Jedinstvo, March 20, 1956

              чј i.mmum Ј јчиирчри i ФЦт
STRANA 3
SREDISTE MEDJUNARODNE NAPETOSTI I Z MEDJUNARODNOG RADNICKOG POKRETA
Toljati 0 koristenju parlamenta ODJEK ODLUKA DVADESETOG
za prijelaz u socijalizam KONGRESA KPSS U KANADI
%.„--- - .i-- 'Cfrltroj х--Ђ! tw :c Witt ммјмгј --ч a= „_ .ч
t"r JdiwjyaKi til ." ---
M i„ _. a _ -- -ч j:: f _ _ ч. v .v
—" Viz '. ' t 5AUUI v , . cic& v -,-
-y 1 "_'". ,-NA- 4C3ii . o toe
g lv v j-"--- ""-i 1 i , . ) u
Ovo je karta Bhskojr 1 Srednjeg Iitoka, uklju£iv Cipar, — erediSte najvece medjunarodne napetoti
u sadainje vnjeme, koju je prouzrocila kolonijafna politika zapadnih drfavo. I'rvi faktor u toj
napetosti je sukob americkoff 1 bntanakotf imp rij&Iiziua za kontrolu izvora ulja. Drugi J faktor brba arapskih naroda za nacionalnu elobtxJu i da postanu grospodari rvotr prirodnojr bojzatstva.
Treel je faktor sukob arapskih zemalja i Izraela, koa potpiruju imperijallstl. Radi ocuvanja impe-rijaliatil- ke kontrole nad ovim podruf jem stvoren je Iiagdadski pakt. To je takodjer cilj britanske
politike na Cipru.
Cipar - polozaj, velicina
prirodni uslovi
Otctk Cipar p nalazi u naj-iMlcrfnij- rm
dijelu SrrdoxmnR
mora, juino txl lumkuK polu otka Male Azi]r, d kojjja je
udaljen мпо 70 km. Grci nazi
yaju Cipar — Kiprtm. Turd —
Kibrin, a Knxlezi — Kiprus. C-ipar
pada u vce otoke Srcdo-zemlj- a.
Г porrSini je теЛ od
ukopne porSine nawih otoka:
liraa, Hvara, Krfule, Mljela,
Krka i Crewa. t. j. veci je ml u-ku- pne porHiine lent naSih najve-i- h
otoka. Otok ima elipnant ob-li- k
jednim duRakim, ukim
Horn prrma i{evproitoku. Otok
Sta se
Kada je U.S. pomocni se-kret- ar dr2avnog t a j n i k a
Henry Holland stiao u Bu-enos
Aires pro§Iojra novem-br- a
bio je doCekan ki§om le-ta- ka
na kojima je stajalo:
"Otidjt Mr. Holland. Argen-tins- ki narod tc nece ... Vi
ste rekli, Pcron je veliki A-merika- nac
! Veliki ArgentJ-na- c
jer se je podvrgao poli-tic!
Janki imperijalizma . . ."
AH je vlada generala Pe-dro
Arambura ' postupila
druKaije. Ona je prostrla
crveni tapet i nadala se do-bi- ti zajam. Evo kako to do-pisn- ik pariskog lista "Tribu
ne des Nations" opisiva:
"Vlada Arambur si je
zamisljala da ce ispoljava-nj- e
dobre volje kao povra-dan- je
listn "La Prcnsi" nje-ni- m
bivSim vlasnicima dove- -
Z Л K V L t S
(Nastavak)
Koliko jc austrijska vlada bila
zostraicna Stfo$smayero-o- m inid-jativo- m
i koliko jc vainosti pokla-njal- a
osvajanju crkvenog zavoda
sr Jeronima kao instrumenta svoje
politike. pokazujc t jedno pismo
mad jarskog predsjednika vlade
Szella hcCkom ministru vanjskih
poslova grofu GoluchOMskom:
"Znaci da bi sc pod jednim kro-vo- m
okupljali mladi svecenid iz
jedne. po brojnosti relik.e; narod-nos- tt
iz okupiranth pokrajma obiju
driava monarhijc . . Mislim da
jc oCigledru opasnot od takvog
stanja U duJaraa tth mladica bi e
znatno pojaalo uvstvo skapne ra- -
sne pripad0ti. Beducj da bi du-- 1
Jobriinici, koji bi katntfe tzai4i iz
toga zavoda u vejHvu iufrnka.
ismIi ferekA raoevcao$ti J vofc ,
roda i t j tkSa medfe JaP- - : kae Aeatfij tafen i
Md?anfer. popeiaMo vrlo
raBfe--e peifrt kfi tefi ka sfrara-n- ui
vamoMahw ;цуи4дсти-с- с dria-vt- ?
