti,
"оАЛса" Тг%кш, кЉе р&Ша
naztvaj tMjvii vrh Јидоотје.
Kao i sftOfHci mwojtih drwrih
hoft m ko jljtvtee ммт
po рлЛтит. i u pe4eeiti pim.
пл4 Aomtxn a ck th nt mitcie
prtfetfly rft#Msefie pripovfc i иаф
pa pnfffts a se t£eMV€ ш вмкм.
Prodrli тл n tajnc Jtenu nwci1i м
na jBfmlfuvwHt гм гчЦ-nf- c vfcea. MM?e гцЛипе bjfce
gerrtm e tafwama рвкЦм!Д 1м
i trgkvskih gFcbeoa. пјЊете
male i £ИЦге kebe s kao i eni
safm: cVrste i topic.
Prije no Sto nasJupt sta-nom- id
Koprimlka opskrbe se
drvima, hranom i stel jora i ne pla- -
se se snjjega, koji Ш ubrzo doslo--1
tek za osamdeset godina. Radio-akth-no- st
deluje kao kalcijum u
fivim organizmima — mofe biti
k'oncetrisana u zitu itd., i na taj
nacm dospeti u nala tela. To ne-izbeii- vo
vodi opasnim bolestima
raka.
Izabrani Komitet Ontarijskog
Zakonodavnog tela urgirao je da
Kanada, kao flan Podkomiteta za
razoruianje pri UN., predloii je-dan
intcrnacionalni ugovor za pre-stana- k
daljeg isprobavanja nukle-arno- g
oruija "Dok naulni komitet
Ujedinjenib Nacija, ili ntko Jrugo
iompelentno ttlo, ne uttrJi kakra
oJbrana, ako je u oplte ima, po
ltoji u kojoj bi sc takva iiprota-tanj- a
mogla trjiti."
Od federalne vlade sve vise se
zahtcva da obelodani informacije o
opasnosti radioaktivnosti u Kanadi.
Evo joS nekih podatak:
Torontovski list "Telegram",
16-o-g avgusta 1955., pod naslo-vo- m
Opasnost moie biti veca
nego Sto se veruje" donosi upozo- -
renje o opasnosti atomske radija- -
cije za buduce generacije Dr. Wil-liam
Russella, poznatog biologa i
fizit'ara . . .
"Globe and Mail'' donosi izjavu
profesora J. Rotblat-a- , u kojoj se
izmedju ostalog nalazi: "... I bez
rata postoji mogui rizik ulalenja
u geneticle nexolje, ako se ispro-bavanja
ovih oruija nastave sada
Jnjim razmerom . . .
CBC Sight National Seus, 29.
maja 1935. prenosi: "Fizicar na
Yale-sko- m Univerzitetu, Dr. F.
Hutchinson, optuiio je Komisiju
Atomske Energije USA da daje
pogrrfne informacije o opasnosti
od atomskth isprobavanja" . . .
"Globe anJ MaiP 15. avgusta,
1955. (Report from Geneva):
. . . rrotesor I iz age Kemp,
Danske, prcticdnik zasedanja o e-fekt- ima
radijacijc na naslednost,
rekao je da nerha sumnje da ta.'
dijacija prouzrokuje promene u
procesu naslednja i da e sc ti e
fckti poeati u buducnosti . .
U intervjuu sa dopisnikom "New
York Timet-a- " Dr. J. Robert
Oppenheimer je rekao: "O tim
problcmima postoje mi-iljen- ja
i hipoteza, ali ne sigurnost.
Fizic'ari ne znaju. Spedjalistt u ge
net ki ne znaju. Niko ne zna i m--i
moramo voditi racuna o o%-om- e ne-znanj- u."
On je dodao da je situ-adj- a
kao kod fofera, koji ne moie
P L A N I N E
u
njih bfesoi
a
se oleupe pfottraaih pec"i, n
koje se moie SMjcsmi liUtvx po-io£- a.
