Jedinstvo, April 03, 1956

              ВЧЈУ wp" pun 4fmvmmimQmF4mmmimw
SSTRAaXA 4 seste konvencije SJK Po nasim naseljima
Medjunarodna situacija
se poboljsala
IZ IZVJESTAJA GLAVNOG SEKRETARA
BOGOLJUBA STEVANOVA
(Usled toga£to je izveStaj
dugacak i §to je veci deo iz-veSt- aja
posvecen organiza-cioni- m
problemima, objavi-cem- o
izvadke iz njega u ko-ji- ma
se govori o opStim pro-blemima
i situaciji u kojoj se
odriavala Sesta konvencija
Saveza).
U svom izveStaju Steva-no- v je u pocetku medju os-talo- m rekao :
ProSIo je viSe od five i po
godine kako smo se ovde po
slednji put sastalt, na Petoj
konvenciji naSeg Saveza,
gde smo prema ondaSnjim
prilikama i uslovima disku-tova- li
o naSim problemima,
usvajali ouluke u interesu
naSih organizacija, n a s e
Stampe i na5eg naroda uop-&t- e.
Хаб danaSnji sastanak
se odriava sa sliinim zada-cam- a.
Medjutim, mi se da-nas
sastajemo u vrlo intere-santno- m
i znacajnom vre-mcn- u
krupnih promena i do-gadj- aja
u svetu, koji su vec
izmenili ne samo opSti poli-tid- ki
i ekonomski izgled,
riego 1 uslove iivota u mno-gl- m
vedim i manjim zemlja-m- a
koje danas ukazuju novi
put u bolji I sigurniji iivot
litavom 6ove£anstvu.
Petu konvenciju odrzali
smo u jednoj veoma napetoj
situaciji i nezdravoj atmo-sfe- ri stvorenoj politikom
Itladnog rata i medjunarod-n- e
zategnutosti. Svakodnev-n- o
su nam se ptinile u3i izve-Staji- ma
i komentarima o o-pas- nosti
novog atomskog ra- ta i mnogo puta je izgledalo
da fe se hladni rat pretvoriti
u vrudi rat Ovo je nedavno
potvrdio i Dulles, ministar
spoljnih poslova Sjedinjcnih
Ameri6kih Drzava, u svojoj
izjavi "Life" magazinu, gde i je javno priznao da je svet
u poslednje vreme bio neko-lik- o
puta u neposrednom ra-stoja- nju od rata. !
Ova izjava Dullesa pot-- skih
krenliena Je nedavnom od-- ! vlade
lukom glavne komande NA-TO
da naoruzn zapadnc ev-rops- ke armije i armiju Za-pad- ne Nemaike atomskim i
hidrogenskim oruzjem; od-lu- ka ameriike vojne koman-de
da poSalje nekoliko vaz-duSn- ih eskadrila naoruianih
atomskim bombama na For-mo-zu protiv N. R. Kine; te
ponudc ameriSke vojne ko-mande
svojc vojne snage i
druge pomoci francuskim
kolonijalnim vlastima u In-doki- ni.
Sve je to tada davalo
dovoljno razloga svetu za
verovanje da bi rat mogao
poccti svakog cnsa.
Takvo napeto stanje kori-sti- li
sa amcricki imperijali-st- i
sa ciljem da bi bez naro-Cit-e
opozicije i otpora nato- -
varili milijarde dolara za
ratne pripreme na grbacu I
radnog naroda: da bi faSizi-- J
rail celokupni iivot amcric
kog naroda i da bi po uzoru
Hitlera raspirili anglosak-sons- ki
rasizam; da bi uspo-stavi-li
koncentracione logo-r- e
za one koji bi pruzili ot-p- or
ratnim planovima. Da-vanje- m
ekonomske ротосЧ
svojim siromaSnljim savez-nicim- a
onl su za uzvrat toga
uzimali njihove teritorije za
vojne i druge baze, gurali
im oruzje u ruke sa ciljem
stvaranja vojnog obruCa oko
granica Sovjetskog Saveza i
zemalja narodne demokra-tije- .