LTv icren sb da ce vala
ekccruu u punoi mien onicniti
potTtsi x
je duga£ak u praxu jugozapad
nje%eroitok 230 km a najvrla
nu je Airina na liniji KormakitI
Iirnaka 90 km. Cipar leii na
ЗЗ.от ntupnju вјегегпе Keogrmt-k- e
lirine. Otok ima preteirio
ptaninski karaktcr. I'laninnki au
sjeverni i ]ereroisto£ni dio oto-ka.
jfdje se uki planinski ere bn dlfe prcko 1000 m, i Julni
i jUROzapadni dio otoka, Rdje ке
planinski masiv diie 200 jd.
iznad povrslne SredozemnoR mo
ra (Trodo4 1952 m). Spomenuta
dva planinska dijcla otoka u
odojena Jednom udolinom ргат dogadja u Argentini?
sti do U.S. pomodi. AH iek
nije doSao i kada je Hollan- -
dova mlsija otputovala via- -
da Aramburu je ostala u za
brinutostl i konfuziji."
"Tribune des Nations" ide
dalje i tumaSi uzroke i raz-log- e
zaSto vlada Aramburu
nije dobila zajam t
"Jedno od glavnih pitanja
izmedju Aramburu i Wash-inffton- a
jeste 61an arjrentin-sko- R Ustava koji dozvoljava
ekspropriaciju vlasniStva
stranih kompanija kada je
to u nacionalnom interesu.
US. trgova£ki krujeovi 2ele
ovaj ilan izmijeniti i najbo
lje vrijemc za to postici iz
Klednlo je sadanje postav-Ijanj- e
pritiska na Arpen-tinu- . I
"AH prosti problem uki-dan- ja jedne klauze koja je
A V T I K A N Antihrvatska
uloga
"IZA
telnji opasnih za driavu i da ce je
potpomoxi najdclotvornije svim
diplomatskim, srcdstvima koja sto-j- e
na raspolaginju.
Oklijevanje Vatikana da pnhvati
2ahtjcvc dijela hrvatskog klcra t
dade Zaxtxlu rudonolnu funkdju,
izazivalo je se icJVe reakdje me-dju
katolidma u Hrvatskoj. ZaJtitu
austrijskih intercsa je u
toj situariji morao da vrii na {to
oprezniji nacm, troiect skrivena di-plomat-ska
rjeJenja. Grupe hrvat-ski- h
iveenika, zatim misija One
Gore, razni talijamki "Jalmatinski
komketi zahtijevoti su da se sta-tus
i karakter Zavoda definitivno
odredc Auro-ugir-ki ambosador
pri Vatikan grof Revcnef jario
pevdem tega 7 mafa 1901.
gedkie svora mimrtru Getedtew-skee- a
Bef : "Pri sidainrem sta--,
fiUjefie 2до£. oi шл мсге
neo s pau, aiiao e to mf dofo-Ј- К
KatifiMl Senftaa VjwwuHi
ie S0#eBMni lia јрДоЈ i
t da cnarokrlfert4a w-d'cfu- tc
u upraitom vifccu Zavoda
2 ec hade potavI;en nscionaini
rttoor 7лсч£а ve.' ledati nm_ki
po4rtiAe tdfe pt}c u Цс sve-- rte trttri bile tm je menace мгао
jih vjemika, te bi etv (
da омвгалз cdnrefcraJjevjkej
ptoiro n feek-- e lajae na- - di Зк&вЦла ut jcaj na ba&aie nfor- - a bi
slavenicat.
knks
noi amrohrane г
do
jc
a
M2ViO
Af4KrXV_
SCAL (MlLI i (4C ] г J -- ?
ca zapad-Uto- k, koja ee pruia od
grada Morfi preko Nikozije do
grada FamaRiinta. Udolinu kori-t- i
nekoliko rijeka, medju koji-m- a
je najea I'idijas, koja utje-(- e
u zaljev FamaRuntl. Otok e
odlikuje mnojjlm, mahom kra-ii- m
rijekama, 2ije au dollne ja?e
raUIanile etrme padine otoka.
