Jedinstvo, August 10, 1956

              SUESKI KANAL
Histonja Sueskog kanala pio-ikan- a
je mnogtm burnim doga-djajim- a.
Ona je zapravo jednim
od njta i jHxTeU. Zamisao o
izgradnji kanala, koji ce spajati
Evtopu s Azijom, pripada Fran-cuz- u
Ferdinand de Lescpsu
koji ja fc i proveo u djelo. Ali
. . . tck posUjc vclilah rauka i
роШск& okxaaja. Najvcci pro-tiva- ks
agradnjc kanala bali su
poJiticki fcn-go- vi a Londoaa,
koii su u njcsau gkdaU opasnost
za odrzavaaje posjeda Britaa
skog imperija, podrieejujuci
ekonomake prednosti, koje kanal
daje skradvanjem puta od Lon-doaa
do Bombaja aa ndcih 4500
milja, odnosno za 40 posto du-zi- nc
tadalnjeg put.
Leseps je 18)6 godine dobio
ndotttenje i koncrsiju ra radove
od cgipattkog kediva Mohameda
Saida. Posfijc upitivanja akdjaH
medjurarodnog karaktera stvo-ren-a
su osnovna sredstva i —
prvi miliar pijuka na prevlad
kod Port Saida 25. aprila 1859.
godine oznacto je pocetak rado-v- a
na vtlikom djelu.
Hajka protiv izgradnje me-djuti-m
nije prestala. Smjenjivale
su sc diplomatske bitke i priti-sa- k
na Porta u Carigradu i na
kcdiva u Kairu. Radovi su uv
prko tome .nastavljeni, da bi
Lesepsovo djeJo rujzad bilo o-stvar- eno
i Sueski kanal svocano
pu?ten u saobradaj 17. novembra
1869. godine.
Situacija sc izmijenila i u
taboru protinika. Velika Brita- -
Moskva. — o vanjskoj odnosa izmedju drza-politi- d
Sovjetskog Saveza, va osiguranju
narode",
novog stadiona u Moskvi HruJcov
je izjavio da (c SSSR uciniti
Jto je potrebno za miroljubivu
kocgzistcnciju izmcdju dva siste
za mirno rjesenje svih pitanja.
Ako nastavimo naiu vanjsku po- -
u natdjemo prvi Smjctskog
ituknutih Saveza da ostvarenje
drzavnika
Ofavdano metexn" nadati v iiiro!ubij
Prag. — CchoIoaka
skupkina uiojila je prijedlog ui-tavn- og
zakona kojim sc proiiruju
kompetendje nadonalnih organa u
Cehokva&oj. Zakon proglaJava
vacki Nadonatni savjet (regto-naln-a
skupjuna) "nadonaInin
organom drlavne vlasti u Skrva£-к.- ч'
i daje pravo da donosi
zakone, ивепије i sffljcnjuje cla-no- c
Slovatkog vijci'a poicrcnika
u tjionalna lada . odiibra a pn
V7aing,on. Anahzu pris-'cd-no- g
stan} u USA za pnra dva tro-micse- ca
ove godine prate %-e-a
re-zervira- nest
i strc-pn;-e
nego ho je bio sJuiaj ra-ni
I ovega puta pojavila se razli-k- a
izmedfu itade i prrvrednih ko-metat- ora
u pritaiefiru problcmu
nagle privrcdec konjenktHrc. Mmi-sta- r
trgevtne Weeks izjavio jc ovih
dana. d je "1956 gedma do sad
bila nafnaprcdniji pmredni period
u USA ueprkos epadaflfe
proizvodnfe u tndttstriji auten-bil- a
i i prerekao da
po!ovntfn krujtoviraa svjctla
za jcea. eketflco proizvod--r
e'eitka tabojc tutateg s4raika
аг ' nr пјјгли JtW t od
n c ntfoirtJwo Mvfcc.
"▼хтВвВ! кММАНпН СпОЧИвНв
ne odujtyiau refcerdwe brefte e pi
гд woalHoj ynitpiUfi. se f
p'iiiAa Mfni ed 400 mitiyfA 15
m e aapotmeMi. kfa ve
ok broilce od 65 maena. da of
pr.vatnc mvestkiie mogu krajem I
gtC-п- г od r :. rr
nija ргЉгага Frac aza graJite-Ij- a,
a s vremenom London po-sta- je
potjednik blizu ро1м..е
ajedja korapanije.
