Jedinstvo, December 04, 1956

              J U GO SL A VN SK O -- S O V J ETS K A DISKUSIJA o MADJARSKOJ
I Ilk) bib da sc Јсце rog оигг-nea- a и И, Sto sc dana degadja
u Madjarskoj. i o c feilo 8 Poll-ko- j, da btsmo mogli imti tecna
precfod&g tie zbivanja, keja su vrlo
komplkiraaa, narodto u Madiar- -
skoi g#e jc doilo do toga, da se
jedan veliki dio radnickc klasc i
naptednih Ijudi t oruljem u nici
bono na ulkama protiv sovjetskih
oruianih snaga. ICad su madjarski
radaid i pfogresirni dementi po-cc-li
s dcroosstradjama a zatim a
svojtei otporom i orazanim akrija-n- i fethr rakoSijcvskih metoda i
daljeg naavfjaaja toga kursa, po mxne dubokom uvjereaju, nije tc
moglo tada govoriti o kontranrvo-ludoaaraJ- m tcndencijma. Moic se
ret'i, da J lalosflo i mgUno, Sto
)c reakap to moj da nidje vco-n- u
plodno tk i da postepeno stva-- n
sfereto u svoje vode, tsksriJtava-juf- i
za svoje ciljoe opravdanj re-volt,
koji je bio u Madjarskoj . . . Mi imo sa Sovjctsktm Savczom
po njegovoj Selji i inidjativi nor-malizing
rule odnose. Kad je Sta-Iji- n
umro novi sovjetski rukovo-dioc- i
hi vidjeli di je Sovjetski Sa-vc- z
doSao u vrlo tesku situadju. u
or-soka- k, kako u vanjskoj politici,
tako i u unutrair.oj, a svojlm popo-- ;
vanjem i torsi ran jem njegovih пк-tod- a
i u drugim zemljama narodne
demokradje. Oni sa shvatili, gdje
leii glavni uzrok sih tih poteikoila
i na XX kongresu osudili su Stali-nov- e
postupke i njegovu dotadainju
politiku, ali su pagrcJno postavili
c'ltavu $tar kao pitanjc kulta Hi-nos- ti,
a ne kao pitanjc sistema. A
kult lifnosti zapravo je produkt jed-no- g
sistema. Oni nisu povcli borbu
protiv toga sistema, ili ukoliko su
jc %odiIi, dnili su to vise prcJutno.
govorcd, da jc u cjelini bilo sve
dobro, ali da jc Staljin u posljed-nj- e
vrijeme. zbog toga. ito je Onta-rio,
pocco pomalo da ludjujc i
pravi razne grijcJke. '
Od samog poctka mi smo govo- -
rili, da sc odjc ne r-- di samo o
kultu lidnoiti, ci o sistcmu koji je
omogucio stvaranje kulta lilnosti.
da tu lcle korjeni, da'po tome treba
ncprekidno i uporno udarati, a to
je najtefe. Gdje su ti kotjeni U
birokratskom aparatu. u nadnu
rukov-odjenj- a i takozvanom "jedno--
na£alju" u ignoriranju uloge i tea
nji radnitkih rrusa . . .
Normalizacija sovjetsko-juposlavcnski- h odnosa
5to sc nas tit'e, mi smo prili£no
daleko otiJli u odnoima sa Sojet-ki- m
Saxezom. PoboljSali smo te
odnoe i zakljufili fitav niz eko-normk-ih
aranlmana. vcoma koris-ni- h
гл nas, pod vrlo povotjnim a-)cti- ma.
Donesene su i dvijc dc-klaracij-e,
jedna u Hcogradu a d ru
ga u Moskvi. Obj te deklaracic
trcbalo je zaprao da imaju za-(Teni- e
ne samo za ruse uzajamoc
odrKxe. nego i za odnoc izmediu
svih sodjalisticlcth zemalia Ali
naialot one nisu tako h ae'ene . .