Pored zaljera na is
tonoj strani otoka, veti je Jo5
I zaljer Morfi na sjeTerozapad
no) strani otoka. Zaijevi su od
rojeni putovima, koji kao klinoi
zalaze u more. Otok ima sredo-zemn- u klimu.
na smetnju postavlja re2im
' Aramburu u veliki problem.
Za promijeniti ustav, polre- - bna je ustavna konvencija;
za sazivanje ustavne kon-vencij- e, moraju se odriati
izborl. AH u sadaSnjim okol-nostim- a, izbori bi dovcli do
vedine protivne Aramburi —
a 2ak i viSe, do vedine
bilo kakovoj vrsti us-tavne
imjene kakovu U. S.
trgovadki interesi imaju na
umu."
Na koncu "Tribuna" za-Tsa- va
:
"Sve Sto se mo2e redi do
sada jeste da se je vlada
Aramburu odrzala na vlasti j — a za to polu5iti uporabila i je modnu politidku policiju
koja je sluiila Perona. Iz-gle- da vrlo vjerovatno da u
namjeri da se izvude iz sa- -
A
(ODLOMAK IZ KXJIGE KUL1SA VATIKANA" OD F. ВА11ШЕШ
Vatikan
sc Isi
aabiaada
da
пов1кс vk-agkaci- je
FamaRusti
pro-tivne
prclat; $. da sc statut koji ie izra-dje- n
u sporazumu s hrvatskim bis-kupirr-u,
nc odobri nego da se sa
njim zateie zatroiivji miiljcnjc od
Kongregadje za izvonrednc poslo-r- .
Time je dobneno vrijemc da
felje obiju Fada Njegova Velican-sr- v
dodju do izraiaja".
Pored grupa u zemlji, u samom
Zaxxlu djelovao je hrvatski ivede-ni- k,
prof. Pazman, sljedbenik Stro-smayrro- ve
ideje. On je kao upra-vite- lj
Zavoda neprestano isticao
-- .U.:i"c ".-- lI._i !_—.-:- : J J cp": J.- iiuiu а.дки.. i stanna с-д- то- da, ovomc dade nadonalni karak-ter.
Prkom je doJao u sukom i s j
grupom talifanskih daknatinskih
iredentista. na cdu s grofom Ak-t'eTieff- l.
i s beckem vkdom. Ta-lija- ni
i airoKtarska vlada spora- -
zuflFtidi sa se u sv0MM amislaren- -
skj) алхцш i a#pfeli Мнтнп.г. drx
P,
htjev ratdjokoc renra predje
da£c& Se&a Vatikas je dao mruk-dj- u гаећаЛпош naiftw'Aupc toi-km- 6i
4л Ptimtwi ponsfr iz Rim.
Ufpftfc &n akf'ie it ie zado-тоЈјл- о
u Varikanu. te yc kardal
VaetMteli' иримо ausrrousar4mn
miair ar.-4ti- h p©-Jo- %a ettrfu
Golu.iK--Jco- r- zahvalno ргчпо.
Rim. — Stampa je objaviU da-na- k
gcneralnog sekrctara KP Italijc
Palmira Togliittia o mopidnosti
koriitcnja parUmcntom хл prijelaz
a socijalizam.
Togliatti polozi od postavkc, da
$u u suvrcmenim uvjetirru uloga i
zadid parlamenta bitno izmijenje-ni- .
Parloment nije viJe redstto za
ocuvanje kapitalisticlcog porctka,
jer su u parlamentu, koristedi se
opim pravom glzso, izabroni pred-stavni- ci
sodjalisti&ih snago, koji
se ne koriste parlamentarnom go-ornico- m
somo za politidku pro-pagand- u,
exf — koko je to praksa
l Italijc pokazala — koji su izvoje--
vali stanovita prava trudbenicima i
koji mogu uz izvjesne ujctc —
stvaranjem veifine u parlamentu —
izvrjili duboke socijalnc reforme
Togliatti je iznio tvrdnju, da via-dajuc- fc
burzeuike partije, osjctivJi
izmijenjenu ulogu parlamenta, ig-norira- ju
parlament time, Jto vlade
rjesavaju neka pi tanj a mimo njc-g- i,
a $ druge strane stvaraju takve
izborne sisteme, kojima osiguravaju
veifinu ladaju6'm snagama, a o-grania- vaju
mogucnost stv-aran- ja
vc6"ne socijalistickih snaga.