AH, klaiavan)i betfosllficnfu j
rnfefa. Srak гЉл
se u radienkit. 5u#ri, vozari, kv
n patm pnrtviarai se a sprctne
drrodjelje, kovicc, obucare, Sb'je
i saenke zna 4 napravt svake
d;ace bez icte pomocH. Otuda po-tjr- u
ayryaike hale. Home,
pod iaf#i damu aieBaie ne
ruiilraf od Л9&. nod, za fcofe
e ne kada pfeKaa dane.
jc jednom ...
Take je pe&e-svo- f pffa Jc-kl- ar.
kolilw i nfeaja KaaMtv-A-u
pricm. kfa moie biti i itfmn-d- a, k ipak ечМие iHiniu j £
jer evdfe n p4amnanu lejwwdc
se pfepfecw sa Syohxr. a hvu
prelate a legende . . .
— je to 1919-- Car tjedaa i
dana sipao je soijeg. tako da se na--
A TOMSKOG
„ШШ&г
NA KASKILSNICI
da zna Sta se nalazi iza okuke i
koji bi bio idiot ili kriminalac ako
onda nagazio na gas."
"Ottawa Citizien" 10 ma;, 1955.
u uxodniku pod naslovom: "The
Menace in Background Radiation"
donosi: "Dato je do znanja od
strane Medical Press, profesional-no- g
iurnala u Engleskoj: 'Ako u
vremenu od 30 godina
jc da udvostruccnje radijacije ie
fakticlci opasno, ta informacija (c
biti od akademske vainosti.
jer udvostruccnje radijacije c"e vei
uzeti maha i niSta se ne moie uci- -
niti. . .
'U ovoga, najviSa duinost
i odgoornost politidkih vodja pre
ma cove&mstvu mora biti da osi-gur- aj,
da atmosfera u svetu ne
postane zaraiena do iivotno-pogu-bno-g
i nasledno-Jtctno- g stepena.
Ova duinost iziskuje zabranu a-toms- kog
ratovanja. Izglcda da izi-skuje,
svega, kao Sto Medical
Press preporucuje, intcrnacionalni
ugovor sa obustavu isprobavanja
atomskih i hidrogenskih bombi
dok istraiivanja ne budu pronaSla
kakve su bile ili kakvc mogu biti
posledice na biljni i iivotinjski
iivot i takodjc na c'ovec'ansku ra-su- ."
Dr. Karl Buckthought, fizicar
na Torontovskom univerzitetu ut-vrd- io
mogU(fnost vclikih zgusnutih
doza radioaktivnosti koji se puSta-j- u
nad Ontariom od jct-ni- h mla-zev- a
. . .
Opasnost od atomskog rata, ali
opasnost od daljeg isprobavanja
atomskog i hidrogenskog oruija
po celo covecanstvo,- - je ogromna.
Ona je se nadnela nad celim c"o-vecamtv-om
i ogromna je baf zbog
toga Sto mnogi Ijudi i iene nisu
svesni te opasnosti. Mnoge buduce
rrujke mogu jednog dana vrlo la-k- o,
ako se ne stane na kraj o-o- m
ubilacTcom stanju u svetu, prokli-nja- ti
ncbo i zcmlju kada budu ra-dja- le
deformisanu decu.
Ljd. Mece K©fri-ni- k nimalo j vno zatrpa njihovim skkxvima. I poIjetka ipod njega nisu
fMHttwje od sela ran-- { dok zena. ora I ч nitelc. ie icmx sc naii
Zulu .
fda.
se seva.
zkaa,
'
.
mnoga
oko
t
neta pfetorl
i
Hjcfe i
koji
i
zna. se t
Bilo to
star
p
va,
Bfto
recno nam
samo
vczi
pre
i
olio ooo,
Ijudi najvile plaJe, aavLUla je ne--
i staitcJL Dofla jc ncpfimjetno i po--
Uaano, take da e u pocetku nije
nt otfattn: nafpftfc fc ponettaM
dainna, a aatML j pedele ntntajatt
i oli. Nfwtale je i braiwa. i, kae
da se naaaaca a)ioaiaa nrenr naa
sets je, odtjtftao d svifeta, f?e-k'ra- io
nttaj; mwnrnita. Л pti--
"M
ћлоЛш ж ш
tksctA HwtefA. StMd, Jane, Лјесж.