TITOV QOVOR U.PULI
GOVORA
TAJ
kad smo mi МшктЈ stvarali; Ijenjra to je pogrefoo, i fconjcn
deJdzrwJJa пана pattJfskim od-- svih fcasnijih grcsaka leii u nedo-noiie-a, o odnosaa iz-- , voljnom povjerenju u socijalisncke
raedje SKJ i KP Sovjeufcog Save-- ,' saagc tih oaroda . 2a.to je tik tmlo tele. Mi tu Kad doflo do moIi porpeao tteiki. ah I iloiaja, i ga znate, kod sovjetskih
f ipak doncicea deklaradja, ksja ijudi рпшлшк %e
Сjcгpоoт шkсroшgaMrorsaicmanjaJugoslavije stav prema oama. Po&Ii su bnati it-hladni-ji.
Mtslili da smo za to
Sraovvajleit,skdoag Steaveteana.deMndijes.mokoupjeozo-s-u1 knnuv.i Juzoaitbo,vcJntoi, irkvriivmi.o Dnaa, msviijsemtuo. I
rani izazvale tako snaian otpor u fto smo takvi, kakvi ,esmo, Sto smol
jugosuviji, po&tofr u nan zn-- stvonli takvu Jugoslavia kakva
Ijama i jedrog daaa шоа do J jest, jer ona djelujc i laraiaja i u dmam zemlitnu. pa rcmJ.c. Cak i kad to n hm & c to mnogo tdk paprattti.
Vi zna da jc HruS&jv bto
ovdjc oa odmoru. Тош prilikom mi
srao fizgovarali i ovdje. a a Beo-gnd- u
mnogo viic. Paito smo ia
i orugori Rankevtf i Pucar bili
poz%ani na Krim, otiSIi smo tamo
i nastavili razgovore Vidjch smo,
da u pogledu drugih zmalja
tvar Ш dosta tcJko, cr so;etski
rukovodioci imaju u poglcdu dm-gi- h
zemalja dme sta-otc- , jer je
kod njih potojalo izvemo pogre- -
sno i defcktno gledanje na odnose
prema ttm remJ jama, prema Polj-sko- j,
Madarsko; i drugtma. Ali
mi to ntsmo pnmili tako tragieno,
jer smo vidjeli, da to nije suv fita-yo- g
sovjetskog rukovodst, --ed
samo jednog dijela, koji je ovaj
stav do stupnja namctmio
dmgom dijelu. Mi smo vidjeli, da
jc od l,udu jciku. Jto nisu dopustili. da sc u- - koji su prilic'no staiali, a i sada
jo5 uvijck stojc na staljinskim po-zidjam- a,
ali da joi uxijek ima
mogu(fnosti, da u rukoodstu So-jetsk- og Saeza unutraSnjom c-o- -
lucijom pobijede oni clcmcnti, koji
su za snainiji i brzi гагл-о- ј u prav
cu demokratizacije, za napuStanje
svih stalinskih metoda i гл st-ara-n-je
novih odnosa izmedju socijali-ticki- h driava, i da (fc raatoj u
torn pravcu ii i u politic!.
Iz izvjesnih znakova, a i iz razgo-ora-,
vidjeli smo, da ti dementi
nisu slabi, da su jaki, ali da je taj
unutrainji proccs razvitka u
pravxu u praxru napu-Itanj- a
staljinskih metoda, ometan i
od stranc nekih zapadnih zemalja.
koje se sojom propagandom i ne-prekidni- m
ponavljanjem
za "oslobodjcnjem" tih zemalja
I mijcliju u unutra{njc stvari tih ze
malja i smetaju brzom razoju i
poboljSavanju odnosa izmedju tih
zemalja. Jer Sovjetski Saez smatra
— s obzirom da to mijesanjc u
unutraJnje stvari uzelo рп1к!по
firoke razmjerc u propagandi preko
radija, slanju materijala balonima
itd — da bi moglo dofi do nez-godni- h
posljedka. ako bi oni pot-pun- o
napustili te zeralje i dalji im,
redrao, status, koji ima Jugoslav! j a.
