Jedinstvo, September 07, 1956

              STRANA 2
NASI ORGANIZACIOTI PROBLEMI
0 IZGRADNJI NAslH ORGANIZACIJA
V.
U odlukama Seste konvennje Saveza istaknuto je
i pitanje lzgradnje naSih organizacija. To je jedan od
osnovnih problema o kojem morarao mishti kako i na
koji na£in da prosinmo l ojacamo naSe redove. Svi smo
mi svesni ove dinjenice i znamo da bez jakih i sirokih
masovnih organizacija teSko je i zamisliti a kamoli iz-e- si neke vece i masovnije aktivnosti na bilo kojem sek-tor-u
na5e delatnosti. Zbog toga je Sesta konvencija po-svet- ila
ovom pitanju vchku paznju.
Konvencija nije predvidela neki narociti i detaljniji
plan kako da se ta akcija provede. niti je ona odredila
koliko da se upiSe novih, clanova u Savez. Ona je to osta-vil- a
mesnim organizacijama da same odluce i stvore
plan prema priltkama i uslovima u svojim naseljima.
Drugim recima, konvencija je dala punu autonomiju ih,
kako je u odlukama receno — "vecu i airu samostalnost
da same razvijaju samoinicijativu za pojacanje svojih
redova upiiivanjem novih clanova . . ."
To je daklc Sto se ukratko goxori u odlukama po
torn pitanju. Medjutim u glavnim referatima i diskusiji
delegata to pitanjp je mnojro ire tretirano. Iznoieni su
konkretni primen i cmjemce koje govore o тодобпо-stim- a
i perspektivama za pojacanje naSih redova. Naro-6it- o
one postoje u naselja gde posluju naSe organizacije.
ViSo cinjenica govore ц prilog tih mogudnosti za oja-can- je naSih redova, samo zavisi do koje mere smo spre-m- ni da razvijemo inicijativu u torn pravcu. Koliko smo
spremni da za to ulozimo truda i licnog pozrtvovanja.
Da razvijemo aktivnost u pravcu koji bi obezbcdio ma-ka- r
i mimmalne rezultate, mnogo zavisi od mesnih orga-nizaci- ja koliko 6o shvatiti vaznost ovog zadatka i ko-liko
се uspeti da se povezu sa vecinom'na§ih zcmljaka
koji nisu danas s nama. ali koji su ipak najblizi nnSem
pokretu i пабој opstoj stvari.
O opm zadatku nije potrebno na Siroko agitirati
clanstvu Saveza, a pogotovo onom ilanstvu koji su u
naScm pokretu od samog njegovog osnivanja. Oni su i
aami svesni tog zadatka, kao i uloge naSih orgnnizacija
koju su one igrale ranije, koju igraju danas i koju treba
da igraju u buduce Medjutim radi drugih naSih zcm-ljaka,
koji nisu bili direktno povezani s radom naSih
organizacija, potrebno je istaci nckoliko vaznih karak- -
teristiSnih primera, koji su vrlo efektivno delovali i da-nas
deluju, samo u drugoj formi, na druUveni zivot na-Se- g naroda u Kanadi.
Ako se makar i povrSno zaustavimo na istoriske
cMnjenice o dozivljajima naSih iseljenika, mi demo doci
do jednog zakljudka da pojava naSih radnickih, kul-turno-prosvet-nih
i demokratskih orjranizacija u Kanadi
nije bila samo jedna obicna pojava i rezultat dobrih
agitatorn, nego su se one pojavile kao istoriska nuzda
za паб radnidki narod u Kanadi One su iskrsle i razvi-jal- e
se kao rezultat teSkih dnna koje su nasi iseljenici
preiivljavali za vreme velike privretlne krize tridesetih
godina u Kanadi. Onda kada su se nnSi ljudi iseljevali
iz stare otadzbine, do grla zaduzeni i optereccni viso-ki- m kamatama kod raznih seoskih lihvara i zelenaSa u
bivsoj Jugoslaviji, nepoznavajudi jezik i nacin zivota
ove zemlje, bez naroditih strudnih kvalifikacijn, ovde
su naSli tesku privrednu krizu koja je izbacila s posla
viSe od jednog miliona kanndskih radnika. Bili su prisi-Ijen- i, kao i hiljadc drugih besposlenih radnika, da u
potrazi za hlebom реЗке i terctnim vozovima lutaju s
jednog kraja na drugi kraj Kanade.