Oni su бак stvurili i plan
da americke vojne trupe o-kupi- raju Kanadu pod izgo-voro- m "odbrane Kanade".
Sve su u£inili Sto Rod su mo-g- li
samo da citavi kapitali-stic- ki
svet potine svojoj vo-I- ji
i da ga podgotove za Tre-c- i
svetski rat.
Pomrseni su im racuni
Medjutim, zahvalivsi cvr-st- oj
organizovanosti miro-Ijubiv- ih
snaga u svetu, str-peljivo- sti, mudroj i mirolju-biv- oj diplomatiji Sovjetskog
Saveza i zemalja narodne
demokratije, ratni planovi
americkih imperijalista i
njihovih saveznika su po-mrSe- ni. Neprekidna borba
miroljubivih snaga za mir,
za razoruzanje i zabranu a-tom- skog
i hidrogenskog o-r- uf
ja, za likvidaciju politike
hladnog rata i popuStanje
medjunarodne zategnutosti,
izmenuli su op§tu situnciju i
stvorili bolju i snoSljiviju at-mosf- eru
u 5itavom svetu.
Kao rezultat neprekidne
borbe naroda, doSla je kon-ferenc- ija cetvorice velikih,
proSlog leta u 2enevi. Danas
je 5itavom svetu jasno kakvi
su rezultati postignuti u 2c-ne- vi.
Hladni rat je poceo da
se pomalo otapa; oseda se
popuStanje medjunarodne
zategnutosti; primecuju se
bolji odnosi i snoSljivija at-mosf- era medju drzavama, a
nnro£ito izmedju drzava Is-- 1
toka i Zapada. Danas su
mnngo bolji izgledi za mir,
i ako opasnost rata jos nijc
potpuno otklonjena.
Duh 2eneve se oseca svu-gd- e
u svetu i on se oseca kod
nas u Kanadi. Poscte kannd- -
ministara fedcralnc
Sinclaira i Penrsona
Sovjetsskom Savezu ; poset
jednog od najkrupnijih ka-nndsk- ih industrijalaca —
prUcdnika JIassey Harris
[ kompanije, Duncana, njego-- )
vc izjave prilikom povratka
1 u Kanndu, da na Sovjetski
! Savez treba gledati kao na
jednu mocnu industrijalnu I
produktivnu silu; razmene
ekonomskih, struCnih. kul-- !
turnih I verskih delegacija
izmedju Kanade i Sovjet-skog
Saveza, mnogo je rfo-prin- elo
boljem razumevnnju
izmedju ovc dve zemlje-- . Ne-davno
potpisanl trgovinski
ugovor izmedju kanadske i
sovjetske vlade, najbolje
svedoii od kolike su vaino--l
sti i znafaja dobri odnosf iz-medju
driaa i naroda.
2enevski duh se sve vi?e l
vise ispoljava u zahtevima
da se prizna N. R Kinu f
njeno uvodjenje u Organfza-cij- u
Ujedinjenih Nacija. Sve
je veii broj zemalja koje-- za-stupa- ju
to glediste. I, bez
svake sumnje, to gledWte ce
pobediti bez obzira na poli-tik- u
Sjedinjenih Ог1ала za
podriavanje Ciang Kaj Seka
kao legitimnog pretstanika
5 Kine. JcdInStvO
Poblihd Tudy and ГткЈат
In Srix-Crntl- n and SlrrrUn Unr. br Jdintro PublUhinjr Со 4T9 Qn St. Weat.
5abeription rate: SSJOO per ат im pfr mraths
USA and ether cnontr!s Л.0 per rear.
Editor: Stjepan KkiJ. Buin Manager: Iran stimae,
Aathorixed ад aecond elas mall
Pert Offi rvioartTnent. Ottawa.
TeL EMpire 3--1 MZ
Toronto ?-- B. Ontario. Canada.
Prouciti odluke konvencije
(Urednicki clanak)
Sesta konvencija Saveza Jugoslavenskih Kanadja-n-a
je u£inila krupan zaokret u zivotu i radu organizacije.