Oni se boje, la bi u tim zemljama
moglo do?i do pobjede reak-cionarni- h
snaga. Drugim rijcftma
to znaii da ncmaiu dovotjrto po--л
icrenja u unutrainic rr-oIicionar--
ne
snage tih zemalja Po mom mil
Dopisnik "Borbe" zatrazio
azil Sjed. Drzavama
Ja5kaodLe-oi- n, randiozpaicsnijiek "Borj-e- cziajhutjeJuvgoomslazvaijed.emoOknratizjae-Ђс- " na-napus- tio svoju duinost. Istu- - mjerovao da se po poTatku pio je iz Savcza komunista i u Jugoslaviji bori za demo-Jugoslavi- je i odluiio da os-- J kratizaciju. ali Djilasovo vtaanmea. u sjeainjenim Uria- - hapsenje je uvjerilo da je I t0 nernojrue'e.
Levi je to uradto iz prote-st- a
protiv hapSenja Miltna-- ; (Radi jasnoee napominje-n- a Djilasa i Titove obrane mo da je Djila uhap§en po-sovjet- eke intervencije u Ma-- 1 slije objave lanka u reak-djarsk- oj. na pnje naelpiosajemo tjedandada-- pciiseuna"rXnoemw aLmeaedrieirk"o, mu kcoasmoe-- povrau natrajr u je veliao nobunu MnHinr. jauu.zndoastprueuzme neku d"Bruorg--uj isko"dj ekmaookkraocriajki".ka D"sjliloabsodjie"
jbee"Uk;azIazjoavdi aгаse sotnamspauDjLilae--viI!I knisaitzukmapviao, jep,roptioiv"nsnvjaeacgkiouon.ji?amlnkoomff"u,- - slaie joi od onda kad rije-so- m i je Djilas prvi put Istu pro sa] e5iiamnaa,ku jJeu(o?bojsaIWavoiji. D"Нjглi-laat-s-ov
XDAOXDOOSGIMAODJDAIJJEELUOVMEADTJIATORVSKAOJ. OSVRT U"PRPUALVIDE" NA TITOSVE mScmSTSiVifAVR?A.J.U?1CE1 UCPEOMZ°'AZTAAIKKJXLEJADUDXCXKOOEI.. DN—RAUUGROEDG.XLE"AJDCEIIDSNTIXECS1ITTMAVOOACC"II
a
o
uglavnom
nmo jc poznanjskog
гшшвепа
su,
doit шап na$e
mi
(e
izvjcsnog
vanjskoj
potrebc
jc
tada
UN
o e
Jugoslav!- -
uredmstvu
i
, btjeli, naia zemlja djelaje, i to vrlo
I pozitivno i korivno ... ,
I Odffovornost Knkosija
i Gere
Kad smo bili u Moskvi. razu-mij- e
sc, bilo je gorora i o Polskoj
i o Madjarskoj i o drugim zemlja-ma.
Mi smo kazali da RakoSijev
reiim i sam RakoSi ncmaju nikakva
uvjeta da %ode madjarsku drlavu
i da jc dovedu do unutraSnjcg jc-dinstv- a,
nego naprotiv da mogu
dovesti vrlo tcJkih posljedica.
Na£a!ost, sovjetski drugovi nisu
nam vjerovali . . .
Kad je џ ол-о- ј zemlji poc'clo da
izbija sve face i )iic nezadooljstvo
u rcdovima samih komunista i kad
su oni traiili da Rakoii ode, so-vjetski
drugovi su vidjeli, da tako
dalje nc moic i sloiili su sc, dai
c on ukloni. AH napraili su gri ta, stav namctnut onih
ira
pa
do
kloni i Gere i druge RakoJijevc
pnstalice, koji ш se kompromitirali
vou naroda . . .
Fozivanjc sovjetskih
trupa "fatalna
Nije sada stvar u tome, da ispi-tujem- o, tko je prvi opalio mctak.