Razrkafc i aaobrat'j .
nije umanjio vrijednost oo
zaa&jaos poraorskog puta nn
ejegovu strategijsku vainest O
tome srjtdoic i taaogi dogadi-- n a ratsula dva svfetska rata, c
zaai za idje i pbnove o l-da-mju
nad kanalom.
Povecana eksploatarija petro
kja oa Bliskom i Sredajeffl Wj-k- u
podigla jo vis vri)-- . i
nost Sueskog kanala danas.
je treclne godisnjeg promts
kroa kanal, u pracu jug ме
ver, predstavljafu brodovi aster
ne. koji prevoz petrolej iz
Saudijske Arabije, KuvajU, Ira-n- a,
Bahreina i dntgih iaorj
Statisttke pokazuju. da se u toku
proJle godine 72.4 posto
brodova, koji su proSIi kfoz ka-nal
(to jest 68 miliona brt)
odnosi na brodore, koji cu pre-vozi- li
petrolej. Predvidjanja
ttmchjaka gorore. da ce I960.
godine kroz Suez ploviti oko 18
hiljada brodova godiSnje, to jest
blizu 50 iraki dan. Zanim!ivo
je takodjer, da jednu detvTttnu
prometa kroz kanal pokrivaju
brodovi, koji plove pod zasta-vo- m
Velike Britanije.
Ovako veliko zna&nje kanala
dalo mu je medjunarodni ka-rakt- cr.
Posebna konvcndja od
1888. predvidja pravo slolxid-no- g
prolaza svim brodoima u
sako doba.
ce za
Govorei poboliianju
na se-- i trajnog mira za
tinom mitingu poodom otvaranja sve — rekao jc HruJ?o.
$e
ma i
litiku iitom pravcu i ma, sekretar KP
na razumjevanje kod J je rekao bi
drugih zemaija %aiim ovog cilia moglo tt-on- ti ogromne
se da i mogutfnost: kocg-i- e
nait napori joS lik doprinjeti zistendju.
Nartxlna
1
rau
(
—
to
ie.
httorii
per-cki-v
j
n?
ka
do- -
lara. kfec
ni (
dosti--j surru) W '
tehmke
je
D
—
tonaic
Poito je izjavio da su sada{nji
napori SSSR usmjereni ka razoru-zanj- u,
zabrani proizvodnjc i upo-trcbe
atomskog i bidrogenskog o-rui- ja
i ukidanju s
atomskim i hidrpgenskim bomba
rcdni plan i budict Sloaike i
osigurava praa prlpadnika nu- -
djarskc i ukrajimke nacionajnc
manjine koje itvo u Slovakoj.
Sto se ti£e Vijeda povjertnika,
zakon ga karakteriJc kao "njcto-naJn-i
organ uprarnc i tzvrfee vla-s- ti
u Slovadkoj" i dae ffla pravo
da otsada, umjesto centralac vtade
u Pragu. na teritoriji Slm-a£k-e
rukovodi мт poloima омш anlili prwlma invt trgo-in-e
jardi dolara
Te rezultate prati rekordno zadu-zivan- jc
potroiaca (cijc м se oha- - f veze popcle na 36 rmltardi dolara
— cetiri milijarde vise nego prijc
godinu dana). rekordna rezena
robe od 86 milfjardi. veliko kolc
banje na burzama i najvei porast
iivotnih troikova od oktobra 1953
godine, pa i nertfeseni problem stal
nog opadanja farmerskth prihoda i
rekerdm brej steafe'a u privtedi.
GlaDo pttanfc sa$tefi se н tetne.
li }e i na kofi natn megWe odr-ZA- ti
sadainp br temfo pera priv4c keajwikture i i4a treba
aajgli pad a svim kktestrsfaMm
yosfcyedaioia-- ' Xtw York Tfeees
raiara snaaje u datfaic fefcorie
privreA. ftt nc vjentfc da or se
i (diii! Mvejtkipe odriati ТЛ
'eu lefcnom imvim m a ce p'etro
bfri n stanf da se t dtye zaK-iu- f
hftim tempoaa kae m paiijed--
e dje godine "dmtiao Science
Monkor" mststira, da se poduzmu
jere za podizanie kirpovne mofi
Prvi k i n e 5 k i kamioni
дуиД!!уКа.ј i jii-- ii_ fejYsBBCtjte3fri. rd.ljn 4 ""ДпЈУа Sri? l ? - BMsPafeijStjjMiPRjiiiBftSsWssBBMBii ; lijdFSv
SSSR uciniti sve mirno rjesenje
svili pitanja - Hruscov
SLOVAOKA D9B8LA UEGA
mnogobrojnije
gradjoinarstvu"
cksperimenata
a iutomobilj nlxzi vc u radu С-ши-
л, %јссгод[мЈп i K t.