Na prvom mjestu odluke konvencije predstavljaju
povratak na pravi put. Savez je Siroka proavjetno-kul-turn- a
organizacija, koja prosvjeScuje narod i razvija
kulturu. U posljednjih desetak godina Savez se previse
bavio drugim stvarima, a premalo sa prosvjetom i kul-turo- m. Dili smo za£Ii u "veliku politiku" i na taj nacin
ogradili se od onih koji za to nisu imali volje ni razumje-vanj- a
Osobito daleko smo bili zaSli u juoslavensku po-litiku,
kao da smo jugoslavenska a ne kanadska organi-zacija.
Konvencija je zaklju£ila da se Savez na takvim
osnovama ne moie razvijati i ne moze igrati pravilnu ulou u zivotu naseg naroda.
Savez nije ravnodusan prema politi£kim dogadja-jim- a,
on je 6vrsto opredjeljen za mir i napredak Kana-de,
&li on nije politi6ka partija. Savez nije ravnoduSan
prema Jugoslaviji i njezinom narodu, naprotiv, ufiinit ce
sve sto moie da im pomogne, ali od njega ne zavisi sud-bi- na Jugoslavije. Njegova prva i glavna zadaca je poma-ga- ti пабет narodu ovdje.
Drugo, konvencija je udinila krupan korak k likvi-daci- ji pocjepa koji je medju Clanstvom Saveza izbio
1948. kao odraz sukoba izmedju Jugoslavije i ostalih
socija!i£ti£kih drzava i organizacija. U izvjestajima i go-vori- ma podvu6ene su ucinjene pogreske. Osim toga kon-venciji
su prisustvovali predstavnici grupe koja se bila
odvojila od SJK i predstavnik iste Drazid iznio je svoje
glediste. Postoje joJ izvjesna razmimoila2enja, i o tome
ce jos biti govora, ali nema vi§e razloga za medjusobnu
borbu i trvenje. Stvorena je baza za slozan rad u buduc-nost- i.
Konvencija je takodjer zauzela pomirljiviji stav
prema svim ostalim grupama i prganizacijama, politic-ki- m
i ina£e. Kriti£ki stav je zauzet samo prema onima
koji razdvajaju narod na bazi starokrajske politike i
Sovinizma.
Konvencija je dalje uknzala put za гјебепје pro-ble- ma naSe omladine i novih doseljenika i istakla njiho-ve
uloge u nasem zivotu. NaglaSena je potreba da pot-por- ne organizacije postanu kanadske.
Posebna paznja je posvecena pitanju izgradnje
Saveza i proSirenja "Jedinstva". Pripreme za proslavu
25-godi5nj- ice izlazenja "Jedinstva" je momentalno naj-vazni- je.
Zadntak je dlanova Saveza da pomno prou£e odlu-ke
konvencije i da sa istima upoznaju £itavu nn.su jav-nos- t.
U proslom broju smo objavili poruku konvencije na-S- oj javuosti. U ovom broju po£injemo obljavljivati izvje-st- aj IzvrSng odbora Saveza koga je podnio sekrctar B.
Stevanov. Ostali materijali ce slijeditL
Moji utisci sa konvencije
2-1- . rrurta. Subota je. Neito po--
slije 9 satt u jutro u saveznim pro-storijar- ru
okupio se lijcpi hroj de-lega-ta
I dclcgatica tz raznih nilih
nasclja. Zdravljcnjc i medjusobno
apoznavanje delegata. Dirljivo e
promatrifj ovaj rijetki. ali sluibeni
sluca) ruscg Sasrza. Dogodilo c
ono Ito sam cxTtkivio --— prilidan
bro) delegata, drugova i drugari-ca- .
koje sam pozruvao iz proilosti,
prsc medju prvima u izgradnji na-Je- g
pokreta i "Jedinstsa". naicg
uitefja.