Vojsku je pozao Gere. Dila je to
fatalna grijeika, da sc poiove so-jcts- ka
лојзка u vrijeme, kad su
joj trajale manifestacije'. Pozvati
vojsku jedne druge zemlje, da dajc
Ickciju narndu tc zemlje, ItU i da
je bilo neke pucnjac clika
je grijeika. To je oi viic razjarilo
taj narod, i tako je doilo do spon-tano- g
ustanka, gdje su se naJli ko-muni- sti
i protiv svoje oIjc, Zajed-no
s raznim reakcionarnim elcmen- -
tima. Reakaonami clcmcnti u-mijes- ali
su sc u taj ustanak i isko-risti-li
ga za sebe.
Zar tamo nema dosta Hortijoa- -
ca? Tko ih je preodgojio? Zar Ra-ko- Si da ih preodgaja? Svi mi zna-mo- , da je Iforti imao elike faJi-sticlc- e
snage u Madjarskoj, tc
"Strelaste krstove", razne druge re-akdonar- ne
elemente, pristaluc
Гегепса Nadja itd. Jcdnonwijccju
bio je tu vehk broj Ijudi. koji nije
za Komufiizam. koji nije samo
protiv Malai Rakoii-Ern- o Gero nc
go protiv tocijalizma uopife. I to se
sve umijeSalo. Оле reakrionarnc
silc nisu se uMidile da prijc dignu
glae bez obzira na se pozite iz-лал- а
na ustanak, bcz obzira na po
rno, koju su iz inozemstA-- a dobi- -
u
treba
ski Glas", i to, kako nam se
clni. u originalu. — Ured.)
Levi je rekao da u Jugo-slavia
ne vlada diktatura
"staIjinisti6keM Tste i da
postoji neka sloboda, ali da
nisu ispunjena obecanja u
pogledu demokratizacije.
Dalje je kazao da u Jugo-slan- ji caruje birokratizam
i jao si ga onome tko se usu- -
di da kritikuje A-iso-ke
dria- -
vne sluibenike.
ODXOSECI
VLASTITE
odjedamput
pro-gresivno- m
rijeska"
Levi iz bio dopisnik "Bor- be' kod Ujedinjenih nacija,
ali je pisao i o americikim
prilikama, pokazujuci za- - flijnubilijveontoas"t. u "ameriCki na
Koliko je joi takvih?
JOSIP BROT. TITO
vali niti su imali snagc i hrabrosti
da ustanu, se dok sa mislili, da
je partija jedinstvena i monolitna.
Ali dim su vidjele. da se partija
podjepala. i da jc ogroman dio
partijskog dansta uitao protiv
RakoJijeve klike i otataka proSlo-ti- ,
one su sc odmah umijc&ale.
Jacanjc reakcionarniii
sila
Tc rcakdonarne sile su vrlo
brzo, u dva tri dana, pokazalc svoj
pravi lik. Kako u opecnarodnom
rooltu protiv sxega onoga. Ito sc
u proilosti radilo tadaSnje rukox-od-stv- o
nije pokazalo fclju da ukloni
elemente, koji su rcvoltirali ma
djarski narod. i da krene jednim
zbilja madjarskim putcm razvitka
socijahzma sa vim njegovim unu-traJnji- m
specific'nostima, stvari su
ubrzo krcriulc drugim pravcem, i
reakcija je se viic pofela domi-nirat- i.
Taj opravdani revolt i usta-nak
protiv jedne klike prctvorio se
u ustanak citavog naroda protiv
socijahzma i protiv Sovjetskog Sa-vez- a. I komunisti. koji su bili u
redovirm ustamka, поеЈ-пес- е na
кипси su se nasu u rxrbi nc za
socijalizam. ed za povratak na
staro, £im je rcakdja uzela stxari
u svoje ruke. Oni su se protiv svo-je
volje nalli u takvu polozaju.
Ulos:a Nadja
Zar sc to moglo sada sprijeiiti?
Cini se, da je c£ bilo kasno. Da
je lada Nadja bila cncrgicnija, da
se nije kolcbala fas ovako. Ca ona-ko- ,
da jc odhicno ustala protiv
an.rhije i ubijanja komunista od
stranc rcaktionarnih tlemcnata, da
jc dala odluCan otpor rcakdji itd.,
molda bi stvari krcnule pravilnim
putcm, i moida ne bi doilo do
inten-endj- e sovjetske --ojske.