CKkW0 MMI Ш(џЏШШ pC IMS VO"l4Nl
ffaV 1 taiaMdaBla Tm 1 f -
ввЛв V Жсв PC
— A jidawfat клМ, — pri-£- o
je sari }ekkr. — XcfceHw
dana su 2TijaJi na ttzrtsinama iz- -
nad sela, dok se, izgUdnjeli, rasu
jednog daru spustilt u sda Pokla- - j
Alnoge politicise vodjc, mnogi
nauenki i istaknuti ljudi i iene,
shvatili su svoju odgovornost t u- -
pozoravaju ovoSinstvo na opas-nosti.
Da li c"c nasc naprcdne organi-zacij- e
ucmiti sve u svojoj moci da
upozore sve naSc iscljenike na opa-snosti
atomskog ratovanja i ispro
bavanja nuklearnog oruija?
A, da opasnost postoji i od sa-mo- g
isprobavanja oog paklenog
oruija jasno govorc ifinjenice da je
t Papa u svojoj novogodiSnjoj po- -
ruci izjasnio se protiv. Zatim uvod-ni- k
"Daily Expressa", vclikih en-glesk- ih
novina. koje poscdujc
Lord Beaverbrook, od 2-o- g januara
1956. u njemu se govori:
"Rat se mora oJbaeiti. On mora
bit polpuno izbaten iz miiljenja
narodd.
Napustiti cak i strah-o- d rata . . .
Naoruianja se moraju smanjiti na
krajni stcpen . . .
IznaJ svega, prigrli strbu sxetski
rasprostranjene komrole naJ atom-shi- m
orutjem. VrJiti prititai za
hto. . ."
Za mir se mole boriti svako.
Svaki pojedinac, svaka organizacija
i ustanova mogu se boriti i izja-Snjav- ati
za mir. Duinost naprcdnih
Ijudi i organizacija je da predvodc
u borbi za mir, da pospeie tu borbu
ka Sto vec"im i boljim uspesima.
da je privedu krajnem uspehu:
potpunom zagarantovanom mini u
svetu.
Smatram da dolazcx'a konvencija
SJK mora чмппо razmotriti sva
pitanja buduifih aktivnosti u Miro-vno- m
pokretu.
Veoma bi me radovalo ako bi se
itaoci "Jedinsiva" osvrnuli na
ovaj moj skromni clanaV i razradji-va- li
i iznosili ostala pitanja i pro-blcm- e
u %'czi mira.
Zelco bih takodjc upustiti s
dopisivanje sa pojedincima, bcz
cbzira da li se oni slagali м mojim
miiljenjem ili ne.
PeSa,
Daleko od svijeta
ti su sve iivo na Sto Mt ттШ, a da
se nitko nije uwdie m da mt se
oprotstavi.
Dok u dotini Ji klaaa, o--%
se idc жје Јабип. кпиоамг i kafmt
jdavna ttn j hrana. Sfetv pocne
swdinom mafa, миаа. инјес окосчи.
Zanaii afayan 1ш9Шшфл a anaa
aipa se ам Јиа мааа eiaaic pet snt
U
— Bile je te IjMl — мшф
Jeitiar, —r kada e ni)ag pae c
4 AdHd WauaBaaaLst
SWM CvVytiM OT9) MMyBWaC rvfMHktf
9ШШ Ј-Ма-
Ц MfiaaJ 4ПМввааа
h je to 191. m Mfker dm, 23.
аввна. Лгапааоа! ve forv ана
Ш Ш . Дт ШШЏС ЧГСВ9. PK ШввС 1MB
ate metar sMpaaja. A 19tT aa
1918. aodfcae, ne seeam se debro.
sfHfCg je pae 24. ;им. Bilo je je
izatd koljcna.
