Jedinstvo, September 04, 1956

              STRANA 2
Nasi organizacioni problem!
P0TRE3AN JE PRAKTICAN RAD
IV.
РгоШ put govoreno je o preporukama delegata
Seste konvencije Saveza koje nam jasno ukazuju na6in
kako da proslavimo Dvadesetpetu godUnjicu nase §tam-p- e
u Kanadi. Medjutim sve preporuke i ideje, ma kako
one bile dobre i praktifine, bez praktifinog rada ostace
samo mrtvo slovo na papiru. Vreme je da svi zajedno
predjemo na prakti6an rad ako zelimo da ostvarimo
preporuke Seste konvencije.
U preporukama su predvidjene Siroke aktivnosti
ne samo za naselja de postoje organizacije Saveza,
nej?o i za naselja gde postoje samo кгаре Citalaca i
prijatelja nase Stampe. Moramo imati jednu stvaru vidu,
a to je da su 6itaoci i prijatelji nase Stampe podeljeni
na dva sektora —. na jednom gde postoje organizacije,
a na drugom gde ne postoje — i prema tome proslave
se nece moci svugde obavljati po jednom te istom ka-lup- u.
Tamo gde postoje savezne organizacije proslave
treba pripremati na jednoj Sirokoj osnovi, a tamo gde
one ne postoje treba ih priredjivati onako kako ce tim
naseljima najbolje odgovarati. Osnovno je to da se pro-sla- ve
naSeg organizatora i u5itelja, пабе radni5ke Stam-pe
prirede u svim naseljima gde nas narod iive, bez
obzira kako ce se i na koji na£in one prirediti. U torn
radu naselja gde postoje savezne organizacije treba da
predvode i pruie primer drugim naseljima. Jedan od
najboljih primera do sada pruza nam organizacija u
Vancouveru o kojem smo vec ranije govorili. I bez sva-k- e
sumnje da 6c njih i druge organizacije slediti.
Mozda ce se s neke strane prigovoriti da se proslave
nece moci svugde odrzati po kalupu Vancouvera, jer ni
uslovi nisu svugde jednaki, c"ak ni u svim naseljima gde
postoje savezne organizacije. To je taCno. Slazemo se
da uslovi za proslavu ni na torn sektoru nisu svugde jed-naki,
niti se ргерогибије da se odriavaju svugde po
jednom kalupu. Medjutim sta je vazno u svemu tome?
Vazno je da savezne organizacije predju na praktiCan.
rad za ostvarenje konvencijskih preporuka bez obzira
kako ce ih koja ostvariti. Ako neke organizacije ne mogu
prirediti koncerte.pretstave, bankete, javna predavanja
ili skupStine, neka prirede manje priredbe — kucne
zabave ili sastanke, filmsko ve£e Ш sliCno, ali glavno
je da ne§to ибте za to vreme. Cilj proslave je da upo-znam- o
naS narod o radu naseg pokreta, o pisanju i ulozi
nase Stampe za poslednjih 25 godina. Da bi mogli go-vor- iti
o svemu tome naSem narodu, priredbe koje se u
preporukama urgiraju jesu najbolje sredstvo koje pri-vla- ci
narod. Uslovi za ovakve priredbe postoje u svim
naseljima gde postoje i no postoje savezne organiza-cije,
samo je potrebno malo volje, odlu5nog i po2rtvo-van-o rada Clanova Saveza i Sitalaca naSe Stampe.
Da se sve ovo izvede onako kako nas upuduju pre-poruke
Seste konvencije, pred nama je neposredan za-dat- ak da usposUivimo Odborc proslave u svim — vecim
ill manjim — naseljima. U preporukama osnivanju tih
Odbora proslave pridaje se velika vainost. Oni treba da
budu no samo rukovodeci aparat za priredjivanje pro-slav- a,
nego da se oko njih "okupi ve bivie pionire
graditelje naie itampe". To znaci da, pored drugih
aktivnosti, moramo u isto vreme nastojnti da obnovimo
nase veze s mnogim bivsim "pionirima i graditeljima
naSe Stampe, koji dnnas zbog jednog ili drugog uzroka
nisu s nama.