л sia jc ivaaj ucimof On jc
pozrao narod na oruije protiv So--
jctske armijc i apchrao na zapad-n- c
zemlje da se umijeJaju.
УЈ Zapadu se U intervendja
ogromno iskoriltavata. IskoriHili
su jc impcrijalisti. koji su jedva
cVkah da napadnu Egipat Oni su
ga bai u toj fazi madjarske tragc-dij- e
i napali nadajutfi sc, da (e So-vjetski
Satcz biti jako zauzet i ne
ponovne borbe. Sovjetske trupc su
pojacane, je-pobjeg- ao. st%-o- -
rena nosa lada. Mogu da vim
kazem. drugovi. da ja ljude u
novoj % znam, i da oni, po
mom mitljenju. predstas Ijaju ono.
Sto je u Madjarskoj najpoitenije.
Oni su stradali pod Rakoiijem, bil
I
koji je oojavK) Kadar, kon
vi dtali, to. Ali sovjetska
ifttervendfa slab iiuv taj program,
i sama vlada je u vrlo teJkej situ-adj- i.
Kadarova vlada
Po4avlfa se sada pttanje. da H
jc sovjetska po-trebn- a?
Prva intervendja nije
potrebna. Prva intervendja. koja
je doila poziv Gcrra. je
apsolutno Druga pogret--
i ka bila je a Jto
I Ijudi. umjesto fro su cVkali i na
drugu interrencju, nisu uonili
smcsta ono, 5to su uSnili basnije
kad je doilo do druge sovjetske
inten-ndj-e — to jest, stvorili novu
vladu i tzdali deklaradju. Da su
prijc srvoriJi novu vlada i izdali
takvu deklaradju, vjcrojatno bi sc
radni£ki i котшгииЛа dementi
odoji!i od reakcionarniii clcmena-u- .
i lakSc bi bilo izali iz te kritine
Mtuacije.
Kakve bi bile posljcdice
pobjede reakcije
Prijc nego Jto prijedjem na dm-g- u
inten-cncij- u sovjetskih trupa,
moram da kafcm, da je stanje
Madjankoj zauzelo takre razmjerc
— a vi ste o torn mnogo&a i fitali
— da se jasno vidjelo. da c do6
do strahovitoe nokolia. do stralio--
vitog gradjanskog rata, gdjesodja-- J
lizam mole biti potpuno pokopan.
i gdje mofe do!i do trttfeg svjet-sko- g
rata. Jer samo mijeianje sa
Zapada i ponovni dolazak na vlast
hortijev-ac-a i stare reakdje, sovjct-sk- a
vlada ne bi mogla tolcrirati.
Uijeli teror
Sto su radili ti rcakdonarni clc-mcnti?
Ja sam cc" prijc rckao, da
su oni r!o rano pokazali svoj pra-vi
lik. Jasno jc bilo, da su oni i u
vrhovima uzimah sve iic maha,
dm su nareuili, ua sc nc smijc u-potrcblja- vati
rijctf drug, da sc mo-raj- u
skidati encne zxijezde. To se
jasno vidjelo, komunist nije
smio kazati, da je komunist. jer je
bilo s njirn gotoo, a i po
tome. Jto su ih vjciali. Da je to
bio jedan slucaj i da su nekog iz
policijc, koga su po zlu dobro zna-li- ,
objesili, jo! bi se moglo red,
da je do tog doilo zbog
roolta jedne grupc Ijudi. Ali bio
je to jedan opdi pokolj. U Sopronju
su objesili 20 komunista. Hvatali
su ljude po ulicama i ubijali ih,
ako su imali iute dpelc. zato Jto jc
iute cipcle imala i policija. Upa-dal- i
su zatim u kucc i ubijali ko--
razularcna tragedija, — svih
faiisticlca i rcakcionarna rulja
Vlada Nadja nije niita 6'nila, da
bi to sprijckila. Ona jc neprcstano
plakala preko radija i zapomagala
za pornoc, umjesto da sc bori protiv
toga, i da na ncki nacin pokaze
volju, da stanc na put pokolj u ko-munista
i progresivnih Ijudi. U- -
mjesto svega toga, ona je izdala
onaj manifest, odnosno deklaraciju.