U tim нпиш kad su razgoson
u itapTecira raspoioaenju, a vnje- -
me prolazi. od ulicne strane do--
problcmirtti. ponekad
predsjednika tseket u
sovjetskih ruko-vodila- ca Jugoslaviji i likvi-dacijo- m dugogodUnjeg spo-r- a
izmedju Jugoslavije i So-vjetskog
ucinjen
krupan doprinos miru i sti-avan- ju medjunarodne za-tegnuto- sti. takodje ie-d- an istoriski akt koji
pruia svetu
kako se medjunarodni
problem! i sporovi mogu re-li-ti
putem pregovaranja a
ratovima.
Peset JCehrua. pretsednika
vlade Indije i Ku. pretse-dnika
vlade Sovjet-sko- m
Savezu i Kini.
poset Bulganjina HruScova
mjesta i da e'e pmo zisjc-danj- e
naieg vrhovnog tijcla.
Hiranim, ali i ubjedhjuim rijofi-rr- u
govori o vainosti konvencije.
pozdraslja delegate t ptxfnaia
dnevni red, koji se jednogrjsno us-vaj- a.
Bira, se rulumxistto Lonvcn-cije- .
Drug Milan Dom£. ptrdsjeda-tcl- j
poziva naSe rukovo-dioc- c
da podastru svoja izsjc&fa.
Pomno su saslu&na irvjrsVfa. jedno-glasn- o
i po njtma soJje-n- a
konkretna diskustja, drugog i
tretfeg zasjedanja.
Pnog dana zasjedanja dok se
raspraslalo o naiim organizado--
ranc zacu se ft &£ tf nog ,
nim se za- -
— starine Petranosi- - vuo kuhinjilim
cTa, gdjepoziva delegate da zajzmu prostorijama. N'aie srfjedne druga- -
Posetom
Saveza, je
To je
krupan
primer ostalom
svi
ne
U
X. П. te
.
nacionalne
usvojena
poudja
Burme,
zapodcti
iazumevanju izmedju zapa-dni- h
i lsto£nih driava.
Svi ovi t mnogi drugi do-gadja- jT. pruiaju nam veoma
jasnu sliku koliko je svet o-Ui- ao
nap red u borbi za mir
i op&ti napredak u poslednje
dve i po godine. Izmenuli n
: л!п imedfn drlatva i
stvaraju se uslovi za daljnf
razvitak i napredak u CiU
vom svetu. Pnmetljivo se o-se- ca
i popuStanje histericne
hajke protiv progresivnih
Ijudi njihovih organizacija.
Sve vi5e Ijudi uvidja isprav-no-st borbe progresi%nih or-ganizacija
i sve viJe ih uce-stvu-je
u borbi za mir. U ta- -
Indiji, Burmi. Afganistanu, , .__ 1 .™ ' P™f °ija
uv2eintkiloi Ssu pkorIiutpicaLn zaeorokvreattnou I nP™a51,h o2raganeizPancinja izigsrtaadmnpjue
da ce BuJganjinov I HruJcov ! nego je to bo slu6aj za %те-pos- et
Engleskoj u aprilu ta- -' me Pete konvencUe.
kodje mnogo pomoci boljem (Kastavit ie se)
GOSTOUJA . STAN Slucaj jugoslavenske djevoicice
uzbudio kanadsku javnost
Sluiaj jc potresan.
Shirlc)' Uzclac imx %xmo M go-dina.
Iz Ju£0lavije je doJla prije
godinu dana. DopTcmiLa ju je tetka
Helen Stani$avljevi! iz St. Cathari-nes.
Nju i brata joj. MajLa je oS
iiva u Jugoslaviji. a otac jepoginuo
u ratu.
U deccmbru proJle godine
Shirlej je otpraljena u djevojaiko
popraviliJte u Gait, OnUrio. Tamo
je dospjcla sudskom odruLom na
tuibu njczine tetke da je "ncpt-pravljiva- ".
Gospodja Stanisavlje-vic- "
je dapae traiila da ju e Je-porti- ra
natrag u Jugoslaviju, i da
joj sud isplati sotu od ?00 dolara
koju je potroJila za doprcmu ifje-vojii- ce.