Obnavljanjem nasih veza s naSim bivSim saradni-cim- a
mi cemo im pruziti puno priznanje za njihov rnnij
doprinos nasoj Stampi. NaSe veze s njima mogu biti
korisne ne samo sada, prilikom proslave Dvadesetpete
godiSnjice, nego one mogu dati boljeg rezultata budu-ie- m
naSem radu.
Dolazeci s njima u vezu treba od njih traliti da i
ovom prilikom u5ine neki doprinos jubilcju пам? Stampe,
kao Sto su ga cmili prilikom njenog pokretanja i dalj-njo- g
јабапја. Od njih treba traiiti da neSto napiSu ili
dadu neku izjavu izsecanja ranijih njihovih aktivnosti
i doprinosa nasoj Stampi, da poSalju svoju 5estitku Dva-desetpe- toj
godisnjici ili da se ponovo pretplate na naS
list. Svaki njihov doprinos, bilo u Cemu, pomagao bi
uspehu naSeg rada. Na5a je duinost da im pridjemo i
xatraiimo njihovu saradnju i ovom prilikom, a od njih
zavisi da Hsu voljni ili nisu da u5ine svoj doprinos ovom
znaeajnom i istoriskom datumu na5e i njihove Stampe.
Mi ovaj rad ne smemo ogranicti samo na obnav-ljanj-u
veza sa naSimbivSim saradnicima, nego treba da
ga proSirimo i potraiimo nove veze sa svim ostalim na-Si- rq
starim i novim iseljenicima, koji joS ne tttaju naSu
Stampu, sa ciljem da i njih upoznamo s naSim radom.
To, stvamo. i jeste cilj ove Jubilarne godine da s pro-slav- om
naSe Stampe upoznamo Sto veti broj naSeg na-ro- da
i da im ukaiemo na korisnu ulogu koju je igrala
naSa Stampa za 25 godina. Sa takvim radom i Sto uiim
povezivanjem s nasim narodom, mi бето se najbolje
oduiiti nasem orgamzatoru i ujitelju, naSoj radnWkoj
i demokratskoj stampi u Kanadi.
B. STEVANOV. JiirairvO
PuK_hed Гие1ат and Fnday
la Srbo-Croat:- n and Slovenian lanpuaee,
hf JtJtnarrc Гаћ.Л1се Co. 47 Queen St. Wert,
Threat 2-- R Ontario. Canada.
TeL EMpire 3--1 642
Editor: S. ЗИ&ЗД. Bvaisess Manager: I. Stfaeae.
fecrtptia rate $&J0O per rear, $3.№ per в asectha
USAAaitdkTo'ttheedr aersrantrioensd $eАlЛaО ?tsTaDrear. Pot OfHce DepartaneKt, Ottawa.
Pripreme za proslavu 25-godisnj- ice
stampe u Torontu
Na 20. augnsta odr2ana je sjednica ogranka
Saveza Jugoslavenskih Kanadjana, na kojoj se
govorilo o proslavi 25-godisnj- ice naSe napredne
Stampe u Kanadi.
U vezi sa tim jednoglasno su primljene sli-jede- ce odluke:
1. Da se odrii na 24. novembra banket sa
koncertom i plesom, u Hrvatskom narodnom
domu Dupont Street. (Ranija .odluka da se
priredba odrzi 3. novembra otpala je zbog toga
Sto se nije mogio dobiti dvoranu.)
2. Clanovi su zaduieni da sa destitkama 25-godiSnj- ice
posjete sve pretplatnike "Jedinstva"
u Torontu.
NASA POsTA
Windsor, Ont. — Dragi
drugovi, ovom prilikom
Saljem $10.00 za dvije
godiSnje obnove.
Лгјегијет da cete pomi-sli- ti kako da ja obavljam
ovaj posao, kojeg je obic-n-o obavljao naS vrijedni
drug Ilija. Sada je za ne-k- o
vrijeme odsutan, pa
kao da nam nesto velikog
manjka u naselju.
A. M.
USA. — Stovani ured-ni- e, t1o mi je neugodno, jer sam neSto zakasnio sa
obnovom. Xijesam zakas-nio
sa svojom vlastitom
krivnjom, vec su takve
prilike u kojima iivem.