Poviscnjc porcza u Fran- -
cuskoj za financiranjc
rata u Alziru
Parlz.— Vlada je pred-Iozil- a
poviaenje porcza na
prihode za deaet posto, da
bi stvorila fondove za odr
zavanje oko 400.000 fran-cusk- ih
vojnika u Alziru.
Smatra ae da ce novo
poviienje poreza pogoditi
u prvom redu radnikc i
aluibcnike srednjih i visih
platnih grupa.
Hrui.o jc takodjer rekao da i
drugc zemlje mrze rat i da je to
postalo oiiglcdno prilikom razgo-vor- a
koje su odgovomi drlavnid
neda-n- o vodili.
On jc na kraju istakao da sada
postoje svi potrebni uslovi za oCu-van- je
mira, za njegovo исЧгЈЈспје
i uspouavljanje trajnih miroljubi
vih odnosa izmediu driava. Hru?-- .
Cov jc, istovremeno izrazio uvjc- -
renje da ce se odnosi izmcdju So-vjetsk- og
Saveza s jedne i Velikci
Britanije i Francuske s dnige
ttranc i dalc pooljno razvijati.
PRAVA
narodnc (hrarjc i zracnog i £cljc--(
znikog transports. Medattim —
prema zakonu — i u ovim pita
njtraa centralna tlada treba da sc
oslanja na suradnju Vtjeca porj- -
rmika Slova&c. Vijeo? povjereni-- 1
ka i njegovi clanovi odgovaraju
za sroj rad Nackmalflom. savjetu,
ali okoliko bt njibovc odlukc bite
u supromorti s odlukama centralnc
ladc. ол pliednia ima prjo
' ca
vdikog brota stanovnika List ima
u vidu obiast, gde se jalja neza-po4en- ot.
to u fuinc dri e i
mnege driave a Sjcixm, gdje pre--
bdfwjti tektttna mdustrtfa i mdar-stv- o.
Na%-oder- S brojke, list istice,
dx gotovo jedna pctina stanevntStra
ima goditaji prihcxl manji od 2000
dekra. ko predstavlja slaibeni
mimmwn za odrianje iiveta.
Naioremie anallzu stanla dao
kao fe je pesfevaa 192930
nu bila stem ge-ein- e.
SIftnost situacift Berse
i wtim mfcrtima
kao 1929 onda
opala kra]e
pcl Ciparskc ctnarhijc
istaunudm licnostima
N'ikozija — Ciparska ctnarhi,a
upjtila je ixAievnom broju istak
nutih hcnosti u sijrtu, uklrufujuJi
predsjednika Eisenhoaera. kcnter-berisko- g
nadbiskupa i I r d a
Attlec-- a apel da upotrcbe svoj
uticaj radi prlmjcnc principa prav-d- e
i morala na Cipru.
Ovaj apel. koji je uslijcdio po--
slijc donoSenja novih izvanrednih
propisa pra ima polkije i britan-ski- h
trupa, potpisao ie cpiskop
i -
! Antimo, koji se naLxzi na celu
Ciparskc pravoilavne crke.
3Iadjarskc oruzanc snac
smanjcnc za 15.G00 Jjmh
BudimpcJta — Madjanki Mi-nistars- ki
sax ;ct donio jc odluku
da smanji oruzanc snagc madjar-sk- e
za 15.000 ljudi.
Daljnjc smnnjcnjc ccho-slovack- ih oruzanih snaira
Prag. — Сећо1оаЛд lada jeJ
odluctla da smanji oruiane snage
zemlje za 10.000 ljudi. Sliftiu
mjeru vlada je donijela augustu
proilc godine, kad je dcmobilizi-ran- o
34 00O vojnika.
Snviplski Snvnfc nrmllnn '
stvarailio nicdiunni'fHinc ! orffanizacijc za trgovin
sku razmjenu Zcnca — Soctski Saez prc-dloi- io
jc na zasjcdanju Ekonom-sko-socialno- g
i(Cia UN stvaranje
medjunarodne orpanizarije za trgo-vtnik- u
suradnju.