Da bi se ostvarila parlamentarna
vcina, pa prema tome i mogu5nost
koriKenja parlamentom za prijelaz
u sodjalizam, prema Togliattiju,
nuzni su stanoviti preduvjeti. Pno, ]
dasnjeg stanja Aramburu ili
njejjov nasljcdnik cc se uteci
daljnjoj diktaturi."
Kao u potvrdu gornjea
dolazi jedan apel na svijest
svijeta od strane argentin-sk- e
Lige za prava covjeka,
koja se je odvazno borila za
civilne slobodo tokom Pero-nov- a razdoblja. Apel djelo-m!6n- o ka2e:
"Pad Perona nije doveo,
do izmjena represivnih me-to- da koje su bile na snazi u
Argentini za proSlih 25 go-din- a. Ubojice, kradljivci,
najgori muiitelji, saradnici
biv.seg diktatora, nisu јоб
sudjeni ni kainjenl. Neki su
zatvoreni — drugi su jo§ slo- -
bodni da mude politidke za
todenike kao i prije, a neko-licin- a je dak bila unapredje-n- a
u policijskim redovima. t rtti
koje go%~ori o punoj koordinadji
vattkanskih i austrougarskih inte-rcsa
i akdje na eliminaciji nacio-nalno- g
utjccaj a u Zodu:
"Gospodine grofe, — pise kar-dina- l,
u sAOJstvu kardinala-zaJtitni-k- a
Zavoda sv. Jeronima. — prije
svega zahvaljujem VaJoj ekselcn-dj- i
na djelatnosti diplomatskih
sluibenika Njegova Orskog i Kra-Ijevsko- g
Apostolskog Velidanstva u
obranu Jpomenutog za%-od- a, a po-tor- n
'" molim da izvoli prodoiiti.
odjuoyu koju жп jjuj izijku
. . ._.,_.„_. ; „t;; .V.
latnosti sve dok Dom sr. Jeronima
nc bude oslobodjen od svojih ulje
za. Nije mi poznato da je ikada
neko gnusnije djelo bilo ucinjeno.
Stega moiete bki uvjereni, gospo- - W grefe, da cete zabtijevajeel . вттгтџтл nmtMti
eM а p r a v e d a e , u.d AMtrife i - mi zAvmfct Svc steiice Po--
Шет t&im u з£е гматавје "
Pm4isam Vtame be&a rbd
mp№ d potpano ftrmtme Zi-- vd t perferi ttprivv п-yego- re tmo-rm- e
d
grofu Ktwhetwm Odatraepe- - .
njem Pazmana orvofen e pot k
imcnoraflfu rektora strane narod- -
i antislavenska
Vatikana
trcbalo bi sc izbonti za cst%orenje
takvih demokratskih izbornih prm
cipa, kojima bi se omogucilo, da
parlament stvarno bude ' ogledalo
zemlje, to jest, pravi demokratskt
parlament Drugi ujet. na koje
ukazuje Togliatti jest ta). da par
tije. koje sc bore za socijaltum
u pnora redu komunisticka partija
— treba da postanu snoine. mno.
gobrojne i dobro organizirane ka
ko bi se mogle izboriti za ndlucu
juifi utjccaj na najvaznije sloievc
radniclcc klase i narod. I trcc oe
partije moraju biti jedinstvene u
svojim akciama, fimc bi sc post
gla ne samo %cdna u parlamentu. d bi se omogudilo medjusobno
sporazumijevonje 1 suradnja s onim
politidkim snagama, koje sc ne od -
nose neprijateljski prema provodje-nj- u
sovilistickih reformi.