Takvo stanje na jednu ruku straSno je pogodilo
naSc iseljenike, dok su na drugu ruku kanadski boga-taS- i
i krupne kompanijc, koristedi veliku beaposlicu i
veliko trziStc besposlene radne snage, nemilosrdno eks-ploatis- ali
one radnike koji tada su bili uposleni. Prcte-rn-ni
teSki uslovi na poslu, uzasno niske nadnice, dug!
sati, diskrimlnrcija prema stranim radnicima, nateralo
je i na$e iseljenike da podnu misliti o organizacijama
koje de ih §tititi i koje de ih povezati s drugim organlza-cijam- a
kanadskog naroda u borbi protiv besposlice i
protiv nemilosrdne eksploatacijc. OsetivSi svu tezinu
privredne bede i neslgurnosti u novoj domovini, odsut-no- st
kulturno-prosvetni- h aktivnosti, naSI iseljenici do-laz- e do punog upoznavanja svog pololaja i s njihovim
konkretnim radom podele su da nidu naSe radnidkc,
kulturno-prosvetn- e i demokratske organizacije i Stampa
naSih iseljenika u Kanadi.
Okupljajudi oko sebe i kulturno-prosvetno- g rada,
oko borbe protiv besposlice i eksploatacije, za bolje
nadnice i radne uslove, na5e organizacije su stekle ogro-ma- n
upliv kod naSeg naroda u Kanadi. Organizovani I
okupljeni oko svojih organizacija i svoje stampe, na3i
iseljenici su za vreme Drugog svetskog rata pruiili
svoju skromnu pomod naSoj novoj domovini i njenim
ratnim naporima protiv faSistidke rsovine. Oni su pruiili
i svoju prilidnu pomod svojoj staroj otadibini za vreme
Narod nooslobodiladke borbe protiv fnJistidkih okUpa-tor- a
i domadih izdajnika Oni su udinili i svoj doprinos
posleratnoj izgradnji To je poznato svim naSim iselje-nicim- a
u Kanadi
Kulturno-prosvet-ni rad bio je razvijen na velikoj
visini. Nije bilo naselja. pa makar i sa najmanjim bro-je- m
na$m ljudi, a da nije znalo za naSu organizaeiju i
njen rad. Veliki broj tamburaskih i pevadkih drutava,
diletanskih Г drugih folklornih grupa. sportskih klubova.
dedijih Skola i drugih kulturnih ustanova akti-n- o je
radilo u svim vecim naseljima naeg naroda s jednog
kraja na drugi kraj Kanade.
To je tada. zaista. bio veliki doprinos naSih erga-mzacij- a.
One nastoje da i daije razvijaja sireke i
masovne akti-nos- ti na svim granama naSeg draitveReg
2iota: da i dalje udine svoj doprinos privredRom i kel-turno- m
razvoJH nae Hove domeviHe Kxiiede: de s jo5
uie i dvrSde pevezuju sa bratskira dmtveaim orgasi-zacuar- oa
naSeg Ruredii a starej otadibini s ciljem Sreg
efektivngeg razvijanja каНигло-prosvetee- g rada e-- du
naSim arodom н Kanadi.
To sa Ilje ne samo eelokapnog lntva Saves,
nego i %edie ©taloir naeg naroda ove. Mi demo te
ielje iepuniti samo onda ako mobiliem sve sale saage
i kolektivnim radom pojadanto nJe redove i proMrimo
nae organizacije apisivanjem novih dlanova. To je xa-dat- ak
kojeg je pred nas postavila esta konvencija i mi
treba da ga ostvarimo. B Steranov
D O
Automatizacija je dobra stvar, ali radnike
treba osigurati protiv otpustanja
VTmder, Oat — Mmulth pjr njersk.im oicrttma i помт nuii
tjedina a ол-о- т lnJustnjtkoni nama. za ito cCe gomilanje pro
rajestu popclo se stanie nczapo- - fita
iknSi ax 1} 500. Dok сло p5en, .
moie se tea, , шшаа njih se ic po-- , Sa cune ce $c radnici suohtt na- -
nog odmora kod ackih manjib
tvoroaca.