Cudnovata pojava
U Kataniji. na Skiliji, pokuSava-j- u
lijefnki da objasne ovaj medi-ctmk- i
fenoraen: jedna petnaest
godtiaja djcvojftta, keja je joS prl- -
je nekoliko rajesed bila visoka 1,5
metar, danis je visoka sarao jcdan
metar. Osim toga, izgubila je dje- -
' ojeka -- oj rjecnik, tako, da fto-- v
m upotrebljava svea nekoliko
пччЧ — kao So to (ini dvogodiS
n-- r liietc Prrtpostaxlja se da j
p rorrnte'ai ili'iexda
virna. depresiji i djelomi&va neza
poslenost nastala automobitskem
j centra Detroitu 1 prstirila se na
centre feticfle i4itritc t tokstilfHi
tndtntrtfu d rifete attantske
ebale.
Berfe smatra. da nevi stab№za-eien- i
cJcnvwti, kofih nife bitd 1929
jjodine mogu u dobroj mferi sprife-clt- i
ponavlfanje privTcdnog kraha.
Te su SHtem garantkanm radn3
kiti nadmca za s4& j aezapesteno--
and jama na baai dugorocnm m- -
vestirijs. On nodi za primfer
агоЧкс zmlfC: lwdiju.
i NR Kmt Medfurint. prveitmo
una u vidu pobofjtan'e irvotnos;
poliaa'a I"5 milifuna stanovnika
_j:3a=irriJki d'lixx
STANJE AMERICKE PRIVREDE
je Adetf Berk. pemofk rairmtra J $ti. mogucnett jeftinog bankanko£
vanjskin polova za vrifeme Tru- - f kfedka чг MWervendju savezne via-тал- а
On smatra. da se 1956 go-- I dc i pokrivaeje veieg dijela bipotc-din- a
nc moee uvrstvh w natboife kamtb zamo-- a raranciiama fede-po4orn- e
jfodme u pfisrrdwaj his- - ' rate mtmwi Amenkand, pfe-to- ri
ji USA. ma njowm mlH jenj. ne ce imati
! taafefa da straiMf ju od ove depte- -
Za nfs Џ фепл f&Llu. da j s'e, same ako se stvori dakkeseani
te e ЈршН da frtAtmjtft, pes ; plan ekonaasfce $uradte sa nera--
hynu jtodina bade uwd krizu. ' z-rtjeni-m
i nedoretjno rarrqemsa
godi 'od u 194233.
u vsvi
tsttm granama
Kapovna moc ie
znaino a farroerskin
o
o
u
u
ш
nckih
u
I
fKvf ff(Jjh' I f fi г$(7 i
Polut)a ne oli ' huhajlcre":
ako neki lopov udje u kola i pu-tc- m
udesi i opljaka iznenadjcnog
Jofcra, nastaju tamo suvijne korn-plikadj- e.
Zato je autostop zabra-nje- n.
zato ih tjeraju s autoputa —
pojedinacno ill u ebporima, ved
prema raspoloienju nadlcinog Jefa
polidjc. Katkad vrJe i radje —
ali oni opet dolaze, cckaju na
crnom rubu bijele trake i maSu ru-ko- m.
Ovdje izgleda u blizini ti
dugo nije bilo policajca. Ali Co- -
vjcku za olanom bilo je avejed-no- :
bolje i to. nego sam i pospan
na betonskoj pisti. lausuvm jc
kola uz rub kraj plave ploie s
vclikim bijelim "P", ot-on'- o vrata
i mahnuo: "Udjite". "Hvala re-kao
je pridoilica i strpao Sarenu
maramicu u diep. "Dokle?"
"Koln", rekao je fovjck za vola-no- m.
Ljcto u Njcmackoj dolazi na
kotac"ima: to mogu biti kotafi
'Opela" iz 1925-t-e godine, "Vcs--
nc . voik-jwauen-a Hi ciikoc
-- Merccdesa" — glavno je da ie ™g suputnika.
okrafu; kad eoviek noclcda auto -
Put ne treba kalendara. I te veferi
velika Ijetna scoba naroda gotovo
ic zakr&la automit. utoliko priie
ito ie kretanie bilo usporeno vi-- .
km silom u obliku table: "Pa2
nja! Popravak ceste, 20 km". Ne-tk- o
sprtjeda bio je eoma savje-sta- n,
бак i previSe i kolona je pu-zal- a
kao {arena zmija po komadu
Wjelog platna. "Puiitc"? upitao je
pridoMica. "Ne. dok vozim". re-La- o
je onvjek za volanom Prido-{lic- a
je imao velike ervene ispu-can- e
ruke. S tim bi rukama mogao
lako . . . "Mole ruke?", upitao
je. "To su od ssdja. Donedavno
sam bk sodoper'
"Da?", rekao je fcvjek za vo-lanom.