Jugoslavcnska parlamen-tarna
delegacija odlazi u
NR Uuparsku 5. aprila
Beograd. — Ambosador Narod-n- c
Republike Bugarske u Beogradu
Liubomir Ancelov nosietio ie nred- -
sjednika Savezne narodne skupitine
MoJu Pijade i obavijestio ga, da se
bugarsko Narodno sob ran jc slozilo
s datumom t4sjeta iucoslavcnske
parlamentarne dclegacije Bugar--
skoj, sto ga jc predlozila Savczna
rrarodna skupitina. Prema tome, de-legaci- ja Savezne narodne skupJtine
s Moiom Pijade na dclu odlazi u
Bugarsku 5. aprila.
Promjena vlade nije nas os-lobod- ila
od infamne Seccion
Especial, uspostavljene 1931
s ciljem proganjanja Hbe-raln- ih ljudi i 2ena . . . Naj-gor- e je ponovna uspostava
koncentracionih logora.
"Radnike se tajno hapsi,
trpa u ratne brodove i de- -
portira na jug bez da im se
pruii vremena da se savje-tuj- u
sa odvjetnicima ili opro-st- e
sa svojim obiteljima. Ovi
ljudi i 2ene, kojih je preko
100, vrlo dobro su poznati
radnidki vodji. Nesmijc ih se
konfuzirati — iako je to Sto
bi vlada 2elila — sa jes —
ljudima i lopovskim §urjaci-m- a
biv§eg reiima. Pravi raz-lo- g
za njihovo hapSenjc jest
da dolaze pregovori za nove
kolektivne ugovore."
Medju uhaplenim vodja-m- a radnika nalazi se i Ru- bens Iscaro, tajnik pokreta
za Demokraciju i nezavis-nos-t
radnidkih unija i pod- -
nosti. Austrougarskoj vladi vati-kans- ki driavni sckretarijat dajc ste
garancije i prepuJta punu kontrolu
nad Zaodom u borbi protiv 'uljc-za-".
Formalnom notom kardinala
Rampolle beckoj vladi, papa odo-brav- a
"pokrovitcljstvo Njcgoog
Carskog i Kraljcvskog Apostolskog
Vclianstva nad spomenutim za-o-dom-
".
"Njegova svetost — kaie
se dalje u nott — jc izrazila icl;u
da ambasada Austrougarske monar-hij- e
pri Stctoj stolici bude pred-stavljc- na
jednim svojim flanom u
upra-no- m odboru no-o- g kolegki-ma- .
Osim toga, seti otac je sprc-ma- n
da pristane na postavljanje
jednog sluibenika spomenute am-basa- de
za komesara zaduicnog z
upravljanje Zavoda sv. Jerontma."
Kardinal-pokroritel- j Zavoda
Vannutelli dobio je instrukcije da
se potpuno podredi austrougarskim
zahtjevima i uskladi rad Zavoda s
interesima impcrijalne politike Be-c- a.
O tome on aopJara 2 1 novem-br- a
1 90 1 godine austrowgarskora те
" ce se, ki4god praienot
7 Vi_ee_1 vLmrva ri ' __. tracesfem Ал inmM
aAndM д aptavn£ txjfooti j „„, uii д1ли„ tola, vtte-- ptn$ deleft ш. ' kee amiuMtk №nt
ee ec fiktH swj frak '
nek odfuku. (kwMtetu tl e. , w-- c da podfiese
флззх kirdrfuhi-pokKmtelf- u De
1 HVB
ssssskKbssSssBsssBssSsssSssSssSsssSssBsssbsTv' ? II
bbswIbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbbsbbbM
ВвР?ЖЛ .вввввввввввввввввввввввввви
LESLIG MOIUUS
Toronto — Canadian Tubutu '
donosi llanak Leslie Morrisa, orga- -
,
nizatora Radmcke progrcsnnc par
tijc posvecen dx'adesctom kongrcsu
KP Sovjetskog Savcza.
Morris ukazuje na izjatc HruSo-v- a
da je "socijalizam izvon
granica jedne zemlje i pretvorio sc
u sjctski sistcm, a kapitalizam se
pokazao ncmoJan da sprijefi ovaj
svjctsko-historijsk- i proccs", i da je
"socijalizam postao dotninirijuca
sila u glavama ljudi", pa zaklju-uje- :
"Sva savrcmena historija ok- -
J rece se oko ovih dinjenica.