ne btti
i Ford Motor Co je pozvala ce-- 1 no mjesta za staaovtti broj radnika
koji postotak u vcun tnjofitetom koji su prte radii
sPJoe1nojist ,deiMbidiiadicsnaomeo zoadmdorraa uro- - V? K Sotm, a , Doxnaiem da ic neki broi nakaad- -' trati rad automata u tvomicauu i
no pozvan na posao posliie Labor it kancelariiama. koi'th .te sve ijjlI Day Ah tlo lose laslcda svakim danom, ali ne ce biti iiiepo , se ito skonie еч. broi radnika i ilsenoutzlidivizoa,ti kbardoncoe steanisevenezailpeo- i- po ratio na posao na izgradnt j no-- '
,_._ i os modeia ta codinu Raz-- , slenih Broj o. exaposlemh u Wind- - ... ~— ~~ м ea ат±л ил . МШШЛТ~ m л. ._ log ;e tool a to, ito t rlo malo
ih niita uvereno potrebitog mate-njal- a
za promodniu novih modeia
automobila. Da bi sami sebt udo- -
voljih moiemo i nebi smieli se protiv tti
. moiemo nadodati — kouko . '
uzme vremena da Ford naomila
potreban moterifal i da otpocric ta
protz-odnjo- m Jest istina, ali on-kvo- g
neito nie bilo u proilosti.
Ovo stsara boaxan kod radnika
koji occkuju di e povrate na po-sao,
lead cc to biti.
Craysler Corporation kod koje
je najvnfi broj zipodenih radnika
u Windwru .ovogodiJnji dvotjed-n- i
odmor e zakazan 19 augusta,
dok naprotiv proizvodnja xozila
bila je dor$cni pod konac ju!a
Nakon toga $u naveliko otpoeli
rad u plantu broj J raznor$ni po-duzetn-ici
iz ana RaJi se danju
t not'u na pripravlpnju za ciu i
briu proizvodnjj, ali sa manje rad-nika.
po novo izgradjcnim mii- -
Osvrt jedan anti-slavens- ki anti-zajednicars- ki
clanak u "Hrvatskom Glasu"
mi i Jadni Prpicu, tt
od augusta 27 og gdje je
danak pod naslovom 'Javna go-vomic-a"
pera "patriote" Ivana
Prpiifa Gosp Prpic". sudetf po sa-dria- ju
llanka, pnpada ' gotskom"
ponjeklu, koga je Ante Pavclid
bio uzakonio 1941 god Cuvcnt
driavnik Bizmark pisao je i ufio
Nijcmce da germanska rasa tell za
unistenjem slavenstva i dok Sta-ve- ni
postojah uvijck u nj:ma
trebaju gledati smrtnog nepnja-telja- .
Bizmarkovu nauku pnmje-m- o
je Pavel i! i ocrnio obraz po-Sten-th
i kulturnih Hrvata. Sjeiam
se 1941 godine kad sam bio prog-na- n
od ustasa kako su se glaveStne
busale u prsa i govonle: Mi smo
'Goti i nemamo niSta zajednicVog
sa Slavenima. Na? je dlj kao i ve-hk- og
Reicha da untitimo Slaven-stvo- "
Da je bilo tako poslali
su 60,000 hrvatskih sinova da se
bore protiv Rusa. Rezultat toga:
od 60,000 vratilo sc stotinu iivih.
Zar im vjedovi d su "Go-ti"?
Neka na to nesvijesni Prpic"
odgovori.
Da neoduljujem sa predgovo-ro- m
prelazim na sam tfanak. Ne
mislim uzimat u obranu glavnog
predsjednika HBZ Mandida, jer
ga ne poznam i ne znam kuda po-litick]
pripada Ali po pisanja
Prpica isti je spomenuo Slavene a
ntjeGote, pa je to PrpWa i njegose
sljcdbenike uvrijedik. Gosp Man-dr- f
se osjeda skivenvkog porijekla,
kao i Sto jeste svaki i da
nije bdo s4avxnkih predja ne bi
bilo ni Maadica. m Prp!a kao
rtki jednog Hrvata. -
Za fovieka sa osfedijima je naj-ve- fi
zkkSn stidrti se svoa potije-kia- .
Ako c Prmf aatiUreaski
j etjeca, aK yofcengi Hrvata
. ae. re4 aaptour eai sa penefti
! tto ih je sfaveaAa тлЏи toMU.