S desne strane aHmati£r
je dahtao natovarcai kanaon t
prikolieom Gradiliite je prettaJo,
Zmija se razvuJda: oikofo su bili
gotovo sami na otvorenoj cesta. Cvjk za votanom upalkj j re-fltkt- er.
"Devet, a tek se mraii".
rekao je. "Gdje ste bili sudoper?"
"Marseille", rekao je pridetfka.
Covjk za tWom gtfevfto se
borio protiv sna. Reflektori su
probifali mali ssijetli ttak kroz
tuftel nodi i on je imao mje&j
kao da se fptt. kroz crno ltpljivo!
presta4ej
nm". rekao je pfidolfeca. ''Ko--
la sam imao prijc rata bila su
od evitt
s kompresorom--. rekao
ie covjek г totanom. "U
seJUeu. ''Nc. reiae }e pride-- !
HaflmWpu" "MoftufV
Brodoviasoik "e. aJ-okat- "
Juta na
vrailo e 20 od
rata u Spaniji. U
borbi protir Inostranc
tervencije i pokusaja da
se zaustavi faiizam, u re
borbi span
ieno 'e r- - - To ,- -
c n i It M i C K I
BEZ DOMOVINE
seP°SIedao
Pao pod stecaj pitao jc covjek
za volanom.
Sugovornik se nasmijao:
— Da, ako se tako mo£c nazvati
ono Sto se kod nas dogodilo trtde-setttrc- ce
. . . Opedria%-n- i ste&j.
Totalni bankrot.
— Odonda ste vani?
— Ne odmali, rekao je prido- -
j flica. Najprije sam ,se skrix-a- a Kod
prijatelja. Poslije su pocli hapsiti
i prijatclje. Sve su ill hapsili. Si- -
stematski. Pedantno. Od rcda.
Otpor? Kako? Cime? Tridesctitre
cc je bilo kasno. Jama u konclo- -
goru in bruo suuja, onua mi jc
p{ uvijck milijc sudje . . . Jcdan
od mo j ih biviih klijenata imao je
poznanika u Francuskoj. OtiUo
sam tamo. Tcrctnim Iakom. Bcz
pare i bcz gaca. Sc je ostalo ovdje.
Do Marscillea sam trcbao mjescc
dana. Za vas nema posla, dokto-re- '
— rekao je poznanik. "Jedino
ako . . . I onda sam bio u lud.
Poslije ... to znatc.
— A sada? Covjek za volanom
1 — a мт natrag
U Hamburg?
— Ne. Van.
— Van? Zako ne ostantte ov--
eje. u doraovini?
— Domovina? Njcmaflca? Koja
Njemacka? Ja sam covjek bcz do-movin- e.
O.iu koju sam mislio da
imam, sam prije 23 godi-ne.
Drugu nisam nasao . . .
— Ipak, vi ste Nijemac, i . . .
— Naialost. Ali protiv toga ne
ni$ta. Hi sarao jedno: da se
opet vratim tamo . . . da zaro-nif- fl
. . . gdjc me nilko ne pita . . .
— Ne smijete tako govoriti o
svojoj zemlji
— Tko mi brani?
— NarioftaT-fl- i osjecaj, Ш . . .
— To cat je ed jedsem tqao-partil- o,
— Ali dana . . .
— Daaas smo na najfeoljem
pafir da to opet ponoviffie. Orako
ili onako . . . Vtdke, ekrenuo se
prema za volanom. vrto
sam se pdMtitr. Mislio sam
— bit ce betje, ljudi su se opa-mett- ti.
ne ce vise pravki gtufostJ
kao prije. I it sam vidie? Recite.
iU sam vidio?
{ Ipak. u svijetu se totiko tja
pfomjfenito, da
bjli prozore. Nau61i ntsmo nMta.
— Nije bJ se tako crno.