U tome ie znacai dvadesetoc
kongresa, piic Morris.
On dalje ukazuje na izjavu bri-tansk-og
prcmijera da jc po-svet- io
"vikend" fitanju Hru-Uo- vi
govora, pa kaze da imperija-list- i
imaju razloga da budu zabri-nut- i.
Morris ukazuje na potrebu, da
svi progresivni i dalckovidni Ka-nadja- ni
prouce matertjalc kongresa.
Morris konstantira da se odluke
kongresa diskusiraju u redovima
CCF, sindikata i farmerskih orga- -
nizacija, a to je prvcnsUcno zbog
toga Sto je kongrcs pozvao na do-krajten- je
pocjepa u radnickom po-kre- tu
i ujedinjeni front za obranu
mira.
predsjednik IitinskoAme-ridk- e konfedcracije rada.
Liga za dovjedja prava
poziva sve slobodoljubedc
ljude da Salju protest pro- - uv napsenja radnicklh vo
dja na : Pres. Pedro Eugenio
Aramburu, Casa de Gobier-n- o, Buenos Aires, Argentina,
a istovremeno da se poSalju
pozdravi uhapsenim radnici-m- a na: Rubens Iscaro, Gene-ral
Roca Carcel del Rio
Gallegos, Patagonia, Argen-tina.
(L.A.T.)
rjeJenja priziva, izvrJenje odluke
bit ce obustavljcno."
Izgubivli rijed i utjccaj u
Zavodu, Strossmayerovi sljcdbcnid
su pokuSali barem da formalno od-red- e
nacionalni siavenski karakter
Zaoda sv. Jeronima. Poslije niza
protcsta zbog vatikamko-austro-ugarsk- e
antijugoslatcnske spregc,
poslije patriotskih manifestadja
prircdjenih dru Pozmanu prdikom
njegova povratka u zcmlju, patriot-sk- i
svecenici i biskupi zitraiili su
u Vatikanu da se kod donoScnja
novog statuta Zavodu dade imc i
"Slavis meridionalibus" ( "za
Slavtne"). vlada vidi u
ovom prijcdloga novu opasnost za
s%-oj- e intcrcse, te se ponovo obraca
svojim vatikanskirn satcznidma.
Austrijski ministar Golucho-ik- i
Jifrirani telegram u Rim:
"Prema izmjeni naziva Zavoda
s rule strane rtajteie zamjer-ke- .
Nala je zelja da se ponovo vrati
s-ta- ro imc sv. Jeronima ilirskog, fi- -
remko imc Zavoda, fr bi te bik
. . Г"
оттггашн "fHccifa prira tu9--
1 n-arod- a n naoenakw
samutfaiot. Pdevafucl se ne za-- МЛ fotoXke i eteeeAe -
terese %'-4ft-na
i 4# o--
пагћце. aartfOttganki tohnniet je
v
- pwfemele k te m шЏ
pfedfeleaa otwjena naxiva. yet bi
~ot м Madytnleof icarrale nfe
uafwdienjc a Dlnticc taJijaa- -
"U ec 3mi -- " -- " otpraTniku poslova: rrkJacrdni-j-a1 , b -e- Bet pofte ne ieiz-vla- sd koja rau je povjerena. -"
r!.rVrox,H.tiV,4v4, - i,, da se SAnkrionira nacienalne sla- -
se+tcx. .
8 ©
vecmoei
fra©
izaiao
Edcna
cijeli
151,
svaku
Jui-n- e
Bo!ka
ialje
stoje
bkt
Isto toliki mteres postoji za gle- -
diite o rozlictim formoma preloza
u socijalizam. Clanovi RadnicVe
I progresivne portije treba ju ропотк
i procttati program svoje partijc, us- -
vojen prije cetiri godinc, u kome jc
I zaatan konadski put u sodjalizam.
Morris dalje ukazuje na stanovi
Jtc kongresa da nema "fatalisticl.e
neizhjczivostf rata, ved naprotiv,
postoie mogucnosti da sc sprijei
rat i osigura trajni mir.