' Prpid sfOHMflye oaa nuo&m;
' "hip ft ekut m§9 Ska d-nj-e$
k#"-- R ajitgayoai pee- -
IV ввВв W& ФШ ИС рвТввИС Нв
prst м fed noiat. vC e
1 KMfcft вЧЧВРв? VlfWBnR6 p&C eft
d se м амИко rriWi
M jdn PrpiJ e o osteta SU-"ето- го
r b oij ta rnrXKuCio da
od k n--
-- = czu сп-п- з Gjt-m- x
nostavno je nnimjcti. Ako ostanc
proizvodn;a kao 5to e bila prollc
godme, znai da de dovolj- -
vifc
aHU U£d4S LH ,UM Ц11СКЦ CVI U oo doba iduce godine
U doba ovog vdikog tehnJAng
napredka u kome se nalaziroo, ne
auioiHoitzaciji inuujirijc — vecoj
protzvodnji sa manje radne snage
Ali od automauzaaje industnje i
raJnici moraju tmau kortst.
mora iivjcti. Covjeku je potrebno
fivjcti kad je besposlen, kao i onda
kad je prirruo tjedne plae Mi ne
crmo i ne' moiemo dozvoliti da
automattzictia danomice baca nas
radnike na ulicu Sve je ovo —
automatizacija — proizvod чтпе i
fiziCke snage radnika, a vlas-nik- a
tvomiea To je kolcktivno
djelo radnika i od toga treba i mora
sav narod imati korist
iPoznata je 6'njenica da je Tord
proile godinc poieo sa instalira-nje- m
novih maiina. Prepuitam
radnicima da reknu Sto mtslc o
tome Ah ja mislim da je to samo
Dospio je u ruke "Hrvatski obraz pocmio ka
Glas"
iz
budu
to
to
Hrvat
tisane
nfefto
narod
ne
da si ncpnjatclj svoje kolijevke i
svog potomstva. Danas Slavena
ima oko 300 mi I i juna i njih se ne
moic uniStiti niti prckrstiti da po-sta- nu
Goti Upamti ovo Prpicu.
Mi se nalazimo u Kanadi i Amc
rid i volimo ove demokratske v
mlje, odani smo i lojalni njiho-vim
zakonima, ali se ponosimo i
sa svojim porijeklom. Prpid nije
c4io za uzrcftcu elikog Linkolna
koji kale: "Tko oe voli svoju do-movi- nu,
narod i ponjcklo, taj ne
fe volit niti novnx domovinu Ame-nk- u
u kojoj sada iivT. je
ova j najveci rololjub Zapada mo
gao ovako геб, koji je Amenkanac,
onda to mole reft i jedan Prpic"
koji predstavlja za hrvatski narod
peto kolo.
Jest Prpicu, sitao si na niski
srupanj, jer ovo ne bi smio pisati
cbvjek koji upravlja sa svojim mo-zgo- m.
Ako je glavni predsjednik
HBZ rekao za hrvatske mladite da
ne mogu naprijed od kapetana, to
nije knva HBZ, %ev? ovakovi kao
Prpic kome je najmilije kopati
jimu pod drugima Ncka znade
Рф! da fe se on kao i njerrra
slini sami sruSiti u jamu koju su
pripremili za drugog-- .
Kaie Vrpit. da nam nije slaven-stv- o
nisata dalo Zar nije naj4eci
dar za Amcriku radmk, Slaven,
koga je slavenska majka rodila i
odhranila. a kad je bio sposoban
za rad otitao je o Ameriku dx nju
gradi i pod lie i na koncu u njoj
umire Zar je stroj (malina) ili
blo koji predmct vrednij-- i od tov-rek- a
Kod Prptca j rve samo &v-j-k
ne. Zar bi on danas jeo kaaad-sl- i
krub da £i nije stavemka maj-k- a
rod#a'
Ej, Prpice. PrpJAi' Ja пнЛт
4a HBZ ne treba tvejih savjet
kako e aSd swye cUneve J
ljfee АмеИки. Oai глаЈв boife
nSV a IT'S ™ JViin ITW
ROVtUf @RWM1 Ж Pfprf I ICpOVC
ghtfcuc iMHrftsblf ft Amgrid
З&ЈЛЛЛ AflRCflQ VBOV9 I tiM Л Bt Ml
iUne 4л u pebjedifi Neka im
tO odfOVOfl Prji
Fordov profit
Citi profit (nakon placrnih
porrza Ford Motor Co. of Ca-nada
do 30. juna (?t mjrKi)
iznix-i-o je I12.030.6NG ili 57ЛЛ
po dionici.