— MMtte? Mold zato Je su
Strasseru donoMi da osnufe strao-k- u
IK zato fto n( vdi admiral
Raeder debtva od 3200
mtraka. a btvi nadsticlci ulaj- -
teti odttetu жл opliJ"kanu imon
skog naroda pod paro-lo- m "Hljeba i alobode'
ispoljila se solidarnost
proletari
Jata. Preko 70.000
iz svih krajeva
avijeta doslo je u £paniju
da poroo-- nt spanskom
tijesto. "Da ja vozim ~. rekao jej — Svijet пЦс NjemacTea. Mi i
odjednom priJeika. Covjeku za j opet kre&mo starim putem. Do-volano- m
odjednom se tojm smo one izreke: ako je hi
spavati. "A, ne. hrala", rekao je J tori ja fko4a — Nifemd su je Ш
brzo. samo pretazni umer . . ." , zabuiavafi Ш su катепкнм raz--
koja
bra wtth. "Mercedes"
Tako?.
Mar
ИкгV
godina po-cet-ka
in
izgubio
mogu
covjefeu
penaiju
STRANA 5
i nu, koja im je (Tctrdcsetipetc na
pravdi boga oduzcta? Moida zbog
toga Jto je gospodin Sthacht odr-ia- o sxj pni jani govor Hi mi-slit- e
na sve one nadste, koji su sc
uvukli u urede I samo ftkaju da
puline dragi vjeta'r, pa da iz san-du- ka
izvuku smedjc koJuljc?
— Ali . . .
--- №Sta "ali. SluSajtc. U n.-v- oj
njcmackoj mornarid slae Do-nitz- a
kao beroja. Doztljava se
Jtampanje nadstiCkih publikacija
ZaSto svi pokuSaji da se tome stane
na rep tako neslavno propadau
Kuda to voJi?
— Danas su druga remcna
Ovo su danas ostad. Ostaci osta-tak- a.
— ... kojima treba samo ne-koliko
injekdja i jcdan dobar
Fuhrer, pa c"e opet stati na noge
Slusajte, s parama se danas u Njc-mackoj
mole sve. Sve. Ako ljudi
s parama to buda lit jell, u Njcma-ckoj
cc opet sve krenutl starim
putem . .
— AU onf to ne ce. I ne mogu
— Da niste dobili pismenu $л- -
tandju?
— Vi ste cinfl. I pesJmist Iz
rate perspektire . . .
— Da ste i na mom mjestu . .
Priznajem: ja sam pesimlst. ja
sam dnik, ja sam usamljen. Oni.
koji su ostali ovdje — oni to ne
vide. Njima ide dobro. Ulivaiu u
njcmatkom cudu, kupuju motore,
frizidere televizore. Jednog dana
cc progledati. Ali onda ce opet biti
kasno. Ja vam kaiem . . .
— Ja vam kaiem da onda ne
ce biti пШа, rekao je covjek za
volanom. Vi govorite iuinu, ali
zaboravljate da ono o cemu govo-rite
ver spada u muzej. Doduse u
Njemakoj se meogi mszciki
prim jerri jo? {ecu ulkama, u uni-form'
ili s cmovniikom torbom
ispod rake, ali to ne raijenja c'i-nj-en- ku:
fosil ostaje fosil. A i
raabijate gtavu stvarima koje ;e
Msterija. ле davho pregaak . . .
i bez vSc pomofl.
— Prije dvadeset godif .
— Prije dvadeset godkia su ovi
ostti bili je? HvL Danas su mmi
7J mrtvaci. Dana im se veina
ljudi smije. Ili % saialjeva. Kao
nwjmune u zootolkom vrtu . .
— Nalalost, rekao je prklo4ltca,
ne ceme imati ргШке da nasta-vimo
nxgovor onda kad ie se vi-dfe- ti
tko je imao pravo: vi ili ja
Cm mi se da smo u Квкм. Vi
ottafetc ovdje, tko se ne varam. Ja
idem odavde. Sto dalfc. Moida
imatc pravo one s mrtvacima. Sa-me
. . . ,z4Ji je jot wuvfte neu-goda- n
za moj otfettftvi net. Hrala
u noi.
2. ВШ1ГГЛ
narodu u njegovoj prave
dnoj borbi.
U toj veliko) borbi
uestvovalo je 1 --1.200 bo-ra
ca iz a isto
toliko iz Kanade. Medju
je bilo oko
70
25-GODIS-NJICA
SPANJOLSKOG RATA
Osamnaestog
voluclonavrnoj
medjunarodnog
dobro-▼oljac- at Jugoslavije,
Kanadjanima
Jugoslavenau