Kad je za to saznao principal iko-l- e
koju jc Shirley pohadjala, go.
Leslie Austin, on je rckao, da je
uemjena tcika ncpravda. Pisao je
ontarijskom ministru rcformskih
ustatjova John W. Footc, da se dje
vojfica pusti. On je izjavio sprcm-nos- t
da djevojificu uzme u svoju
kucu. Njega su poduprli ostali uii-tclj- i,
te Udrufenje liitclja i fodi- -
telja. Onda susjedi gospodie Sta- -
rice marljiso чи pripremale sce'etu,
da na$ Sto bolje pogoste. U odre-djen- o
vrijeme, ali po nalogu kulu-ric- a
naJli smo sc u gornjim prosto-rijam- a
oko stolova gdje smo imali
izobiljno dohrih i tcCnih zakusaka
Kod ecere jeprisutnc pozdrasio
drug Bolf, predsjednik ogranka
SJK u Torontu. Zatim je gosorio
istaknuti trcdunijski borac drug;
M. Bosn iz Wcllanda. Potom
Ivan Pribanii iz Vancousera. Po-sli- je
njega nastupio je sa svojim
programom hvalc vrijedan omla-dins- ki
tamburaiki zbor — "Slobo-di- "
sa nalim narodnim pjesmama
j muzikom. Divota jc sluiati om-laJin- u
kad pjcvaju naic nanidnc
pjevne. Uope program e bio di-van.
Po koncertu bila. je plcna
zabava do kasno u nod.
1 due eg dana, odnosmx 2Л. mart a,
komenrija se nastasila sa radom.
ne Jo 5 sati popodne.
Rezultati naieg ratla tzraieni su
rczoluciji. koja je obuhvatila sc
nale zakljucke. predsidila naie ak
dje, a narocito proslaru 25-godiJ-nj-ice
nale naptedoe iampe u Ka-nadi.
pozvala nale iscljenikc da
stupaju u nai pokret ali d % njime
suradfuju po raznim pitanjHna.
koja su konsna za nale isctjem'kc
uopi!e i za nalu oovu domovinu
Kanadu nanx'ito.
Sada je na nama llanos una i os-talim
ptijattljima naleg peitreta i
itampe da ne odluke i zaklfwcVe
prosedemo u djelo.
Oko 5 sati posKjc podne delegati
iz udaljenijth nasclja pripremaju
se na povratak. Rukujemo se i oo-praltam- o.
s napomenem da zaklka-Л- е
kenvendje provedemo u stvar-no- st
Konacno mi je napomenuti da
ISAVUKVie UZEL.VC
nisasljevid, svi koji su djcvojticu
poznavali. '
Svi oni su kazati da je gospodja
Stanisaxljevid vrlo lole postupafa
џх djeoj6cxm. Zatvarala ju je u
mrac'ni podrum, gdjc je ostajala po
nekoliko dana.
Gospodja StanisaIjev!c" je kaza-l- a
da se djeojdira "vukla" sa djc-cadm- a
i da je dolazda ku(fi kasno
poslije ikole. Gospodin Austin i
ostali tsrde da to nije istina. Oni
kaiu da Shirley soli sport, to je ra-zl- og
zaito nije dolazila txlmah kad
ikola svrii.
Gospodja Stanisasljcvii jc rckla
da je Uzelcc doprimila da joj po-mop- iu
ptd stare danc. (Xekivala
je di ce joj povratdi i novae koji
je pJatila za njihov put Djcsojc"ica
je zaradjivala par dolara ncdjeljno
pazccl susjednu djecu, ah to nije
Predstavnik jugoslavenske ambasade Kova6evic
Vancouveru
Jasljaju nam iz Vancouvcra da
se tamo nalazi predstavnik jugo-slavenske
ambasade iz Ottawc Ko-vac'evi- d
Odriao je i skupitinu,
koju je piketovao poznati budalal
"МсЛГЛГап~ sa grupom novih do-seljenika.