I iitom periodu proile sodine. lU profit je bio $7,430.460 ili
Sl.tH po dionici.
uzrok Sto hiljade radnika uposle
mh rano u proljeifc ostade bez u-pusl- cnja
Da li postoji mogvWnoit
da se oni povrate na posao teiko
je odgonetati
Pnje ncgo smo se do kraja su- -
06Ц ncprilikama naJeg opstanka,
dUjctn ove oaSe nove domovme.
pnirupimo ozbiljnoj borbi, da se
pnsili poslodavce, zajedno sa od--
govormm licima na vladi, da bt
se ozbiljno povelo racuna o rad
nicima koji su bez posla. bilo ton
zbog automatizactje ih kojcg dru-gog
razloga.
Bilo bi suv lino ovdje ptsati ku-d- a
se ivc troJi i razbacuje narodni
novae I'a kad irru da se troJi na
veliko, zar ne bi bilo korisno i
pamctno da se povede briga o ne-zaposlc- nim
radnicima, jer taj no- -
vac i pnpada narodu Kod naSih
unija sve se vise postavlja pitanje
mirovine. Sve ovo Jto se do sada
ostvarilo menc ne zadovoljava
Vjerujem da ne i mnogo druge
Mirovina u sedamdesetoj godini je
niJta drugo nego — po onoj na-J- oj
izrcki — varam te boze. MuJ-kar- ci
bi treba It dobivati penziju
skonjc — u Jczdesctoj godini, ie-n- e
u pedesetoj, jer je ovo samo
i
Ako
Sta bistc vi kazali?
Kvo jednog citata Iz jlank
Ivana Prpica u "Jlrvatukom
Glanu"!
. . . Moje je ooobno miiljr-nj- e, da je od Ilo(fa grjehota,
t Strta u danaSnjim prilikama u
Tijetu. Hrratima iaticati la-vrrns- ttu, koje nije niita druRo
nego trojankl konj i iia koR
ne mole мто komuniiam na-kri- ti. Лко unto cbilja Hrvati I
volimo Ameriku, onda treba
aahoravit na nlavenotvo, Jer
laveivtro nam nije niita dalo
onirn ilo i nrpriliku . . .
vim Oni su sebi ono izvojevali i
neka im bude Kad se ne stidi A-mcrf- ka
da pomaze Jugoslav iju, ka-ko
se onda moic stiditi dovjek koji
je u njoj rodjen' HBZ ima леси
obavezu prema svojoj rodnoj grudi
nego to ima атспЛа vlida Pa je
njena dufnost da pomaie narod
od koga potjece. To nije pomaa-nj- e
"komunizma", kako navodi
Prpic". Prpic" navodi bijeg Hrvata
(ustaia) Nisu oni bjeiali pred
"komunizmom", vcvf zbog svojih
prljavih djcla da ih ne stigne na-rod- na
kazna za pofmjene zloine
ZaSto navodi Stepinca kao nevi-no- g'
Zar ne zna da je on blago-silja- o
oruije s kojim su ustaSe po- -
klali hiljade Srba i njihove nejake
djece? Zar ne zna da je nadjeno
na kaptolu oruije koje jc bilo sa-krive- no
sa znanjem Stepinca Zar
je on onda bto nevin' Sa kaznom
Stepinca se nije ueiSttla vjera nrti
crkva, vec" se njega uklonito da
ne bude kao takes i na £du te
crkve.
PrpW i njem s4cru ne £c niti
mogu HBZ prwWti da se edrekftc
svofe stare deraevme. Tu veWrvi
bratska orjeMHzadj stverilj st po--
IvXm IjVVIf KOJI О ШШШЈЖЂ Ј %М
гн i novm domoviHU fedna4ro i
fo tm HJutehm. je iMnet k to
Am i dns. i Mfe PrpfOrroas
мсав cfea se ОАа тфФФлс hs va s
tiy4MAe tiravafie opihr9 ммменн
kao e je Prprf.