A Ifodi su naafili da iz srega
STRA2CA a
RAZVITAK PRIJATELJSTVA I SURADNJE IZMEDJU JUGOSLAVIJE I SSR I
ZEMALJA NARODXE DEMOKRACIJE
Sovietska pomoc Jug-oslavi-ji u
izgradnji tvornica znacajnih
za poljoprivredu
Bcogrrad. — Povodom pot-pis- a
sovjetsko-jug-oslave- n- skos sporazurna o suradnji
SSSR i FNRJ u izgradnji
industrijskih poduzeca u
FNTU, "Borba" pi§e:
"Ovaj sporazum proistje-6- e
iz sovjetsko-juRoslaven-ako.- tr protokola, potpisanos?
u Moskvi 1. septembra 1955 j godine, x kojemu se, izme-dju
ostalojr, predvidja — u
cilju daljnjeg- - proSIrenja u-zaja- mnih ekonomskih odno- -
sa izmedju obiju zemalja —
suradnja u izjrradnji tvorni-c- e
du§i£noi? gnojiva (kapa-citet- a
100.000 tona amoni-jak- a
RodiSnje s preradom
ovoj u kre5no-amonija6n- u salttru), tvornice superfosfa-t- a (kapacitcta 250.000 tona
superfosfata i 120.000 tona
sumporne kiseline podis-nfo-), termocentrale kapaci-et- a
100.000 kv, i u prosire-nj- u
i rekonstrukciji tri rud-nik- a.
Prag. — Cehoslovafki ministar
vanjskih opslova Vaclav David
odriao je govor u vanjsko-politi- -
ckom Oilboru c"cliosIovackc Narod-n- e
skupitinc, u komc jc izjavio da
su u 1955. godin i postignuti zna-Cijn- 't
uspjesi u naporima za ostgu-ranj- c
mira u Evropi i svijctu. On
je naroftto spomenuo 2eneske
konferencije Sefos-- a vlada i mini-star- a
vanjskih poslova cetiri --eIi-ke
silc, ukazujuci da je iz ovih sa-stana- ka
proizaSao "ienevski duh"
prijateljskih diskusija, razumijo-a-nj- a
i suradnje.
Iz!aiufi principc cehoslovacke
%anjske politikc, ministar David je
izjavio da njegova zemlja usposta-tj- a
odnosc s drugim zemljama,
bez obzira na njihove socijalre i
ckonomske sistemc.
iz%-uk-u pouku. Svaka takva pojava
znak im je za ono, Sto trcba da do-dj-e.
Os-dj- e kaiu: "Mnogo snijega.
jak mraz, duga zima — dobra Ijc-tina-".
Xa skijama
iz ikoic nad seJom osma su se
djeca. Bucna i razigrana. Sva su
gledala prema nebu i kao zdiii
mkali nosiima. "Jugovina je. JoJ
ne ce biti skijanja.
I oni najmanji imaju skije. Ka-da
ih tko izradi doncsc ih u ikoki
da sashrfa rmSljenje svojih drugo-va- .
Ter — u skiie se razumiiu.
ih l°M karika
mae. elektriCniti
node., sve na
U onm setima ne cete naci ni-ttoa- a,
tke ne bi mtao skije. I
2ea de u trjsovin! tt doiinu na
skijama. A i bi drukcije, ka-da
поџл ptopada и nijeg i kada na
skijama za pet winata prevalwe
pt, г koji bi pjefke trebalo ne--
kofice sati ? nije nknalo tdko
pegediti, adje se odriava kakav
ili јаг-n-i skwp. krez
seio i gkdajte, gdje pred vratama
ma kija.
Danas jc
Neai vise ©nm starsn eana. ne
poneviii e. kaiu nam steH
to. Kapmwflai. — Danaa ka--
(aVaWaaa% laalBaftaaa11 VabJ акааатвШ aaLa&aB
9ф 99ЧГ9уСОуфР)С CNSPnnpWSI,
Zidnaai je u sela ettorita jfek i
frporimt, a peafia se, da ce mesti
i tevcf on. Iz оваапа спппш pnsdtre
tt'piantmka seta i prim ce Ijadima
wMralnjica bolja od darsalnji-ce- ,
je danalnjica nef30-red'T- o
bolja od Onega. Sto je bilo
jeccr i vjekorima prqe
MAKUC
Prema potpisanom spora-zum- u, sovjetske oraniza-cij- e izvrsit de u toku 1956.