U Hstu Saljem $8.00,
za godiSnju obnovu $6.00
i za fond $2.00.
Ja puno volim novinu.
To je najbolja naa rad-ni6- ka novina do sada.
Sa Stovanjem. VnS pri-jate- lj iz Chicaga.
#
Wallaceburg, Ont -
Drugovi, pretplata isti£e
koncem augusta. Xebi ie-lje- la zaostati sa mojom
obnovom i ovo vam Saljem
$5.00.
Bratski i drugarski poz-dra- v.
T. T.
USA. — Drugovi, Sa-ljem
novae za moju godiS-nju
obnovu. Skoro nisam
zaboravio. Samo napred
drugovi sa vasim napred -- nim radom.
Л1 V D R O V Л N J
Urcdmci tndsorkog Glasa
Kanadskih Srba" u tzdanju od 23
avgusta obonh sc $чт iestinom
protivr "antikomuntsticke геакаје"
u 'slobodaom n-eta- ". Oni scbe
rtavljaju u rang "deavokratskih
antikomunis-t-a i urgiraju $tje
prtstalkc da se drie dalje od "anti-komunisti- Ae
reakoje".
Sraju teoriju o "dva aqtikomu-nizm- a
su fino zavili u jednu za
mrienu mrelu sa namerom da pro
rafe $%-©-
je c%aoce. da zameSajti
citat-- u strar i sakriju prari аЦ te
teonj. Gevere6 o tej "aatikerau-mstiCk- oj
геакајГ em kaiu. da je
njen cil ee same "ebaranje ko-mtHMi- cog fea" a Jtfgetavtfi.
nege da pa ' aamefvu nevkn po4i-tifti- m
i socMihhs pstvem". Ora
9tgki't sofe ртиЈкг J ofcro
0ra4e "nal iemekftsVa amlke- -
BNnwim © ixiiaiBWiiaiii JiJfc
"aaslaHHfsi" e ee tnajee ш
£tftHHl6e Wf5M MBft ЦаШ Ш&С
lw [miewtB геајозоаапша sdc-tof- n
Zapada . ?er da am inuu
i--
fl caskrsaame poliiilce ♦
л2г re--k- e o Evri4
3. U vezi sa jubilarnim izdanjem Jedm-sta- ",
obevezao se jedan broj drugova da ce
napisati dopis za to izdanje Takodjer ce se
pozvati jedan broj £italaca i pionera da napiSu
clanak.
4. Clanstvo savezne .organizacije &e obave-zal- o
da ce — za dar jubilarnom izdanju, do
2. novembra dobiti 10 novih pretplata.
o. Zaduien je IzvrSni odbor, da pismeno
pozove na proslavu sve naSe bratske i drugar-sk-e
organizacije da pozdrave ovaj historijski
гпабај naSe emigracije u Kanadi.
G Imajuci u vidu vafnost oglasa na kon-cert- ni
program, donijet je zakljucak da se od- -
Toronto - izvanredna sjednica SJK
U Cetvrtak 6. septembra odriati ce se izvanredna
sjednica organizacije SJK. Sjednica ce se odrzati na
479 Queen St. West. PoCetak toCno u 8 sati na 'ебег.
Ovu sjednicu sazivamo po zaklju6ku proSle redo-vit- e
sjednice za raspravu o koncert-banket- u i proslavi
25-godiSnj- ice "Jedinstva".
Svi Clanovi su duini ovoj sjednici prisustvovati.
Tajnik.
Hamilton - sjednica Saveza.
U nedjelju 9. septembra u 8 sati u ve6er odrzava se
red'ovita sjednica SJK u naSem Domu na Beach Road.
Vaino je da svi Slanovi budu prisutni jer 6c biti
va2nih pitanja za rjeSavanje.
Sekretar.
Od "prosjecnosti" covjek
nemoze zivjeti
Odjel Trxo%ine lade Sjedi.
njenih 1)г2ла Javlja da je "po.
prelni prihod" po obitelji u Sje-dinjeni- m I)r2aama iznaSao
$5,520 ns Rodinu 1955. godine.