Zae se Prfrf aaiytit a sturs
fmm razra4xa КеМш je в&ме
I dobra za ova cstanoru'
Prpicu. ti si premalen da are-- Po n;egovora pisaniu on te ne-- d
j-r- f sa oarodoro a staroj domo- - pmatelj HBZ, o ecog clansrra
jedan nacin da se smanji broj oe-zapolc- nih
radnika i гаЈшса, a
omoguci bolji inrot rdailjem na-ro- du
No moguf e ce neki od citaoca
refi da je ovo krapno pttanje. No,
nije Dozvolrte rat da ukratko spo-mene- m
fto smo zajedno doiivjcli.
1942. godme po prvi pot mi se
osrvanlo, ooo Sto mi je bilo naj-drai- e
i najmtlije — pottao sam
tlan umjr. Od on© doba pa do
sada ipak smo uspjevah da bar
koliko toliko izvojujemo ono Sto
nas radnike pnpada Jest, nema
dvojbe. unija je preiivjcla svega
i ssalta, all ipak mi smo krodili
naprijed i svaka borba nam je do--!
mjela nove pobjede Da mi je ovo
bio tko rekao, zaista ne bi vjero-va- o.
Tako se mole i mora urediti i
ovo pitanje. Drugog izlaza nema
All ne prckrStenih ruku NaSa
je uuznost pmtupati ozbiijnora
oraniziranju — stupoti u borbene
napredne organizacije, ditati i biti
prctplatniei napredne novine, koja
se zalaie za dobrobit naroda Mo- -
rimo i trebamo biti lIanovi unija,
posjei!ati redovito sjednice, kako
organizadje tako i unijc Na ovim
sjednicama se raspravljaju pitanja,
koja su usko povczana sa naSim
opstankom: kako i na koji nicm
izvojevati ono Sto narodu pripada
Sto posto smo uvjereni da se ovo se mole rjcSiti pomocu jakog rad-nick- og
pokreta Materijalnih sred-sta- va
zato ima Ogromni su godiS-n- ji
profiti onih za koje se vec" go-dina- ma
u znoju kupamo.
A Muni.
na
svakog poJtenog Hrvata. Po mom
miSIjcnju kao takav on nema prava
uplitanja u stvari HBZ. Neka se
brine o sebi, a ne o drugom Kada
ce se njega pitati o Gotima" onda
neka odgovara i pise. Sigumo mrzi
Slavene zato Sto su oni uniStili
Hitlera? Slavenska tradicija po-stoji
od kako i svijet i netfe niti
ju moie uniStiti takvi kao Sto je
Prpit
PoSteni i iskreni Hrvati, kao i
svi rodoljubi u HUZ, osudtt (c
pisanje nesvjesnog Prpica a zatim
joS sloinije graditi HBZ i svoju
novu domovinu Ameriku t Kini-du- ,
x njihova ljubav na svoje po-njcklo
ne ce prestati dok bude po-st
ojala Hrvatska Bratska Zajednica
Dtnko Danilov.
(Xrindsor)
OD UKKIl.VierVAt
Ofcorjrno4t pira nam je ra-zumlj- iva. Prpicer dopin u "Mr-vatako- m Glaun je uvreda -- kome tko e рогнм! urojim via-vrnxk- im porijeklom. Treba p-ia- lit (to -- HG" daje publidleta
takv-i-m tvarima. Mi bi ipak ie-l- ili
da je prljatelj Danilov bio
malo umjerenlji u biranju li-ra
ta.
(Nastavak sa str 1)
"Ka5 posjet Sovjetskom
Savezu pomoci c"e u
rada Dvadesetoj?
kontfresa KPSS medju 5iro-ki- m krtiKOvima propresiv-noj- ? kanadskog naroda. Ti-me
ce &e pojafatt bratstvo u
nasoj zajednidkoj stvari za
socijalizam i proiiriti me-djusob- no razumijovanje o
PreJ 21'goJ—n'-.-a tutt unripe
IZVAOCI l RANIJIH
IZDANJA
U Ht-cJni- ku "Bark ' ej 5.