do 1959. godine projektant-sk- e radove, LsporuSit 6c o-pre- mu
i dio materijala, koji
su potrebni za izgradnju
poduzeca, poslat ce u odgo-varajudi- m rokovima sovjet
ske struSnjake za konsulta-cij- e, rukovodjenje montaz- -
radovima, puStanje u
pokusni i puStanje u stalni
pogon navedenih poduzeca
i predat de besplatno licence
i tehnidku dokumentaciju,
neophodne za onranizac'u
proizvodnje odsjovarajudih
koja se jrrade.
Za pladanje projektant-ski- h radova, oprcme i mate-rijal- a sovjetska vlada dat de
kredit u odgovarajudem iz-no- su,
u roku od deset podi- -
uz dva posto kamata ro-сНбп- је.
U cilju pripremanja stru-cnjn- ka
i radnikn za podu
Izjava cehoslovackog ministra vanjskih
poslova
"Osjcfamo vcliko i iskreno za-dovoljst- vo
zbog poboljSanja
odnosa s Jugoslavijom, do ctga jc
doSIo u toku proJle godine" —
rckao je David govoreifi o odno-sim- a
izmedju Cehoslovacle i Jugo-slavij- e.
On je naglasio da je to
ved dalo dobrc rezultate — i pod-sjcti- o
na potpisivanje trgovinskog
i platnog sporazurna, na razmjenu
trgovinskih i drugih delegacija,
kao i na razvitak odnosa izmedju
dvije zemlje u oblasti kulturc. Da-vid
je dalje izrazio da ce
dalji razgovori pridonijeti vee'em
produbljivanju svestranih odnosa
CSR c Jugoslavijom. "To od svega
srea kako c'ehoslovaclca vlada,
tako i sav cchoslovacki narod, koji
u takvom raz-oj- u vidi korist za
obe zemlje i za jacanje stvari mi-ra"
— zakljufio je on.
Moskva. — Jedan od najvazniih
privrcdnih sektora u istocnim obla-stim- a
Sovjctskog Saveza (Sibir)
jeste izgradnja elektrknih centra-la- .
NTa rijeci puStcna jc u
pogon hidrocen-trala- ,
podiie sc velika Buhtarmin-sk- a
hidrogradnja, a planira se iz-gradnja
jol jedne, tree elektriftie
ccntrale. Na rijeci u Sesetoj
petoljctci otpocct ce rad N'o4si-birsk- a
hidroIektricna ctntrala.
lPerav.e Preksaomil.ietnaabavljaju samo ioa-.- tmdaie& kpasrckdasdteavljati pn'u centra- -
ellive i to ode na skiie. a Obu.
svaka
kako
7Jmk
z4tot Idite samo
mnego
lako
— Ije-4- i
ШЕШСС
biti
jer
toga.
Ka--rt
nim
na,
naiih
nadu
ieli
U
Irtish
Obu
ben
vec"
U $eoj peteJjctd etpecet (t
energetsko koriWenje tnecne sibir-sk-e
rijeke Jcmseja.
Ore, 1956. ged+ne fnMtk ie se
poaam prvc HMbtec Irkwstsbe W- -
drooentrale na rifeei Anajari, IcOf
ntire iz Bafkakkeg jeeer. U no--
U vrijeane nairijeg neoltu.
sradnji i zipaini Balkan pfedsta-va- a
pe saarmtvvno Imanafsi0 t pet
Do tag zaklpnfka koyi je naait
tt vTaTPPPPCVxVpvsuBp ПРлРСР OT99I PPJ
Jugoslav amki arbcelozi na owwwm
proeiavanja nuterajala najstarijeg
neoKtskeg naselja na crneajankoj
rijeci Meraci. Naseije, otkriveno
v Ijete 1955. godine, pokazaje
game teze s poe'etnim neotitom u
PodanaTljs, zrantm starferacka
zeca spomenuta u svom spo-razum- u, sovjetske orjraniza-cij- e
de isto tako primati ju-slaven- ske gradjane na pro-izvod- nu obuku u sovjetakim
poduzecima.