Prema "poprefnoj talitlci
to ne izsleda loe. Ali kad za
%lrimo u aktuelne brojke, onda
dobijemn druKU iliku. Oiu raz
liku od мроргпокп prihoda i
aktuelnoir prihoda emo пајнН.
koritije №haliti ako uaiimo
hvalianje jednog klaanone
Ijonojf namjeittenika kod jed
ne elike ieljeznifarke kompa
nije. Taj namjestenik je aida
— da udotolji кпјој laStini —
gotorio o ieljeznici za koju je
radio kao "na5a leljezniea, i
obia%ao je Rotoriti da itnamo
Inliko hiljada milja pruge, toliko
tereta mo pretezli u jednoj
pod in I, toliko pulnika, ltd.
Kad je njegotim znaeima do.
dljala to halianje n "naiUtj ie
Ijeznici, jednom mu dlrektno
Mavie oo pitanje:
"Pi Sto je tToja plaa od
ЧаЈе ieljeznlce?"
Toprena plara je $76,000
na Rod i nu odRovorio je on.
-- Kako $76,000 na Rodinu. i
kakov je to popreJ!no5t", pitali
f G L
Slazcno se sa uredntctma Gla-sa
' kada kaiu da ' antikomunisti-clc- a
reakaja" u zapadnom svetu"
ima zx cilj "valskrsavanje politte
t sodjalne reakdje u Evropi", Jto
bi u obicnom jeziku znaci lo "vas-кг$атап- је
faJizma. Mi smo to vec"
odarno rekli. Medjutim urednict
"Glasa™ se stide da spomenu ime
falizam.
Vecina naSth Ijudi u Kanadi do-br- o
znajti da je cilj za 'vaskrsava-nje- "
faiizffla cilj sssh "antikeraa
rasta, bez obzira da M sc oni
zrali "dernekratsti ili reak-оопапн- ".
Oni znafu da medfu
njtflM nema m'kakve ewenw taz-lik- e, kao o nife bilo ni raaWce
iamt-Jf- u Herm-o- g i MuvoItfHK
Niicev$; i PavciHesog "antAo-RHtmsn- M.
Oni zi 4a м AdW
HHer i Beette MoiMi kame-%-- 4
''aatlnoraMaiigiii,. ali ne oga
i daaas jei wetk нч1Ки i м&Ш
e ona k©e ttfflt рочм иажсмпс-▼a-a
Tonu porjlarru tetna
Ntediotxm. ko 'e cu uiteresasi--
mu ga dalje, na Ho je on odgo
yotio ovo:
Tredjednik kompanije do- -, biva $150,000 na Rodinu, a ja
dohiram $2,000 na godinu, pa
kad e to razdijeli na droje,
onda je poprecna pa( izmedju
mene i njega $76,000t.
"O, tako, dobari mu jedan.
Ti i zadoioljan time to toj
gazda dobita nore, a ti dobivan
poprecnot.
Na engleokom jeziku to ztufi
jako £aljio, kad e kale: MVou
get the average, and jour bo
grin the money."
— "N'arodni Glasnik".
Kcmijsko utvrdjivanjc
(hihcvnili holes ti
ReUtivno jedno$u-n- u kemijsku
metoJu za i$pithinje ozbiljnih
duSnnih bolesti kao Jto je Jizo-frenij- a.
pronaila u tri lijccnilca s
unhcrzitcta Dritanskc Columbije u
Vancouveru. Ispitivanja na 700
raznth osoba, medju kojima je bilo
i zdravih. a isto tako na 400 pacije-nat- a
duJevnih bolnica, potrdi!a su
uspjeinoit te metoJe
koja c to ' antikomunistaka re-akcij- a"
tto teii "vaskrsavanju" fa-liz- ma
u Evropi. Nisu cak rekli ni
koji su to "demokratski krugovi"
u "zapadnom svetu" na koje se
oni u njibos-o- j borbi za "obaranje
Ifornuntsttlkog reiima" u Jugosla-vij- i
"naslanjaj-u"- . Mofda urcdnki
"Glasa" smatraju da nisu duffli
da polaiu racuna nama oko "Jedin-stva",
pa neka to objasne $лоЏт
iiuodmi.