kojom sc odrie'e VarJavskog pakta,
proglaiava soju nczasisnost itd.
itd, kao da je to sada bilo najwl-nijc- ,
kao da njezin izlazak iz Var-Ja-sko- g
pakta neJto znad
Drujra sovjetska inter-vencij- n nuina
Mnogi Ijudi postavljaju sada
pitanjc zasto jc doilo do druge so-sjtts- ke
intenenajc. Jasno je. mi
1 kazali i uvijck to kazati.
da smo protiv mijeJanja i upotrebe
stranc bjne Sta je sada manjc
zlo? Hi ha&i, gradjanski rat, kon- -
trarc%~oludja i novi svjetski ih
ce moifi intenrnirati protiv te agre-- l intervendja sovjetskih trupa koje
sijc. U Madjarskoj je tako doilo do! su tamo bile? Ono je kaUstrofa. a
Nadj
je
te
tadi
iaterrendja bila
bila
odgovomt
tim
sile.
оло je pogreika. I razumije se, ako
to spasi socijalizam u Madajrskoj.
tada ifcmo, drugovi. mod da kaie-mo,
iako smo protiv mijeJanja, da
sovjetska intervendja bila nuina.
Ali da su oni prijc bili preduzch
sve sto je trcbaio, ne tu doilo ni
do kakve vojne intenendje. Do
su po zatvorima i tstinski su za o-- e pogrcJke je doilo zbog toga,
jedan novi razvoj. 1 sam program, Jto oni, naialbst. joJ us-ije-k mislc
a ste
pokazuje
b3a
na
pogreJna.
tense.
u
tu
inacc
spontanog
demo
je
da vojna sila rjeiava sve A ona ne
rjcJasa sve. Eso, pogledajtc, kako
se jedan goloruk i slabo naoruian
narod stralno odapire kad ima je
dan dli — da se oslobodi i bode
nezavtsan Nfe vtJe i ne irrterewfi
kakva ic biti ta nezavisnost da li
cc sc u zerrdii restaurirati brioa- -
zi ja i reakrioaami cra, same
bude nadonalno nezavtsan. je
prrovtadalo njegovim mezgom.
Razumije sc da ja sada mogu samo
da kazem da je ono prvo najgore
Jto 9C moglo dogoditi. a ovo dru
go, intervendja sovjetskih tnrpa, da
je takodje toJe, ali ako dovede do]
toga Ai se saftrra sodjilizam u
Madjarskoj, t.j. dalja izgradnja
sodjalizma u ovoj zemlji, t mir u
svijetu, onda ie to jednog dana po-su- ti
pozitivno, s tim da sc sovjet- -
skc tmpC obavczno povtika onog
momenta kad se stanjc a ovoj ze-mlji
sredi i umiri.
Mi smo to sorjetskim drugovtma
i rckli. Nika mi nismo tajili. So-vjetski
drugovi su kazali da fe nji- -
hove trope tadi otid. Trcba znati
da sc 1 Sovjetski Savcz nalazi sada
u tcSkoj situadji. Xjima jc sada
puklo prcd oiitai i vide da Vr tu
ne bore samo hortijevci nego i
radnid iz fabrika i rudnika, da sc
bori fitav narod. Sovjetski vojniri.
teSka srea i nerado idu. U tome je
tragedija.
Poslijc mog i2laganja vi mi mo-fet-e
postaviti pitanja. jer neke
stvari moida nisam dovoljno jasno
iznio. Dudite samo u jedno uvje-rcn- i
da im mi nikad nismo savje-tova- li da idu s rajskom. Nikad mi
take savjete nismo davali, a to
nismo mogli ufiniti ni sada, kad
su doili u krizu. U toj tc&dj situ-aci- ji
mi im nc moiemo kazati dru- -
go nego da vode гаДта o tome da
sc ispraxc stare gn'jcJke. U tome
je stvar. Prema tome, potrebno je
suzbijati kod nas one glasinc koje
u sovjetskoj intcnendji vide jedan
£isto intenendonistiVki akt. To
nije tacno. Ja sam u to. drugovi. i duboko uvjeren.