Sva ova pitanja su od velikog
znacaja za Kanadjone", pise Morris.
irkazujufi na brzi rarvitak So--
vtctskog Saeza i gradiozne ciljeve
Scstog pctogodiJnjcg plana Morris
, kaze, da sc sovjetski narod nalazi
pred ostvarenjem onoga za Jto sc
toliko dugo borio, a u zapadnim
kapitalisticlcim zemljama se pribli
iava kraj privremenog ekonomskog
uspona ("boom") i nadolazi eko-noms- ka
kriza.
"Kontrast izmedju kapitalizam i
socijalizma postajc jasniji miliju-nim- a
ljudi", piic Morris. "Mirnu
kocgzistcnciju dvaju svjctskih si
sterna nometfe zapadnim vlada julim
klasoma silni naprcdak socijalisti-clco- g
druStva i porast socijalisticlc
ideje u njihovim vlastitim zemlja-ma.
Mirna koegzistencija zamje
njujc hladni rat. Sada rcakdoneri
krie o "opasnostima" sovjetske
prosvjete i ekonomskog napredka!"
Morris podvlai da je kongrcs
pruiio lckciju marksistima svih ze-malja
kako treba koristit marksisti
clco-lenjinisti-ku
nauku. "Kongrcs
je naglasio da je marksizam-lenjini-za- m
nauni metod, pokozatclj k
akcijt; ne neito Jto treba da sc na-ut- 'i
na duJak, ci se bogati na tc-mcl- ju
novog historijskog iskustva."
U zakljucku Morris kaie: "Kon-grcs
prcdstavlja znacajan dogadjaj
ц samoj histonji KPSS. Ova partija
je ne samo bila pionir, za cijelo
fovjeanstvo, i izgradnji socijalisti
clcog druJtva za Jto nije postojao
nacrt. Ona jc bila pozvana da prva
u histonji rijeJi problcme radnice
partijc koja je zadobila vodsto i
vlast, i ona jc to uspjeJno uiinila,"
Hugar.ska razvija nicdju-narod- ni (urizam
Smanjcnje medjunarodne zateg- -
nutosti i veliki uspjesi br' t rrt'r
bili su od velikog znacaju i i
medjunarodnog turizma Pi kla
1955. godina naroc'ito sc istk'c raz-mjeno- m
turista i tun'stickih grupa
izmedju Bugarske i mnogih drugih
zemalja u Evropi U Bugarskoj su
gostovali turisti iz Madjarske, Ce
lioslovacke, Njemacke demokratske
republike, Poljske, Engteske, Fran-cusk- c,
a iz Sovjetskog Savcza bilo
je nekoliko grupa turista. Turizam
je naroc'ito iiv prcko Ijcta. Prckra-sn- a
IjctovaliJta na obali Crnog mo-ra
— Sta! j in, ВаШк, Nescbar. So-zop- ol
i druga prepunjena su prcko
Ijcta velikim brojem turista iz ino-stranstv- a.
Uporcdo sa docekivanjem tur
sticlcih grupa iz inostranstva bu-gars-ka
turisticka orgamzacija 'BAL-KANTURIS-T"
organizovala jc
proJle godine izlctnicka putovanja
bugarskih turista u Sovjetski Sacz.
Poljsku. Cehoslovacku, Madjarsku.
NjcmacTcu demokratsku republiku
dr.
Polpisani ckonomski spo- - razumi izmedju FNIIJ
i Italijc
Beograd — Poslie uspjeinih
pregovora, koji su vodjent u Beo-gradu
izmedju privrcdnih dclega
dja Jugoslavije i Italijc, u Driav-no- m sckretarijatu za ranjske poslo-v-e
potpisani su sporazumi o ribo-krv- u na Jadrami i o tchnicTcoi sura- - dnji izmedju dvi;u zcma!a
skeg jczika bi u naJTec"em stepeno
©gorGk" Interei Vraikn-- a i ovog
puta su bill vczani vz aostrougar
ske. Ime koje je zatraiHa becka
vkda. Zaved jos i ekrxtanas nosi
Patrietild krvatski srecenid msc
odHUli od wofe akofe. te su on
ee krtJizifali sprenu aftivlivr-Sn- l.
tikfHfc#i i авгоиЈгаглкЉ
iateres Njora deiafinst pono
e zaiitiaria аге£впк via
dn. te %l јаншга 1905 mdrank
miniHar predsfedaa. THea pile
befltOM mtr.Htnt vanfddii postova r.Varit ce se)