Medfutim rai геШао da im po-stark- no
samo jedno pkanje. ?a
primer, urcdnki "GUsa gevre
da su i oni za "obaranje кеггмкм-stie- g
reiima" н Jigo4vij4. Da-k4- e
i oni se za obaraje" reiima
kofi imi оЧЛчДевј; tomkog kofe--
9S a! vFCQsC С%т99П9'4Ф@С9&4зд№аС~
fee botbe, koi џе ргдон oJ svib
ukiava oamca UfeoiijsyMwi twcif,!
jm i © Клл4с. KA onda em
1 Rutlc at ofeefe" tat renm, a h
an! i Vomana tc im" tnxrama rit pe J
d r-- opkuD rarorn uz rwrnoc oruh
Ic-go-va
' tia k---e se oni naJa-- n
a j u zarainors ctetj
DVA ANTIKOMUNIZMA DEMOKRATSKI REAKCIONARNI
mah pristupi prikupljivanju oglasa. Na sjednici
su podjeljene forme za oglase.
7. Izabran je odbor proslave od 6 drugova.
On je zaduzen po clanstvu da u detalje raz-gra- di
plan za Sto uspjeSniju proslaxii i da i?a
podnese izvanrednoj sjednici.
Xa 23. augusta odbor za proslavu odrzao je
svoju sjednicu. Xa sjednici su detaljno pretre-sal- o
i diskusirano pitanje proslave i stvoren je
konkretan plan rada i akcija, koje ce biti pod-nese- ne
61anstm na diskusiju i nadopunu i odo-bren- je
na izvanrednoj sjednici koja ce se odr-zati
u cetvrtak 6. septembra..
Odbor.
Prvc stampanje u
Hrvatskoj
Prra Itamparija na podrucju
llrratnke otvorena je 1494. go-din-e.
To je bila glagoljnka itam-parija
u Senju. Ona je radila do
1503. ili 1509. godine. U torn
razdoblju £tampano je u njoj.
koliko je danas poznato, aedam
glagoljitkih knjiga. Njezin upra-vni- k
bio je Hlaio Itaromid, a e
njim je radio I poznati tipograf
Hrigur Senjanin. Druga ttam-parij- a
u Hrtatnkoj radila je u
Kijeri od 1530.—1531.. 1 od.
fttampala je avega etiri glagolj.
ke knjige. Xjotn je upravljao
binkup Slmun Kazi£i£ Zadranin.
Zatim fu oanorane Stamparije u Xedeliu i u VaraZdinu 1S70.
godine, a u Zagrebu je 1694.
godine atalno proradila fUaropa
rija kojom je upravljao poznati
hrratnki knJiJvnik i hitorik
Ратао Iliter.VitezoTi&
Tko odlucujc
Javili smo kako je konzer-vativ- ni
list 'Globe and Mail'
odvaino ustao u obranu pra-v- a
Canadian Broadcasting
Corporation da daje progra
me vlastitog izbora, kao i
prava gradjana da slobodno
podriavaju politika glediita
svoga izbora. Javno mnjenje
treba biti vrhovni autoritet
za CDC u odredjivanju ivt-ji- h
prograrju, pisao je 'Globe
and Mail.
Drug! konzervativni list
"Ottawa Journal" odgovara,
da javno mnijenje nHta ne
znaci, vc£ je to tit drlave
i zakona, koji odredjuju Sto
(e narod sluUti i {itati.
Eto ti slobode i demolcra-dj- e
. . .
Pismo citaocima
Citaoci Jedinstva" e'eowh dina
dobiti poziv uredmStw i upravc
da uzmu aktivnog uc'eV'a u proslavi
2 godiinjicc Jtampe
Za ovo pitanje nrsmo zaintere-sova- m
samo mi oko natg demo-kratsko- g
lista ' dmstva", nego i
drugt naSi Ijudi u Kanadi. Stoga
urednici 'GIasa, ako se pridrfa-vaj- u
principa logike i objektivno-st- i,
dtiini sa odgover na ovo pi-tanje.