Potreba da se podjc
dnigjim putom
Duboko sam uvjeren da ce krv
koja je paia u Madjarskoj i ove
strahovite Jrtxe koje je dao ma- -
djarski narod imati pozitivno dej-stv- o
i da ce drugovima u Sovjet-sko- m
Savezu, pa cak i onim stalji-nisticlci- m
elementima, pud malo
svjet I a prcd o!ima i da Cc vidjeti
da se ovako viic ne moic raditi.
Nc moic sc tako iic raditi. NaJa
munistc. To jc iinila. je nas skupa, —
imo
rat,
da
Te
Jto je sodjalizmu zadan jedan stra
Jan udarac. On je kompromitovan
Ali nismo li mi, drugoi, sjet'ate
li se, cesto govorili da takve mc-tode
mogu samo kompromitovati
socijalizam? Govorili smo. Ne bili
htio da se mi sada busamo u prsa.
da se radujemo i goorimo: "Mi
smo vain kazali da to nije dobro".
Posodom osc tragedije hotHi da
kaicm jednu stA'ar — da ovi neod-goor- ni
dementi u raznim komu-nisticki- m
partijama, koji su sc oJr- -
iah joi na Iasti staljinskim meto-dim- a,
prctstaljaju vrlo rdjavu po-drJk- u
Sosjctskom Sasezu, ako mu
savjetuju da postupa onako kako
oni mislc. Ja mislim da u ivim tim
partijama ima poitenih komunista
koji mnogo dalje vide od tih raznih
staljino%-ac-a. Oni mnogo dalje tide.
I ako zele da se tamo stanje po--
pravi ne na ovakav nac"in kao fto
je u Madjarskoj, vec1 na jedan mi-ra- n,
komanisti£ki nadn, onda tre-ba
da iikxitikuju negativne stvari i
malo prisluikuju glas masa, glas
flanstva partijc i fitasog naroda.
Jer, ako ovi proroci i savjetnid i
dalje budu ovako destruktivno dje-lova- li
i nalazili za shodno da samo
klevecu naJu zemlju. da se i dalje
bacaju blatom na nas, onda ce. ra-zumije
se. sodjalizam pretrpjeti
joJ teikih iasora.
Uloga Jugoslavijc
Jugoslavija stoji tako cSrsto na
sxojim nogama i tolfko je dosad
vc udaraca izdriala da je oa kle-vctan- ja
tzvana ntie skrefHrti s nje-no- g
puta. Iako mi s naJim iHMrat- -
njim razvejem joi rusmo potpttne
zadovoffm, alt feno nastefati da
Ijudi budu Jto zadeveljfHfi, ipak
takvi smo i kakvi fane btti joi v(c
сГсгво dfdovati da ovi prorod i ' sa-vjetnid
ne uspiju u svojtm падис-nra- a
da zaustave procrs koji je
poceo 1948. godinc a Jugoslavs},
a sada se produiuje u Pol j skoj.
STRAXA 3
sorjetskKn tlrogodma da hi c to
dogodilo i da Staljin nije umro. da
bi se to dogodilo joJ prijc da je
Staljin zjv. Oni nisu to odruah
Mi ne moiemo uzeti pravo da im
kaiemo da rade ovako ili onako. mi
im moiemo samo ukazati na r
greJne i negativne rezultate Jo
fcojih moic dovesti ovakav ili ona
kav njihov postupak. Ja truicm
d £c dogadjaji u Madiarskoj bin
Vferovarao poshednia trawrdiia
koja ce trgnuti i sovjetske drugove
i rukovodioce u drugim zemliama
koji to joS nc vide da исте sve
kako ne bi t u drugim zemliama
doilo do takve situadje kaka je
sada u Madjarskoj.