U dopisu se kaie da je Kovaccvi
cev-- posjet bio izazvao ma to nczado- -
Xa
od
, nika Hratske
SRBIJA, Zbornik
Xarodne
Savezna organizacija za
drugarsko prtznanje za
sanrcdno
delegatima skupa
sa Izvrlnim odborom. Isto
se rad nale
"SloboJa". za njezin
kulturni rad U imc
se
na podvorfci. ft
mi ova nala Sesta konvendja ovtati
za uzoran spomen nalih nacionalnA
Vrlo se ugodno esjec'am
a povratku nale
naselje. To ic nam dati jol vise
poleta da zakljucke konvendje pro-sedem- o iivot
Svih dragarski pozdraslja
SHIKLKV
davala njoj. je troiila na coko-laJ- u
i odjcCu.
U izjavi novinama gospodja Sta-nisaslje- vid
je napala i sud ito joj
nije no-a- c koji jc ona na
djcvojcKU utroSila i ito ju nijc po-vrat- io
Jugoslaviju.
Stvar je konano dospjela do Za-konoJas-- nc
skupitine provincije
Ontario, gdje je dollo do
rijrfi izmedju Footc i o-pozici- onih
poslanika. Footc jc obc-I'a- o
da (c slucaj razmotriti.
Dva Jana kasntje, u petal 30
aprila, Shirley je na i!o~
boJu. Uzeo ju je sebi princiJ
goipoJ'm Austin.
Zalostan je ovo slucaj.
Л jc to da za jedno
dijete vise osjeaja
imaju stranci, nego njczina
u
po
zio nale tamoinjc ko-je
su mnogo uc"inilc za Jugo1Niju.
Poslijc sastanka sa predstavnicima
tih organizacija bila jc zakazana
skupltina, koja je vrlo dobro pro-ll- a,
osim spomenute akrijc buda-lal- a.
"Rastali smo se miru i za-dovolj- ni",
pile nal dopisnik.
Dopis f!cmo u cijclostf objaviti
voljstvo. jer jc u poe'etku mtmoila u iducem broju
JMRUeUJTE KNJIGE
ekladistu uprave "Jedinstva" i Saveza Jugo-slavenskih
Kanadjann nalaze se ove pouine i intere-sarit- ne
knjigc:
NAS IvALENDAR, izdanje SJK i "Jedinstva-- — $1.00
PREKO ATLANTIKA U PARTIZAXE, Bole
Prplca $1.(0
ISEIJEXICKI KALENDAR
Udruienja
Rcpublike Srbijc
pultena
izdanje Matice iselje--
$2.00
Iseljenika-povrntnik- a
$1.50
Ako ielite kupiti neku od on'h knjiga; posaljite
novae prema navedenim cijenama pojedinih knjiga
po.Uanskom novianom uputntcom na —
JEDIXSTVO
479 Queen Street West,
Toronto 2B, Ontario.
Toronta
sluiujc iz
gostoprimstso ukazano
5este konvencije
pohva-la- n
omladine. tambu-ralko- g
zbora
delegata iz
VCindsora. zahvaljujcmo nalim
drugaricama Zasta
vijecanja.
drugorima u
u
vas
see
odobrio
u
oitrih
ministra
I
Hole
najialosnije
jugoslavcnsko
rodbina.
organizacije,
u
Jos jedan omladinac
ukljuccn u olimpijsku
rcprczcntaciju
Stampa saopiava da ic mladi
George Stulac iz Toronta biti uk-Ijue- n
u kanadsku reprezentadju
na ohmpijsktm igrama u Melbour-ne,
A'lvtralija, kao clan kolarkaike
momcadi B.C Totems tz Vancou-vcra.
Ranije je javljeno da "c boklai
Cuvalo biti u kanadikej reprrzen-tacij- L
Stulac je istaknuti igrac kolar-kaike
momcadi Xorum-n- s iz To-root- a
i instruktor kod YMCA u
Toronto. On je istaknut i u dru-gim
sportovima i nedavno mu je
A. Mmtit. ponudjeno da igra futbal za Van
(Windsor) couver Lions.