aprda 1933. goJtnt gorort se o
pTobJemtmji besposhte u vnft-m- a vthke prtrreJar Irizt Ka-nxl- i,
meJjii oiuitm- -
Toiom proJt geJmt vLUolj
ft btjeJj i motomj atrmatinj
шртЈнн Uet tunot-- m df ttes-poxtene- g rjJaiUva prima f.zi
rtUf. Tetom prolUfoJttnte
fisiLme geJme, drnmtnimnsta
viola ft utrmitla od prtUke so
milion doUr ma bespotleutki
i fartmirtki rrttj . . . Drseuk
biifaJd ktttddfktb radmk pn-mjd- o r mprat o Jostatmtr koltlmu
log reffa, Ja s ft ttk mogl
odrtatt na iitotm. Dofrm, go
tot aofttft dto btifoilenog —
a osotsto tnorodnog radtuitta
— ntft prfmaio aapie Ata i ptjtio ft pod tftnhom shapa-где- 4
potato nattupafaft rmrr
uslijeJ glodo, Om pjko, kofr su
prinudi reif, bdi sa prrmororonr
na prxsilan i robifjShi btsplasan
rod frdne Ш drsrge trite.
Tokora JoUzeit frslalne go-da- r,
primMi ft ogromna t --
knit duvorrt sve reia armijj bes-posltm- h rjJuikj i ssramaSmj
jarmera fol mnogo . ra a a e
isvotaib potreblttua, nego ; to
primal Ijirjsle godine. Vortdott
koji su tiottm dominionskim
budittom predvidjeni za tu
strbu sa idutu godtnu. iztraiau
manje od polo vice svote koja je
utroiena proUe godine za reltf
Minis tar rada tzjat to je nedavno
u parlamentu, Jj le konaina
st ota koja le biti tokom idult
jitklalne godine utrofrnj za re-ltf,
iznorttr oko 25 miliona do-lar- a
Kahtije kada je taj nott
rtacrt za reltf izradjen i podne-ter- t
parlamentu, ustanotljeno fe
da je taj kredtt smanjen na --
glib 20 mdtona dolara Dakle
tek diije petine od stole koja
je utroiena u tu svrbu proile
godine.
U ovoj tinjenici vidtmo jedan
od glavnib uzroka, zaito je
Bennett nedatno poduzeo mjtre
kojtma mu se pruia potpuna
diktat orska mol, jer je unaprted
predridio Ja te stapatanje s
btjfda natjerali note desrtke
jtljJa btspotlenih radnika t
siromainih jarmera м borbu
protiv njegovog reiima gladt i
trrora, stoga je Bennett unapri-je- d
oboruiao kako bt sxojtm
programom "ieljezne pete", tu
borbu mogao u krvt ugultt.
Vj temelju mtzerne betposle-nitk- e
zaitite koja je za idutu
godtnu prrJt tdjena, otudjeno t
baten o je u stapatanje Jesetak
btljada besposlenih radnika, njt-bot- ib
Sena t Jjece . . .
Besposleno raJntUto i siro-mai- no
setjailvo ore zemlje, nete
bitt zadriano od dafjnje masorne
borbe protiv polittke skapavanja
i ntimafttne Pa i najzt jerskijt
teror retsma "ieljezne pete" ne-te
pokolebati odvalnoit i. odlut-not- t
gladnog i skapavajuleg
betpostenog radniftra t Stromal-no-g
farmerstva m njtbovoj borbi
za prato na iivolm opstanak. "
Delegacija Radnicke progresivne partije u SSSR-- u
popula-nriranj- u
kraciju i socijalizam.
"Na povratku, naAa dele-sraci- ja
ce o avojoj posjeti
potanko izvjeatiti Xacional-n- i komitct Ii smo uvjereni,
da ce naS izvjestaj pomoci
u sadaSnjoj diskuviji za
Sestu nacionalnu konvon-cij- u. Xa5 posjet nas je u-je-r-io
da nacionatni interest
Kanade mopu imati jo3 vece
koristi pojacanim prijatelj- - noim i iivotnim pita nj ima stvom izmedju naroda Ka-odnose- ci s na rrur demo-- nade Sovjetskoj? Saveza".
tn pBbUalHNd TseMajr and Гп4лу Serbo-Croatia- m kr JeatamTtvarafUiibhxhmacn--dCSo,!o4r7niaQn lnanferta.aaWs,et, 2--R Ontarfe, Caatada. Tel. KMp4r 3-16- 42 Editor: S. MioSit, Baaiseea Manarer: L Stkaae.
SubsenLptSioAnAaanrt&daotor;itxhSeeSdrJB0aeosjeMrt.terioyenedarfc.fil.aWcSai pmraplelrrearmentkt
Post Office Department. Ottawa.