U pojedinim zemljama i parti-jam- a
Istocnc Evrope ncki rukovo
diod govore da se to kod njih netfe
dogoditi, da oni imaju jaku orga
nizadju, jaku ojsku, snainu roh- -
dju, da je njihovo flansto see o-bavijeJ- teno o semu i da cV oni d-ta- -u
stvar cSrsto driati. To isto jc
govorio i Gere, to jc govorio i Ra-koi- i. A Jta im to vrijcdi? Nc vri-je- di niJta ako ne promijenc mctode
koje su primjenjivali i ako sc narod
jednog dana pobuni.
Ono Jto su sijali od 1948. godinc
pa dalje sada ianju. sipali su vijc-ta- r,
a zanju bum.
Reakcionarni dementi
u Jiiffoslaviji
0i dogadjaji u Madjarskoj pot- -
Jtakli su malo i rozne tipove i clc-xmen-tc
koji postoje" i u naJoj zemlji.
Njih nema mnogo, ali svaJta na
klapaju. Ima ih koji priicljkuju
neku gixlvu, da bi neJto uJiarili.
Nikad ja nisam rekao da smo likvi-dira- li
i prevaspitali sve ustaJc,
frtnike i one zagriiene vatikanskc
pripadnike. Ja sam uvijok gosorio
da e'e ih samo jedinstvo naroda
sprijedti da iita pokuJaju i napra-v- e
u naJoj zemlji. Viic nego ikad
danas je potrebno jedinstvo naroda
i Partijc. ali ne zato Jto bismo sc
mi bojali da u naJoj zemlji moic
dod do necrga, jer Jugoslavija jc
ipak neJto drugo nego Jto je bila
Madjarska ili ma koja druga zem-lja.
Mi smo izvrJili reo!uciju
krvlju, kroz oslobodilaclu borbu, i
itekako smo dobro podstili naJu
kucHi za vrijeme rcvolucije. Takve
opasnosti za nas nema.
Ja necu rec?i da je naj narod sto-proventn- o
zadovoljani da je koJ
nas sve kako treba. Ni ja sam jo?
nisam zadovoljan. Ali, u Jugosla-vij- i
je sasvim drukfije stanje --
kod nas postoji pxjnpektiva i raJni
Ijudi u naioj zemlji svakog dana
sve vise stvaraju . .
Htto bili sada da kalem ncs4o o
raznim elementima koji postoje
kod nas. Oni mislc ovako: Sad je
u Madjarskoj dotfo do gustog, dW
e'e tamo hortijevti, Vatikan i dmgi.
i evo prilike za nas", Juovtavija
e. po njihovom mtfljenju biti po-nos- o
odrezana i opkoljena. pa e'e
mod lakJe radki u njoj. Takvih c
lemenau joi imi, ali ja kazem da
se oni ljuto varaju. Jer, kod nas
nema 800.000 clanova, — kao Jto
mi je rekao Gere da toliko ima u
njihovoj partiji. na Sto sam ga ja
malo sumnjivo pogledao. — ali mi
imamo neJto preko 600.OO0 Clano-va
Partijc. kadrovskih Ijudi, koji
su se prekaliti u Resoludji i borbi
i koji msu aosti u nasu t'aniju s
raznim skorojevickim i drugim
tendencijama, vec! itekako nose na
svojim Icdjima terct izgradnje nale
zemlje. Onijfe uvijck znati da na
vrijeme sprnete svakog ko bi po-kwJ- ao da rovari u naioj zemlji. Mi
smo zemlja u kojoj p&tteji Sasez
kormtmsta sa preko 609.0вв cla-nova
i scdam mUtona clanova So-cijaKsti-
(kg
saveza radnog naro-da
. . .--
Tito je je? govorio e ednosima
sa Kadarosxim vbdom, agresijt na
Egipat i miroljubivoj polrtid Jugo-- niti dx ga skrenu na staljinisticke shnjc Moramo sve snacc mmiie
tra&icc. rjti u pravcu ocuvanja mira, zirtiio
Jednom priliom ja sam. rekao je predsjedmk Trto.