Ovaj sporazum ima pose-bn- o
znadenje u naSim napo-rim- a
za unapredjenje
Izgradnjom spo- -
menutih postrojenja za pro-izvod- nju umjetnih tjnojiva
nasa zemlja dobit ce vlasti-t- e kapacitete s velikom ro-diSnj- om Na
taj nadin sc oslobadjamo u-vo- za umjetnih trnojiva, a
samo duSidnih Knojiva u
1954. uvezli smo vise od
88.000 tona u vrijednosti od
1.3GG miliona dinara, a u
prosloj podini }o viSe.
Pored znadenia za una
predjenje naSe
izprradnja poduzeda spo-menut- ih u sporazumu olak-S- at de sredjlvanje пабо plat-n- e bilance."
Potpisan sporazum o
posfanskoj sluzbi izmedju FNRJ i
Bcograd. — U J3ukureStu je 13.
januara potpisan sporazum o po
Stanskoj sluzbi izmedju FNRJ i
Rumunjskc Narodne Rcpublike.
GIj je sporazurna daljnje unapre-djenje
poStanskc sluzbc izmedju
dvije zemlje.
- bugarski
preffovori o rijecnom
Bcograd. — Prema obavjeSte
njima iz Gencralne dirckdjc Jugo-slavensk- og
rijecnog brodarstva, od
25. do 29. februara odriat cscu
Beogradu pregovori o reguliranju
rijec'nog saobraaja izmedju Bu-gars- ke
i Jugoslavije.
Trgovinski preffovori
s Bug-arsko- m
Bcograd. — Jugoslavenska trgo-vins- ka
delegacija otputov-'- - j
Sofiju radi vodjenja prcgov-- -
zakljucenju trgovinskog sporaz' iu
za 1956.
NOVE ELEKTRI5NE GENTRALE SSSR
Ustkamenogorska
poljo-privred- e.
proizvodnjom.
poljoprivre-de-,
Rumunjskc
Jugoslavcnsko
saobracaju
tj. Scstoj petoljctci, koja je rxjccla
pn-o-g januara 1956, otpocct cc iz-gradnja
tzv. Bratske hidro-clektri-c- ne
ccntrale, koja ce predrtavljati
drugu i najmocniju stepenicu ve-lik- e
angarske kaskade. Poslijc njc-no- g
zas-rsctk- a Bratska clektridna
central proizvodit ce godiSnje vise
elektric'ne energije nego Kujbiiev-sk- a
i Staljingradska centrakt Za-jedno,
koje se smatraju za do sada
najvece i n-ajja- ce rta svijeta. pri
cemu ce ta dektricna energija biti
znatno jeftinija.
Nema svmeje da ce medju iz-vxri-ma
eWctrifoe energJfe y SSSR
u buduce vaJne rnjesto ZMeti
atomika energatfca. Prv a+ermka
etektricna centrda pmktda je za
jiou'inu i po vaisa pfeeo 30 mtlio-- n
k4let-st- i с1акц1Еве enefftije
za tvornke I kajtiouie M svojoj
oblasti.
Utvrdjena povezanost Balkana u najstarijem
neolitu
kufora. kao i s onim u O&oj.
pvCPcMvPJI D04 ppPj-PjppPJfl-
A JC ј"8МС10#
ат ЈвИаИИРВа SpalmniKm Wv
PHM rMPvPJrVpi PVPJO-P- R PMPPPjV PPHP£ OtO
О-&ак- ава fVCIVn— aаTалSааIкаiаnаH1 I PaVdPavajPaPlAA pHPJPPVPJfv- -
rijdta пмеуа iz Ie olilaHi peipa- -
dani vec facvipceoni mnm.
O&intje --se. da e ftdam pred-vtdje- ni
za fdWu goikia j4 rHe
rasvsjetltti pitanja роЧатка i raz-ro- ja
raiadjeg karaensa; doba na
Balkan, kao i njegevth rcza s
кнкнгагаа bliskog Mediterana.