Da li je ora teorija o "dva
antikomunizma" jasno formirana
u glavaraa urednika "Glasa vrjo
jc tciko pogoditi. .Nfedjtttirrr njiho-v-a
je te£fa da sami sebe stave na
rekord da su i oni "antikomwni-st- T
i da se pred sv4jira cltaodma
prAala da su oni ipak maJo maai
"aatitementsd" od dngb. To n
potseca na pricW o jedfiei dVcojkJ
kef je poytlila pa zatntdnik i
da bi Stav--H stvar мнилјДа. OfM
ж!а". Tako м i wtetfewci 43d"
poWfali da ete svte fitaoce 4a
sa ажо tmio 'аннткотмпВиГ. ali
uiaai bt'feaaA aaiaBiaaW аЛл ш il-,aa- a akaiaayaa
вИЗ! SCVsf 241 S-M-M ХЧИввВ fePetfV
- I
PRED 2 GODttSJICU
sTA JE PISALA NASA
sTAMPA
Sxlat pred 2ygoJtJnftcu nj-J- t
itampe — (oj samo 2 mje-seca- !) — trtjeJno te sjetitt
onoga Uo smo pisalt prije lO,
15, 20 rite god'ma. Ett jednog
ufodnika iz "Slobodne Misli"
od 23. februarj 1937. godme:
Obrana demokracije
Tjtrlujuti letrt-dnein- u de-bal- u
o tladmom program na-oruiavan- ja
premtjer King je s-tnt- dju
ostalog izjaiio, da Kana
Ja siojim naoruiavanjem "do-prino- si
obrani Stijr Jemokrj-cij- a ..."
Itna puno razloga da se na
tu izjavu gleda sa ntpovjere-njttn-,
jer se ne statu rijtti vodje
I lade sa Jjelima.
Dok premijtr na jednu ttranu
izjatljuje,,da on i njegova iLtda
stoje za ''obranu stiju demokrj-cija"- ,
dotle u isto i rijeme podu-zimlj- u
mjere koje su isHjufivo
uptrtne protiv ipanjolshe demo- -
kracije.
Jot debata o naoruLiianju
nije bila ni zatrjena tad je par-lamen- tu
podnestn na utrajanje
xakon za zabranu JoBroreljaca
Span'tji.
Jot prije toga zabrjajen je
rami materifil, AleJfutin, to
isto nije utinjtno buntovnUitna.
To poiatuje tntjtnica, da je od
hop. 1935. Jo nor. 1936. trijed--
tiott LanaJilog izroza в Spa-ttjols- ki Mar ok o --peraila sa
54.392 na $678.101, i to veit-no- m
krez Jtugu polovitu 1936 ,
. j. nakon Miian ja rata.
Dak tloda %abrakjuje Mek-Ш- л, Ja kupuje laaaJsie aero-plane,
sato Uo Mtksiko snob'
Jjtba Spaniju sa ratmm mate-rijalo- m,
dotle Portugal — koji
kako je fijelom trietu poznato
portale bunofntket — dezto-Ijax- a
izvez istib aeroplaita.
Kada se soda tako "J$prlttosi
obrani drugib Jemotracfja" ta-ko
m&lemo Vferopati, Ja te p9-t&- je,
hada se KamsJa easru&a
bill botje.
U te se ne mote vjtrorati i
sa to nema nikakre garansije.
Da te lanadtko orulje tluUti
obrani demokracije a ne impe-rijalistitk- im
citjetima, to treba
Janas pokazati sa pomaganjem
napadnute tpanjetske demokra-tije- ,
male itjate, da te naru-Sanj- e
Kanadt biti doprinot
obrani striju dtmlraiijd', flute
tamo za takritane pravfa (itje-t- a
naorutaranja.
POSLOVICE
Bez muke neau nauk-e-.
Bez ©rata i zdrava kofaca ne
bi btk htjeb at ketaca.
Besposika, vrajfa wgUoMca.
Belje se iavajrraU oi tfttda.
negood g4i.
Vnjeme e aat&Mfji eorae.
Grffe nam skoka. sea m
soaks.
G4e вееаа txak, tm e9la
G4a4evaofe, ја1отавв — eera-4- m м pfata. CBifBihww 03 ko--
Kakra sferva, talv iefva
Ko ie rad j a"si da otpoCme,
o mIadot a a & e ai